Prikazivanje članaka po tagu pripreme

(*Znao sam šta me u Rastini čeka. Na godišnjoj Skupštini Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije. Pripremao sam se zato, čini mi se duže nego obično za ovaj najnoviji pre svega, novinarski zadatak - za taj gospodnji dan, 3. jul 2021, u najsevernijem mestu Srbije - ili ujedno, prvoj kapiji kad se iz EU u Srbiju ulazi, toj toliko živopisnoj Rastini... Ništa lično. Da li, ipak, baš "ništa" lično, preispitivao sam se, priznaću, satima. Samo i kažem sada, duže su trajale te već uobičajeno-novinarski pripreme za jedan kako mi to u poslu volimo reći, teren-ili događaj. Jer neće to svakako biti - svakodnevni događaj... ponavljao sam u sebi i istovremeno trenirao emocije kako u svom poslu - tom prilikom ne bi smele da emocije nadvladaju razum. Teško? Iskušenje? I jedno i drugo. Znao sam i da će mi trebati dan, nešto i više, nakon događaja, nakon svetkovine i sećanja na pretke među kojima je i moj... pa da se stišam.. Da pokušam da napravim konačno ljudski reportažu, sa sve slikama koje sam pripremio, onako kako poslu i prvenstveno čitaocima portala i slušaocima našeg internet radija, i dolikuje. Pa da krenem jer - novinarstvo to jest aktuelnost dešavanja ne trpe baš često emocije, a još manje odlaganja, onog što se desilo makar koliko bili svi pa eto i pisac ovih redaka, od mesa i krvi.. Bolje zato da krenem... i, ne zamerite na ovakvom ako ga takvim mogu nazvati, uvodom, a zašto je do njega u ovu reportažu iz lepe Rastine sa zbivanja od juče došlo, spomenuću na samom kraju, mada je sve ovo što ću ispisati kako i svi gosti juče listom rekoše, još jedan novi početak, ali početak nešto sasvim drugačiji: u zajedničkoj smislenoj misiji/želji za sveopštim, boljim koliko sutra, razumevanjem, ujedinjenjem u trasi zdravijeg životnog učenja a od koga, do od predaka, čemu smo svi obavezni; u korist naših novih pokoljenja; *prim. aut. SS)

-------------

* Dostojanstveno. So, pogača, domaća rakija. Za početak. A za svakog gosta i osmeh dobrodošlice dve prelepe mlade Rastinke u izvornim hercegovačkim i ličkim nošnjama... možda baš simbolično „ispade“ kako i najbolje što se samog stecišta tiče valja (simboličnog naziva, a u zajedničkoj poruci, Deco, ovde vam je mesto), pred Domom omladine - upravo tu, gde pripadnici Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije zakazaše susret. Doček brojnih prijatelja-zemljaka, u počast borcima koji su dali živote u proboju Solunskog fronta. Polaganje venaca na dva monumenta te posebne Rastine, Spomenik solunskim dobrovoljcima, e tim osnivačima Rastine i Spomenik žrtvama logora Šarvar u Drugom svetskom ratu. Protokol. Temelj daljem drugovanju, upoznavanju, spajanju, činu najsvečanijem...

Osnovni cilj - da, jednostavno, niko ne zaboravi velike žrtve u Prvom svetskom ratu i naše pretke - domaćini istakoše to i u svojim pozivnicama, prethodno. Odavanje je ovo priznanja Solunskim borcima koji su upravo označili junaštvom svojim i početak kraja Velikog rata probojem Solunskog fronta, u jesen 1918. Svaka godišnjica, svaka godina - moralo bi da bude posvećena doseljavanju porodica iz dobrovoljačkih Solunskih jedinica u ove severnosomboske krajeve na samom rubu bačke ravnice, u daljim ciljevima: Hercegovci, Ličani... izgradili su Rastinu kao mesto za nezaborav, mesto za svaku novu - lepu priliku, mesto za šansu, mesto za život.

Mesto za mladi svet.

Ma koliko se to činilo možda u savremena vremena ne baš tako lako dostižno, ali... vera, nada i ljubav pobeđuju uvek kad je sveto trojstvo sasvim jasno a ovde jeste, pa rađaće se stog baš, po jedna nova beba. Rastinska. Bar jedan novi heroj, pa dva, troje-četvoro... polako... opet nova deca ko deselećima pre a i škola je tu da zaživi, obdanište već spremno, za nove mlade Hercegovce, Ličane, LJUDE... pružena ruka i svim drugima il’ prvima, svejedno, Rastinci će dočekati i UDOMITI svakog. A mesta za sve, ovde ima. Više nego dovoljno. Nije zato bez razloga ona već dobro poznata: ko u Rastinu prvi put dođe, poželi da drugi put to bude već koliko sutra, a za trajni život, eh, divote.. Sva blagodet prirode, banjski vazduh, raskoš svebujnog zelenila, krošnje što se ko zastave nekako neobjašnjivo a naočigled ponosno ko dobre vile vijore i u nebo stižući, pružaju oku svakom, sav svoj sklad.

