Prikazivanje članaka po tagu putopisi

* Krećemo sa novim serijalom tekstova o putovanju evropskim gradovima pod nazivom „Putešestvije“, počećemo sa Drezdenom

~ . ~

Na samom istoku Nemačke, nedaleko od češke granice, na reci Elbi smestio se grad Drezden. Grad se nalazi u sastavu nemačke savezne pokrajine Saksonija, od 1949. do 1989. godine nalazio se u sastavu Demokratske Republike Nemačke. Reka Elba (Lab) deli grad na stari (Altstadt) i novi (Neustadt) a spajaju ih 4 mosta.

(Plan ili mapa grada u Drezdenu nije džaba

košta simboličnih 1 evro)

Grad zovu i „Venecija na Elbi“ zbog velikog broja građevina koje potiču iz tog perioda. Za vreme Drugog svetskog rata grad je bombardovan nekoliko puta od strane saveznika, pod izgovorom da je veliko nacističko uporište, i ako za te tvrdnje uopšte nije bilo relevantnih dokaza, tako da je skoro sav uži centar grada bio sravnjen sa zemljom.

Nakon rata, Nemačka Demokratska Republika uz pomoć Sovjetskog Saveza obnavlja barokno jezgro grada. Bogorodičina crkva jedina biva ostavljena neobnovljena kao podsetnik na strahote bombardovanja.

Crkva ostaje u tom stanju nešto zbog toga da bude podsetnik, a više zbog toga što je DDR bila država koja je počivala na marksističkom uređenju, pa obnavaljanje verskih objekata bilo koje religije, nije spadalo u listu prioriteta, pogotovo što je većinu obnove pomagao zapravo SSSR, zemlja gde je religija bila izričito zabranjena.

Posle ujedinjenja Nemačke pokrenuta je incijativa za obnovu crkve; obnova počinje 1994. godine i traje do 2002, kada je i završena. Najveći donatori su bili Englezi, čije je ratno vazduhoplovstvo zajedno sa američkim bombardovalo grad.

(U blizini nemačko-češke granice, Elba /Lab)

U gradu živi oko 500.000 stanovnika a u široj gradskoj konglomeraciji oko 1,3 miliona. Grad je jedan od centara Lužičkih Srba u Istočnoj Nemačkoj, malobrojnog slovenskog naroda koji je uspeo da sačuva svoje tradicionalne običaje, uprkos pokušajima nasilne germanizacije, naročito za vreme nacističkog režima.

~ . ~

O Lužičkim Srbima

Lužički Srbi su stari zapadnoslovenski narod koji živi u istočnom delu Nemačke, u pokrajinama Saksonija i Brandenburg. Lužičkih Srba ukupno ima oko 60.000, a po veroispovesti su većinom  protestanti, a manjim delom katolici, naseljavaju područje jugoistočno od Berlina prema poljskoj i češkoj granici, sve do Drezdena.

*Zastava Lužičkih Srba od 1848. godine, sa obavezom javnog isticanja na javnim ustanovama

u dve savezne pokrajine Saksonija i Brandenburg

(zastava Lužičkih Srba na sebi ima tri boje,

kao i većina slovenskih zemalja,

samo u drugačijem rasporedu

plavo, crveno i belo....)

~ . ~

Područje se deli na dve geografske oblasti, a to su Gornja Lužica  čije je kulturno središte Budišin (nem: Bautzen) i Donja Lužica sa središtem Kočebuz (nem: Cottbus).

Gornja Lužica je bila u sastavu Saksonije, u čijem sastavu se nalazi i danas, dok se Donja Lužica nalazila u sastavu Pruske, a danas je deo nemačke pokrajine Brandeburg. Govore dva slična jezika: gornjo-lužičkosrpski i donjo-lužičkosrpski, oba spadaju u slovensku grupu indoevropske porodice jezika.

(Mapa istočnog dela Nemačke na kojoj je obeležen Kočebuz (nem: Cottbus), središte Donje Lužice)

Do Drugog svetskog rata Lužički Srbi su za svoje pismo koristili goticu i latinicu, dok se danas služe samo latinicom. Lužički Srbi sebe nazivaju različitim imenima, zavisno o tome da li su Gornje ili Donje-Lužički Srbi: Serbja, Serb, Serbowka, dok Srbe koje žive na Balkanu nazivaju Južni Serbja.

