Prikazivanje članaka po tagu radna prava

* U velikom broju zemalja radnicima se uskraćuje pravo na slobodu govora i okupljanja kao i na sindikalno organizovanje, učestala je državna represija prema nezavisnim sindikatima čiji lideri se hapse i zatvaraju, a u 13 država sindikalci su ubijeni, ukazuje se u ovogodišnjem izveštaju Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) o kojem izveštava portal Nezavisnost.org

U tek objavljenom Indeksu globalnih prava za 2022. godinu MKS konstatuje da su radnici u brojnim zemljama širom sveta izloženi fizičkom nasilju i da se zbog svojih aktivnosti, posebno zbog štrajkova, često hapse i zatvaraju sindikalne lidere, što je najviše izraženo u Avganistanu, Belorusiji, Egiptu, Jordanu, Hong Kongu, Mjanmaru, Sudanu…

Među ukupno 148 rangiranih zemalja najbolje su ocenjene (indeks 1) evropske države Austrija, Danska, Finska, Nemačka, Island, Irska, Italija, Norveška i Švedska. U grupi najgore ocenjenih država (indeks 5), koja je i najbrojnija na rang listi, između njih 44 su, između ostalih, Alžir, Afghanistan, Belorusija, Brazil, Kina, Kolumbija, Egipat, Gvatemala, Indija, Indonezija, Iran, Kuvajt, Pakistan, Turska…

Srbija je sa indeksom 4, nepromenjenim u odnosu na 2021. godinu, rangirana u veoma brojnu grupu sa ukupno 39 država. Zanimljivo je da su u istom društvu najsiromašnije (afričke) zemlje kao što su Burkina Faso, Čad, Kongo, Mali… ali i neke od najbogatijih država sveta - Sjedinjene Američke države i Australija. U istoj grupi su i članice Evropske unije - Grčka, Mađarska i Rumunija.

Od zemalja iz regiona, bolje od Srbije ocenjeno je stanje radnih prava u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji (sve sa indeksom 3). Značajno bolje ocene dobile su Hrvatska i Crna Gora (indeks 2), dok se Slovenija iz nepoznatih razloga ne nalazi među 148 rangiranih država.

Generalna sekretarka Međunarodne konfederacije sindikata Šaran Barou izjavila je da su radnici na prvoj liniji velikih, višestrukih kriza koje se manifestuju rastućom nejednakošću, klimatskim poremećajima i pandemijama. Takve krize sve više otežavaju pa i onemogućavaju živote ljudi, a posebno su ugrožena ekonomska i socijalne prava zaposlenih.

- Indeks globalnih prava 2022. otkriva kako globalnu nestabilnost iskorišćava veliki broj vlada i poslodavaca koji direktno napadaju radnička prava. Moramo razotkriti nepravde kako bismo naterali vlade da shvate da moraju da prihvate novi društveni ugovor kako bi se zaštitila radna mesta, plate, radna prava, socijalna zaštita, jednakost i inkluzija - naglasila je generalna sekretarka MKS Šaran Barou povodom objavljivanja Indeksa za 2022.

Deveto izdanje Indeksa (www.globalrightsindex.org) rangira 148 zemalja prema njihovom poštovanju prava radnika. Kao sveobuhvatan pregled prava radnika, to je jedina baza podataka te vrste u svetu.

MKS Indeks globalnih prava evidentira kršenja radnih prava i rangira države prema ocenama koje se dodeljuju na osnovu 97 međunarodno priznatih indikatora o zakonskom normiranju radničkih prava i njihovoj stvarnom poštovanju u praksi. Ključni zaključak je da je globalno gledano stanje u mnogim oblastima radnih prava gore nego prošle godine.

Ključni nalazi izveštaja: - U 113 zemalja uskraćuje se radnicima pravo da formiraju sindikate ili se pridruže već postojećim sindikalnim organizacijama (u izveštaju za 2021. je bilo evidentirano 106 takvih zemalja). Takva praksa postoji u Avganistanu, Burkini Faso, Mjanmaru, Siriji, Tunisu… - Vlasti u 74% država ometale su registraciju sindikata (takođe je zabeležen rast u odnosu na 2021. kada je bilo 59% takvih zemalja), uz direktnu državnu represiju nad aktivnostima nezavisnih sindikata u Avganistanu, Belorusiji, Egiptu, Jordanu, Hong Kongu, Mjanmaru, Sudanu… - U 50 zemalja radnici su izloženi fizičkom nasilju, u poređenju sa 45 takvih država u 2021. godini. - Čak 87% zemalja je prekršilo pravo na štrajk.

