Prikazivanje članaka po tagu profesor

• Sombor i širu regiju ražalostila je vest da je u 72. godini preminuo istaknuti umetnik, Svetozar Saša Kovačević

Svetozar Saša Kovačević rođen je u Žablju, 1950. godine. Ostaće osim brojnih podataka zabeleženo da je Kovačević, srpski kompozitor i redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, orguljaš i kantor Reformatsko - hrišćanske crkve.

U bogatoj biografiji popularnog umetnika i profesora, stoji: Nižu i srednju muzičku školu - odsek teoretsko nastavnički i instrumentalni (harmonika) završio je u Novom Sadu u Muzičkoj školi “Isidor Bajić”. Kompoziciju je učio kod prof. dr Viktora Šafraneka, prof. Nikole Petina, akademika prof. Rudolfa Bručija, akademika prof. Vasilija Mokranjca a diplomirao u klasi akademika prof. Dušana Radića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Još tokom studija nastupa najpre kao pijanista, opredeljujući se istovremeno za bavljenje orguljskom muzikom kao solista ili član ansambala koji izvode dela duhovne muzike na prostorima čitave Jugoslavije. Učestvovao je u seminarima za gradnju i štimovanje orgulja u Grožnjanu (Hrvatska) 1973. kod prof. Patrika Kolona (Belgija) i na seminaru kamerne muzike u Amsterdamu i Utrehtu, na poziv holandske vlade 1974. godine.

Predavao je harmoniku u Muzičkoj školi “Davorin Jenko” u Beogradu. Bio je korepetitor opere i baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i na Departmanu dramske umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu za predmet, Tehnika glasa. U Srednjoj muzičkoj školi “Isidor Bajić” u Novom Sadu predavao je korepeticiju i čitanje sa lista (prima vista) na klavirskom odseku. U periodu 1990-2010. bio je orguljaš i kantor Reformatsko - hrišćanske crkve u Novom Sadu i Somboru.

Inicijator je otvaranja srednje muzičke škole u Somboru. Prošavši kroz sva zvanja, u penziju je otišao kao redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Departman muzičke umetnosti, katedre za kompoziciju i muzikologiju za predmet, Sviranje i čitanje orkestarskih partitura. Od 2005. godine je uvršten među internacionalne kompozitore od strane IBC (Internacionalni biografski centar) u Kembridžu (Engleska) 2010. godine. IBC mu je dodelio Diplomu i srebrnu medalju za dostignuća na polju ekumenske muzike a takođe je po njihovom izboru uvršten u publikaciju 2.000 inostranih intelektualaca za 21. vek (2000 outstanding intellectuals of the 21st. century).

Na Univerzitetu u Mariboru (Slovenija), povodom 30 godina ove najviše obrazovne institucije kao predstavnik Srbije, prezentovao je svoj referat o ekumenizmu u muzici sa osvrtom na autorsko delo “MissaOecumenica” na internacionalnom simpozijumu “Religija i evropske integracije” pod pokroviteljstvom Evropske Unije, Evropske Akademije nauka i umetnosti iz Salcburga i Dunavske rektorske komisije.

Njegov kompozitorski opus obuhvata više od 300 kompozicija duhovne muzike, solo pesme, instrumentalne i scenske muzike, kamerne i simfonijske muzike. Stručni konsultant je Knjige o orguljama u Vojvodini autora Đerđa Mandića u zajedničkom izdanju Agape doo Novi Sad i Zavoda za kulturu Vojvodine 2005. Recezent je Muzičkog leksikona srpsko/engleski i englesko/srpski, u izdanju Jezikoslovca u Beogradu 2006.

Bio je član Saveza kompozitora Srbije, Saveza kompozitora Vojvodine, osnivač i predsednik Upravnog odbora Fondacije Organum Pannonicum i osnivač i član Vojvođanskog udruženja za ranu muziku.