- U ovom tekstu nećemo ulaziti u neku dublju raspravu o Lužičkim Srbima, pošto je tekst više putopisnog karaktera -

Lužički Srbi su osnovali Drezden, sam naziv grada na lužičko-srpskom (Drežďany) znači šuma ili šumoviti predeo i sam naziv reke Elbe(Lab-e) ima lužičko-srpske korene. Topografski nazivi u ovom delu nemačke upućuju na slovensko poreklo imena. Nakon otkrivanja rudnih bogatstava, na Rudnoj gori u blizini Drezdena u njega počinju da se doseljavaju Nemci i grad postaje nemački.

(Jedan od 4 mosta na Elbi između starog (Altstadt) i novog dela grada (Neustadt/)

~ . ~

O istoriji grada

Grad 1206. godine postaje privremeno sedište grofa, a od 1270. godine, glavni grad Maksgrofovije Meissen i naziva se Civitas Dresdene. Od 1485. u gradu je stolovao vojvoda Saksonije koji je od 1547. bio izborni knez Svetog rimskog carstva. U Drezdenu je Fridrih Šiler napisao tekst Ode radosti, koja je kasnije postala neslužbena himna Evrope.  Drezden 1806. godine postaje glavni grad samostalne Kraljevine Saksonije, koja je od 1871. deo ujedinjene Nemačke. Za vreme Napoleonovog pohoda 1813. bio je baza francuske vojske.

U to doba grad se brzo industrijalizuje zbog čega se naglo povećava broj stanovnika. Početkom dvadesetog veka posebno se razvija umetnost zbog čega grad nazivaju Firencom na Labi, i jedan od retkih gradova koji gubi status zaštite UNESCO-a zbog izgradnje novog mosta sa četri trake u strogom centru grada.

(Ulaz u stari deo grada (Altstadt, naš novinar-autor putopisa, Srđan Ačanski)

Poznate građevine u gradu koje treba posetiti

~ . ~

Najznačajnije građevine iz doba baroka su Opera Zemper, Palata Cvinger*, Bogorodičina protestantska crkva*, Dvorska rimokatolička crkva, Državni muzej Drezden, Zid Saskih vojvoda*.....

*Bogorodičina protestantska crkva je barokna, koju je arhitekta Georg Ber započeo 1726, dok je izgradnja završena posle njegove smrti, 1743. Smatra se jednom od najlepših evanđelističkih crkava u Nemačkoj i predstavlja jedan od simbola grada.

*Palata Cvinger izgrađena u stilu arhitekture baroka. Njen graditelj je bio dvorski arhitekta Mateus Danijel Pepelman. Služila je kao oranžerija, izložbena galerija i festivalska arena drezdenskog dvora, građena od 1710-1728. po planu arhitekte Poeppelmanna.

(Palati Cvinger, po oblačnom danu više pristaju crno-bele slike)

*Zid Saskih vojvoda predstavlja hiljadugodišnju istoriju porodice Wettin, od XII veka i Konrada Velikog, do Fridricha III, poslednjeg saskog kralja, čija je vladavina završena 1918. godine. Zid je napravljen od 25.000 pločica porcelana, 102 metra dug i 10 metara visok, najveći je prikaz te vrste na svetu.

Što se tiče šopinga, svakako treba posetiti Alt-Markt bazar, gde se nalaze prodavnice mnogih svetskih brendova..... a možete se odmoriti i popiti kafu u nekom od brojnih kafića....

~ . ~

Sport

*Šal Dinamo Drezdena, nekadašnjeg milicijskog kluba - prvaka bivšeg DDR-a, osnovanog 1950. godine, sa svojom parolom DIE MACHT AUS DEM OSTEN

(širom istočne Evrope od Moskve do Istočnog Berlina, imena Dinamo su davali milicijskim klubovima Dinamo Bukurešt, Moskva.....)

(ŠAL IZ LIČNE KOLEKCIJE....)

Što se tiče sporta grad je poznat po Fudbalskom klubu Dinamo, koji je osnovan 1950. godine za vreme DDR-a, klub osvaja 8 titula prvaka države, dok kup osvaja takođe, 8 puta. Bio je jedan od najpopularnijih sportskih društava u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Klub beleži i 8 značajnijih nastupa u evropskim takmičenjima, Kup pobednika kupova, četvrtfinala 1984/85, 1985/86, Kup UEFA, četvrtfinale 1972/73, 1975/76, polufinale 1988/89, te četvrtfinala Lige/Kupa šampiona 1976/77, 1978/79, 1990/91. gde ispada od naše Crvene Zvezde koja te sezone osvaja Kup šampiona.

