Prikazivanje članaka po tagu priznanja

* Bilo je posebno zadovoljstvo pratiti njegove prve igračke korake, na parketu Gradske hale „Mostonga“. Ne samo zbog izrazitog rukometnog talenta koji je nasledio od oca, već zbog sveukupnog ponašanja tek golobradog tinejdžera iz kojeg je izlazilo pre svega kućno vaspitanje. Nasmejan na svakom treningu, simpatičan na svakom koraku, radio je i gradio rukometnu, sportsku karijeru strpljivo znajući da samo tako može da se dopre do najviših dostignuća. Sve do onih internacionalnih, gde je isto tako naprečac i to, na drugoj kraju sveta, toj "suprotnoj"- južnoj polulopti, Južnoj Americi isto kao i u rodnom Somboru, umećem, već podobro stečenim iskustvom iz matičnog, somborskog kluba sa kojim je kao srednji bek "opasan po gol", stekao sa tom nezaboravnom ekipom prvi put u istoriji somborskog muškog rukometa ulaz u Prvu saveznu ligu, ali... nije se dalo (tadašnji nedostatak sredstava MRK Sombor, bivša Panonija, Agrosavez... osamdesedih i prve polovine devedesetih godina prošlog veka, o tome sledećem prilikom - te su iako čak sa 7 bodova na čelu tabele Druge savezne lige Jugoslavije mesto u eliti ipak morali prepustiti Metalcu iz Futoga)... pa preko najvećih giganata jugo-srpskog rukometa, Severa iz Subotice, višestrukog šampiona, one nenadmašne generacije šabačke Metaloplastike u kojoj je bio najmlađi prvotimac... Aleksandar Saša Vorkapić – ili kako ga Brazilci gde im je dospeo pa od milja ga prozvaše Alek, preneo je sva do tada stečena znanja i talenat i unapredio itekako rukomet koji je u Južnoj Americi postajao sve popularniji...

Otisnu se tako, daleko od kuće i rodnog kraja. Najteže su, te hiljade kilometara od toplog, lepo uređenog doma u Somboru, njemu tako mladom, naravno pali njegovoj najvećoj podršci, pa još kao sinu-jedincu, predobroj majci koja je nažalost prerano pronašla svoje utočište među najsjajnijim zvezdama u beskonačnosti života - i posle života i ocu koji nikako i nikada nije trpeo nepravdu, pogotovo kada je tolikim trofejima ovenčan somborski rukomet počeo da tone...

Popularnost je Sale naš junak ove priče, stekao munjevitom brzinom u dalekoj rukometnoj pečalbi. Dijaspora - a nigde nikog svoga, no inteligencija kojom je vladao i koja ga je krasila predvodeći brojne ekipe sa pozicije uglavnom „srednjaka opasnog po gol“, bila mu je laka tema da brzo savlada i službeni jezik u Brazilu portuglaski, naravno, uz engleski, kojim je već odavno „baratao“. Naočit, harizmatičan i danas, oformio je i svoju porodicu.

A najneposredniji povod reportaže o našem somborskom Saletu-Internacionale su i najnovija dešavanja. Kako je u suštini uz sve kvalitete izražavao i skormnošću (često i nepotrebno, prim.aut jer imao je oduvek baš čime da se ponosi), „morali“ smo ga u redakciji Novog Radio Sombora samo „cimati“, kada smo prosto aktuelno ovih dana, ugledali njegove pojedine nove objave na društvenim mrežama, pa smo se pomalo i začudili, kako to da i novine, portali, mediji, pišu svuda u svetu, o njemu, čitava Južna Amerika ga voli, a ovde... ovde mi jednostavno želimo da sada a i naravno ubuduće, afirmišemo dalje sva njegova dela i ostvarene planove, svu moguću Bogom danu razvnovrsnost u njegovim rukometnim angažovanjima i angažmanima, naporima i trudu, posle overene vrhunske igračke karijere.

