Prikazivanje članaka po tagu putovanja

* Kao predstavnik, boravio sam oko mesec dana u Mramornoj regiji, ona predstavlja jednu od sedam geografskih regija Turske

Kumburgaz plaža

Regija se prostire na severozapadu zemlje, na dva kontinenta, Aziji i Evropi i duž obala tri mora, Mramornog po kojem je dobila ime, Egejskog i Crnog. Sa zapada graniči se sa Grčkom, sa severa sa Bugarskom, sa juga sa Egejskom regijom, sa istoka sa Crnomorskom regijom i sa jugoistoka sa Središnjom Anadolijom.

 

Kumburgaz noću

Mramorna regija ima površinu od 73.027,57 km² sa ukopno 22.743.453 stanovnika. Iako je teritorijalno najmanja, sa svega 8,6% turske teritorije, ona je ekonomski najrazvijenija, pa je i najgušće naseljena regija jer tu živi čak 30% svih stanovnika Turske. Mramorna regija je administrativno podeljena na 11 pokrajina uključujući i Istanbul. 

Ovom prilikom preneću vam svoje utiske, kao i neke od predivnih fotografija, koje sam snimio boraveći tamo.

 

Bujukčekmedže

Bio sam lociran u gradiću Kumburgazu, koji se nalazi u neposrednoj blizini Istanbula. Kumburgaz predstavlja gradsku četvrt grada Bujukčekmedže, koja čini jedan od 39 okruga Instanbula. Od Sombora je udaljen 1079 km.

Bujukčekmedže je inače 14. grad po velični u Istanbulskom okrugu, sa više od 50.000 stanovnika.

Tokom našeg boravka pravili smo nekoliko veoma uspešnih izleta u Istanbul, Silivri i Selim Pašu, o čemu ću opširnije pisati u narednim nastavcima.

Grupa prilikom obilaska Istanbula

 

Ukoliko želite kvalitetne proizvode od kože posetite

Deri Sarayi sa tradicijom od preko 60 godina!!!

U sklopu obilaska Turske i Istanbula

po želji poseta

i kupovina po fabričkim cenama svih proizvoda od kože

 

Beşkardeşler 3. Sokak No:20 Zeytinburnu, İstanbul

 

 

 

Udruženje “Omnis” vodi svoje članove na destinacije u Turskoj.

O tome kako postati član udruženja informišite se na broj tel: 062 252 932, ili lično u prostorijama udruženja, svakog dana osim nedelje na adresi Čitaonička 3 Sombor u pasažu.

Pratio, zabeležio i fotografisao

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

acanskiSphoto 

Canon EOS 4000d+ EF-S 18-55 III

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Prvenstva u novoj rukometnoj sezoni, takmičarskoj 2020/21. godini tek što su počela, a već na samom startu pojavile su se mnoge nedoumice. Kulminacija godinama nagomilanih problema dostigla je već na samom početku nove trke za bodovima, vrhunac. Naime, već 1. kolu u najvišem rangu RSV, kojeg je Rukometni savez Srbiji (RSS) kao krovna rukometna kuća u državi, poverio Rukometnom savezu Vojvodine (RSV) - Prvoj rukometnoj ligi Srbije (skraćeno PRLS) za muškarce i žene - Sever, odigrane su u redovnom i pretežno uvek igranom takmičarskom programu tokom vikenda (po Propozicijama RSV: petak-nedelja, vikend, 9-11. oktobar 2020) samo 3 utakmice! To dokazuje i poslednje objavljeni, Bilten broj 2 (biltene je RSV u obavezi da izdaje nakon svakog odigranog kola, a izdat je drugog radnog dana posle vikenda, u utorak, 13. oktobra 2020. (slajd broj 1 u Galeriji slika odmah ispod teksta) u okviru ove rubrike. Zato, odmah malo pojašnjenje u uvodu ovog teksta u kojem ćemo postaviti nekoliko pitanja, zaposlenima u RSV, slajdovi - u obliku fotografije će ilustrativno pokazati ukoliko je potrebno, detaljnije objašnjenje napisanog teksta. Hvala svima na čitanju

Odigrano je dakle, kao što se u Biltenu 2 vidi, samo 25% prvenstvenih utakmica tokom prvog predviđenog zakazanog takmičarskog vikenda u novoj sezoni. Pitamo (1. pitanje) lica zaposlena u RSV, zašto?