Za svoj rad dobio je brojna priznanja. Svetozar Kovačević je dobitnik III nagrade na festivalu novih kompozicija za orkestar harmonika (1973), nagrade za scensku muziku u predstavi “Patkica Žutkica” na 28. Festivalu lutkarskih pozorišta u Novom Sadu (1995). Internacionalni biografski centar (IBC) iz Kembridža 2005. ga je uvrstio u svoju publikaciju 2000 Outstanding Intellectuals of the 21st Century, a 2010. IBC mu je za delo Missa Oecumenica dodelio diplomu i srebrnu medalju za dostignuća na polju muzike.

Njegova najznačanija dela: Duhovna muzika (izbor) „Missa Oecumenica“ in nomine Jesu za soliste, mešoviti hor, orkestar i orgulje; „Hallelujah“ za flautu solo, mešoviti hor i kamerni orkestar; „Stabat Mater“ za flautu, obou, osmoglasni mešoviti hor i kamerni orkestar „Missa Theatrica“ za ženski hor i mešoviti hor a capella; „Otče naš“ po Svetom Ocu Vasiliju Ostroškom za mešoviti hor a capella; „Ave Maria“, za ženski hor i orgulje; „Ave Maria“ za sopran solo, flauta i orgulje.

U oblasti koncertne i kamerne muzike, napisao je Koncert za čembalo i kamerni orkestar; Koncertni komad za orgulje i kamerni orkestar; Introdukcija i Velika fuga za ansambl kvarteta kontrabasa „bassiona amorosa iz Minhena Fuga za ansambl Varadinum kvartet Oradea Rumunija „Dharma Valcer“ za simfonijski orkestar; „Andante cantabile“ za violu i kamerni orkestar „Reminescence“ za violončelo i kamerni gudački orkestar „Partita Petrovaradinska“ za dve violine, gudački orkestar i čembalo.

Operska muzika: „Safikada“ - Bosanska nacionalna opera (koautor).

Njegove solo pesme koje su ušle u antologiju savremenih srpskih solo pesama: Peščani sat, Rane, Sama, Kap kiše, Zidni sat, Zlatna igla.

Diskografija Svetozara Saše Kovačevića: CD izdanja: 1. Kroz mirise samoće – ciklus kompozicija za Flautu i Orgulje 2000. Izdanje autora 2. Petrovaradinska svita – izbor autorske muzike 2001. Izdanje autora 3. Missa Oecumenica – za soliste, mešoviti hor, barokni orkestar i kontinuo, 2003. Izdanje autora 4. Bajićevi gudači – 9 autorskih kompozicija za soliste gudače, učenike muzičke škole u Novom Sadu. Izdanje muzičke škole “Isidor Bajić” u Novom Sadu 2007. 5. Brazilski gudački kvartet Amizade je 2010. za svoj CD koji je izdat pod pokroviteljstvom ministarstva za kulturu brazilske vlade, snimio dve Kovačevićeve kompozicije - Fantazija na mađarsku temu i Fuga. 6. Burlesski – kompozicija za dva klavira, Ingmar Piano duo u izdanju SOKOJ-a 2013.

Udruženje „PODIUM“, Novi Radio Sombor i Granski sindikat KUM-kultura,umetnost,mediji „Nezavisnost“, izražavaju najdublje saučešće porodici Svetozara Saše Kovačevića uz zahvalnost na njegovoj solidarnosti što se redovno rado odazivao na pozive kada smo priređivali prigodne događaje, svečanosti, poput Svetskog dana kulture i slično. Mir večni, profesore i prijatelju!

O mestu i vremenu ispaćaja Svetozara Saše Kovačevića naknadno ćemo informisati.

Objavljeno u Prva vest

* Povodom Svetskog dana filozofije na Pedagoškom fakultetu u Somboru, 10. novembra, dr Mašan Bogdanovski, vanredni profesor na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, održao je predavanje „Duh je u mašini: održivost psihofizičkog dualizma“

Profesor Bogdanovski je govorio o problemu skepticizma, kao i kartezijanskom dualizmu koji se proučava još od 17. veka.

U svom izlaganju istakao je osnovna filozofska stanovišta kojim bi se osnažili temelji nauke, a posebnu pažnju je posvetio zanimljivim primerima stanja svesti i misaonih aktivnosti.

