Prikazivanje članaka po tagu privrednici

* Današnje zakone vlasti nisu usvojile zbog građana, već u interesu profita i novca, krupnog kapitala, multinacionalnih korporacija i njihovih eksponenata. Ovakav sistem ne omogućuje čoveku da se školuje, leči, zasnuje porodicu i da pošteno i pristojno živi od svog rada, ocenjuje Predrag Mitrović, predsednik udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije u razgovoru za portal UGS Nezavisnost

Naš sagovornik je oštar kritičar enormnih državnih subvencija stranim investitorima kako zbog slabih ekonomskih rezultata tako i zbog lošeg tratmana naših radnika.

Više milijardi evra je u poslednjih 10 godina izdvojeno iz budžeta za subvencionisanje stranih investitora. Šta su dobre, a šta loše strane subvencionisanja uglavnom stranih investitora?

- Privlačenje stranih direktnih investicija, ulaganjem multinacionalih kompanija, posmatra se kao način da se ostvari transfer znanja, tehnologije i organizacije poslovanja na domaća preduzeća, kao i da se poveća tražnja za radnom snagom i uveća izvoz. Pristup i visina subvencija stranim kompanijama zavise od mnogih faktora. Loše makroekonomsko i institucionalno okruženje, kao i nedostatak ljudskih resursa, utiču na visinu ponuđenih subvencija. Što su okolnosti nepovoljnije, to će i subvencije biti veće.

Kakve su, po tom pitanju, okolnosti u Srbiji?

- Valjane analize efekata uticaja „investiranja u strane investitore“, odnosno troškovi privlačenja i zadržavanja istih u Srbiji su neprimereno visoki, a konačan ishod je s aspekta ekonomske logike neisplativ. Još 2013. godine izneo sam prvu javnu kritiku poslovanja stranih investitora u Srbijizasnovanu na analizi podataka Agencije za privredne registre i govorio o nepostajanju efekata vođene ekonomske politike usredsređene na strane investicije i „trku do dna“ u koju je Srbija počela da srlja. Govorio sam još tada i o uslovima rada i neljudskom ophođenju stranih „gazdi“ prema obespravljenim radnicima koje država, tačnije političari ne žele da štite, a sindikalisti odmeravaju kroz interese svoje vrhuške.

Nažalost, efekat javne kritike poslovanja stranih investitora u Srbiji ostao je beznačajan. Dobio sam opomenu pred otkaz u banci gde sam radio, krivičnu prijavu stranih investitora za narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti. Nakon sudskog procesa i iznetih veštačenja i dokaza u sudskom sporu, kao i oslobađajuće presude u moju korist, niko nikada od državnih organa, to što je izneto sudskom presudom Višeg suda u Nišu, iznetim analizama veštačenja o pranju novca i isisavanju kapitala, nije iskoristio radi zaštite interesa srpske države, privrede i njenih građana.

Da li nam trebaju subvencionisane kompanije koje insistiraju čak i na 12-časovnom radnom vremenu, uz to zabranjuju korišćenje toaleta, a radnicima isplaćuju plate nešto veće od minimalca?

- Država Srbija danas ima zakone koje su političari na vlasti usvojili ne u interesu građana, već u interesu profita i novca, preciznije rečeno, u interesu krupnog kapitala, multinacionalnih korporacija i svih onih koji su njihovi eksponenti. Dakle, ceo sistem vrednosti je sveden na profit, novac i bogaćenje već bogatih, a ne na čoveka i njegovo blagostanje. Ovakav sistem ne omogućuje čoveku da se školuje, da se leči, da zasnuje porodicu i da pošteno i pristojno živi od svog rada.

Sve kompanije su potrebne Srbiji. I domaće i strane. Skupo smo platili dovođenje stranih da bi ih tako oterali. Međutim, ako smo im dali sve resurse moramo zaštititi kao država i društvo interese zaposlenih radnika u njima, a ne trgovati interesima zaposlenih radi sitnih koruptivnih koristi za političke stranke koje su preuzele funkciju zavoda za zapošljavanje. Zakoni se moraju poštovati, kao i institucije. Nažalost u Srbiji institucije ne funkcionišu da bi sve uočene anomalije mogle da se spreče ili sankcionišu.

