Prikazivanje članaka po tagu profesor

* Povodom Svetskog dana filozofije na Pedagoškom fakultetu u Somboru, 10. novembra, dr Mašan Bogdanovski, vanredni profesor na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, održao je predavanje „Duh je u mašini: održivost psihofizičkog dualizma“

Profesor Bogdanovski je govorio o problemu skepticizma, kao i kartezijanskom dualizmu koji se proučava još od 17. veka.

U svom izlaganju istakao je osnovna filozofska stanovišta kojim bi se osnažili temelji nauke, a posebnu pažnju je posvetio zanimljivim primerima stanja svesti i misaonih aktivnosti.

- Dodaci: 1) slajd-fotografije sa predavanja; 2) link za snimak tribine:

https://www.youtube.com/watch?v=ZA4eqsyTAjU

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor (Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Obrazovanje

* Na Pedagoškom fakultetu u Somboru, u amfiteatru „Isidora Sekulić“ je 20. oktobra organizovana tribina pod nazivom: Istoiografske kontroverze o Srbiji 1941. Predavač je bio prof. dr Aleksandar Životić, nastavnik na Katedri za istoriju Jugoslavije, Odeljenja istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Profesor je najpre istakao da se istoriografija kao naučna disciplina uobličava sedamdesetih godina prošlog veka, da bi sredinom osamdesetih doživela ključne momente - tih godina su se dešavale velike polemike i rasprave, više je bila izražena sloboda govora, pa i mnogi izvori postaju dostupni, što u velikoj meri doprinosi istoriografiji o Drugom svetskom ratu. Ističe da je sam Drugi svetski rat na našem prostoru skup kontroverznih pojava, sa više aspekata i više različitih konteksta.

Iako predstavlja globalni svetski sukob između dve velike ratne koalicije, dešavanja na Balkanu donose drugačiju kontroverzu samu sebi. Rat koji je prožet linijom antifašističke borbe i Kraljevina Jugoslavija koja pada kao žrtva nacizma i fašizma.

U godini koja nosi breme samog rata (1941) i toga kakav je on zaista bio, profesor Životić je govorio o nekoliko grupa ključnih istoriografsikih kontroverzi: o dešavanjima oko ulaska Kraljevine Jugoslavije u rat (27. mart), o ključnim motivima ustanka u Srbiji, o Srbiji iz ugla Nemačkog viđenja jugoistoka i vladi generala Milana Nedića, kao i o početku građanskog rata na prostoru Srbije. Veoma zanimljivo i poučno predavanje završeno je kratkom diskusijom.

- U slajdovima pogledajte još nekoliko fotografija -

Beleži: Marina Milošević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Obrazovanje

* Univerzitetski profesor Mario Reljanović izjavio je da je sistem u Srbiji postavljen tako da siromašni ostanu u siromaštvu a da se bogati dalje bogate na radu siromašnih. Radnici proizvode daleko veću vrednost od naknade koje dobijaju, ali je problem što se vlasnicima kapitala daju olakšice, radnicima preti, a sindikati nisu moćni da to spreče

U razgovoru za portal UGS Nezavisnost Reljanović je rekao da u Srbiji praktično nema socijalnog dijaloga jer u atmosferi, kada neki poslodavci otvoreno izigravaju ili krše propise, veoma je teško uspostaviti kvalitetan odnos između sindikata i poslodavca, naročito na principu ravnopravnosti dve strane.

- Odnos države prema sindikatima identičan je odnosu prema radnicima. Oni se posmatraju isključivo kao nužno zlo koje bi trebalo marginalizovati i ograničiti im uticaj na rešavanje relativno nebitnih pitanja, dok se glavna normativna rešenja i politike stvaraju u nekim drugim centrima koji trenutno nose stvarnu moć. U tom smislu, odnos države jeste formalno korektan ali suštinski je stvoren antagonizam koji se jasno vidi na konkretnim potezima vlasti, od ignorisanja stava sindikata 2014. godine prilikom izmena i dopuna Zakona o radu, preko rada SES, pa do marginalizovanja njihovog uticaja na odlučivanje o svim pitanjima koja se tiču uživanja socijalno-ekonomskih prava u Srbiji - ocenio je Reljanović.

On, takođe, smatra da ima dosta poslodavaca koji žele konstruktivan odnos sa sindikatima, ali da je „većina poslodavaca raspoložena da iskoristi povoljan trenutak za iskorenjivanje prava na udruživanje“.