Posle ujedinjenja Nemačke klub igra u Bundes ligi od 1991-1995. godine, nakon čega tavori u nižerazrednim takmičenjima; posle stabilazije kluba 2006. godine, zabeležen je ulazak u Treću ligu, da bi 2015. godine postao stabilan drugoligaš.

Klub svoje utakmice igra na stadionu „Rudolf Harbrig“, kapaciteta 32.066 gledalaca.

Interesantna je činjenica da nakon eliminacije od naše Crvene Zvezde, klub nije igrao ni u jednom evro-takmičenju. Crvena Zvezda je te godine osvojila Kup/Ligu šampiona, a Dinamo Drezden je izbacila u četvrtfinalu sa obe pobede po (3:0) ; (0:3) a utakmica u Drezdenu je bila prekinuta.....

*Ujedinjem dve Nemačke 1989. godine. prestaje i proizvodnja čuvenog "plastičnog auta koji ne trune", Trabanta koji je ranije bio česta pojava na putevima zemalja Istočnog bloka, pa i kod naših suseda Mađara, a bogami i kod nas...... tačnije, proizvodnja je zvanično prestala 1991. godine samo što je u poslednjim generacijama dvotaktni motor zamenjen četvorocilindričnim motorom, koji je zajedno sa menjačem preuzet iz prve generacije vw pola, nakon čega se pogon Zwikau-u definitivno i zauvek gasi, a Trabant i njegov stariji brat Wartburg odlaze u istoriju..... kao ovaj naš na slici.... u garažu nekog muzeja...

(Za kraj malo i novijih automobila, "Swisshotel "Drezden, centar starog dela grada, pozdrav za ljubazne domaćine)

Malo o "ovom, malo o onom" i dođosmo do kraja, nadam se da ste uživali; u sledećem tekstu obradićemo jedan grad od čuvenog trojca glavnih gradova „tri B“ (Beč, Bratislava, Budimpešta) iz popularno nazvane tzv. „Mittel" Evrope. 

piše i fotografiše: Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Dobro došli u Istanbul, grad na dva kontinenta, mesto gde se susreću istok i zapad, prestonicu nekoliko velikih carstava, grad  koji se sa svojim brojem stanovnika od preko 15 miliona, svrstava među 10 najvećih gradova sveta. Vizantion, Carigrad, Konstantinopolj, Istanbul.......grad koji je u dužinu ide neverovatnih 150 kilometara.....i da, grad koji definitivno morate posetiti.

Osnovan kao Vizantion na rtu Sarajburnu oko 660. godine pre n. e, grad po veličini i uticaju postaje jedan od najvažnijih u istoriji. Nakon što je ponovo osnovan kao Konstantinopolj 330. godine n. e, grad je bio carska prestonica za skoro 16 država, među kojima su Rimsko/Vizantijsko Latinsko i Osmansko carstvo. Grad je bio polazna tačka za širenje hrišćanstva tokom Rimskog i Vizantijskog carstva, pre osmanskog osvajanja 1453. godine, kada je pretvoren u  tvrđavu i središte Osmanskog carstva.

Među važnim karakteristikama Istanbula su strateški položaj na Putu svile, železnička mreža ka Evropi i Bliskom istoku, kao i jedina pomorska veza između Crnog i Sredozemnog mora.

Da bi raskinuo sve veze sa osmanskom Turskom, Kemal paša Ataturk 1923. godine izmešta prestonicu u Ankaru, koja postaje sedište nove sekularne turske države.

Istanbul - evropski deo

Geografija

 * Istanbul se nalazi na severozapadu Turske u Mramornoj regiji i prostire se na ukupno 5.343 km².  Bosfor, koji spaja Mramorno more sa Crnim morem, razdvaja grad na evropski deo na kome se nalazi istorijsko i ekonomsko središte i na azijski dio. Grad je dalje podeljen "Zlatnim rogom" , prirodnom lukom koja okružuje poluostrvo.