Od tih 25% odigranih utakmica, 100% su u okviru Prve muške lige. Istina, preostala tri para, odložila su svoje utakmice 1. kola PRLS-M, za utorak, 13. oktobar - jedna u utorak, 13. oktobra na dan izdavanja službenog Biltena 2, a dve utakmice za sredu, 14. oktobra. Koji su bili razlozi odlaganja ovih utakmica već na samom startu novog prvenstva (2. pitanje)?

  1. Zašto tabele u obe konkurencije najvišeg rukometnog ranga, Prve rukometne lige Srbije, koje se sprovodi pod obavezom Rukometnog saveza Vojvodine, izgledaju ovako tužno? = u muškoj konkurenciji, samo polovina klubova ima upisani bodovni saldo, sa gol-razlikama, a u ženskoj konkurenciji, kod svih klubova, stoje sve same nule? (slajd 2)
  2. Zašto u Biltenu 2, u delu „Službena saopštenja“ ima toliko napisanih reči ultimativnog i imperativno podaničnog karaktera, bez obzira da li je reč o klubovima ili službenim licima, delegatima, kontrolorima, sudijama, domaćinima utakmica, kao što su - u zagradi: („dužni su“, „moraju biti i sankcionisani“, „naročito treba da vode računa“, „obavezna je prijava“, „svaki klub je DUŽAN“, „ova procedura mora biti sprovedena“, „svaki drugi postupak smatraće se NEDOZVOLJENIM“, „klubovi i službena lica snosiće posledice“, „NAKNADNOG IGRANJA UTAKMICE NEĆE BITI“, „Klubovi su dužni da redovno izmiruju sve svoje finansijske obaveze prema službenim licima i Ligi - nastale po bilo kom osnovu“, „klubovi se isključivo obraćaju Direktoru lige“, Rešavanja pitanja i poteškoća iz takmičenja mimo Direktora lige je - NEVAŽEĆE i NIŠTAVO“, „Opominjem klubove da su dužni“, „Skrećem pažnju klubovima da su u obavezi da nose markere za redare“... (Slajd 3 = krupna slova su istovetna krupnim kao što vidite i u Biltenu 2)
  3. Zašto je ženska Prva liga odložena za naredni vikend?
  4. Zašto ste u odloženom 1. kolu Prve rukometne lige Srbije-Žene zakazali samo 2 (dve) od ukupno 6 prvenstvenih utakmica? (slajd 4)
  5. Zašto su takse za službena lica (dva sudije i jedan kontrolor i jedan delegat) toliko visoke, što dodatno opterećuje klubove, i to u doba pandemije koronavirusom? Za muške klubove kada su domaćini, 4 takse za 1 utakmicu koštaju 17.600,00 dinara (ako je i četvrto službeno lice na utakmici delegirano-kontrolor, koji košta kao i sudija, po 4.800,00 dinara svaki, delegat 3.200 dinara), pa puta dve utakmice mesečno na domaćem terenu iznosi: 35.200,00 dinara, što je za više od 5.000,00 dinara više od jedne minimalne prosečne zarade u Srbiji? Za ženske klubove taj iznos je nešto niži, 24.000,00 dinara, zašto i toliko? Ali, ovo su SAMO takse, pa tu pridodajete i pravo službenim licima na Prevoz (brzi voz, autobus, auto-gorivo, kako ko želi, nema pravila), zašto još plus toliko i toliko, pa izađe skoro i duplo više od minimalne zarade u Srbiji? (Slajd 5)
  6. Zašto ne oslobodite klubove dela plaćanja skupih putovanja na utakmice, i to u doba pandemije koronavirusom?
  7. Zašto je službeni Bilten 2 potpisao Zdravko Adamović - pomoćnik za sudijska pitanja a neko iz TK? (Da li je to u sukobu interesa, a ne dakle, neko iz Komisije za takmičenje, ili sam predsednik, Vladimir Knežić)? (Slajd 6)
  8. Zašto se rigidno, nepopustljivo i kruto odnostie prema klubovima Prve rukometne lige Srbije - Sever / Žene, koje većinski žele da organizuju takmičenje u okviru Zajednice klubova RSV - Udruženja koje je osnovano i upisano uredno, regularno i sa svim pravima na organizovanje takmičarskog procesa u APR-u? 
  9. Zašto ignorišete osnovni razlog klubova da samostalno organizuju takmičenje a svako može i želi tu slobodu ima, iz razloga što će klubovi samostalno po mnogo blažim i nižim tarifama, taksama i trtoškovima sprovesti takmičenje, nego vi u RSV?

