Prikazivanje članaka po tagu radnici

sreda, 08 septembar 2021 18:08

Darko Šper: Medijski radnici kao roba

* Medijski radnici u Srbiji tretiraju se kao roba; mogu imati pristojne plate, ali kakva im korist ako izgube čast. U velikom broju medijskih kompanija nema sindikata, pa je medijskim radnicima znatno teže. Rešenje bi bio granski kolektivni ugovor, ali smo od njega još daleko. Zato se stvari moraju urediti u svakom mediju ponaosob, za šta je potrebna spremnost i hrabrost, ukazuje novinar Darko Šper u intervjuu za Dosije o medijima

Šper, od nedavno predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija Nezavisnost (GS KUM), kaže da mu je teško i da zamisli kako će izgledati medijska scena u Srbiji nakon demokratskih promena.

Može li i šta sindikat da preduzme kako bi se poboljšao položaj medijskih radnika?

GS KUM Nezavisnost već godinama skreće pažnju na loš materijalni položaj velike većine medijskih radnika u Srbiji. Nažalost, u velikom broju medijskih kompanija uopšte nema sindikalnih organizacija, te je medijskim radnicima znatno teže da se izbore za svoja prava. U kompanijama gde sindikata ima i gde je uspostavljen socijalni dijalog GS KUM Nezavisnost je veoma aktivan i naša uloga je zapažena. Prostora za poboljšanja ima uvek, ali treba biti neskroman i reći da smo svojim radom značajno doprineli da materijalni položaj zaposlenih u javnim medijskim servisima (RTS i RTV) bude pristojan, što radnike može da čini znatno zadovoljnijim u odnosu na ranije.

Naš sindikat aktivno pregovara sa poslodavcima i u ostalim medijima 

u kojima ima povereništva, ali je još mnogo prostora. Nadamo se da će se zaposleni u medijima, posebno privatnim, okuražiti i uključiti u borbu za svoj bolji položaj. Iskustvo nam govori da ništa neće doći samo od sebe. Od nas imaju ispruženu ruku, spremni smo da glasno stanemo u njihovu zaštitu.

Dobar deo novinara u Srbiji, posebno u lokalnim medijima, živi u nemaštini, ispod granice siromaštva. Koga za to smatraš odgovornim?

Najveća odgovornost za položaj zaposlenih u manjim sredinama uvek je na poslodavcu, ali i na državi. Mnogi lokalni mediji su u procesu privatizacije došli u ruke sumnjivih likova, koji se u medijski posao uopšte ne razumeju, a zaposlene tretiraju kao sezonske radnike. Za to je najveća krivica na državi. Medijska udruženja i sindikati su na to upozoravali, ali su nadležni ostali slepi i gluvi.

Kada govorimo o GS KUM Nezavisnost, najbolji primer loše privatizacije je Radio-televizija Kragujevac. Uspeli smo da nateramo odgovorne da ponište privatizaciju RTK i spasemo dobar deo zaposlenih od prinudnog odlaska na biro za zapošljavanje. Nažalost, nisu svi zaposleni imali strpljenja da dočekaju taj trenutak. Sindikat je svoje članstvo, koliko je mogao, i finansijski podržao u nekoliko navrata da bi ljudi imali novca za puko preživljavanje. Sada je situacija u RTK znatno bolja i stabilnija, ali i taj medij je opomena donosiocima odluka kako se stvari preko noći neodgovornim potezima mogu preokrenuti na loše. Bilo je i drugačijih primera, poput Radija Zrenjanin kojeg se Grad bukvalno odrekao. Privatizacija tog medija se nikada nije ni dogodila, zaposleni su pušteni niz vodu, a najvažniji elektronski medij na području Srednjeg Banata je nakon više decenija rada nasilno ugašen. Sve nam ovo govori da prekarni položaj medijskih radnika u Srbiji mora biti u fokusu svih, a ne samo sindikata i medijskih urduženja. Jer kakvi su nam mediji takva nam je i slika društva u celini.

u kojima ima povereništva, ali je još mnogo prostora. Nadamo se da će se zaposleni u medijima, posebno privatnim, okuražiti i uključiti u borbu za svoj bolji položaj. Iskustvo nam govori da ništa neće doći samo od sebe. Od nas imaju ispruženu ruku, spremni smo da glasno stanemo u njihovu zaštitu.