Klima

Istanbul se nalazi na granici sredozemne, vlažne suptropske i morske klime, najtopliji mesec je jul,  kada prosečna temperatura iznosi 41 °C, dok najniža u januaru iznosi 21 °C

Znamenitosti

Istanbul kao milionski grad i prestonica  nekoliko velikih carstava ima jako mnogo znamenitosti koje bi trebalo posetiti, nisam mogao da pobrojim sve, tako da navodim samo neke:

  • Kula Galat

Kula je podignuta 528. godine za vreme Justinijana I ali tokom četvrtog krstaškog pohoda biva uništena, kulu su obnovili 1348. godine.  Kula, kružne osnove, je smeštena na samom vrhu brda koje se uzdiže nad spojem Zlatnog roga i Bosfora i u potpunosti dominira nad celim krajem. Visoka je 61 m, prečnik iznosi  8.95 m od čega 3.75 m otpada na debljinu zida. Oko najvišeg sprata smeštena je uska terasica .

  •  Aja Sofija

Aja Sofija ili Sveta Sofija je bivša pravoslavna  crkva, kasnije carska džamija,a sada muzej (tur. Ayasofya Müzesi). Od vremena završetka gradnje 537. pa sve do 1453. godine, služila je kao pravoslavna saborna crkva i sedište Vaseljenskog patrijarha., džamija do 1935. godine, kada je Kemal Ataturk pretvra u muzej. Aja Sofija danas predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika svetske kulturne baštine i nalazi se na listi Uneska.

Aja Sofija

Najpoznatija freska: Car Justinijan, Bogorodica i Car Konstantin (s leva na desno)

među našim narodom populano nazvana "Jugovići"

Car Justinijan je rodom iz Skoplja, a Konstantin iz Niša

  • Dolombahće   

Dolmbahće je palata koja se nalazi  na evropskoj obali Bosfora,  služila je kao sedište sultana i bila je centar uprave Turske imperije od 1853. pa sve 1922 godine. Ovu palatu je sagradio sultan Abdulmedžid, tamo je preselio iz svog dvora, palate Topkapi.

Ova palata je bila približavanje turske imperije Evropi,  u mnogome je podsećala na evropske dvorce. Kao uzor mu je služila palata Luvr i Bakingemska palata.

  • Plava džamija

Izgradnja je otpočeta 1609.  a završena je 1616. godine za vreme vladavine sultana Ahmeda I. Poput svih ostalih džamija i Plava džamija sadrži grobnicu osnivača, predvorje i medresu. Džamiju je izgradio na mestu nekadašnje Konstantinove palate.

 

Plava Džamija

  • Taksim

Trg se nalazi se u istoimenoj četvrti u evropskom delu Istanbula. Taksim je najveća turistička i zabavna četvrt poznata po svojim restoranima, prodavnicama i hotelima. Taksim se smatra srcem modernog Istanbula. Na trgu Taksim nalazi se državni spomenik Cumhuriyet Aniti, izgrađen 1928 godine, te kulturni centar i opera

  • Hipodrom

Hipodrom je predstavljao jedno od najznačajnijih mesta prestonice Vizantije, Konstantinopolja, a nastao je krajem III veka za vladavine Septimija Severa ,po uzoru na Circus Maximus u Rimu, konačan oblik je  dobio za vreme  cara Konstantina Velikog 330. godine. Nekoliko puta je popravljan i renoviran, a nakon požara i pljačke koji su pratili krstaško zauzeće grada 1204. godine, je prepušten propadanju.  Danas njegovi ostaci sačinjavaju centralni gradski trg starog dela grada.

Hipodrom 

  • Prinčevska ostrva

Prinčevska ostrva predstavlaju arhipelag od devet ostrva koji se nalazi u Mramornom moru, danas se tu nalaze poznate plaže Istanbula a u vreme Vizantije su ostrva korišćena za slanje u egzil pretendenata na carski presto.

  • Kapali čaršija

Kapali šaršija predstavlja jednu od najvećih i najstarijih pokrivenih pijaca na svetu sa 61. pokrivenom ulicom i preko 3.000 prodavnica koje privlače između 250 i 400 hiljada posetioca dnevno. Bazar je napravljen nedugo posle osvajanja Konstantinopolja 1455.

Prodavnice začina u Istanbulu

Kumburgas 

* Kumburgas nalazi se na 60 kilometara udaljenosti od centra Istanbula i svih bitnih dešavanja. Zbog svojih predivnih plaža, plavog mora, zlatnog peska i sunca, predstavlja omljineno izletište stanovnika Istanbula.