- Dodaci: 1) slajd-fotografije sa predavanja; 2) link za snimak tribine:

https://www.youtube.com/watch?v=ZA4eqsyTAjU

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor (Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Obrazovanje

* Na Pedagoškom fakultetu u Somboru, u amfiteatru „Isidora Sekulić“ je 20. oktobra organizovana tribina pod nazivom: Istoiografske kontroverze o Srbiji 1941. Predavač je bio prof. dr Aleksandar Životić, nastavnik na Katedri za istoriju Jugoslavije, Odeljenja istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Profesor je najpre istakao da se istoriografija kao naučna disciplina uobličava sedamdesetih godina prošlog veka, da bi sredinom osamdesetih doživela ključne momente - tih godina su se dešavale velike polemike i rasprave, više je bila izražena sloboda govora, pa i mnogi izvori postaju dostupni, što u velikoj meri doprinosi istoriografiji o Drugom svetskom ratu. Ističe da je sam Drugi svetski rat na našem prostoru skup kontroverznih pojava, sa više aspekata i više različitih konteksta.

Iako predstavlja globalni svetski sukob između dve velike ratne koalicije, dešavanja na Balkanu donose drugačiju kontroverzu samu sebi. Rat koji je prožet linijom antifašističke borbe i Kraljevina Jugoslavija koja pada kao žrtva nacizma i fašizma.

U godini koja nosi breme samog rata (1941) i toga kakav je on zaista bio, profesor Životić je govorio o nekoliko grupa ključnih istoriografsikih kontroverzi: o dešavanjima oko ulaska Kraljevine Jugoslavije u rat (27. mart), o ključnim motivima ustanka u Srbiji, o Srbiji iz ugla Nemačkog viđenja jugoistoka i vladi generala Milana Nedića, kao i o početku građanskog rata na prostoru Srbije. Veoma zanimljivo i poučno predavanje završeno je kratkom diskusijom.

- U slajdovima pogledajte još nekoliko fotografija -

Beleži: Marina Milošević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Obrazovanje

* Univerzitetski profesor Mario Reljanović izjavio je da je sistem u Srbiji postavljen tako da siromašni ostanu u siromaštvu a da se bogati dalje bogate na radu siromašnih. Radnici proizvode daleko veću vrednost od naknade koje dobijaju, ali je problem što se vlasnicima kapitala daju olakšice, radnicima preti, a sindikati nisu moćni da to spreče

U razgovoru za portal UGS Nezavisnost Reljanović je rekao da u Srbiji praktično nema socijalnog dijaloga jer u atmosferi, kada neki poslodavci otvoreno izigravaju ili krše propise, veoma je teško uspostaviti kvalitetan odnos između sindikata i poslodavca, naročito na principu ravnopravnosti dve strane.

- Odnos države prema sindikatima identičan je odnosu prema radnicima. Oni se posmatraju isključivo kao nužno zlo koje bi trebalo marginalizovati i ograničiti im uticaj na rešavanje relativno nebitnih pitanja, dok se glavna normativna rešenja i politike stvaraju u nekim drugim centrima koji trenutno nose stvarnu moć. U tom smislu, odnos države jeste formalno korektan ali suštinski je stvoren antagonizam koji se jasno vidi na konkretnim potezima vlasti, od ignorisanja stava sindikata 2014. godine prilikom izmena i dopuna Zakona o radu, preko rada SES, pa do marginalizovanja njihovog uticaja na odlučivanje o svim pitanjima koja se tiču uživanja socijalno-ekonomskih prava u Srbiji - ocenio je Reljanović.

On, takođe, smatra da ima dosta poslodavaca koji žele konstruktivan odnos sa sindikatima, ali da je „većina poslodavaca raspoložena da iskoristi povoljan trenutak za iskorenjivanje prava na udruživanje“.

- U takvoj atmosferi, kada pojedini poslodavci ne poštuju čak ni odluke inspektora rada i otvoreno izigravaju ili krše propise, veoma je teško uspostaviti kvalitetan odnos između sindikata i poslodavca... Poslodavci to koriste obilato, a neretko imaju i fingirani socijalni dijalog sa sindikatima koje su sami osnovali - kazao je Reljanović.