Štrajkovi u Belorusiji, Egiptu, Indiji, Mjanmaru, Filipinima i Sudanu okonačni su hapšenjem sindikalnih lidera ili drugim represivnim merama vlasti. U 80 % zemalja blokirano je ili ometano kolektivno pregovaranje, to pravo je erodiralo u javnom i privatnom sektoru u svakom regionu sveta. Na primer, u Tunisu se ne mogu voditi pregovori sa sindikatima bez odobrenja šefa vlade.

Deset najgorih zemalja za prava zaposlenih koje su posebno opisane su Bangladeš, Belorusija, Brazil, Kolumbija, Egipat, Mjanmar, Filipini i Turska, Esvatini i Gvatemala. U odnosu na Indeks za 2021. poboljšane su ocene za El Salvador, Niger i Saudijsku Arabiju, ali su se pogoršale za Jermeniju, Avganistan, Australiju, Burkinu Faso, Gvineju, Jamajku, Lesoto, Holandiju, Tunis i Urugvaj. 

Sindikalci su ubijeni u trinaest država, u 41 % zemalja su uskraćena ili ograničena prava na slobodu govora i okupljanja, radnici su doživeli proizvoljna hapšenja i pritvaranja u 69 zemalja, a 66% zemalja je uskratilo ili ograničilo radnicima pristup pravdi. Svetu je potreban novi društveni ugovor kojim bi se prevazilazile i poništavale pomenute nedemokratske prakse a radni ljudi vratili u centar ekonomije, ocenjuje se u izveštaju.

Zaposleni su prvi koji trpe posledice ratova, autoritarnih vlada, eksploatatorskih poslodavaca i neaktivnosti na klimatske promene. Njihovi interesi moraju biti stavljeni na prvo mesto u odlukama za rešavanje ovih kriza, i moraju kroz svoje sindikate učestvovati u donošenju odluka.

Bez sindikata neće biti pravedne tranzicije suočene sa tehnološkim i klimatskim promenama. Indeks za 2022. je još jedan dokaz da je status kvo neodrživ. Ekonomski model je podržao trku koja zanemaruje ljudska prava i ekološke standarde. Radnici i potrošači traže bolje. Oni zahtevaju radna mesta, plate, prava, socijalnu zaštitu, jednakost i inkluziju kako bi počelo da se obnavlja poverenje i normalan život - ocenjuje se u izveštaju Međunarodne konfederacije siindikata o stanju globalnih radnih prava u 2022. godini, kako je preneo portal Ujedninjenih granskih sindikata “Nezavisnost”.

U Izveštaju MKS u vezi sa Srbijom apostrofiran je slučaj štrajka u kragujevačkoj fabrici “Fijat plastik” koji je zbog umanjenih plata počeo u januaru 2021. godine. Poslodavac je u maju 2021. godine nezakonito poslao na prinudno odsustvo 13 radnika, zajedno sa štrajkačkim odborom, zaključao pogon a mašine izmestio u druge fabrike. Napominje se da je u junu 2021. godine, inspekcija rada prijavila menadžment zbog pokušaja prekida štrajka. Državna Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je u avgustu pozvala predsednika štrajkačkog odbora na „razgovor”, što je fabrički sindikat odbio navodeći da ga „politika ne zanima“, već samo sindikalna pitanja. Istovremeno, njihova sindikalna centrala je nameru BIA ocenila kao pokušaj zastrašivanja sindikata. Na kraju opisa slučaja, MKS navodi da su propali pregovori sa Fijatom, uz posredovanje državne Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, te da u trenutku pisanja izveštaja Indeks 2022. spor još nije bio okončan.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Klikom na link:

https://radna-prava-upitnik.ugs-nezavisnost.blink-n.info/

možete da popunite anketu.

-----------------

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
* Fondacija Centar za demokratiju, u okviru projekta „Radna prava su naša prava“, organizovala je u petak, 16. aprila debatu na temu „Sezonski rad u Srbiji“
 
Uvodničari su bili: Saša Dimitrijević (UGS Nezavisnost), Marija Srdić (Unija poslodavaca Vojvodine), Aleksandra Lakić (Udruženje “Zajedničko”), Sarita Bradaš (FCD). Moderator: Miloš Đajić (CMV.)
 
U pripremi su izmene i dopune Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima na kojima radi radna grupa formirana u okviru Ministarstva rada. Usvajanjem predloženih izmena dejstvo Zakona bi se proširilo na sektore građevinarstva, ugostiteljstva, turizma, kućnih poslova i kreativne industrije.
 