- U takvoj atmosferi, kada pojedini poslodavci ne poštuju čak ni odluke inspektora rada i otvoreno izigravaju ili krše propise, veoma je teško uspostaviti kvalitetan odnos između sindikata i poslodavca... Poslodavci to koriste obilato, a neretko imaju i fingirani socijalni dijalog sa sindikatima koje su sami osnovali - kazao je Reljanović.

Obrazlažući svoj stav da socijalni dijalog u Srbiji praktično ne postoji, Reljanović je kritikovao i rad Socijalno-ekonomskog saveta (SES):

- Socijalno-ekonomski savet formalno postoji kako bi se stvorio privid postojanja nekog tripartitnog razmatranja najvažnijih pitanja u oblasti rada i socijalnih prava, ali to jednostavno nije slučaj... Više puta do sada je vlast pokazala koliko je SES samo formalnost koju želi da poštuje samo onda kada joj tako nešto odgovara. Izmene i dopune Zakona o radu 2014. godine, ogromne izmene najvažnijeg sistemskog zakona u ovoj oblasti, nisu prošle SES. Isto je i sa mnogim drugim zakonima o kojima SES nije dao pozitivno mišljenje, a koji su ipak usvojeni bez ikakvih problema ili osvrtanja na ovu činjenicu.

Profesor misli da ni političke stranke ne uvažavaju sindikate osim što ih se sete u pred izbore „kada u njima vide potencijalne izvore većeg broja glasova“. Dodao je da „na političkoj sceni Srbije ne postoji politička snaga koja bi kontinuirano sarađivala sa sindikatima, bila istinski i potpuno leve orijentacije, i čiji program sadrži konkretna alternativna rešenja vladajućim politikama“.

Zato, kako je rekao, sindikati moraju biti politički aktivni.

- Sindikati moraju jasno pratiti i zastupati politike koje pogoduju radnicima, a to su leve i umerene političke struje demokratskog socijalizma. Problem je međutim u tome što takve političke partije u Srbiji ne postoje, pa sindikati mogu birati između političke pasivnosti i autonomnog političkog organizovanja. Ovo drugo je, međutim, veoma teško izvesti, jer mnogi članovi sindikata pripadaju političkim opcijama koje su različite od onih koje sam naveo. Oni taj izbor ne pravdaju političkim ubeđenjima već pragmatičnim pristupom priklanjanja aktuelnim vlastima i političkim opcijama kako bi ostvarili ili sačuvali svoje lične interese - rekao je Reljanović.

On se potpuno zalaže „za svaki oblik buntovne borbe radnika za ostvarivanje i unapređenje prava“, među kojima je „štrajk svakako najefikasnije takvo sredstvo na nivou pojedinačnog poslodavca, dok bi sektorske štrajkove bilo daleko teže organizovati“.

- Štrajk celog kolektiva je najbolji način da se poslodavcu, ali i državi, pokaže kako radnici doživljavaju određene politike i rešenja. Istovremeno je i najbolji način da se poslodavcu pokaže kakva je snaga kolektiva. I ne samo poslodavcu, nego da i sami radnici osete kako je moguće da se nešto promeni u atmosferi u kojoj su složni i solidarni protiv odluka koje doživljavaju kao štetne - izjavio je Mario Reljanović u razgovoru za portal UGS Nezavisnost.

Novinar: Svetozar Raković, izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Članovi Saveta Pedagoškog fakulteta u Somboru, na sednici koja je održana 12. maja 2021. godine, tajnim glasanjem uz podršku 16 od 17 članova doneli su odluku da za dekana Fakulteta, za period od 1. oktobra 2021. godine do 1. oktobra 2024. godine bude izabran prof. dr Saša Marković. Na taj način je Savet potvrdio kandidaturu koju su podržali članovi Nastavno-naučnog veća Fakulteta

Prof. dr Saša Marković je redovni profesor iz oblasti istorijskih nauka na Katedri za društvene nauke, a na Pedagoškom fakultetu u Somboru je zaposlen od 2009. godine. Predavač je na više predmeta na osnovnim, master i doktorskim studijama.