Dobar deo novinara u Srbiji, posebno u lokalnim medijima, živi u nemaštini, ispod granice siromaštva. Koga za to smatraš odgovornim?

Najveća odgovornost za položaj zaposlenih u manjim sredinama uvek je na poslodavcu, ali i na državi. Mnogi lokalni mediji su u procesu privatizacije došli u ruke sumnjivih likova, koji se u medijski posao uopšte ne razumeju, a zaposlene tretiraju kao sezonske radnike. Za to je najveća krivica na državi. Medijska udruženja i sindikati su na to upozoravali, ali su nadležni ostali slepi i gluvi.

Kada govorimo o GS KUM Nezavisnost, najbolji primer loše privatizacije je Radio-televizija Kragujevac. Uspeli smo da nateramo odgovorne da ponište privatizaciju RTK i spasemo dobar deo zaposlenih od prinudnog odlaska na biro za zapošljavanje. Nažalost, nisu svi zaposleni imali strpljenja da dočekaju taj trenutak. Sindikat je svoje članstvo, koliko je mogao, i finansijski podržao u nekoliko navrata da bi ljudi imali novca za puko preživljavanje. Sada je situacija u RTK znatno bolja i stabilnija, ali i taj medij je opomena donosiocima odluka kako se stvari preko noći neodgovornim potezima mogu preokrenuti na loše. Bilo je i drugačijih primera, poput Radija Zrenjanin kojeg se Grad bukvalno odrekao. Privatizacija tog medija se nikada nije ni dogodila, zaposleni su pušteni niz vodu, a najvažniji elektronski medij na području Srednjeg Banata je nakon više decenija rada nasilno ugašen. Sve nam ovo govori da prekarni položaj medijskih radnika u Srbiji mora biti u fokusu svih, a ne samo sindikata i medijskih urduženja. Jer kakvi su nam mediji takva nam je i slika društva u celini.

Mnogi smatraju da su novinari velikim delom krivi za svoj ponižavajući materijalni položaj.

Složiću se sa tim, ali samo delimično. Često sam bio svedok da neki medij ima sluha za štrajkove i proteste zaposlenih u drugim delatnostima i o njima redovno i korektno izveštava. U isto vreme u tim medijima finansijski položaj zaposlenih nije bio na zavidnom nivou. Dakle, iako su bili senzibilisani za probleme drugih nisu imali vremena ili svesti da se izbore za sebe same.

Nedavno je u Radio-televiziji Vojvodina oko 200 ljudi koji su bili angažovani posredstvom agencije za zapošljavanje ostalo bez posla. GS KUM Nezavisnost ih je podržao u borbi za očuvanje radnih mesta, ali je mali procenat njih bio spreman da izađe na ulicu i bori se za sebe. Da su bili glasniji i brojniji danas dobar deo njih ne bi radio pod najgorim uslovima na tržištu rada, kao što su ugovori o privremeno-povremenim poslovima. Rešenje za sve medijske radnike bio bi granski kolektivni ugovor, ali smatram da smo u Srbiji još daleko od toga. Dok se to ne desi stvari se moraju urediti unutar svakog medija ponaosob, a za to je potrebna spremnost i hrabrost.

Aktuelna vlast ne krije koliko joj je stalo do podobnih, poslušnih medija i za to ih izdašno plaća budžetskim novcem koji je, zapravo, novac svih građana. Kako da u takvim okolnostima prežive objektivni, nepristrasni mediji i novinari? 