A nakon ponosnog čina polaganja venaca, usledila je već rekoh, najavljena Skupština. Odmah smo svi shvatili da baš neće to biti ona „prava“, da kažem, uobičajena neki bi rekli „steretopina“ ili „dosadna“ skupština kojih je svima sasvim dosta. :-) Uvodničar, jedan od najčešćih rastinskhi domaćina, Jovan Vukobratović, odmah je to i napomenuo, nema nekog „glasanja“, premda je predviđen bio i Upravni odbor, ali aman, kako „rešiti“ sad tu sednicu Upravnog odbora Udruženja, pa Skupštinu, kad, pridošlo toliko sveta... ma sedite ljudi odma’ za astale, da se družumo uz ozbiljne zaključke ali i ako neko ipak „želi reč“, dobro. Hmm, „poneko“, a spontano, što je i najkarakterističnija crta sveukupno susreta i same Skupštine i nesvakidašnjeg Upravnog odbora ispostavilo se - odmah bila, jeste u tome što su govornici jedan za drugim javljali se da nešto kažu, poruče, pozove u „revanš“-posetu Rastince u svoje - takođe sagrađane metropole raštrkane kako i Bog nalaže svud po Vojvodini, od Hercegovaca, Ličana... Dalmatinaca, Bosanaca, ko do gnezda, gnezdo u kojima su i rode vazda rade i raspoložene.

„Raspravljalo“ se dakle tako, gotovo puna dva sata, o brojnim prošlim aktivnostima njihovog-i njihovih udruženja koja deluju u Bajmoku, Aleksi Šantiću, Bačkom Gračacu, Novom Žedniku, Gornjoj Rogatici, Sokolcu, Bačkoj Topoli, Subotici, Srbobranu, Srpskom Bačkom Karađorđevu, Stepanovićevu, Laćarku, Bečeju, Mišićevu, Zrenjaninu, Inđiji, Kljajićevu, Apatinu, Bačkom Bregu, Dušanovu, Višnjićevu, Kolutu, Sremskoj Mitrovici, Paliću, Novom Sadu, Gajdobri, Sečnju, Rumi, Somboru... u epicentru dobrovaljčkom, tog prvog julskog dana gospodnje, 2021, Rastini.

No nekako logično ispostavilo se, prvo je dobio reč dr Milan Micić, autor kao što znamo i kao što smo o njemu već ovih dana pisali, tridesetak književnih jedinica hronologije, a svoje najnovije publikacije "Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje: (1914–1918)” čija za temu ima kako smo već takođe izvestili na ovim stranicama najavljujući promociju knjige iste večeri u Staparu, koja sadrži popis imena svih dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke ali i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila u Velikom ratu 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu.

Autor je ovom prilikom najjednostavnijim rečima objasnio da ove činjenične hronološkim redom poslagane pojave i podakte vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke, kako je dr Micić i u knizi notirao. 

***

Svemu ovom i potonjoj zakusci koja je sve drugo bila ali ne „samo“ zakuska, već tradicionalna jela pred goste, kisela hercegovačka čorba, uz autentične salate po kojoj su ovi srpski narodi poznati, i naravno, nekoliko vrsta „deserta“ iz recimo svakog rastinskog komšijski porodičnog, domaćinstva, prethodio je parastos a delegacije su položile vence, najpre na Spomenik solunskim dobrovoljcima, koji predstavlja planinski masiv s krstom, ispred kojeg je bronzana statua srpskog vojnika, oslonjenog na pušku sa svih 176 imena solunaca borca. Zatm odmah, i na spomenik žrtvama Šarvarskog logora, koji simbolizuje logorske žice i lik iscrpljenog logoraša, a na kojem su uklesani stihovi Vojislava Ilića mlađeg.

Naročito su uz reči besede Oca Mirka, dirljivo do suze muške, zvučali s violine preneti zvuci pred spomenikom Solunskim dobrovoljcima i osnivačima sela, kao i spomenikom Eastinskim žrtvama logora u Šarvaru, emotivno izvedenih „Tamo daleko“, „Kreće se lađa francuska“... mladog maestra od tananih žica, Nemanje Golubića.