U sledećem nastavku obratićemo pažnju naravno i na čitav takmičarski ciklus, onako kako u svim ligama pod RSV bude proticao. Ako odgovore na ova javno postavljena pitanja ne dobijemo do narrednog takmičarskog kola u ligama a s obzirom da smo dnevni medij (ovo nije ultimativno već logično) odgovore ćemo potražiti u drugim relevantnim organizacijama.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* (Uvod: Pišem sinoć jedan članak, pobrkam Čonoplju i Kljajićevo, zatim pišem drugi članak, pa pobrkam Bački Breg i Bezdan (dešavanja, u oba slučaja). Ustanem jutros, ne znam jesam li spavao u kući ili u stanu. Malo li je?)

Sretnem tako pre nekoliko dana, među brojnim poznanicima pred somborskom ekspoziturom Vojvođanske banke – OTP, komšiju a poduži red, svi uredno na propisnom odstojanju i sa maskama i u rukavicama (nije Sombor džaba svrstan među primerne gradove u doba korone), komšiju, druga kuća do mene, pa kad smo se pozdravili, pitam ga, otkud on u redu, nema pravo na penziju. Ili podižeš penziju uz nečije ovlašćenje? (Pitam onako ozbiljno jer je jako lepo kad se tako pomažemo međusobno i kad smo najsolidarniji, kad god treba). Ma nee, odgovori odmah dobri komšija, to sam učinio juče za tetku što se penzije tiče, a sada želim da podignem nešto od ušteđevine, od ranije... da se ima, ono, ovih dana, za ne daj Bože... S obzirom da mi nije preostalo još puno vremena do kraja roka do nove izolacije a i sam imam još nekolio obaveza prema starijim komšinicama i da uzmem sebi viršle jer ne znam bogznašta veliko da spremim, pozdravismo se još jednom i produžih dalje.

Hmm, ušteđevinu? Možda ju je čuvao za nešto drugo, bolje za daj Bože, a ne za ne daj? Ko zna otkada je čuva, štedi, možda dugoročno? Da li ju je oročio ko nekada recmo, sav normalan svet? Tako mi se nametnulo razmišljanje, pomalo zbunjenom.

A šta će biti kad sve ovo - prođe? Hoće li ostati nešto od ušteđevine? Znam da je govorio pre šest-sedam godina, kako valja krov obnoviti. Nije jefitna baš investicija ta. A starije su već kuće, u Kosančićevoj, Miletićevoj, Radišićevoj, Toplicinoj, dok su bašte velike. Šta pre? Setio sam se namah, da sam kao klinac govorio baki, kako bih voleo u toj velikoj bašti da napravim staklenik. A baka bi se nasmejala, tih dobrih kasnih šezdesetih, „pa dobro dete, moraćeš onda sam da radiš po stakleniku, kad bake ne bude bilo...“ :-)

Odustao sam tako o razmišljankama naspram staklenika (gde bih verovatno sadio visibabe koje najviše volim jer kao vatreni obožavalac leta, iako vodolija, one me nekako najviše asociraju na lepo vreme), pa dođu na red sedamdesete... kada sam svaki prvi zarađeni dinar a bili smo jako zaposlena deca, od recimo honorara, već prvih novinarskih u to vreme i-ha-haj, trošio na putovanja. Makarska, kod drugarice u Francusku, pre toga London kod deda-strica, prvi put, zimovanje na Bovecu u našoj lepoj Sloveniji, pa drugo zimovanje, u Poljskoj sa Gimnazijom. Osamdesete, još jedan London, pa Istanbul, Prag, možda i najlepša po meni, metropola Evrope, opet više puta Makarska, pa i drugi turistički centri duž najlepše nam, jadranske na svetu obale. Nisam mogao da se setim svih svojih destinacija dok sam tako zbunjen i zamišljen jurio do kuće da stignem pre javnog opominjanja na početak i strogo pridržavanje izolacije. A da, nijedan dinar nikad nisam uzeo od mojih kad bih nekud putovao, sve sam to zaradio sam, uvek. Od opet kažem sebi, tada, honorara... te od onih kod školske drugarice Đakovićke u radionici njenog tate čuvenog privatnika kad smo pravili i slagali prelepe elemente za geometriju za đake osnovce, u Bačkoj ulici... Uvek sam još od najranijeg detinjstva cenio putovanja kao veoma važne rekao bih danas čak, institucije.