Kako komentarišete to što ugovori o subvencijama nisu transparentni?

- Ako uzmemo u obzir da je, po mnogima, najuspešnija strana investicija – kupovina automobilske industrije u Kragujevcu od strane Fiata – 2013. godine dovela do izvoza 117.000 vozila vrednih 1,5 milijardi evra, a da je Srbija, koja ima 33 odsto vlasničkog udela fabrike Fiat u Kragujevcu, ostvarila neto dobit od samo 9,7 miliona evra na uloženih 400 miliona evra, zaključujemo da bi na ovakav način trebalo preko 120 godina da se uložena sredstava države Srbije vrate.

Da li je takav pristup države razlog zbog čega se kriju ugovori?

- Očito je da se učešće države u privlačenju investitora svodi na finansiranje njihovog profita, političku eksponiranost nepostojećim ekonomskim uspesima i nelegalnu zaradu kroz procente malog broja privilegovanih političkih pulena. Čak se više i ne krije da su pojedini, takođe odabrani domaći privrednici, kojima su obezbeđena novčana sredstva iz subvencija države u obavezi da u određenom procentu dopune kase političkih stranaka na vlasti. Zato su ugovori o subvencijama netransparentni, korupcija raste, a država i dalje privlači strance subvencijama, jer jedino tako može da kompenzuje loš poslovni i institucionalni ambijent koji vlada u privrednom sistemu Srbije.

Nekoliko stranih investitora, koji su dobili milionske subvencije, otišlo je iz Srbije. Zašto oni odlaze i šta se po tom pitanju može očekivati u narednom periodu?

- Interes stranih kompanija i stranih banaka je isključivo što veći profit. To znači da plate radnu snagu što manje, dobiju resurse na korišćenje besplatno ili uz mogućnost da niko ne kontroliše aktivnosti u pogledu njihovog finansijskog poslovanja, ekoloških standarda, uslova rada i ophođenja prema zaposlenima.

Kakve su posledice takvih privilegija?

- Stranci u Srbiji mahom investiraju u radno-intenzivne delatnosti i zapošljavaju u najvećoj meri jeftinu radnu snagu, bez obzira na stepen obrazovanja. Posledice toga, doduše manje vidljive u srpskoj javnosti su da, pogotovo u manjim sredinama, više ne možete da nađete kvalitetnog građevinskog radnika, mehaničara, molera, vodoinstalatera, radnike za ubiranje letine, voća ili povrća. Svi oni su zaposleni u stranim fabrikama, motaju kablove, prividno za neke bolje uslove i trenutno veću, ionako minimalnu, zaradu. Onog momenta kada profitna stopa stranih korporacija padne ispod projektovane, strani investitori će potražiti neku drugu državu sa jeftinijom radnom snagom i za njih, boljim uslovima za maksimizaciju profita.

I šta će onda biti s milijardama koje smo dali na ime subvencija?

- Praksa je poslednjih godina pokazala da Vlada, zarad „povećanja“ ili očuvanja radnih mesta zbog „potencijalnog odlaska stranih kompanija iz Srbije“, izlazi u susret zahtevima stranaca, plaćajući im nelogično visoke sume novca za svakog zaposlenog radnika. Novca ionako prikupljenog od poreskih obveznika ove zemlje, u najvećoj meri od domaćih privrednika i preduzetnika, koji se ionako teško snalaze s nelojalnom konkurencijom, visokim porezima i doprinosima, parafiskalnim nametima. I ne samo to, država obilato daruje strance poreskim podsticajima i, što je najgore, prilagođava zakonske regulative interesima stranih investitora. Otuda dalje „investiranje u strane investitore“ postaje ozbiljan problem za srpsku državu, njenu privredu i građane.

Zar to već nije postao problem?

- Ekonomski model koji imamo je pokazao svoje pravo lice poslednjih meseci nakon korona krize, a najverovatnije će taj negativni efekat, u smislu smanjenja obima poslovanja velikih korporacija da pokaže svu svoju surovost. Neće biti čudno, kao što vidimo poslednje vreme, da veliki broj zaposlenih u stranim firmama može bez ikakvog objašnjenja i prethodnog upozorenja da ostane bez posla i na ulici – ponovo na teret državi.

Može li se privredni razvoj dugoročno bazirati na stranim investitorima?