Plaža u Kumburgasu

Sport

  • FK Bešiktaš (tur. Beşiktaş Jimnastik Kulübü) Klub je osnovan 1903. godine, a registrovan 13. januara 1910., kao prvi sportski klub u Turskoj. Bešiktaš igra na stadionu BJK Ineni koji ima kapacitet od 32.145 mesta.

 Prvenstvo Turske

  • Šampioni (15) : 1956-57, 1957-58 (pobede 57e i 58e nisu prava turska liga, već federacijski kup), 1959-60, 1965-66, 1966-67, 1981-82, 1985-86, 1989-90, 1990-91, 1991-92, 1994-95, 2002-03, 2008-09, 2015-16, 2016-17.
  • Drugoplasirani (14) : 1962-63, 1963-64, 1964-65, 1967-68, 1973-74, 1984-85, 1986-87, 1987-88, 1988-89, 1992-93, 1996-97, 1998-99, 1999-00, 2006-07.

Kup Turske

  • Šampioni (9) : 1975, 1989, 1990, 1994, 1998, 2006, 2007, 2009, 2011.
  • Finalisti (6) : 1966, 1977, 1984, 1993, 1999, 2002.

Superkup Turske

Šampioni (8) : 1967, 1974, 1986, 1989, 1992, 1994, 1998, 2006.

Finalisti (11) : 1966, 1975, 1977, 1982, 1990, 1991, 1993, 1995, 2007, 2009, 2016.

Stadion BJK Ineni 

  • KK Bešiktaš  KK Bešiktaš Beşiktaş Jimnastik Kulübü İstanbul je osnovan 1933. godine kao deo sportskog društva Bešiktaš. Tokom svoje istorije bio je učesnik prvog ranga košarkaških takmičenja u Turskoj svake godine, osim u sezoni 1988/89. Ipak, prvak Turske bio je samo 2 puta, a pored toga ima i dve titule u turskim kupovima. Na međunarodnoj sceni od značajnijih uspeha beleži jedno osvajanje Evročelendža - evropskog takmičenja trećeg ranga

Nacionalni

Prvenstvo Turske:

  • Prvak (2): 1975, 2012.
  • Viceprvak (7): 1972, 1976, 1977, 1982, 1983, 2005, 2017.

Kup Turske:

  • Pobednik (1): 2012.
  • Finalista (3): 1971, 1973, 2011.

Kup Predsednika:

  • Pobednik (1): 2012.
  • Finalista (1): 1987.

Međunarodni

FIBA EvročelendžPobednik (1): 2012.

  • FK Galatasaraj Klub je osnovan 1905. godine i takmiči se u Superligi Turske. Domaće utakmice igra na stadionu Turk Telekom Arena, kapaciteta 52.652 mesta. Galatasaraj je najtrofejniji turski klub, ima 22 titule prvaka države, 18 trofeja u nacionalnom kupu i 15 trofeja u domaćem superkupu. Galatasaraj je prvi fudbalski klub iz Turske koji je osvojio neko evropsko takmičenje u sezoni 1999/2000. osvojili su Kup UEFA pobedivši Arsenal u finalu, pobedom nad tadašnjim prvakom Evrope Real Madridom Galatasaraj je uspeo da osvoji i UEFA superkup

Nacionalni

Superliga Turske 

  • Prvaci (22) : 1961/62, 1962/63, 1968/69, 1970/71, 1971/72, 1972/73, 1986/87, 1987/88, 1992/93, 1993/94, 1996/97, 1997/98, 1998/99, 1999/00, 2001/02, 2005/06, 2007/08, 2011/12, 2012/13, 2014/15, 2017/18, 2018/19.

Drugoplasirani (10) : 1959, 1960/61, 1965/66, 1974/75, 1978/79, 1985/86, 1990/91, 2000/01, 2002/03, 2013/14 .

Kup Turske 

  • Osvajači (18) : 1963, 1964, 1965, 1966, 1973, 1976, 1982, 1985, 1991, 1993, 1996, 1999, 2000, 2005, 2014, 2015, 2016, 2019.

Finalisti (5) : 1969, 1980, 1994, 1995, 1998.

Superkup Turske 

  • Osvajači (15) : 1966, 1969, 1972, 1982, 1987, 1988, 1991, 1993, 1996, 1997, 2008, 2012, 2013, 2015, 2016.