Obrazlažući svoj stav da socijalni dijalog u Srbiji praktično ne postoji, Reljanović je kritikovao i rad Socijalno-ekonomskog saveta (SES):

- Socijalno-ekonomski savet formalno postoji kako bi se stvorio privid postojanja nekog tripartitnog razmatranja najvažnijih pitanja u oblasti rada i socijalnih prava, ali to jednostavno nije slučaj... Više puta do sada je vlast pokazala koliko je SES samo formalnost koju želi da poštuje samo onda kada joj tako nešto odgovara. Izmene i dopune Zakona o radu 2014. godine, ogromne izmene najvažnijeg sistemskog zakona u ovoj oblasti, nisu prošle SES. Isto je i sa mnogim drugim zakonima o kojima SES nije dao pozitivno mišljenje, a koji su ipak usvojeni bez ikakvih problema ili osvrtanja na ovu činjenicu.

Profesor misli da ni političke stranke ne uvažavaju sindikate osim što ih se sete u pred izbore „kada u njima vide potencijalne izvore većeg broja glasova“. Dodao je da „na političkoj sceni Srbije ne postoji politička snaga koja bi kontinuirano sarađivala sa sindikatima, bila istinski i potpuno leve orijentacije, i čiji program sadrži konkretna alternativna rešenja vladajućim politikama“.

Zato, kako je rekao, sindikati moraju biti politički aktivni.

- Sindikati moraju jasno pratiti i zastupati politike koje pogoduju radnicima, a to su leve i umerene političke struje demokratskog socijalizma. Problem je međutim u tome što takve političke partije u Srbiji ne postoje, pa sindikati mogu birati između političke pasivnosti i autonomnog političkog organizovanja. Ovo drugo je, međutim, veoma teško izvesti, jer mnogi članovi sindikata pripadaju političkim opcijama koje su različite od onih koje sam naveo. Oni taj izbor ne pravdaju političkim ubeđenjima već pragmatičnim pristupom priklanjanja aktuelnim vlastima i političkim opcijama kako bi ostvarili ili sačuvali svoje lične interese - rekao je Reljanović.

On se potpuno zalaže „za svaki oblik buntovne borbe radnika za ostvarivanje i unapređenje prava“, među kojima je „štrajk svakako najefikasnije takvo sredstvo na nivou pojedinačnog poslodavca, dok bi sektorske štrajkove bilo daleko teže organizovati“.

- Štrajk celog kolektiva je najbolji način da se poslodavcu, ali i državi, pokaže kako radnici doživljavaju određene politike i rešenja. Istovremeno je i najbolji način da se poslodavcu pokaže kakva je snaga kolektiva. I ne samo poslodavcu, nego da i sami radnici osete kako je moguće da se nešto promeni u atmosferi u kojoj su složni i solidarni protiv odluka koje doživljavaju kao štetne - izjavio je Mario Reljanović u razgovoru za portal UGS Nezavisnost.

Novinar: Svetozar Raković, izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Članovi Saveta Pedagoškog fakulteta u Somboru, na sednici koja je održana 12. maja 2021. godine, tajnim glasanjem uz podršku 16 od 17 članova doneli su odluku da za dekana Fakulteta, za period od 1. oktobra 2021. godine do 1. oktobra 2024. godine bude izabran prof. dr Saša Marković. Na taj način je Savet potvrdio kandidaturu koju su podržali članovi Nastavno-naučnog veća Fakulteta

Prof. dr Saša Marković je redovni profesor iz oblasti istorijskih nauka na Katedri za društvene nauke, a na Pedagoškom fakultetu u Somboru je zaposlen od 2009. godine. Predavač je na više predmeta na osnovnim, master i doktorskim studijama.

Predmet njegovog istraživačkog interesovanja su refleksije evropskih kulturnih, društvenih i obrazovno-vaspitnih ideja kod Srba u 19. i 20. veku, kao i uticaj društvene misli na stvaranje nacionalnog, političkog i šireg kulturnog identiteta. U vezi s tim, u određenim naučnim radovima i monografijama njegovo zanimanje je bilo vezano za istraživanje prošlosti današnje teritorije AP Vojvodine i grada Sombora, kao prepoznatljivog rasadnika kulturno-obrazovnih ideja Srba.