- Realizovana podsticajna sredstva zahtevaju permanentnu pažnju državnih organa, u smislu evaluacije tj. vrednovanja efekata ili sprečavanja eventualnih zloupotreba u korišćenju tih sredstava. Korišćenje javnih resursa (domaćih i stranih) za finansiranje aktivnosti koje imaju za cilј povećanje zaposlenosti, povećanje konkurentnosti srpske privrede, povećanje likvidnosti preduzeća, stimulisanje privrednog i društvenog razvoja uopšte, zahteva stvaranje sistema institucija i procedura koje će omogućiti finansijsku efikasnost i ravnomerni privredni razvoj svih delova Srbije.

I kakvi su efekti realizovanih podsticajnih sredstava?

- Ukupni finansijski podsticaji u periodu od 2012. do 2015. godine, iznose oko 8,3 milijardi evra, bez značajnijih pozitivnih efekata u ostvarivanju razvojnih cilјeva. Takav trend je zadržan i u periodu od 2015. do 2021. godine. Primera radi od ukupnog iznosa sredstava namenjenih za subvencije u 2021. godini 93,6 odsto namenjeno je stranim, a 6,4 odsto domaćim investitorima.

Može se zaklјučiti da realizovana podsticajna sredstava nisu dala očekivane rezultate, jer je namena sredstava bila usmerena na pokrivanje troškova, usled visoke zaduženosti u uslovima smanjene privredne aktivnosti. Nije bila obezbeđena usaglašenost i koordinacija podsticajnog mehanizma s programskim merama i prioritetima na nivou države (sektorski, investicioni). Nisu sprečene, ni sankcionisane zloupotrebe nenamenskog korišćenja podsticajnih sredstava. Nije sprečeno isisavanje kapitala iz Republike Srbije (prosečno godišnje 4,5 milijardi evra). Sistem carinske zaštite i drugi oblici zaštite domaćeg tržišta ne postoje. Dakle, sve ovo govori u prilog činjenici da je neophodan novi model sprovođenja politike razvoja Republike Srbije, kao i podrška države isklјučivo domaćim privrednicima.

Kako ocenjujete odluku Vlade Srbije da od 1. januara minimalna zarada iznosi 35.012 dinara, odnosno 201,22 dinara po radnom satu?

- Pregovori u Socijalno-ekonomskom savetu o visini minimalne zarade obesmislili su funkciju sindikata i poslodavaca, s obzirom da su predstavnici države unapred najavili i proglasili iznos minimalca bez namere da urede sistem poreza i doprinosa. Sadašnja zakonska opterećenja na male i minimalne zarade direktan su uzrok ogromnog crnog tržišta rada koje ugrožava registrovane poslodavce i doprinosi previsokim nametima na male zarade i na male biznise. Umesto poruke da je isplativije raditi na crno, državni aparat treba da se pozabavi suštinskom promenom poreskog sistema na pravedan, progresivan i sveobuhvatan način kako bi se poboljšao standard zaposlenih, a samim tim i platežno sposobna tražnja na tržištu Srbije.

Šta bi konkretno trebalo da se uradi?

- Sprečavanjem šverca na carini, krađe struje, goriva i ostale akcizne robe, ispumpavanja novca u inostranstvo putem fiktivnih faktura i transfernih cena bez plaćanja poreza na dobit, krađe budžeta preko nameštenih tendera, divlјe gradnje, trgovine na crno preko interneta od strane neregistrovanih subjekata i prekidom prakse subvencionisanja stranih „investitora“ generisaće se dovolјno novca u budžetu da se smanje opterećenja na male zarade i na male biznise, bez zadiranja u osnovna prava na zdravstevnu negu i penziju.

Povećanje od par hilјada dinara nema nikakvog efekta kad nam se na računima za struju i gorivo naplaćuje porez na porez (PDV na akcizu), kad su cene osnovnih životnih namirnica skočile za više desetina procenata, kad se naplaćuje porez na imovinu na objekte u funkciji osnovnog stanovanja što predstavlјa porez na trošak i mnoge druge nelogičnosti kojima se teško zarađen dinar otima na svakom koraku.

Može li radnik da bude motivisan za posao s platom od 35.000 dinara s kojom ne može da pokrije ni najosnovnije životne potrebe?