Profesionalni mediji mogu da prežive samo ako imaju finansijsku stabilnost. Do nje je teško danas doći jer država neretko vrši pritisak na oglašivače da izbegavaju pojavljivanje u takvim medijima. Koncentracija državne moći u velikoj većini medija u Srbiji je degutantna, što potvrđuju i mnoge ekspertske analize, ali i izveštaji Evropske unije. Pod tim uslovima raditi jednako je pogubno i za medije koji su dopustili da njima upravlja država, ali i onima koji nastoje da u neravnopravnoj tržišnoj utakmici ostanu objektivni. Plašim se da mnogi to neće preživeti, a i oni koji prežive biće izmrcvareni i nespremni za rad u pravičnijim tržišnim uslovima. Najviše me plaši što se najmanje računa vodi o medijskim radnicima koji se tretiraju kao roba. Mogu oni imati pristojne plate, ali im to neće biti od koristi ako izgube čast. Teško mi je da zamislim kako će izgledati medijska scena u Srbiji kada dođe do demokratskih promena.

Odavno je poznato da su za odgovorno, objektivno novinarstvo potrebni znanje i hrabrost. Čini li ti se da nam danas manjkaju obe te vrline?

Novinar je po prirodi radoznala osoba koja od svega zna po malo i ume da se izrazi. Hrabrost, posebno u zemljama kao što je naša, podrazumeva se. Ako novinarima zafali jedno od ta dva oni se ni ne mogu zvati novinarima. Nažalost, sve je više držača mikrofona, koji dolaze na događaje sa naručenim pitanjima a onda ni od toga ne umeju da napišu vest. Iako je sve više medija oni pružaju sve manje korisnih informacija. To se najbolje vidi izvan Srbije. Broj vesti iz Srbije koje bivaju objavljene u stranim medijima je zanemariv u odnosu na količinu informacija kojima nas ovdašnji mediji svakodnevno obasipaju.

Šta misliš o tezi da u Srbiji imamo sve više medija i sve manje informacija?

Ta teza je samo delimično tačna, jer je pitanje ko su danas mediji u Srbiji, a ko samo puki prenosioci informacija. Ako tako postavimo stvari medija je u Srbiji je zapravo sve manje. Sa konstatacijom da je manjak informacija se mogu složiti u oba slučaja.

Poštujući osnovne principe profesije, novinari bi trebalo da budu po strani političke arene. Međutim, ne retko, novinari bivaju poslanici, ambasadori, visoki državni funkcioneri…

Nekada je bila velika čast za novinara kada postane ambasador, ali to je bilo u vreme kada smo živeli u ozbiljnoj zemlji sa bezmalo 24 miliona stanovnika. U današnje vreme izgubio se sistem vrednosti, pa šoferi mogu da budu ministri, robijaši direktori javnih preduzeća, a novinari poslanici ili šta već. Na svu sreću još nisu ukinuli škole, pa mladi ljudi mogu da se obrazuju za novinare i druge medijske delatnike. A kada od loših đaka ne mogu da dođu do izražaja mnogi su primorani da odu u inostranstvo. No, neće baš svi otići. Neki će ostati da dočekaju svoju šansu u pravičnijem svetu. U protivnom, moći će, bar, da zatvore vrata ludnice.

Razgovarao: novinar Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima
Objavljeno u Sindikat
Tagovano

* Radnici angažovani na održavanju vodovodne mreže naseljenih mesta nastavljaju sa redovnim aktivnostima

Reč je o poslovima radnika Javnog komunalnog preduzeća "Vodokanal" Sombor na održavanju mreže vodovoda. Na red je došao Stanišić.

U ovom naseljenom mestu radnici su tokom dana ispiralii vodovodnu mrežu.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Javna preduzeća

NI LETNJE ŽEGE NE OMETAJU VREDNE KOMUNALCE

* Tokom ovih, letnjih žega, kada su temperature bezmalo dostizale 40 podeok na Celzijusovoj skali, somborsko „Zelenilo“ obavljalo je svoje uobičajene aktivnosti

Istina, primereno vremenskim uslovima - sa češćim pauzama za osveženje i sklanjanje od užarenog sunca, uz skraćeno radno vreme, i slične neizbežne okolnosti.

