Prikazivanje članaka po tagu region

* Otvaranje izložbe “Black carbon” dr Jasne Jovanov i dr Anne Novakov biće upriličeno u četvrtak, 9. septembra u 19 časova u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor (Venac Radomira Putnika 2). Postavka izložbe trajaće do 24. septembra

Multimedijalna izložba, autorski projekat dr Jasne Jovanov i dr Anne Novakov (kćerke Tihomira Novakova), predstavlja jedan od inovativnih naučno-umetničkih projekata koji koriste umetnost kako bi ukazali i na globalne klimatske promene.

U nastavku teksta, više detalja o poznatom srpsko-američkom fizičaru koji je, u osamdesetim godinama prošlog veka odredio termin Black Carbon. 

Tihomir Novakov je rođen u Somboru, a zajedno sa drugovima iz detinjstva Stevanom Koičkim (1929–2007) i Bogdanom Maglićem (1928–2017) pohađao somborsku Gimnaziju “Veljko Petrović”, s njima je ostao u prijateljskim vezama do kraja života, dok su sva trojica istovremeno postajali vodeća naučna imena u svojim oblastima.

Novakov je doktorirao na Beogradskom univerzitetu a post-doktorske studije je završio u oblasti nuklearne fizike na Nobelovom istitutu u Švedskoj. Tokom šeste decenije 20. veka započeo je profesuru na Beogradskom univerzitetu, kao i istraživačku karijeru na Nuklearnom istitutu u Vinči. Na poziv Univesity of California, Berkley, Novakov je 1963. godine otišao u SAD.

Radeći kao istraživač u Lavrence Berkley National Laboratory dao je revolucionarni doprinos na polju proučavanja životne sredine. Jedno od njegovih otkrića je prepoznavanje klimatskih promena, kontrola vazdušnog zagađenja, globalno zagrevanje, čađ i Black Carbon. U istraživanjima je sarađivao s istraživačima iz Austrije, Kine, Porto Rika i mnogih drugih delova sveta.

Kao počasni član Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i Akademije nauka i umetnosti Austrije, Novakov se zalagao za početak istraživanja kritičnih problema zagađenja čovekove sredine.

Do kraja života je uvek s ponosom sebe nazivao srpskim Amerikancem s dubokim korenima u Vojvodini - regionu čiji je predeo i način života uvek nosio u srcu. Tihomir Novakov je rođen 16. marta 1929. u Somboru, preminuo 2. januara 2015. u Kensingtonu, Kalifornija, Sjedinjene Američke Države. 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Kultura

* Gradonačelnik Sombora, predsednik Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Antonio Ratković učestvovao je na radionici „Zastupanje interesa lokalih i regionalnih vlasti na evropskom nivou” koja je održana 8. i 9. jula, u organizaciji SKGO

Radionica je održana za srpske članove delegacije Zajedničkog konsultativnog odbora u Komitetu region.

Na temu „Zastupanje interesa lokalih i regionalnih vlasti na evropskom nivou” govorili su Aleksandra Vukmirović, šefica Službe za EU integracije i međunarodnu saradnju SKGO, Dragan Vujčić, ekspert za EU integracije i Nataša Golubović, sekretar ZKO.

Takođe, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković je 9. jula učestvovao i na prvoj radionici Radne grupe Predsedništva za izradu Strateškog plana Stalne konferencije gradova i opština za period 2022-2025. godine.

Medijska pažnja i pratnja i svako dalje partnerstvo i saradnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
 
- Dodatak, još dve gotografijie u slajdu (izvor i foto: sombor.rs) -
Objavljeno u Prva vest

* U subotu, 13. marta u Gradskoj hali "Mostonga" biće održano Otvoreno prvenstvo Srbije u sanda borbama, u organizaciji Kluba borilačkih sportova GALAKTIK Sombor

Predvođen svojim prvim trenerom i neumornim Dejanom Kunićem, tvorcem brojnih asova kako u muškoj tako i ženskoj konkurencijii njegovim vernim saradnicima i sportskim kolegama, i ovoga puta, prvi somborski sportski klub sa privatnom teretanom i čak sedam borilačkih sportova u svojoj sportsko-klupskoj familiji, srdačno će da dočeka i ugosti najspremnije takmičare iz čitave države a i cenjene goste iz regiona.