Finalisti (9) : 1971, 1973, 1976, 1985, 1994, 1998, 2006, 2014, 2018.

Međunarodni

Kup UEFA

  • Osvajač (1) : 1999/00.

UEFA superkup

  • Osvajač (1) : 2000.

Kup evropskih šampiona / Liga šampiona

  • Polufinalisti (1) : 1988/89.

Četvrtfinalisti (5) : 1962/63, 1969/70, 1993/94, 2000/01, 2012/13.

Kup pobednika kupova

  • Četvrtfinalisti (1) : 1991/92.

FK Fenerbahce

FK Fenerbahce se trenutno u Superligi Turske. Fenerbahče igra na stadionu Šukru Saradžolu koji ima kapacitet od 50.509 mesta.

Nacionalni

Superliga Turske :

  • Prvak (19) : 1959, 1960/61, 1963/64, 1964/65, 1967/68, 1969/70, 1973/74, 1974/75, 1977/78, 1982/83, 1984/85, 1988/89, 1995/96, 2000/01, 2003/04, 2004/05, 2006/07, 2010/11, 2013/14.

Drugoplasirani (20) : 1959/60, 1961/62, 1966/67, 1970/71, 1972/73, 1975/76, 1976/77, 1979/80, 1983/84, 1989/90, 1991/92, 1993/94, 1997/98, 2001/02, 2005/06, 2007/08, 2009/10, 2011/12, 2012/13, 2014/15.

Kup Turske :

  • Osvajači (6) : 1967/68, 1973/74, 1978/79, 1982/83, 2011/12, 2012/13.

Finalisti (10) : 1962/63, 1964/65, 1988/89, 1995/96, 2000/01, 2004/05, 2005/06, 2008/09, 2009/10, 2015/16.

Superkup Turske :

  • Osvajači (9) : 1968, 1973, 1975, 1984, 1985, 1990, 2007, 2009, 2014.

Finalisti (9) : 1970, 1974, 1978, 1979, 1983, 1989, 1996, 2012, 2013.

Balkanski kup :

  • Osvajači (1) : 1966/67,

Međunarodni

UEFA Liga šampiona :

  • Četvrtfinale (1) : 2007/08.

UEFA liga Evrope :

  • Polufinale (1) : 2012/13.

Kup pobednika kupova :

  • Četvrtfinale (1) : 1963/64.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

 

 

AcanskiS:PHOTO ®

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

 

 

 

Sombor, Čitaonička 3. +381254402030. Fax: +38125440030,

e-mail: office@omnistours.rs, www.omnistours.rs

Tekući račun: Banca Intesa 160-506836-43 licenca 396/2020

 

 

Objavljeno u Turizam

* Zanimljivu i nadasve interesantnu seriju putopisa o Italiji nastavljamo sa Termama Montekatini, poznatom italijanskom banjom, koju svake godine poseti oko milion turista. Mesto je bogato izvorima, koji se javljaju još u doba Rimljana, tako da,  što se tiče banjskog turizma, Montekatini predstavlja najpopularniju destinaciju Italije.

                                                                                                                                                                                        Montekatini, centar grada

Montekatini ili Montecatini Terme je grad u središnjoj Italiji, nalazi se u okrugu Pistoja, koji pripada italijanskoj pokrajini Toskana. Grad se nalazi u dolini reke Arno, od Firence, ujedno i sedišta pokrajine udaljeno je 50 km , severno od grada se izdižu Apenini.

Grad ima 21159 stanovnika, prostire sa na 17.6 km2, prosečna gustina iznosi 1198 stanovnika po km2 Nadmorska visina grada je oko 29 m.

 

                                                                                                                                                                 Montekatini, centar grada          

                                                                                                                                                                 Položaj Montekatinija na mapi Italije

                                                                                                                                                          

Osim banje Tetučio Terme, trebalo  bi da posetite i pećine Monsumano, sa parnim jezerom i vrelim sobama za koje se priča da su lekovite, te stare zamkove, crkve i tornjeve koji se nalaze na brdu u starom delu grada, do kojeg se stize žičarom. 

Od Sombora, Montekatini je udaljen 980 km.

 

 

photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

                                                                                                                                          

                                                                                                                                

 

Turistička agencija ORIS TTA Sombor

Čitaonička 1, 25000 Sombor

Tel/fax: 025/480-844

http://www.oristta.rs

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

Objavljeno u Turizam

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…