- Ove gore, 4 slike je sa priprema reprezentacije Čilea, Master +42 - objašnjava mi najpre naš Sale-Alek, kada sam shvatio da je uz impozantnu rukometnu zaostavštinu u Brazilu, eto sada kroči krupno i u još jednoj prijateljskoj nam državi Južne Amerike, Čileu. Naime, u toj zaniljivoj iz premnogo aspekata zemlji, Aleksandar Alek-Saša Vorkapić je na poziv njihove Rukometne federacije, postao od prošlog decembra, uvaženi instruktor rukometa!

Fotografija do fotografije iz albuma juče-danas-sutra

- Ova dole (fotografija) je „Live“ što sam radio sa Draganom Đukićem mojim bivšim trenerom i velikim imenom u struci, u svetu i Evropi. A ovo je bila najava jednih od mojih kurseva sto dajem po čitavom Čileu - objašnjava mi dalje, fotografije koje nam je ekskluzivno poslao a koje možete da vidite u slajd dodatku galerije fotografija, odmah ispod teksta.

I, nastavlja: - Po završetku jednog od brojnih kurseva iznenadila me je veoma prijatno pažnja u vidu dodele majice od strane Grada za zahvalnost. To je ovde posebno istaknuto kao simbol koji u vidu priznanja dobijaju zaslužni selektori, instruktori, treneri pa je tako je došao red i na mene, kao prvom Srbinu sa ovako jednim veličanstvenim društvenim priznanjem. Njime inače ovde potvrđujete već stečenu reputaciju i ujedno vizu za dalja unapređenja i poslove za koje oni dobro ovde znaju koliko ih s ljubavlju i žarom radite.

I danas, kao i na početku karijere, manekenskog izgleda i pojave koja pleni, Aleksandar Alek Vorkapić je imenovan za savetnika u Čileanskoj nacionalnoj selekciji. U njoj vodi dve ekipe. Mušku i žensku. Savetnik je u obe selekcije koje se spremaju za veliko Južnoameričko prvenstvo izuzetno atraktivno snagom kvaliteta i sve višlje uzlazne putanje u rukometnom sportu na ovim krajevima, a to su selekcije Master.

Recipročno uzvraćene simpatije i priznanja

- Kako sam od decembra prošle godine ovde, imam samo reči hvale - nastavlja za čitaoce i slušaoce Novog Radio Sombora, Sale Vorkapić. - Čile je čudesna zemlja koja će vam istovremeno recipročno vratiti sve ono što napravite, najblaže rečeno. Ovde ste poštovani kao deo jedne familije, prihvaćen sam kao njihov-svoj, rečju, oduševljen sam prijemom a plod sveg toga uvažavanja je rad, koji su ovde prepoznali i ta neka moja urođena ali i roditeljski stečena požrtvovanost da u svakom trenutku budem posvećen poslovima koji su mi povereni.

Fokusiran na zadatak, Vorkapić uz sve to, stigne da drži i jednu kako kaže, „malu školicu rukometa“. No ubeđeni smo da će iz tog „malog“ biti rođeni neki novi budući šampioni, poput njihovog trenera iz Srbije i rodnog mu Sombora.

- Jedan od najboljih fakulteta je ovde, želeo bih da i njima dajem pojedine stručne kurseve, kao i još jedan institut. Jer kad već dajem kurseve inače po čitavom Čileu, zašto ne i dodatnih obaveza da imam, priča dalje popularni Sale.

Nezaboravni čika Hrvoje Džebić na putu za Brazil

I podseća, vraćajući se veoma rado, na svoje početke ovde: - U Brazil sam došao posle Evrope gde sam igrao nešto malo Francuska, ali, skoro 9 godina u Italiji, u podosta klubova. Od najboljih i najjačih tu su bili Siracusa Ortigia, preko CUS Venecia... I, potom je došlo do poziva za Brazil. Preko pokojnog Hrvoja iz Apatina, velikog čoveka, čika Hrvoja Džebića.