Akcenat se i ovih dana stavlja na sam centar grada, pa su posetioci kruga u vencima mogli da zapaze vredne radnice koje uređuju, okopavaju i pleve, zalivaju cvetne površine, čiste fontane, potom i radnike koji orezuju ukrasne živice, one koji kose javne zelene površine...

- Dodatak, fotosi: 1, 2) Održavanje cvetnih površina, 3). Čišćenje fontane 4. Orezivanje 5, 6) Košenje javnih površina -

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Javna preduzeća

* Nije realno da sindikati samostalno učestvuju na izborima, imajući u vidu njihovo trenutno stanje, ali bi radničke organizacije svakako trebalo da nađu način da povećaju svoju pregovaračku moć i tako što bi povremeno podržavali određene liste ili kandidate, izjavio je Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka u razgovoru za portal UGS Nezavisnost

Spasojević smatra da nije realno da sindikati samostalno nastupaju na političkoj pozornici, ali da bi “svakako trebalo da budu aktivniji u nastupu ka političkim partijama”

- Ulazak ili približavanje političkoj areni bi inicijalno izazvao dosta nervoze kod vladajuće većine, ali svakako sindikati moraju da nađu način da povećaju svoju pregovaračku moć. Zato je od samih izbora mnogo važnije da se konstantno vrši pritisak na vlast i da iznose zahtevi u ime radnika kako bi se dobila veća podrška i interesovanje javnosti.

Prema njegovim rečima, sindikati treba da koristi razne skupštinske mehanizme - javna slušanja, rad u odborima, pa i zakonodavne inicijative.

Spasojević ukazuje da su, generalno, u političkom životu u Srbiji mnogo važnija pitanja identiteta i vrednosti, nego socijalno-ekonomske teme:

- Mnogo je važnije da li ste za istok ili zapad i šta mislite o Kosovu, dok su socio-ekonomska pitanja u drugom planu. Podela na ekonomsku levicu i desnicu skoro da ne postoji. To znači da bi sindikati morali da se okupe oko programa koji je zasnovan na solidarnim, redistributivnim i sindikalnim vrednostima i načelnim demokratskim principima, dok bi sve ostalo moralo da bude u drugom planu.

Takođe, Spasojević smatra da je u sistemu u kome dominira jedna velika stranka, neophodna neka vrsta saradnje sindikata sa SNS, ali da nužno moraju zadržati neki stepen autonomije, što nije lako.

- Naspram vlasti stoji opoziciona scena koja je u konstantom redefinisanju, ali bi sindikati mogli to da iskoriste kao svoju priliku da na opozicionu agendu stave neke od svojih ideja i interesa. Time bi, ako ništa drugo, podigli svoju vrednost u pregovorima sa vladajućom koalicijom - ocenio je Dušan Spasojević u intervjuu za portal UGS Nezavisnost.

Izvor: UGS Nezavisnost, 30. jun 2021

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat
ponedeljak, 21 jun 2021 17:26

Nagrađeni službenici Policijske uprave Sombor

* Povodom Dana Ministarstva unutrašnjih poslova, Dana policije i slave Ministarstva, danas su gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i načelnik Policijske uprave, pukovnik policije Saša Dmitrašinović upriličili tradicionalni prijem za pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su se istakli svojim predanim radom i ovom prilikom su im uručili zahvalnice i prigodne nagrade

Gradonačelnik Antonio Ratković, čestitavši praznik pripadnicima policije, istakao je da se saradnja Grada Sombora i Policijske uprave nastavlja, naročito po pitanju zajedničkih projekata.