Tragajući kroz oblast neiscrpe inspiracije prošlosti Grada, profesor Marković je do sada objavio tri naučne monografije: „Politička biografija Jovana Joce Laloševića“ (2011), „Srpski učitelj u Ugarskoj 1778-1918“ (2016 - povodom dve stotine godina od preseljenja Preparandije iz Sentandreje u Sombor) i „Sombor 1918 - ostvarena nada i neuskraćena prava“ (2018 - povodom 100-godišnjice od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji i stvaranja jugoslovenske države). Ovom naučnom monografijom, grad Sombor je ovaj izuzetno značajan datum obeležio na jedinstven način u odnosu na druge urbanitete Pokrajine.

Profesor Marković je autor više naučnih monografija i više desetina naučnih radova koje je objavio u relevantnim časopisima u zemlji i inostranstvu, ali i predstavio na naučnim skupovima, međunarodnog i nacionalnog karaktera. Učestvovao je i učestvuje na desetak naučnih projekata od kojih su dva međunarodna.

Namera profesora Markovića je da, kroz mnogobrojne strateške i konkretne aktivnosti, dalje unapredi kulturno-prosvetnu i vaspitnu misiju Fakulteta i time dostojno doprinese razvoju institucije koja baštini tradiciju Norme Avrama Mrazovića osnovane 1778. godine.

Beleži: Danka Ivošević

-------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
utorak, 29 decembar 2020 16:56

Autorski tekstovi: Jesmo li solidarno društvo?

* Solidarnost praktično poništava duh pohlepe, ego tripa ili neograničenog posesivnog egoizma i instrumentalnog odnosa prema drugim ljudima. Istovremeno, bez solidarnosti nema ni pokreta za demokratske promene
 
Autor: profesor sociologije i predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković
 
Solidarnost spada u red poželjnih, javno proklamovanih, a u praksi sve ređe praktikovanih vrednosti. Ona se bazira na empatiji, sposobnosti razumevanja i uživljavanja u poziciju drugih i brizi za njih. Oslonac ima u “revolucionarnom svetom trojstvu “, idejama jednakosti, slobode i bratstva. Ako nije oslonjena na njih i ne vodi ka redukovanju siromaštva i nejednakosti, ona je tek akt, hvale vredan, pomoći u krajnjoj nevolji. Neretko, tek povremenog milosrđa kao maske, smokvinog lista kojim se prepokriva sažaljenje ili ravnodušnost i čak prezir prema “luzerima”.
 
Dakle, solidarnost, ako nije svedena na povremene akte koji služe popravljanju ličnog i korporativnog imidža u javnosti, morala bi voditi ka ispravljanju nejednakosti i nepravdi , dostojanstvenom radu, pristojnom životu i otvorenom pristupu kvalitetnom obrazovanju, zdravstvenim i javnim uslugama za sve.
 
Na drugoj strani, solidarnost praktično poništava duh pohlepe, ego tripa ili neograničenog posesivnog egoizma i instrumentalnog odnosa prema drugim ljudima. Istovremeno, bez solidarnosti nema ni pokreta za demokratske promene. Globalni izazovi poput pandemije opet traže globalnu solidarnost i svest da smo svi na istom brodu. Ali mogu voditi i u globalnu zavisnost od šačice najmoćnijih.
Je li Srbija solidarno društvo ili vlada pravilo da se isplati biti fin, odnosno solidaran u meri koja ne ugrožava postojeću raspodelu moći? O realnom stanju najbolje govore podaci o tvrdom siromaštvu četvrtine i rastućim nejednakostima unutar, inače, podoptimalnog, nedovoljnog razvoja. Kao i kupovna nemoć minimalne ali i prosečne zarade.
 