Devedesete. Taman dođoh u autoistorijskoj vrtešci do njih, kad stigoh do kuće. Petljajući ko i obično po svežnju ključeva na privesku od „Bane Sekulića“ (nekadašnjeg somborskog giganta-fabrike) koje čuvam kao uspomenu koju mi je dao tadašnji tehnički direktor a moj dobri komšija (ne ovaj što je čekao u redu) Aca Subotić, presekoh misli o mojim dekadama i putovanjima unutar njih.

Zašto o njima pričam sad i kakve veze ima uvod (brkanja pomenutih naših lepih sela), te komšija što je čekao u redu u Vojvođanskoj OTP banci da podigne deo ušteđevine koju nije planirao da podigne sad nego za krov, valjda kad nakupi dovoljno a kako sam se, siguran sam, definitivno setio i zaključio, sa mojim navedenim putovanjima u minulim desetlećima? Pitam se i sam, ne znam. 'Em li ga, pa jednom mi je i Kulić (Goran) moj dobri kolega, u starom radiju (Radio Sombor, prim.aut - kojeg više nema), dok smo imali zajedničku šihtu, on za tonskim velikim pultom vrednim oko 25 hiljada evra što je nakon propale privatizacije od 2007. godine netragom nestao, a ja za mikrofonom, vodeći jedan od 85 tročasovnih Sportskih ponedeljaka, rekao u jednom momentu preko signalizacije meni u slušalice u studiju, „Pa samo ti Siniša možeš da spojiš u jednoj emisiji kuglanje, rukomet i umetničko klizanje..“, šeretski se šaleći na moj račun... a eto i sada spajam da li, nespojivo? I da li je "spajanje" sad i onda, isto - moguće?

I elem, dočeka me prvo moj mačak Žuti na terasi koji sa petnaest godina i dalje dobro zna koje granule voli a koje ne, pa prvo što sam uradio njega nahranih, potom sedoh na terasu i popih kafu - ostatak, od jutros kad sam žurio da sve postignem u tih nekoliko dnevnih sati, dozvoljenih spolja. Ostadosmo mačak i ja sami. Izolovani. Opet, ko i brojni drugi.

Mac, mac... što me tako gledaš? E imali smo i mi ušteđevinu, pa smo kupili dva kompjutera i pokrenuli Novi Radio Sombor, aha. Itd... što je trebalo, za početak. A tvoj novi gazda (ja) nakon odlaska tvog pravog gazde (mog tate i tvog vršnjaka) u večnost u decembru prošle godine, sinoć pobrkao lonce dok je članke kucao. Članke za život? Da bismo zaradili i imali za isti taj život. Pa da, proćiće Žuti i ovo. Hajmo da radimo. Da nastavimo ono što znamo, a da manje grešimo i brkamo, ko sinoć. Jer sve je pitanje koncentracije, ovih dana. Uglavnom, verovatno. I izolatorno, kako god, sva slova ostaće na svom mestu. 

Vaš urednik

U tom Somboru, 12. aprila, prestupne 2020.

Objavljeno u Prva vest
subota, 30 novembar 2019 23:21

"Pisma iz Italije 1": Bolonja

* Prvu od sedam priča "Pisma iz Italije" počinjemo Bolonjom.... sedmi po veličini grad u Italiji, istovremeno i glavni grad "Okruga Bolonja" i glavni grad pokrajine Emilije-Romanje u severnoj Italiji

~ . ~

Sam grad ima 374.561 stanovnika dok gradska aglomeracija iznosi oko milion ljudi, gustina naseljenosti iznosi 2.661,56 st./km2  Prosečna nadmorska visina je 54 m dok površina grada iznosi 140,73 km2. Bolonja je najpoznatija po Bolonjskom univerzitetu najstarijem u Evropi osnovanim 1088 godine, veoma cenjenom i poštovanom danas. Kao stari univerzitetski grad ona je i dalje meta mnogih studenata zbog njene tradicije i kulturnog bogatstva, zanimljivo je da četvrtinu gradskog stanovništva čine studenti  Kao grad sa najvećim sačuvanim starim gradskim jezgrom u državi i nizom vrednih građevina i ambijenata Bolonja je i važno turističko odredište u Italiji, stari deo Bolonje je pod zaštitom UNESKEO-a.