Oni će u tom sve atraktivnijem borilačkom sportu, sanda borbama, još jednom prikazati atraktivne poteze i poene kojima će osvojiti, sigurni smo, i opet nove mališane oba pola pa da ih time istovremeno motivišu kako bi i oni koliko sutra, stupili smelo na strunjaču. Takmičenje će proticati u svim uzrasnim kategorijama.

Početak borbi predviđen je za 10 časova.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (S. Stričević)

Objavljeno u Prva vest

* Prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” u Srbiji svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, a oko 60 odsto zaposlenih prima platu ispod prosečne zarade

Minimalna zarada u Srbiji u 2021. godini iznosi 32.126 dinara (oko 273 evra) i veća je za 6,6 odsto u odnosu na prošlu godinu. I neoporezivi deo zarade povećan je sa 16.300 na 18.300 dinara.

Iako socijalni partneri (država, sindikati i poslodavci), u okviru Socijalno-ekonomskog saveta nisu uspeli da se dogovore o visini minimalca (sindikat je tražio da najniža zarada prati minimalnu potrošačku korpu, odnosno da bude oko 38.000 dinara), država je ,,prelomila” i tako je napravljen vidljiv iskorak u visini najniže zarade.

Međutim, surova statistika pokazuje da su Srbija i druge zemlje regiona daleko od najnižih zarada u zemljama Evropske Unije, pa čak i onih iz okruženja.

Tako je na primer najniža zarada u Crnoj Gori na nivou od 222 evra, dok je u Severnoj Makedoniji minimalac 234 evra, a u Bosni i Hercegovini najniža zarada je oko 210 evra.

Dodatni problem predstavlja i činjenica da veliki broj zaposlenih u zemljama regiona prima minimalnu zaradu. Tako, prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” u Srbiji svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, a oko 60 odsto zaposlenih prima platu ispod prosečne zarade.

I u drugim zemljama regiona, situacija je slična a ponegde čak i teža. Tako na primer u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji skoro 30 odsto zaposlenih prima minimalnu zaradu, a slična situacija je i u Bosni i Hercegovini.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković kaže za Biznis.rs da se Srbija po visini minimalne zarade ne može porediti sa zemljama EU, ali da je ona sada otprilike na nivou polovine prosečne plate u zemlji. Atanacković je naglasio da je minimalna zarada u Srbiji proteklih godina rasla brže od privrednog rasta zemlje.

Velike razlike u Evropskoj Uniji

Mesečna minimalna zarada pokazuje i velike razlike u ekonomskom razvoju i među zemljama članicama Evropske Unije. Podaci Eurostata za januar ove godine pokazuju da se mesečna minimalna zarada u zemljama EU kreće od 332 evra u Bugarskoj do 2.202 evra u Luksemburgu.

Prosečni minimalac na istoku Evrope je oko 700 evra dok je na severozapadu Unije iznad 1.500, prema podacima 21 članice EU koje imaju određenu minimalnu zaradu.

Minimalna zarada u deset država Unije prošlog meseca bila je ispod 700 evra: Bugarska (332), Mađarska (442), Rumunija (458), Letonija (500), Hrvatska (563), Češka (579), Estonija (584), Poljska (614), Slovačka (623) i Litvanija 642 evra.

U pet zemalja, uglavnom na jugu EU, minimalne zarade su u rasponu od 700 do 1.100 evra: Grčka (758), Portugalija (776), Malta (785), Slovenija (1.024) i Španija (1.108), dok najveći minimalac primaju građani u državama zapada i severa EU: Francuska (1.555), Nemačka (1.614), Belgija (1.626), Holandija (1.685), Irska (1.724) i Luksemburg 2.202 evra.

Radi poređenja, minimalna zarada na nivou SAD u januaru 2021. iznosila je 1.024 evra.

Najnižu minimalnu zaradu, među zemljama obuhvaćenim statistikom Eurostata, ima kandidat za članstvo u EU - Albanija i to 213 evra.

Izvor: UGS "Nezavisnost"

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Na adresu naše redakcije stiglo je danas sledeće saopštenje iz Turističke organizacije grada Sombora: - Imajući u vidu probleme izazvane pandemijom korona virusa, te da je epidemiološka situacija u čitavom regionu izrazito nestabilna ovogodišnji festival vina i hrane Ravangrad Wine Fest u Somboru neće biti organizovan

Ravangrad Wine Fest je manifestacija sa dugom tradicijom koja iz godine u godinu pleni i privlači sve veći broj izlagača i posetilaca. Uz promociju vina, promoviše se i gastro ponuda uz degustaciju autentičnih bačkih specijaliteta.