Predmet njegovog istraživačkog interesovanja su refleksije evropskih kulturnih, društvenih i obrazovno-vaspitnih ideja kod Srba u 19. i 20. veku, kao i uticaj društvene misli na stvaranje nacionalnog, političkog i šireg kulturnog identiteta. U vezi s tim, u određenim naučnim radovima i monografijama njegovo zanimanje je bilo vezano za istraživanje prošlosti današnje teritorije AP Vojvodine i grada Sombora, kao prepoznatljivog rasadnika kulturno-obrazovnih ideja Srba.

Tragajući kroz oblast neiscrpe inspiracije prošlosti Grada, profesor Marković je do sada objavio tri naučne monografije: „Politička biografija Jovana Joce Laloševića“ (2011), „Srpski učitelj u Ugarskoj 1778-1918“ (2016 - povodom dve stotine godina od preseljenja Preparandije iz Sentandreje u Sombor) i „Sombor 1918 - ostvarena nada i neuskraćena prava“ (2018 - povodom 100-godišnjice od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji i stvaranja jugoslovenske države). Ovom naučnom monografijom, grad Sombor je ovaj izuzetno značajan datum obeležio na jedinstven način u odnosu na druge urbanitete Pokrajine.

Profesor Marković je autor više naučnih monografija i više desetina naučnih radova koje je objavio u relevantnim časopisima u zemlji i inostranstvu, ali i predstavio na naučnim skupovima, međunarodnog i nacionalnog karaktera. Učestvovao je i učestvuje na desetak naučnih projekata od kojih su dva međunarodna.

Namera profesora Markovića je da, kroz mnogobrojne strateške i konkretne aktivnosti, dalje unapredi kulturno-prosvetnu i vaspitnu misiju Fakulteta i time dostojno doprinese razvoju institucije koja baštini tradiciju Norme Avrama Mrazovića osnovane 1778. godine.

Beleži: Danka Ivošević

-------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
utorak, 29 decembar 2020 16:56

Autorski tekstovi: Jesmo li solidarno društvo?

* Solidarnost praktično poništava duh pohlepe, ego tripa ili neograničenog posesivnog egoizma i instrumentalnog odnosa prema drugim ljudima. Istovremeno, bez solidarnosti nema ni pokreta za demokratske promene
 
Autor: profesor sociologije i predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković
 
Solidarnost spada u red poželjnih, javno proklamovanih, a u praksi sve ređe praktikovanih vrednosti. Ona se bazira na empatiji, sposobnosti razumevanja i uživljavanja u poziciju drugih i brizi za njih. Oslonac ima u “revolucionarnom svetom trojstvu “, idejama jednakosti, slobode i bratstva. Ako nije oslonjena na njih i ne vodi ka redukovanju siromaštva i nejednakosti, ona je tek akt, hvale vredan, pomoći u krajnjoj nevolji. Neretko, tek povremenog milosrđa kao maske, smokvinog lista kojim se prepokriva sažaljenje ili ravnodušnost i čak prezir prema “luzerima”.
 
Dakle, solidarnost, ako nije svedena na povremene akte koji služe popravljanju ličnog i korporativnog imidža u javnosti, morala bi voditi ka ispravljanju nejednakosti i nepravdi , dostojanstvenom radu, pristojnom životu i otvorenom pristupu kvalitetnom obrazovanju, zdravstvenim i javnim uslugama za sve.
 
Na drugoj strani, solidarnost praktično poništava duh pohlepe, ego tripa ili neograničenog posesivnog egoizma i instrumentalnog odnosa prema drugim ljudima. Istovremeno, bez solidarnosti nema ni pokreta za demokratske promene. Globalni izazovi poput pandemije opet traže globalnu solidarnost i svest da smo svi na istom brodu. Ali mogu voditi i u globalnu zavisnost od šačice najmoćnijih.
Je li Srbija solidarno društvo ili vlada pravilo da se isplati biti fin, odnosno solidaran u meri koja ne ugrožava postojeću raspodelu moći? O realnom stanju najbolje govore podaci o tvrdom siromaštvu četvrtine i rastućim nejednakostima unutar, inače, podoptimalnog, nedovoljnog razvoja. Kao i kupovna nemoć minimalne ali i prosečne zarade.
 
Posledično, recimo, u oceni programa ekonomskih reformi Evropska komisija ističe da ne postoji strateški pristup javnih politika za podizanje značajnog broja ljudi iznad granice siromaštva na kratak i srednji rok; da se smanjuje uticaj socijalnih transfera na smanjenje siromaštva; novčana socijalna pomoć ne obezbeđuje dovoljan obuhvat i da je na nivou od oko 0,35 odsto BDP-a, što je ispod ne samo evropskih već i regionalnih standarda.
 