„Nešto“ veselije bilo je potom kad su glasove prenete u salu, pustili već nadaleko popularni, poznatim predvođeni baritnom kojem mikrofon ne treba, Momčilom i momcima muške Pevačke grupe iz Bačkog Jarka, ovog puta naravno uz neizbežnu harmoniku.

....Priča o Rastini i Rastincima čini se, tek kreće. A moj pradeda Stevan Ružić, počivši na Solunskom groblju, eto nisam mogao a da ga na kraju među dvadesetak govornika, ne spomenem. Tog mog pretka Solunca da nije bilo, ne bi ni ove reportaže. :-) No pak, to je manje i važno (što se bar mog obitavanja pod Suncem naravno, tiče), od zaključka ostvarenim na ovoj Skupštini i Upravnom odboru:

Sveujedinjenje najzad vekovima potrebno, svesprskog naroda podsticano idejonm mišlju sa ovoga skupa - iako ista više puta zagovarana, ali sada se učinilo, jačom no pre. To je zadatak, rekoše svi zemljaci u Rastini okupljeni, to je posao i to je zaštitni znak koji uz poštovanje svih i svakog, nastaje overom koji ni jedan pečat ne može da zameni.

.....

Novi Radio Sombor se zahvaljuje na prevozu Aleksi Subotiću, jednom od inicijatora i graditelja boljeg života, još bolje Rastine, još boljeg čina poput svih onih ordenja, činova i dlikovanja koje je njegov Solunac đed Kosta, zaslužio a u sada Aleksinom čuvanom u podobro bogatom amanetu od sjajne kutije zasluga za ovaj narod.

Inače, kakio je bilo i predviđeno, svemu u Rastini, prethodio je prvo susret gostiju sa domaćinima u somborskoj zgradi Ggradske uprave, gde je u Svečanoj sali Županije detalje o istoriji grada i ove sredine govorio zavičajni istoričar i publicista Milan Stepanović, sa kojim smo prošetali glavnom stazom Ravangrada Kralja Petra Prvog (o tome više u narednoj, sutrašnjoj reportaži), pa se zatim u koloni petnaestak vozila na čelu sa jednim od Subotića (već maloprethodno pomenutog), uputismo u centar dobrog naroda, Rastinu...

Prisustvovao, dao sebi za pravo da malo i govori, pratio i zabeležio: Siniša Stričević, gl.odg.urednik Novog Radio Sombora

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja i svaka buduća saradnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
 
- Dodatak: fotografije iz Rastine, 3. jula 2021. u slajdovima odmah ispod rubrike -
 
Objavljeno u Prva vest

* Zlatibor, pripreme FK Radnički 1912 Sombor

Radnički 1912 – OFK Mladost Apa 3:0 (2:0)

Igralište Švajcarija, gledalaca 50, Sudija: V. Vidić

Strelci za Radnički 1912: Antunić u 4, Radmanović u 10. i Veličković u 59. minutu

Radnički 1912: Pavasović, Baljak, Šćepanović, Sazdanić, Vujičić, Kobiljski, Matijašević, Radmanović, Đorović, Goronjić, Antunić. Igrali su još: D. Bogunović, Bihler, Veličković, Simić, Kovačević, Matić, Bortnik i M. Bogunović.

OFK Mladost Apa: Rašeta, Knežević, Rakić, Bursać, Rapaić, Petreš, Stančević, Kuntić, Basarić, Mandić, Ožegović. Igrali su još: Bačić, Ličina, Diljkan.

Dva vojvođanska ligaša odigrala su veoma zanimljivu utakmicu u završnoj fazi priprema na Zlatiboru, uz zasluženu pobedu Somboraca, koji su ovim trijumfom pokazali da spremno dočekuju start prvenstva u Vojvođanskoj fudbalskoj ligi – Sever.

~ . ~

U subotu, 18. avgusta na Gradskom stadionu u Somboru u prvom kolu VFL – Sever gostuje ekipa Tekstilca iz Odžaka.

Klub ovim putem poziva sve navijače da dođu u što većem broju, kako bi podržali ekipu koja pretenduje na vrh i kojoj je cilj prvo mesto i plasman u viši rang takmičenja.