Organizacijom festivala smo nastojali da obogatimo turističku ponudu grada Sombora, kao i da omogućimo malim proizvođačima da predstave svoje proizvode. Program i stručna predavanja su obogatila program festivala na zadovoljstvo kako nas kao organizatora, tako i učesnika i posetilaca festivala.

U nadi da ćemo iz ovog perioda izaći jači pozivamo Vas da sledeće godine prvu subotu u decembru postavite na svoju mapu obaveznog okupljanja na festivalu Ravangrad Wine Fest u Somboru - poručuju u somborskog gradskoj turističkoj organizaciji.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Svečanom ceremonijom sinoć (subota, 13. septembar) je u bioskopu EuroCinema u Subotici, otvoren 27. Festival evropskog filma Palić, koji će trajati do 18. septembra. Na uvodnoj večeri festivala dodeljene su nagrade „Aleksandar Lifka” za doprinos evropskoj kinematografiji - glumici Mirjani Karanović u kategoriji domaćih, kao i mađarskoj rediteljki Ildiko Enjedi u kategoriji inostranih stvaralaca. Italijanskoj montažerki i rediteljki Sari Fgaier dodeljena je nagrada „Underground Spirit” za izuzetan rad na polju nezavisnog filma. Nakon svečane ceremonije premijerno je prikazano ostvarenje „Ime naroda” reditelja Darka Bajića u produkciji Zillion film, uz prisustvo ekipe filma

Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, na konferenciji za medije drugog festivalskog dana se osvrnuo na organizaciju ovogodišnjeg festivalskog izdanja: - Meni se čini da ćemo naš festival početi da računamo od ove godine, kao neku vrstu njegove nove ere. Najvažnije je da festivala ima, i da će biti održan. Ne samo kao festival kontinuiteta, nego pre svega kao festival jednog fantastičnog iskustva, gde smo svi mi iz organizacije pokazali da i u najkomplikovanijim, najtežim uslovima možemo da napravimo festival.

Miroslav Mogorović, programski direktor festivala je reka: - Išli smo od jednog termina do drugog, od online izdanja do ovog na kome smo ipak toliko insistirali. Realno smo odradili dva festivala, ako ne i cela tri. Danas je veliki dan za festival, je se on toliko razvio da mi imamo više od 10 programa koji će započeti sa prikazivanjem filmova, kao i dve izložbe. Jedan naporan dan za organizaciju, ali divan dan za ljubitelje filma.

Ilija Tatić, izvršni producent festivala, zahvalio se publici na strpljenju i poštovanju pravila u vezi sa epidemiološkom situacijom: - S obzirom na okolnosti koje nas prate cele godine, moramo biti zadovoljni kako je prošlo samo otvaranje. Mislim da su se stekli uslovi da ovo bude jedno veoma dobro festivalsko izdanje, na kome neće mnogo toga nedostajati. Bez obzira na sve, jako je važno da se kulturni događaji konačno vraćaju na scenu i da kulturni život u zemlji neće tek tako zamreti - istakao je Tatić.

Na svečanoj ceremoniji otvaranja, direktor festivala Radoslav Zelenović uručio je nagradu „Aleksandar Lifka” našoj proslavljenoj glumici Mirjani Karanović. Ona je na konferenciji za medije rekla: - Festival evropskog filma Palić je apsolutno postao prepoznatljiv, ne samo kod nas nego i u čitavom regionu, jer promoviše pre svega autorski film i kreativno razmišljanje o stvarnosti koju živimo. To su posebni filmovi koje je teško videti na nekim drugim mestima. Legendarna glumica se i osvrnula na nagradu koju je dobila sinoć na otvaranju festivala: - U poslednjih nekoliko godina sam počela da dobijam nagrade za životno delo. Kad ste mladi pa dobijete nagradu, to je nekakvo ohrabrenje i podrška za budućnost. Ovakve nagrade kažu da sva energija koju sam uložila u to što sam radila, koju i dalje imam za ovaj posao, ta spremnost da osvajam nove prostore u umetničkom univerzumu, pogotovo filmskom, u stvari jeste moja karijera. Ta nagrada kao da kaže da sam bila dobra.