Bilo je to ništa manje, nego na poziv baš velikog sportskog kluba, jednog od najvećih u Južnoj Americi - Club de Regatas Vasco de Gama. Godina, 1999. - Strašan klub. Osvojili smo sve moguće, najjaču Ligu, BH Cup, Južno Američki Kup 7 puta, titulu prvaka Lige Carioca. U tom planetarno poznatom klubu ljudi su me voleli i cenili, upotrebio bih najlepše reči da mogu sve to da opišem. Svi rukometni i sportski snovi su mi se ostvarili. Ali sam i ja njima mojim igrama vratio sve to - s ponosom priča Saša. - Imao sam još na kraju igračke sezone, još dva kluba, jedan iz Sao Paula, gde smo bili viceprvaci Super lige, kao i prvaci takođe jednako respektabilne Lige Paulista.

******

* Kao novinar uvek sam bio ponosan na tebe i čitavu ekipu somborskih nesuđenih rukometnih prvoligaša, još kad si bio "klinac"... A evo i sad imam s kim da se dičim ponovo, kao i tvoji Somborci, ali i svi prijatelji rukometa i sporta u Srbiji. Laska li ti to ili ćemo opet o tvoj skromnosti :-)?

- Hvala, a ti si znao novinarski da ispratiš svaki moj i naš klupski, naravno, uspeh u to zlatno vreme somborskog rukometa, svaki naš potez... I ovde bih još upotpunio ovaj deo priče, poslednji moj klub za koji sam igrao, bio je Niteroi Rio de Janeiro, gde smo bili četvorostruki prvaci Lige Carioca.

* Uvek si bio igrač da nekako dvostruko više vratiš svojim igrama, ponašanjem, pojavom, primerom. I tu nije bilo niti će biti, kraja, po svemu sudeći?

- Da, to sam uvek čuvao i gajio. Profesionalizam i ponašanje, sportsko i van terena, jednako.

* A kad dođeš, pravimo veliki intervju i za internet radio, Novi Radio Sombor.

- Ok, iduće godine sigurno, obećavam, jako se radujem.

............

Saletova objašnjena i crtice za fotografije koje nam je poslao:

- Ova je sa jednog kursa...

A u setu fotografija ispod rubrike, osim ostalih: Olimpijski komitet Čilea - sa slavnim bivšim igračem i sadašnjim trenerom muške selekcije Mateo Garaldom, gde smo imali sastanak o saradnji za rukometne kampove, pa sa našom legendom Vlade Divcem na Olimpijadi u Riju, 2016, u Olimijskom selu...

Antrafile 1:

Još Saša dopunjuje : - Kao kapitem osvojili smo Kup, u Vitoria da Concista, rukomet na plaži. Ova rukometna igra je drukčija od beach-handball, mnogo je teži.

- A da ne spominjem Metaloplastiku gde sam postao onaj pravi i gde sam igrao pored jednog Đorđa Rašića i pokojnog Ace Pavlovića i na kraju mog velikog druga i bivšeg trenera Dragana Đukića. Taj veliki trener i vrhunski poznavac rukometa... Da, zlatni dani našeg rukometa... eto, da ponovim.

Sad ovde radimo na jednoj ideji da napravimo saradnju između Evrope i Južne Amerike sa kusrevima.

Antrafile 2:

- A mene moj dobri i pošteni otac moli, sine dođi da vodiš ovde ekipu... Mikica moj, koliko on voli taj grad i koliko želi dobro za rukomet tu, u našem Somboru.