Preporukama Saveta EU iz maja 2020. u uslovima pandemije preporučuju se: mere za očuvanje zaposlenosti, povećanje obima aktivnih mera zapošljavanja, adekvatne naknade za nezaposlenost, unapređenje socijalnih davanja osobama koje su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, kao i smanjenje poreza na najniže zarade. Glavni izazovi u oblasti zapošljavanja su sve više ranjiva, prekarna zaposlenost, visoka neformalna zaposlenost, siromaštvo zaposlenih, posebno položaj osetljivih grupa na tržištu rada. Imati posao ne znači i izaći iz kruga siromaštva i socijalne izolacije.
 
Istovremeno, pravni okvir koji je relevantan za politiku zapošljavanja je fragmentiran, a Zakon o radu postaje sve više tek krovni zakon. U praksi to često dovodi do kontradiktornosti između pojedinih zakona, a samim tim otežava i ostvarivanje radnih prava. Na donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti čeka se već nekoliko godina, Zakona o štrajku već decenijama. Zakon o osiguranju od povreda na radu, unapređenje pravnog okvira za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu ili uvođenje platnih razreda u javnom sektoru neki su od poslova koji čekaju zakonodavca, ali, da se sve ne bi pretvorilo u čekanje Godoa, zahtevaju i otvoreni dijalog između socijalnih partnera. Oblast zaštite zdravlja i bezbednosti na radu predstavlja gorući problem, kako zbog kontinuirano velikog broja povreda na radu sa smrtnim ishodom tako i zbog izloženosti velikog broja radnika na prvoj liniji rizika tokom pandemije.
 
Ključni problem su, međutim, povrede kakvih-takvih radnih prava i neefikasnost mehanizama za njihovu zaštitu. Ne čudi zato da, kad je o o stanju radnih prava reč, Izveštaj Fonda Centra za demokratiju za 2019. govori da se radi o padajućoj oceni 1,78. Poklonjena dvojka sadrži pored jedva zadovoljavajućih, tek dovoljna dva za socijalni dijalog i bezbednost, i zdravlje na radu poražavajućih 1,33 za samo stanje radnih prava.
Dodatno, godinama već MOR, obrnutom logikom ocenjivanja, četvorkom ocenjuje stanje sindikalnih sloboda i prava, pri čemu četvorka označava njihovo kontinuirano i sistematsko kršenje. Ocena se bazira na stanju prava na sindikalno organizovanje i delovanje, štrajk, kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog.
 
Analiza poverenice za ravnopravnost to dalje potvrđuje i kada je u pitanju relativno najprisutnije kršenje baš radnih prava, ali i rastući udeo diskriminacije po osnovi političke i sindikalne pripadnosti u radnom procesu.
 
Vanredna situacija i logika rada kriznih štabova nose realnu opasnost svođenja socijalnog dijaloga na naknadnu verifikaciju već donetih odluka, koja onda prerasta u normalizaciju vanrednog stanja.
Primera radi, budžet i socijalni fondovi kojima se preusmerava svih 42 odsto GDP tako ostaje izvan uticaja javnosti i nedovoljno transparentan u pogledu subvencija i svrsishodnosti i kontrole troškova.
 
Doveden je u pitanje kapacitet da se učestvuje u odlukama kojima se optimalno balansiraju bezbednost i zdravlje sa održanjem ekonomije.
 
Pandemija ne može biti izgovor za dalju fleksibilizaciju rada i normalizovanje ranjive i nekvalitetne zaposlenosti, poput širenja privremenih i povremenih poslova. Ako ostanemo zaplašeni i nesolidarni, svi ćemo postati privremeni i povremeni. Tada će samo plutokratski i autoritaran režim biti trajan.
 