Posledično, recimo, u oceni programa ekonomskih reformi Evropska komisija ističe da ne postoji strateški pristup javnih politika za podizanje značajnog broja ljudi iznad granice siromaštva na kratak i srednji rok; da se smanjuje uticaj socijalnih transfera na smanjenje siromaštva; novčana socijalna pomoć ne obezbeđuje dovoljan obuhvat i da je na nivou od oko 0,35 odsto BDP-a, što je ispod ne samo evropskih već i regionalnih standarda.
 
Preporukama Saveta EU iz maja 2020. u uslovima pandemije preporučuju se: mere za očuvanje zaposlenosti, povećanje obima aktivnih mera zapošljavanja, adekvatne naknade za nezaposlenost, unapređenje socijalnih davanja osobama koje su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, kao i smanjenje poreza na najniže zarade. Glavni izazovi u oblasti zapošljavanja su sve više ranjiva, prekarna zaposlenost, visoka neformalna zaposlenost, siromaštvo zaposlenih, posebno položaj osetljivih grupa na tržištu rada. Imati posao ne znači i izaći iz kruga siromaštva i socijalne izolacije.
 
Istovremeno, pravni okvir koji je relevantan za politiku zapošljavanja je fragmentiran, a Zakon o radu postaje sve više tek krovni zakon. U praksi to često dovodi do kontradiktornosti između pojedinih zakona, a samim tim otežava i ostvarivanje radnih prava. Na donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti čeka se već nekoliko godina, Zakona o štrajku već decenijama. Zakon o osiguranju od povreda na radu, unapređenje pravnog okvira za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu ili uvođenje platnih razreda u javnom sektoru neki su od poslova koji čekaju zakonodavca, ali, da se sve ne bi pretvorilo u čekanje Godoa, zahtevaju i otvoreni dijalog između socijalnih partnera. Oblast zaštite zdravlja i bezbednosti na radu predstavlja gorući problem, kako zbog kontinuirano velikog broja povreda na radu sa smrtnim ishodom tako i zbog izloženosti velikog broja radnika na prvoj liniji rizika tokom pandemije.
 
Ključni problem su, međutim, povrede kakvih-takvih radnih prava i neefikasnost mehanizama za njihovu zaštitu. Ne čudi zato da, kad je o o stanju radnih prava reč, Izveštaj Fonda Centra za demokratiju za 2019. govori da se radi o padajućoj oceni 1,78. Poklonjena dvojka sadrži pored jedva zadovoljavajućih, tek dovoljna dva za socijalni dijalog i bezbednost, i zdravlje na radu poražavajućih 1,33 za samo stanje radnih prava.
Dodatno, godinama već MOR, obrnutom logikom ocenjivanja, četvorkom ocenjuje stanje sindikalnih sloboda i prava, pri čemu četvorka označava njihovo kontinuirano i sistematsko kršenje. Ocena se bazira na stanju prava na sindikalno organizovanje i delovanje, štrajk, kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog.
 
Analiza poverenice za ravnopravnost to dalje potvrđuje i kada je u pitanju relativno najprisutnije kršenje baš radnih prava, ali i rastući udeo diskriminacije po osnovi političke i sindikalne pripadnosti u radnom procesu.
 
Vanredna situacija i logika rada kriznih štabova nose realnu opasnost svođenja socijalnog dijaloga na naknadnu verifikaciju već donetih odluka, koja onda prerasta u normalizaciju vanrednog stanja.
Primera radi, budžet i socijalni fondovi kojima se preusmerava svih 42 odsto GDP tako ostaje izvan uticaja javnosti i nedovoljno transparentan u pogledu subvencija i svrsishodnosti i kontrole troškova.
 
Doveden je u pitanje kapacitet da se učestvuje u odlukama kojima se optimalno balansiraju bezbednost i zdravlje sa održanjem ekonomije.
 
Pandemija ne može biti izgovor za dalju fleksibilizaciju rada i normalizovanje ranjive i nekvalitetne zaposlenosti, poput širenja privremenih i povremenih poslova. Ako ostanemo zaplašeni i nesolidarni, svi ćemo postati privremeni i povremeni. Tada će samo plutokratski i autoritaran režim biti trajan.
 
Izvor: UGS Nezavisnost
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…