Bolonjski univerzitet postoji od 1088.godine

Naziv grada vodi poreklo od galskog pleme Bolije, iz koja je izveden prvo starorimski naziv grada Bononia dok u novije vreme dobija nekoliko epiteta Bologna Educata ("Obrazovana Bolonja") zbog univerziteta, Bologna Torrata ("Tornjevita Bolonja") zbog tornjeva,  Bologna Grassa ("Debela Bolonja") sedište industrije tesetnina, ali i najpoznatiji Bologna Rosa ("Crvena Bolonja") zbog boje fasada, ali i političkog opredeljenja grada još od drugog svetskog rata, jedini značajniji grad u državi gde tokom proteklih 50ak godina vlast stalno drže socijalisti. U novije vreme grad je središte brojnih LGBT asocijacija i udruženja.

      Piazza Maggiore - glavni trg u Bolonji

 Geografija, reljef klima i vode

Bolonja se nalazi na prelazu iz središnje ka severnoj Italiji. Stoga je strateški položaj grada izuzetno povoljan. Bolonja je glavno raskršće puteva sa juga i sa severa. Od prestonice Rima grad je udaljen 400 km severno, a od Milana 220 km jugoistočno. Bolonja se razvila na jugoistočnom obodu Padske nizije Grad je većim delom na ravničarskom terenu, ali se manji, južni deo oslanja na krajnje severne delove Apenina. Grad se prostire na visini od 54 m pa čak do 300 m iznad nivoa mora. Klima u Bolonji je izmenjeno Kontinentalna sa primetnim uticajem sa sredozemne klime sa mora. Stoga je u leto veoma toplo, a zimi je sneg česta pojava i veoma je hladno u odnosu na veći deo Italije južno. Bolonja se nalazi na dve manje reke, na Renou i Serni. Reka Po se nalazi na 55 km severno, a Jadransko more je na 80 km istočno.

 

Istorija

Područje Bolonje bilo je naseljeno još u vreme praistorije a prvi poznati stanovnici bili su Etrurci Posle njih ovde se naseljava galsko pleme Boliji. Rimljani zaposedaju ovo područje u 2 veku p.n.e.  Ubrzo je na ovom mestu osniva gradsko naselje Bononija. Tokom nekoliko vekova vladavine starog Rima stanovništvo je romanizovano , a grad se razvio u jedan od najrazvijenijih na području današnje Italije. Tada je ova oblast bila znana kao Emilija, po putu koji je išao kroz nju iz Rima na sever. Početkom srednjek veka  Bolonju zaposedaju Vizantici i pretvaraju je u tvrđavu ka Varvarima na zapadu. 728. godine grad preotimaju Langobardi, a ubrzo i Franci. U desetom veku došlo je do naglog razvoja privrede. Tako je 1088. godine osnova tzv.  Studio, danas Bolnski univerzitet najstariji u Evropi. Svoj najviši procvat Bolonja doživljava u 12. i 13. veku kada grad stiče veliki stepen samouprave i kada se podižu mnogobrojne crkve i palate. Posle tog razdoblja grad slabi i uskoro ga preuzima Papska država.   

I pored papske vlasti Bolonja je zadržala veliki stepen samouprave, a njeni građani uživali su velike slobode u narednim vekovima. Tokom Napoleonovih ratova Bolonja je bila deo njegove Kraljevine Italije, da bi potom ponovo bila deo Papske države. Godine 1869. došlo je do pripajanja ove oblasti novoosnovanoj Italiji. Odmah je osnovana pokrajina Emilija-Romanja sa Bolonjom kao središtem. Nova vladavina je nešto kasnije donela privredni procvat. Tek u 20.tom veku Bolonja se uspela razviti u visokorazvijen grad Italije.

Gradske znamenitosti

Bolonja ima najveći u potpunosti sačuvan stari grad u Italiji. Stari deo Bolonje prepoznatljiv je po brojnim srednjovekovnim tornjevima (visokim i krivim) i pločnicima u vidu arkada duž većih ulica ukupne dužine 45 km, tako da vam u ovom gradu ni po najvećem pljusku ne treba kišobran. Grad ima niz trgova sa mnogobnrojnim crkvama, palatama, tornjevima, spomenicima i fontanama.