Kakvi su efekti primene ovog Zakona do sada? Čime su motivisane planirane izmene i dopune? U kakvom su položaju radnici angažovani po ovom Zakonu - koja radna prava ostvaruju, a koja ne? Ova vrsta radnog angažmana predstavlja oblik privremenog i povremenog zapošljavanja koji je normiran kao rad van radnog odnosa. Zakonom o sezonskim poslovima, prava radnika svedena su na minimum i praktično su nezaštićeni u odnosu na poslodavce, a Zakon im ne garantuje ni adekvatne i sigurne uslove rada.
 
Debata je organizovana u okviru projekta „Radna prava su naša prava“ uz finansijsku podršku Međunarodnog centra Olof Palme.
 
Možete da pogledate tok debate održane na ZOOM platformi, na sledećem linku:
 
 
------------
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

/Sindikati nastaju i opstaju sa demokratijom i širenjem participacije i ljudskih prava/

* Sloboda, jednakost i bratstvo čine „sveto trojstvo“ svakog demokratskog i pravičnog poretka *

Svako ko ih zagovara i brani, naš je saveznik. Svako ko ih degradira i ruši, naš  je protivnik.

Sindikati su nastali u borbi za radna prava, ali i za pravo glasa i druga ključna građanska i politička prava. Mi duboko verujemo da ekonomska, socijalna i politička prava jedna druge podupiru i garantuju i da njihovo ugrožavanje dovodi u pitanje temelje demokratije.

Svet u kome jedan odsto najbogatijih poseduje polovinu ukupnog bogatsva ne može biti demokratski svet. Svet u kome se ljudi i njihov rad tretiraju kao sve jeftinija roba, nije svet u kome pristajemo da živimo. Svet u kome privredni rast ide bez rasta zaposlenosti i zarada, uz siromaštvo i ograničavanje sloboda i urušavanje ekološke ravnoteže, nije svet primeren ljudskom dostojanstvu.

Sve dok ljudi tragaju za slobodom, srećom, jednakošću i socijalnom pravdom, sve dok su im važni dostojanstvo i solidarnost, postojaće sindikati.     

DEMOKRATSKI, SOLIDARNO, BORBENO

  • Znamo da se demokratija ne svodi na izbore, stoga se zalažemo za participativnu demokratiju koja podrazumeva javne rasprave i javna slušanja; građanske inicijative i socijalni dijalog o ključnim pravcima razvoja.
  • Pravo na organizovanje protesta i iskazivanje nezadovoljstva je osnovno pravo i legitimno sredstvo ostvarivanja interesa sindikata kojeg se nikada nećemo odreći.
  • Za nas su svi ljudi jednaki, bez obzira na svoju pripadnost i poreklo i protiv smo svakog oblika nejednakosti i diskriminacije. Netolerancija, mržnja, nasilje i rat su prirodni neprijatelji zaposlenih i sindikata.
  • Pravedno društvo, socijalno i ekološki održiv razvoj su ključne vrednosti za sindikat.
  • Dostojanstven rad i pristojan život za svakoga nemaju alternativu. Bez solidarnosti i socijalne pravičnosti, život se svodi na strah, pohlepu, nesigurnost i nejednakost, protiv čega ćemo se boriti svim sredstvima sindikalne borbe.
  • U trci za profitom, transnacionalni kapital ne zna za nacionalne granice. Ukoliko želimo da se uspešno suprotstavimo izazovima fleksibilizacije i prekarizacije rada, granice naših nacionalnih država ne mogu biti granice solidarnosti zaposlenih i građana.

NEZAVISNO

  • Protiv smo korupcije, veza političara i tajkuna i partijskog zapošljavanja, jer se na taj način obezvređuje stručnost, rad i unižavaju građani. Zavisnost, sloboda i autonomija ne idu zajedno. Ako želimo da napredujemo, lojalne na čelu firmi i institucija moraju zameniti sposobni i kompetentni.
  • Zalažemo se za promene izbornog sistema koje će poslanike i poslanice učiniti odgovornim biračima, a ne samo svojim partijskim centralama.
  • Nikada nećemo služiti partijama, sa njima možemo samo sarađivati u zaštiti interesa svog članstva, zaposlenih i svih građana. Iskustvo nas je naučilo da ne verujemo deklaracijama i predizbornim obećanjima već konkretnim potezima i delima. Naš moto, kada je reč o politici i političarima, glasi: „Glasovi za podršku“. Dobićete naše glasove na izborima ako podržite naše zahteve i praktično se založite za njihovo ostvarivanje.