- Ne može. Najveći deo srpske populacije živi na liniji egzistencije i da bi preživeo prinuđen je da obavlja nekoliko poslova tokom dana. Više od 350.000 zaposlenih u Srbiji prima minimalac. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u dokumentu „Siromaštvo i socijalna nejednakost“ prag rizika od siromaštva za domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina iznosio je 34.886 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece starosti do 14 godina iznosio 40.700 dinara. Nameće se zaključak da je u Srbiji prisutno apsolutno raslojavanje stanovništva na mali broj jako bogatih i veliki deo stanovništva koji ne može da priušti sebi najosnovnije životne potrebe, a koji da bi preživeo prinuđen je da se zadužuje kod stranih banaka.

Pa, kome služi ovakav sistem?

- Sve ukazuje da je sistem dobro podešen za sve aktere sa strane, a da su građani Srbije i domaći privrednici taoci korumpiranih i nedovoljno sposobnih državnih činovnika koji ne umeju, ne smeju ili ne žele da zaštite interese države, štiteći svoje i izbegavajući „probleme“ sa strancima od kojih, ko zna, uvek može biti lične koristi na uštrb javne.

Velimir Perović

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Sindikat

* U Uslužnom centru zgrade Županije danas (sreda, 22 januar) je i zvanično otvoren šalter za preduzetnike. Gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović, pustila je u rad šalter i obišla zajedno sa direktorkom Sektora za preduzetništvo Privredne komore Srbije Branislavom Simanić i predsednikom Regionalne privredne komore Sombor Zoranom Bulatovićem kao i sa predstavnicima Gradske uprave, Privredne komore i Opšteg udruženja preduzetnika Sombor 

- U saradnji sa Privrednom komorom Srbije i regionalnom kancelarijom Komore ovde u Somboru, otvaramo šalter za preduzetnike što je zapravo kruna naše saradnje koja traje već dve i po godine. Vrlo uspešno i do sada smo realizovali brojne programe koji su u vezi sa privredom i priverednicima i u tom smislu jeste i čin otvaranja šaltera za preduzetnike - rekla je na početku gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i dopunila jednako važnom sledeću činjenicu: - Ne treba usko shvatiti šalter, u smislu samo preduzetnika i vlasnika određenih radnji, već kao pomoć i podršku za sve one koji su preduzetni, dakle od fizičkih lica koja imaju određenu ideju kako da konkreni poslovni plan mogu da realizuju, ali isto tako i za pomoć za preduzetnike i za mala i srednja preduzeća, sve one kojima je potrebna zapravo određena informacija u vezi sa privrednim kretanjima, podsticajima, vrstama podrške, ali i određene formalno-pravne uslove, koje treba da ispune u tom smislu.

Otuda zapravo ova saradnja podrazumeva još jednu mogućnost da svi oni koji su zainteresovani za obavljanje neke privredne delatnosti dobiju odgovarajuću vrstu podrške u smislu brzih odgovora prema privredi, kako od strane same gradske uprave, tako i u saradnji sa Privrednom komorom, ističe gradonačelnica Golubović. - S druge strane, za nas će ovo biti jedna dobra prilika da i kroz pitanja i kroz različite vrste obraćanja koja budu na ovom šalteru, sagledavamo mogućnosti za dalje unapređenje poslovnog ambijenta na teritoriji našeg grada, ali isto tako i omogućavanje odgovarajućih inicijativa, kada vidimo da određeni nepovoljni uslovi na nivou republike iniciraju možda nedovoljnu privrednu aktivnost a otuda da i na taj način zapravo damo konkretni podsticaj svima onima koji žele da se obrate i podržimo ih u svemu tome kako bismo i na teritoriji našeg grada kao i u državi imali povoljniji poslovni ambijent.