Izvor: UGS Nezavisnost
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

U Beogradu je u 84. godini preminula profesor emeritus Darinka Matić Marović, potvrđeno je danas Tanjugu u umetničkim krugovima. Darinka Matić Marović bila je srpska dirigentkinja, dugogodišnji rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu i dekan Fakulteta muzičke umetnosti. Rođena je 6. februara 1937. u Herceg Novom. Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni

~ . ~

U Kotoru je završila Višu realnu gimnaziju, a istovremeno je pohađala muzičku školu i svirala klavir. U Beogradu je diplomirala Muzičku akademiju - nastavnički odsek s glavnim predmetom klavir, potom i odsek dirigovanja.
Još kao studentkinja upisala se u KUD „Branko Krsmanović”. U međuvremenu bila je i profesor u baletskoj školi „Lujo Davičo”, pa joj je život, kako je govorila, tekao između čočeka i baleta.
Iz baletske škole prešla je u Muzičku školu „Stanković”, gde je profesor i dirigent Branko Cvejić otkrio da ima poseban talenat za horsku muziku. Igrala je s „Krsmancem”, proputovala pola sveta. Godine 1971. završila je i dirigovanje i počela da niže i prve horske uspehe i nagrade sa „Stankovićem”.
Ona je prva žena dirigent (akademski horovi „Kolegijum muzikum, od 1971. i "Obilić” od 1981. godine), prva žena dekan na Fakultetu muzičke umetnosti (od 1983. do 1989) i prva žena rektor Univerziteta umetnosti (četiri mandata)...
Najkraće rečeno: postala je sinonim za vrhunsko izvođenje savremene (domaće) muzike. Za 40 godina postojanja, hor „Kolegijum muzikum” ona i njene devojke gostovale su u „Karnegi holu”, „Orkestar holu”, u Moskvi, Meksiku, Rimu, San Francisku, Lenjingradu, Parizu, Lisabonu, Madridu, Nju Delhiju, Havani, Briselu, Štutgartu, Beču, Pragu, Bukureštu, Pekingu, Berlinu, Stokholmu...

*****

(Uz večno sećanje na popularnu Daru) - Imao sam tu privilegiju da je upoznam i uživo doživim neverovatnu energiju žene koja je svojom dirigentskom palicom osvajala svet. Stigla je iz Beograda u Negotin, te prelepe večeri središnjice septembra 2015, da bi kako mi je rekla, i sama se uverila u lepotu sazvučja somborskog Omladinskog mešovitog hora Iuventus Cantat. - Pitate me zašto - odgovorila mi je osim ostalog u intervjuu sutradan - Želim posebno da ohrabrim moju naslednicu, Dajanu Mijić. Potom je popularna Dara, zagrlila mladu Somborku i poželela svaku sreću njoj i njenim pevačima. I "naredila", - Dajana, obavezno da mi se javiš kad stignete u Sombor, da nas dve posebno popričamo, u meni ćeš uvek imati podršku... Prenosim ovom tužnom prilikom i tekst u celosti, objavljen 19. septembra 2015. na blogu Zbližavanja: Novi Radio Sombor, blogu koji je ustvari bio preteča Novom Radio Somboru, naš medij počeo je sa radom godinu kasnije. U prilogu ove rubrike je i link koji vodi do jedne od snimljenih kompozicija u izvođenju somborskog hora, sa yt kanala (https://www.youtube.com/watch?v=vz13_Rw9DQI);  a u okviru rubrike pogledajte i fotografije koje čuvamo iz Negotina i Beograda, pojedinosti u već najavljenom tekstu (S. Stričević):

*****

Somborski hor Iuventus Cantat još jednom proslavio ime svog grada (http://svakidanisvakunoc.blogspot.com/2015/09/somborski-hor-iuventus-cantat-jos.html)