Partnerstvo, podršku i poverenje sindikata treba zaslužiti – sa njima se ne trguje.

  • Uvek smo spremni da razgovaramo i ravnopravno pregovaramo sa Vladom i poslodavcima, ali nikada da im servilno služimo. Socijalni dijalog zaista nema alternativu – ako je iskren, argumentovan i ravnopravan, odnosno zasnovan na ravnoteži moći i usaglašavanju interesa. Odnosi socijalnog partnerstva za koje se zalažemo nisu idilični, nekonfliktni odnosi. Iako se zalažemo za dijalog i pregovore, ne odričemo se štrajkova i širih socijalnih protesta. Neretko, da bi nas uvažili, moramo pokazati snagu i odlučnost da se izborimo za svoje ciljeve. Umeće pregovaranja, veština postizanja kompromisa, snaga i borbenost su odlike sindikata.
  • Ne trgujemo interesima zaposlenih i građana zarad funkcija i privilegija svojih vođa. Da bismo imali pravo na kritiku drugih, moramo sami služiti za primer. Zato u sindikatima nema mesta sitnim interesima i kalkulacijama, poltronstvu, izborima bez izbora, neodgovornosti za obećano a neispunjeno.

ODANO ČLANSTVU

  • Ne možemo se zalagati za demokratiju i prava zaposlenih, a ograničavati ih sopstvenom članstvu. U sindikatima, bez otvorenosti i prava na kritiku, nema ni poverenja članstva. A poverenje članstva i zaposlenih je najveći resurs i osnova moći sindikata.
  • Sindikat i njegovo rukovodstvo može zavisiti samo od svog članstva kome treba da polažu račune i kome moraju odgovoriti na svaki obrazloženi zahtev. Ignorisanje članstva je neoprostiv greh za sindikate koji pretenduju da budu demokratski.
  • Na čelo sindikata ćemo birati sposobne i odgovorne, odane našoj viziji i misiji. Odanost i odgovornost se ne testiraju samo na kongresima i izbornim konferencijama – one su trajan proces i čin.
  • Da bi bili uverljivi u zalaganju za prava žena, mladih i svih drugih marginalizovanih grupa, sindikati im moraju obezbediti adekvatno mesto i zastupljenost u sopstvenim strukturama.
  • Modeli i metode sindikalnog organizovanja i rada moraju pratiti promene u društvu i omogućiti pristup svakom zaposlenom. Ako žele da budu prepoznati i uticajni, sindikati i njihovi predstavnici moraju ovladati modernim informatičkim tehnologijama i veštinama komuniciranja sa medijima i na socijalnim mrežama.
  • Nema aktivnog i motivisanog članstva bez dobro informisanog, obrazovanog i akciono osposobljenog i mobilizovanog članstva.
  • Sindikati ne smeju jedni drugima da budu nelojalna konkurencija. Zalažemo se za saradnju sindikata oko vitalnih interesa i pitanja, za jasna pravila i fer odnose. Svesni smo da od uzajamnih sukoba i neprincipijelnih prepucavanja štetu imaju samo sindikati i interesi zaposlenih, a da uvek profitira druga strana. Deo poslodavaca i određene strukture u vlasti, kao i njihovi poslušnici u akademskoj zajednici i medijima, ionako dugo i dosta uspešno rade na stvaranju antisindikalne klime u društvu.
  • Opredeljenost za saradnju sindikata ne znači i nekritičnost prema sopstvenom i drugim sindikatima. Za dobro sindikata, zaposlenih i svih građana, praksa trgovanja interesima zaposlenih zarad sitnih privilegija kod poslodavaca, neprincipijelnih političkih izbora i trgovine mandatima mora nailaziti na argumentovanost.

PARTNERSKI

  • Naši prirodni saveznici su nezavisni mediji, udruženja studenata, nezaposlenih, samozaposlenih i penzionera, profesionalna udruženja, civilni pokreti i građanske inicijative koji promovišu i brane demokratiju i ljudska prava – rečju, svi koji se bore za demokratsko, tolerantno društvo socijalne pravde. Demokratski i autonomni sindikati jesu okvir i platforma za njihovo zajedničko delovanje. Naša misija jeste da ih objedinimo u partnerstvu za demokratske promene.

U Beogradu, 23. novembra 2016. godine – 25 godina Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.

Medijska pratnja i partnerstvo: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…