- Vrlo si me dirnuo u srce sa tom slikom mog oca na fejsbuku, kako čita novine u bašti Gradske kafane i kad si postavio nagradno pitanje "ko je ova tajanstvena ličnost koju je snimio naš skriveni mikrofon alias fotoaparat", veruj mi... Drago mi je da je i Đukica Tomić moj drugar iz tih dana kako si nas ti Siniša nazivao, „rukometnim somborskim romantičarima“, reagovao na sliku... on je uvek bio retko pošten momak i igrač, jako me je obradovao tom reakcijom, kada je napisao u komentaru, ispod tatine slike dok čita novine, 'moj trener Petar Pepa Vorkapić'... Hvala svima što prepoznaju mog tatu koji toliko voli Sombor, ne samo rukomet čiji je zaista ko što većina zna, pravi fanatik...

Antrafile 3:

- Evo i ovde sam bio i igrao, trener, pokojni Cvrle, Sever, Subotica... (dakle, u trenucima kad smo tokom prošle noći Saša i ja razmenjivli onlajn brojne fotografije i one koje je on sačuvao) - A više ni ja ne verijem gde sam sve igaro, prijatelju moj... iskreno će i duhovito naš Sale.

Eto, jednake su nam želje - da napravimo i intervju on-line pa onda mu javi (tati) da ga iznenadimo :-) Biće to sigurno sjajan itervju, interkontinentalni.

* Tako je, JA - Serbia (dodajem, predlažem) - Uf koji naziv-naslov, skraćeno ispada JA-Srbija Južna Amerika - Srbija - oduševljeno će Sale. - Ideja...  uf, uf, odlična.

******

Pozdravljam moj Sombor, moju Srbiju, vidimo se dogodine, a dotle, eto, imaćete svi od mene kad god treba informacije, zanimljivosti, sa ovih južnoameričkih prostora gde vole našu zemlju i cene trud koji sam eto i ja doneo ovde. Vaš Sale, poručio bih da, uz svesrdačne pozdrave, čitate i slušate naš Novi Radio Sombor - naš glas Sombora koji sam srećan što internetom dopire i dovde, kod mene, i čujem sasvim jasno kao da je neka brazilska radio stanica u pitanju :-) pa naravno, „puštam“ da čuje, mojim Brazilcima, Čileancima... a to što napišete na vašem i našem portalu, sve im rado prevodim... Saradnju i ponajpre druženje, nastavljamo....

Živeli mi, zdravi bili svi, vaš Sale!

/Preko dve strane sveta, sa Aleksandrom Alekom-Sašom Vorkapićem, "online" a ko sve "uživo" - ko i pre .... godina, srdačno, prisno a sa puno lepih novih i budućih podataka, pričao Siniša Stričević, gl. odg. urednik/

- U dodatku, pogledajte galeriju slajd-fotografija iz raznih faza Vorkapićeve karijere, od samog početka pa do današnjih dana -

* Hadži mr Bogdan Todorov, dipl. ing. rođen je u Somboru 29. novembra 1946. godine gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu - odsek tehnička fizika. Magistrirao je 1982. godine na istom fakultetu - odsek Metrologija

Bio je potpredsednik Srpske akademije izumitelja i naučnika (SAIN Beograd), ktitor-zadužbinar spomen Hrama Svetog Save na Vračaru, Vitez Krsta Kraljevine Belgije, ekspert za biomedicinsku tehniku, ekspert za bibliotečku informatiku, patentni inženjer, novinar...

Akademik mr Bogdan Todorov dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja: priznanje Ruske Akademije Nauka, priznanje Rumunske Akademije Nauka, Zlatne medalje sa specijalnim priznanjem na najvećem svetskom takmičenju inovacija, razvoja i novih tehnologija (Brisel, 2002), Zlatna plaketa saveza pronalazača Beograda, Bronzana medalja sa likom Nikole Tesle Saveza pronalazača Beograda, priznanje za najbolje pronalazače Jugoslavije uz zlatnu plaketu i zlatnik Tesla-Pupin...

Naučne i stručne radove je objavljivao u zemlji i inostranstvu na francuskom, engleskom, ruskom, slovenačkom i srpskom jeziku. Objavio knjige „Bezvezna trilogija” (2006), „Niščima Nič Nigdino” (2006), „Cerekologija sa osnovama cerekoterapije” (2008), „Zelengradski Uncuti Landarala Ugursuzi Mangaši” (2009), „Iza zaborava” (2009), „Dnevni defektni deformizmi” (2010)...