 Najpoznatija turistička odredišta u gradu su:

  • Torre degli Asinelli i Torre dei Garisenda su dva glavna simbola Bolonje, sagrađena u 12. veku. Prvi toranj je visok 97 m, nakrivljen je preko 1 m od osovine, ima skoro 500 stepenika, a turisti se mogu popeti na vrh. Garisenda je visok 47 m, zatvoren je za posetioce, a nakrivljen je preko 3 metra.
  • Piazza Maggiore je ogroman trg koji se nalazi u samom središtu grada, okružen monumentalnim građevinama kao što su Katedrala sv. Petronija, Gradska kuća, Arkada Banki i Palata Podesta.
  • Basilica San Petronio je najpoznatija crkva u Bolonji i peta najveća u svetu sa 132 x 60 m, visine 45 m, a u nju može da stane gotovo 30.000 ljudi. Posvećena je zaštitniku grada San Petroniju koji je bio bolonjski episkop u 5. veku. Gradnja crkve započeta je krajem 14. veka, a trajala je nekoliko stotina godina.
  • Palazzo Comunale nalazi se na Velikom trgu i sagrađena je u 14. veku, a u njoj ne treba propustiti kolekciju renesansnih slika i skulptura.
  • Portico dei Banchi su arkade ispred istoimene Palate Banki, zgrade iz 15. veka. Arkade su dodate 150 godina kasnije, krajem 16. veka.
  • Palazzo del Podestà je nekadašnja zgrada magistrata, sagrađena oko 1200. godine, a između 16. i 18. veka u njoj je bilo smešteno pozorište.
  • Neptunova fontana je najpoznatija gradska fontana i nalazi se na Velikom trgu.
  • Santuario della Madonna di San Luca je crkva jugozapadno od gradskog jezgra, smeštena na šumovitom brdu Monte dela Gvardija. Od crkve ka predgrađu vodi najduža arkada na svetu, građena u 17. i 18. veku, duga 3.5 km.

Stanovništvo

Prema rezultatima popisa stanovništva 2011. u opštini je živelo 373.337 stanovnika. Godine 2008. Bolonja je imala nešto oko 380.000 stanovnika, 2,5 puta više kao na početku dvadesetog veka, ali za 30% manje nego 1970. godine.

Opadanje stanovništva tokom proteklih decenija uzrokovano je stalnim preseljenjem stanovništva u mirnija predgrađa sa višim kvalitetom života. Ovo se odražava i na gradsko stanovništvo, koje je izuzetno staro i sa niskim prirodnim priraštajem.

Privreda

Bolonja je veliko industrijsko središte u kome je jako razvijena prehrambena i elektronska industrija. Bolonja ima i jako razvijenu trgovinu na veliko i malo (tržni centar "Centergross" sagrađen 1973.. godine, bio je i najveći tržni centar u Evropi do pre nekoliko godina). Gradska okolina predstavlja razvijen poljoprivrednii kraj. Stoga je grad poznat po brojnim prehrambenim specijalitetima - testenine, mortadele, ragu sos i drugo.

Sport

Grad Bolonja je sedište istoimenog fudbalaskog kluba AC BOLOGNA, osnovanog 1909 godine koji se takimiči u Italijanskoj Seriji A svoje utakimice igra na stadionu  Renato dal Ara, kapaciteta  38.279 gledalaca.

Klub je bio prvak italije 7 puta i to u sezonama 1924/25, 1928/29, 1935/36, 1936/37, 1938/39, 1940/41, 1963/64,

Kup italije je uzeo dvaput 1969/70, 1973/74, Seriju B takodje  1987/88, 1995/96.

Klub je takodje ostvario i dobar uspeh i na medjunardonoj sceni,  Mitropa kup osvaja 1932, 1934, 1962

Intertoto kup uzima jedanput 1998, dok Anglo-Italijanski kup osvaja 1970 godine .

Trenutni terener kluba je naš proslavljeni fudbalski stručnjak Siniša Mihajlović, koji je jako popularan kako u ovom gradu tako i u celoj Italiji.

Autor i putopisac: Srđan Ačanski

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

 

--------------- galerija fotografija----------------------------

 

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

Objavljeno u Turizam

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…