JUVENTUSI MOKRANJCU U ČAST

     Pamtiće trajno članovi Mešovitog omladinskog hora Iuventus Cantat sredinu septembra 2015. ali pamtiće ih i brojna publika u oba grada u kojima su koncertrirali u okviru priređivanja davanja počasti najvećem srpskom kompozitoru, Stevanu Stojanoviću Mokranjcu. Najpre, utorak, veče, 15. septembar, crkva Svete Trojice, Negotin, Mokranjčev rodni grad... svečanost koja natkriva granice duhovnosti i oživljava san. Pravoslavni sveti hram u srcu lepog gradića smeštenog u bogatstvu kolorita živopisa Istočne Srbije, ispunjen a ozaren osmesima publike, čim su pred oltar stupili mlađahni pevači iz Sombora, predvođeni svojom dirigentkinjom Dajanom Mijić. Njima je pripala čast da baš na ovogodišnjem Festivalu - jubilarnim 50. Mokranjčevim danima budu u centru pažnje zahvaljujući prošlogodišnjoj pobedi u tradicionalnom Natpevavanju - kruni takmičenja između najeminentnijih horova sa čitavog Balkana i više evropskih država. Podmlađeni somborski hor najprestižnijih priznanja, složen program je otvorio Liturgijom na osmi glas Vojislava V. Ilića, da bi potom glasovi sa severa Srbije razlegli Mokranjčeve tonove: kompozicijama, Kada mi se Radoslave, I kliče devojka, Čekanje. Usledile su dve rukoveti, osma pa peta, a potom Kozar, Balkanska carica - Kolo, te numera Ženo moja.
     Poput vešto izatkane i brižljivo pripremane muzičke niti koja je delo ukrasila, naposletku pravo i prvorazredno iznenađenje za sve prisutne: praizvedba prvonagrađene kompozicije na Konkursu Mokranjčeve zadužbine 2014. godine pod nazivom "Venčić Mokranjcu", delo Miroljuba Aranđelovića Rasinskog. Sam kompozitor je bio prisutan, nije mogao skriti sreću a publika oduševljenje kada je prišao i čestitao dirigentkinji. Bio je to vrhunac večeri ispunjene emocijama i energijom juventusovskog višeglasja - skladno harmonizovanog u celinu jednog glasa sloge, ljubavi i zajedništva, upravo tih izvornih vrednosti koje je Mokranjac izručivao svojom muzikom.
    Kao simboličan dar, Dajana Mijić je primila u ime hora specijalnu Povelju za Iuventus Cantat, Počasnicu 50. Mokranjčevih dana, te centralne godišnje manifestacije horske muzike u Srbiji. Slavljenički hor iz Sombora osvojio je simpatije inače probirljive publike ove vrste muzike. Isto se ponovilo i sutradan, u prestonici. Na poziv Mokranjčeve zadužbine i magistra Bodina Starčevića, upravnika ove institucije kulture a u saradnji sa Gradskom opštinom Stari Grad, u svečanoj sali Doma Vojske Srbije u sredu, 16. septembra naveče somborski Juventusi održali su još jedan koncert, na apaluz ovoga puta probrane beogradske publike.
    Među posetiocima, beležimo osim ostalih, pozitivne kritike vodećih dama u srpskoj i svetskoj klasici, Darinke Matić Marović legendarne dirigentkinje, te Radmile Smiljanić, svetski priznate operske primadone, koje su se dugo zadržale nakon koncerata Juventusa u Negotinu, odnosno Beogradu i u iskrenom tonu prijateljstva obećale dalju saradnju i druženje sa somborskim horistima. Kao iskusne muzičarke ukazale su na detalje koji su bitni u daljem sazrevanju sadašnjeg sastava Iuventus Cantata, a kao najprijatnije iznenađenje one i drugi uvaženi gosti prisutni na koncertima, ocenili su smelost ovako mladog horskog sastava na izvođenje izuzetno zahtevnog i obimnog, celovečernjeg programa.
   A gosti - ne bi bili "pravi" gosti iz tog Sombora, da domaćinima ne bi priredili još po koje - iznenađenje. Tako su, baš u Mokranjčevoj kući, domaćoj čeljadi, novinarima i gostima-namernicima, upriličili somborski koktel pa se hor Iuventus Cantat i ovom prilikom zahvaljuje donacijama - na đakonijama i zdravoj "kapljici", firmama Rayal Distillery doo iz Vrbasa, Mesari Rale Sombor, Antunu Šmiceru iz Bačkog Monoštora na proizvodima od divljači, Mlekari Biljana i Đuro, PP Marić Sombor, poznatim proizvođačima meda - familiji Periškić iz Bačkog Monoštora, te Galeriji "Milan Konjović" Sombor, a mladim pevačima je u sakupljanju koktel-donacija pomoglo Udruženje Podium Sombor.
   Među ostalim zanimljivostima, pamtiće se i posebna - dodatna proba u manastiru Bukovo, eparhije Timočke, gde su ljubazno dočekani od strane bratstva ove srpske svetinje koju su pohodili u povratku, između svoja dva koncerta. I ono što ostaje naravno, naročito zapisano, drugarstvo pobeđuje a muzika Juventusa ispunjava i sjedinjuje. Odjeci ostaju - za ono lepše sutra svima, kroz pesmu somborske mladosti koja peva..

Medijsko praćenje: Podium Sombor

~ . ~

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…