Hadži mr Bogdan Todorov sahranjen je 3. februara na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru.

Izražavamo najdublje saučešće porodici. Novi Radio Sombor, Udruženje Podium

* U Narodnom pozorištu Sombor u subotu, 17. februara, na Dan grada Sombora, održana je u podne centralna svečanost, u okviru trodnevnog obeležavanja somborskog rođendana

Gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović tom prilikom uručila je priznanja zaslužnim pojedincima i organizacijama, kao i glavnu nagradu, Povelju grada, čiji je dobitnik do Milan Zobenica, primio dugotrajan aplauz.

POVELJA GRADA ZA DOSTIGNUĆA U 2017. GODINI

dodeljena ja prim. dr Milanu Zobenici

Dr Zobenicu za dodelu priznanja predložio je Upravni odbor Crvenog krsta Sombor

ZAHVALNICE

za afirmaciju i promociju Sombora i podizanje ugleda grada u zemlji i inostranstvu su dodeljene:

1. Sonji Šarić, opreskoj pevačici
2. Slavenu Došlo, glumcu
3. Radivoju Bukviću, glumcu
4. Dušanu Saviću, piscu
5. Ištvanu Viragu, umetničkom fotografu
6. Prof. dr Tihomiru Petroviću
7. Nikoli Jokiću, košarkašu
8. Filipu Krajinoviću, teniseru
9. Srednjoj tehničkoj školi Sombor
10. Srednjoj poljoprivrednoj školi Sombor
11. Prvom centru za obuku Vojske Srbije – Sombor

ZAHVALNICE

za društveno odgovorno poslovanje i doprinos uređenju grada su uručene:

1. Kompaniji „MARA DOO“ Sombor
2. Kompaniji „UNIVEREKSPORT“, Sombor
3. Kompaniji „RTI DOO“,  Novi Sad
4. „COCA COLA HELLENIC BOTTLING COMPANI SRBIJA“, Zemun
5. Kompaniji „BOŠKOVIĆ AGRAR“, Aleksa Šantić
6. Kompaniji „AGRI BUSINESS PARTNER“ , Sombor
7. Kompaniji „VIP GROUP"
8. Preduzeću „HRAM DOO“, Sombor
9. Kompaniji „DžIMI  COMMERCE“, Prigrevica
10. Preduzeću „KANON TRADE DOO“, Sombor
11. Domu učenika srednjih škola
12. Kompaniji „POSEIDON GROUP“, Beograd
13. Upravi za kapitalna ulaganja AP Vojvodine

Delegacije koje su pratile su manifestacije u petak i subotu:

PIROT

Milan Popović, predsednik Skupštine grada Pirota,

Bojan Ranđelović, pomoćnik gradonačelnika

PLJEVLJA, Crna Gora

 Budimir Bajčetić (Sekretar sekretarijata za privredu)

 Belis Pojatić (direktor galerije "Vitomir Srbljanović")

KIŠPEŠT, Republika Mađarska

Mr. György Vinczek - Deputy Mayor

Mrs. Zsuzsanna Vinczek - wife of Mr. Vinczek

Dr. Péter Bernat - Chief of Staff

Mr. István Szilágyi - Twin-town raporteur

Mr. Rusz Boreszlav - Head of the Serbian Minority Goverment of Kispest

MOJKOVAC, Crna Gora

Dragomir - Dragan Mrdak,  predsjednik Skupštine Opštine Mojkovac

Slavenko Blažević

Stevan Grdinić

VELES, Makedonija

Ace Kocevski, gradonačelnik

Dr Mlčo Trajkov, predsednik Opštinske organizacije Crvenog krsta

Josif Manev, biznismen (biznis sector, vlasnik i direktor kompanije “Peskara Vel”, Veles)