Na naše pitanje, koliko će ova poslovna sprega, odnosno spona između gradske vlasti i Privredne komore na oba nivoa, značiti dalji podsticaj za mlade i u sticanju njihovog iskustva, jer sve više mladih žele da se uključe u preduzetništvo, gradonačelnica je odgovorila:

- Naravno, verujemo da će ovo biti dobar podsticaj za sve one koji imaju ideje, da ih podstaknemo da budu preduzetni i da samostalno obavljaju neku delatnost u određenoj formi i da za to dobiju odgovarajuće informacije; ja ću podsetiti da smo kao grad u saradnji sa Privrednom komorom i u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i do sada sprovodili brojne mere koje smo neretko usmeravali upravo prema mladima, jedna od tih mera uskoro će takođe biti realizovano, a odnosi se na aktivnost Agrobiznis centra, gde će upravo mladi i njihove porodice dobijati podršku za određeni biznis. U ovom slučaju on je više vezan za poljoprivredu ali svakako i kroz ovaj šalter, za preduzetnike i širu podršku za obavljanje bilo kakve privredne delatnosti na teritoriji našeg Grada.

Projekat zajedničke realizacije otvaranja šaltera za preduzetnike specifično značajnim smatra i direktorka Prirvredne komore Srbije - sektora za preduzetništvo Branislava Simanić. Ona je prilikom otvaranja šaltera u Somboru naglasila da je projekat započela upravo Privredna komora Srbije u cilju unapređenja tripartitne saradnje između Privredne komore, lokalnih samouprava i samih privrednika i preduzetnika koji obavljaju registrovanu poslovnu delatnost na teritoriji određene opštine ili grada, pa na ovim šalterima privrednici i preduzetnici mogu dobiti sve neophodne informacije od značaja za njihovo poslovanje.

- Reč je o dve grupe informacija - prva grupa informacija odnosi se na one koji tek žele da započnu sopstveni posao, a druga grupa informacija odnosi se na one koji već obavljaju registrovanu poslovnu delatnost - pojašnjava dikrektorka Simanić. -  Na tim šalterima zainteresovani mogu da dobiju informacije o raspoloživim finansijskim sredstvima, o uslugama Privredne komore Srbije koje su brojne, a koje su upravo svrishodno namenjene kako bi ta preduzeća i preduzetničke radnje bile konkurentne i kako bi bile održive na duži rok. Sva ona pitanja koja ne mogu da dobiju tog trenutka na šalterima, biće prosleđivanja stručnoj službi Privredne komore Srbije i u roku od 48 časova naše stručne službe dostaviće odgovore.

Predsednik Regionalne privredne komore Sombor Zoran Bulatović je podsetio na Sporazum koji je ovdašnja komora potpisala sa sve četiri opštine Zapadnobačkog upravnog okruga, a jedna od tih aktivnosti u okviru poslovnog Sporazuma jeste otvaranje šaltera za preduzetništvo i njegov cilj je bio pre svega da preduzetnicima i privrednicima na jednom mestu posao koji se tiče osnivanja firme i daljih aktivnosti bude olakšan. - Privrednici mogu da dobiju sve informacije potrebne za njihovo poslovanje tako da im na taj način uštedimo vreme i olakšamo im sve ono što sutra može da im donese bolji profit - istakao je Bulatović. - Mi smo te aktivnosti već započeli u Somboru i u Kuli, sada ćemo ih završavati i u Odžacima i Apatinu i, takođe želim da podsetim na dobru saradnju koju imamo sa lokalnim samopuravama u Okrugu pre svega sa lokalnom samoupravom Sombor naravno, i uz podršku i razumevanje gradonačelnice i njenih saradnika činjenica je da je ta saradnja sa Komorom itekako važna i za lokalnu samoupravu jer će ona sigurno donositi značajne rezultate gde će praktično moći privrednicima da i na ovaj način unapredi njihovo poslovanje.

- Naravno, oni će na tom vidnom mestu gde god ne budu imali dovoljno informacija, toga dana kada im je potrebno, šalter će im u tome pomoći, bićemo u tom poslu vrlo kooperativni i u veoma kratkom vremenskom roku - u stanju da možemo da brzo pružimo sve potrebne informacije kako ne bi gubili vreme u čekanju; te informacije se odnose najpre na otvaranje firme, poreske olakšice, njihove izmene i očekujemo da ćemo u kontaktima između privrednika i šaltera za preduzetništvo dobiti možda i inicijative oko nekih zakonskih izmena na državnom nivou, ili pojedinih uredbi na lokalnom nivou; mi imamo procedure kako to treba da pokrećemo, pod uslovom da ima osnova za takvo porektanje - sve u cilju da im olakšamo njihovo poslovanje - zaključio je Zoran Bulatović.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(sledi galerija fotografija)

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…