Ekipu filma „Ime naroda” predvodio je naš cenjeni reditelj Darko Bajić, koji se na konferenciji za medije osvrnuo na osećaj povodom prikazivanja filma, nakon duge pauze u radu kulturnih institucija: - Ovo deluje kao dobar vitamin. Mislim da je izuzetno bitno što je Palić bio hrabar i da je izuzetno važno da se ponovo vratimo normalnom životu. O reakciji publike i ovacijama koje je dobio na premijeri, poznati reditelj je rekao: - Sinoć je najlepše bilo to što je, posle dugog vremena, taj kontakt s publikom bio dobar. Lepo smo se osetili kada smo bili nagrađeni zaista lepim aplauzom, što su ljudi ustali i pozdravili celu ekipu koja je zaslužna za ovaj izuzetno težak film. Vratiti se u 19. vek i pokušati da uđemo u to vreme, a da na pravi način istražimo istorijsku priču, bilo je izuzetno zahtevno. Mislim da je ceo tim zaista dao maksimum.

Glavnu ulogu u filmu igra Ljubomir Bandović, koji je istakao veliku slojevitost istorijske figure Svetozara Miletića  i njegovog filmskog lika, ali i specifičnost ere u kojoj je on živeo. O svom ličnom doživljaju uloge je rekao: - Kad ste klinac i kad sanjate da postanete glumac, vi se igrate nekih vitezova u sobi, kada niko ne gleda. Igrate se heroja. Kada dođete u neke godine, shvatite da vitez ne mora da nosi mač. Može da nosi pero. U tom smislu je i ovo bilo kao ostvarenje dečačkih snova, da dobiješ ulogu nekog heroja.

U ulozi Milice Tomić, ćerke Svetozara Miletića, našla se mlada glumica Anja Pavićević: - Velika je čast imati priliku da u svom prvom filmu igram heroinu kao što je Milica. Iako je znala šta je sve zadesilo njenog oca Svetozara, ona je i dalje nastavila kao šajkaš da piše, da se bori za istinu i pravdu. Vrlo je hrabro i odlučno nastavila ono što je njen otac počeo.

Ana Franić je u filmu glumila Anku Miletić, o kojoj je rekla da je žena iz senke, i puna ljubavi za muža i dete. - Sigurno je da MIlica ne bi bila takva kakva jeste, ispred svog vremena, da nije imala roditelje koji su to negovali i vrlo podržavali, i porodicu u kojoj je ljubav nešto što se čita iz svakog gesta. Ona je dopunila da je, za nju, film obeležila pre svega uloga Anje Pavićević  i da je to uloga kakva se retko piše za mladu glumicu. - Pogotovo se retko ukaže prilika da se pojavi ovakva mlada glumica i ovakva fina, pristojna i suptilna, lepa mlada devojka koja nas je sve na ovom filmu oplemenila - zaključila je Ana Franić.

Filmski centar Srbije podržao je Festival evropskog filma Palić. Ceremoniji svečanog otvaranja prisustvovao je i direktor FCS-a Gordan Matić, koji je na konferenciji za medije naglasio: - Palićki festival je jako bitan za infrastrukturu kinematografije u Srbiji. Mislim da je jedna od najvažnijih poluga u tom lancu festivala koji se održavaju kod nas. O aktivnostima Filmskog centra na oživljavanju filmskog života u zemlji, Matić je precizirao: - Komisije počinju da rade za jesenji slot konkursa. Imamo i nove konkurse koji će biti prvi put raspisani. Veliki broj filmova je bio pripremljen da ima premijeru i sad svi čekaju pravi trenutak. Mislim da ćemo imati ozbiljan broj odličnih filmova, koji će vrlo brzo doći do gledalaca.

Trećeg festivalskog dana, u ponedeljak 14. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20 časova će biti prikazan film „Šarlatan” poljske rediteljke Agnješke Holand, dok je u 22 časa na programu ostvarenje „Krv i meso” danske rediteljke Jeanette Nordahl. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će ne repertoaru biti filmovi „Ja sam Frenk” slovenačkog reditelja Metoda Peveca i “Nerazdvojni” reditelja Marka Naberšnika, takođe iz Slovenije. Na istom mestu u 21:30, na programu je ostvarenje „FOMO – Strah od propuštanja” mađarskog reditelja Atile Hartunga.

Foto: Ivica Vojnić

1) Gordan Matić, direktor FCS-a, prisustvovao ceremoniji svečanog otvaranja

2) Ilija Tatić, Radoslav Zelenović i Miroslav Mogorović

3) Mirjana Karanović ovogodišnji nosilac prestižne nagrade "Aleksandar Lifka"

4) Raspoložena s razlogom, proslavljena srpska glumica Mirjana Karanović

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…