NOVI  PAZAR

Armin Mehović, direktor JP Parking servis

Džemaludin Paučinac, direktor Kancelarije za mlade

BAJA, Republika Mađarska

Balint Dancsa, načelnik za sport i društvene delatnosti

ZVEČAN

Miško Acić, gradski većnik

Branislav Milosavljević

 Svečanoj akademiji prisustvovali su i: predstavnici Ambasade Ruske Federacije u Srbiji, te gosti iz Subotice, Bačkog Petrovca, Loznice, Novog Sada, načelnik Zapadnobačkog okruga Dušan Marijan i predsednica opštine Odžaci Latinka Vasiljković, predstavnici somborskih javnih komunalnih preduzeća i javnih ustanova, predstavnici “Fiorana”, “Somboleda”, “Boje”, “Somborelektra”, “Saputnika M”, Delta agrar, direktori osnovnih i srednjih škola, predstavnici verskih zajednica, vojske, policije, sudova, tužilaštva i brojni drugi gosti.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Najpre intoniranjem himni, Republike Srbije i tradicionalne vatrogasne himne, u Bezdanu je poslednje martovske nedelje 2017. održana Godišnja skupština jednog od najuspešnijih dobrovoljno vatrogasnih društava, kojeg po imenu svog mesta s ponosom nosi

 U prisustvu brojnih, više od 150 gostiju iz Mađarske, Hrvatske i mnogobrojnih ovdašnjih vatrogasnih društava i simpatizera ovih hrabrih ljudi, jednoglasno su usvojene sve odluke, osim ostalih i one o zaslugama za najviše priznanje u vatrogastvu – Orden Njegovog kraljevsvog veličanstva, Kraljevića Tomislava Karađorevića Prvog stepena. Prestižna priznanja su od strane Vatrogasnog saveza Srbije dobili Borbala Varongi i Šandor Burjan. Podeljeno je još niz nagrada za aktiviste i volontere Društva.

 Borbala Varongi

- Možemo se dičiti pre svega našom slogom, požrtvovanjem svi za jednog, jedan za sve, hrabrošću i kapacitetom koji imamo i u najnovijoj generaciji naših pionira - podvukao je osim ostalog predsednik DVD Bezdan Alen Horvat, u izveštaju o radu. - Međutim, tehnika nam je veoma zastarela, sredstva ispod svakog proseka pa se snalazimo uglavnom samostalno od skromnih mogućnosti naših sugrađana. Uprkos tome, ne predajemo se, naprotiv, izlazimo u minutu na svaki poziv kada se pojavi potreba sa čije bilo strane i to ne samo u Bezdanu, za gašenjem požara. 

A ono što je potvrđeno i na samoj skupštini i prostorijama koje su izuzetno skladno uredili, jeste upravo drugarstvo bez granica. Ono ih održava uinat teškim zadacima koji po pravilu, nenadano stoje pred njima. To su sem drugih, potvrdili i Miroslav Milanović, sekretar Vatrogasnog saveza Vojvodine, te Jožef Peić, predsednik Vatrogasnog saveza Grada Sombora. 

Jedan od nagrađenih, Vladimir Buljević

....................................................

Među požrtvovanim pripadnicama lepšeg pola je i nagrađena Bezdanka Veronika Gal

 Reportažu o Godišnjoj skupštini Dobrovoljno vatrogasnog društva Bezdan, održanoj u nedelju, 26. marta 2017, možete slušati i u našem radijskom programu: http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html (Tonska realizacija i montaža Dejan Horvat)

Protokol o saradnji potpisali su u ime DVD Bezdan, predsednik Alen Horvat i Siniša Stričević, dir. i gl. i odg. urednik Novog Radio Sombora

Prisutnima se obraća Miroslav Milanović, predsednik VSV, hvaleći domaćine za brojne uspehe, kako organizacijske tako i takmičarske

Ekipa Novog Radio Sombora