- Ovo je upravo taj dan kada i ja kao gradonačelnik i svi naši sugrađani imamo priliku da vam se zahvalimo na vašem predanom i vrednom radu. Ono što bih naglasio je da posao policije nikada nije bio lak, pogotovo u poslednjih par godina kada ste se suočavali sa brojnom izazovima. Svedoci smo da je od 15. marta prošle godine stavljen jedan novi izazov pred sve nas, gde je veliki teret svakako zahvatio policiju, gde smo svi morali da se, maltene preko noći, prilagođavamo novim stvarima, da se suočavamo sa nečim nepredvidivim, nepoznatim, ali zahvaljujući svima vama i našim sugrađanima koji su se pridržavali mera, uspeli smo da i taj izazov savladamo - poručio je gradonačelnik.

Načelnik Policijske uprave Sombor, pukovnik policije Saša Dmitrašinović istakao je da je u Somboru u prethodnom periodu znatno smanjen procenat krivičnih dela.

- U nekom prethodnom periodu možemo konstatovati da smo sigurno određenim preventivnim i represivnim aktivnostima, a pogotovo kroz izuzetnu saradnju sa Gradom Somborom i gradonačelnikom, ali i uz partnerski odnos sa našim građanima, uticali na to da stopa kriminaliteta bude manja u odnosu na prethodni period. Tako je u prvih pet meseci ove godine zabeleženo za 9% manje krivičnih dela u odnosu na isti period prethodne godine, ali ovakav trend prisutan je već više godina i u nekom razmatranom periodu od sedam godina iz godine u godinu manji je broj izvršenih krivičnih dela, tako da danas taj procenat iznosi 28% manje krivičnih dela - rekao je Dmitrašinović.

Za ostvarene rezultate u radu, savesno i profesionalno obavljanje poslova, ručnim satovima nagrađeni su policijski službenici: major policije Miljan Pejović, koordinator u Policijskoj upravi; zastavnik 1. klase policije Aleksandar Sotirov, Odeljenje kriminalističke policije; zastavnik policije Milana Došen, Odeljenje policije i vodnik 1. klase policije Saša Stipančević, Odeljenje saobraćajne policije.

Posebnom zahvalnicom zbog dugogodišnjeg profesionalnog i odgovornog rada nagrađeni su: kapetan policije Alen Vukša, Odeljenje kriminalističke policije; kapetan policije Nedeljko Katić, Odsek za upravne poslove; vodnik 1. klase policije Gordana Drobac, Odsek za strance i suzbijanje iregularnih migracija; vodnik 1. klase vatrogasac Ferenc Hegediš, Odeljenje za vanredne situacije; vodnik policije Srđan Paić, Odeljenje policije i referent Vesna Đaković, Odeljenje saobraćajne policije.

Na predlog pukovnika policije Saše Dmitrašinovića, ministar unutrašnjih poslova dodelio je zahvalnice pripadnicima Policijske uprave u Somboru: Slobodanu Dragiću, Aleksandru Đorđeviću, Srđanu Vujasinoviću, Bojanu Daniloviću i Dragi Macanović.

- Dodatak, fotgrafije u slajdu:

1) Gradonačelnik Antonio Ratković i načelnik PU Sombor Saša Dmitrašinović

2) Svečan čin uručivanja nagrada pripadnicima PU Sombor 

3) Tradicionalni prijem pripadnika Policijske uprave u Somboru

Hvala na saradnji, Aleksandri Kovač

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Somborsko „Zelenilo“ nastavilo je prethodnih dana postavljanje novih i popravku oštećenih klupa u gradu i naseljenim mestima

Tako su radnici Odeljenja održavanja i mehanizacije u Bačkom Monoštoru, kod Doma kluture, postavili nove klupe, a isti posao su potom, realizovali i uz šetalište na Velikom bačkom kanalu, na potezu od Apatinskog mosta do Gradskog kupališta „Štrand“, na zadovoljstvo korisnika staze uz kanal.

 (U galeriji još dve fotografije: nove klupe uz šetalište kod populatnog Štranda i kod Doma kulture u Bačkom Monoštoru)

-------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Javna preduzeća
Strana 1 od 10

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…