ULAZ JE SLOBODAN.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sport

* Zamolili smo našu sugrađanku, rođenu Somborku koja nastavlja izuzetnu karijeru u čuvenoj Operi u austrijskom Gracu, jednu od danas vodećih mladih operskih diva Evrope, Sonju Šarić, da ispriča za dvostruki elektronski medij, Novi Radio Sombor, svoje utiske nakon trijumfa i zlatne medalje na prestižnom Internacionalnom Gran priju operskih interpretatora "Marija Kalas" u glavnom gradu Grčke, Atini, u nedelju, 10. decembra 2017. Nedugo, kao pravi umetnik i profesionalac ali i kao pravi as - Sonja nam se nedugo potom javila i u skromnom stilu pravih pobednika, izrekla:

- Znala sam da imam slobodnog vremena početkom decembra i da nema nijedne predstave u kojoj igram na repertoaru u to vreme. I kada sam jednog popodneva ugledala na fejsbuku da baš u to vreme ima takmičenje u Atini, odlučila sam da se prijavim. Nikada pre nisam čula za to takmičenje, iako je ovo bilo 40. po redu. M takmičenje Marije Kalas jedinstveno je po tome što nosi ime i posvećeno je jednoj od najvećih operskih umetnica ikada. Ona je verovatno svakom čoveku prva asocijacija kada se kaže opera.

Osim što je oduševljavala svojim prelepim glasom krasila ju je nemerljiva muzikalnost i jedinstvena interpretacija operske muzike. Konzervatorijum Atheaeum, koji je uz grčko ministarstvo kulture organizator takmičenja, izgleda kao mali muzej posvećen njoj. Svuda u zgradi su portreti Marije Kalas. Zgrada se nalazi u samom centru Atine sa pogledom na Akropolj.

Pripremala sam se oko mesec dana veoma intenzivno, program je bio zahtevan, čak 13 operskih arija i nekoliko solo pesama. Veoma sam zahvalna mojoj profesorici Snežani Stamenković kao i timu Opere Graz bez čije pomoći ovakav uspeh sigurno ne bi bio moguć. Izuzetna organizacija takmičenja omogućila je nama takmičarima sve neophodno da se lepo osećamo; nemam utisak da smo gledali jedni na druge kao konkurenciju.

Pevali smo u 3 runde, a preostalih dana uživali smo u lepotama Atine i mora, na skoro 20 stepeni u decembru. Nisam očekivala nagradu, cilj mi je bio da budem zadovoljna svojim pevanjem i da pevam na nekom "svom" nivou. Velika je stvar pevati pred velikim umetnicima u žiriju poput Eve Marton i Cheryl Studer. Presrećna sam što su baš oni nagradili moje pevanje.

Finalna runda bila je na velikoj bini nove grčke opere u pratnji operskog orkestra. Veoma sam počastvovana ovom nagradom, ona je temelj i vodilja za moj dalji rad.

(Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor)

Galerija:

U čast nezaboravnoj Mariji Kalas...

Objavljeno u Prva vest

* Bez velike pompe, ali sa lepim trenerskim i igračkim iznenađenjima i boljim ponovnim nagoveštajima za usperhe, rukometašice somborskog Ravangrada marljivo rade pred novu prvoligašku sezonu

Letu je došao kraj. Barem za somborske rukometašice. Što se rada tiče. U susret novom prvenstvu u Prvoj ligi Srbije - grupa Sever, žele da se što bolje pripreme i sigurno vrate decenijski sjaj koji je ovaj klub "diktirao" ne samo u šampionatima države, već i Evropom. A posle duže vremena, sa devojkama je počela od samog starta priprema da radi jedna - jedna žena. I to baš ona koja je među najzaslužnijima za one blistave rezultate kluba.

- Treninge ŽRK Ravangrad trenutno zbog osustva trenera Darka Boškovića vodi bivša reprezentativka Slavica Nimak - referiše predsednik Kluba, Miodrag Aćić i ne krije da ambicije, u poređenju sa nekoliko prethodnih sezona, opravdano rastu: - Želimo da se pripremimo za bolji plasman nego prošle sezone a ako budemo mogli i za sam vrh tabele!

Ako je "suditi" po njenim dobro upamćenim igrama u kojima nije bilo "pardona" kako u matičnom, somborskom klubu, pod imenom "Bane Sekulić", te Sombor Dunav osiguranje, a isto tako, kako je i stručnjaci i publika pamte kao jedno od najuspešnijih desnih krila reprezentacije Jugoslavije svih vremena (i pod devojačkim prezimenom Rinčić), za koju je odigrala 65 utakmica i postigla 87 golova, biće "bez pardona", naravno u pozitivnom smislu, i kada je trenažni ciklus u pitanju. Što je jednako važno, ekipa je ostala u nepromenjenom sastavu, a o novim pojedinostima, imenima, drugim detaljima, najuspešnijeg somborskog ženskog timskog sportskog kolektiva, biće reči u narednim rubrikama na stranici ovog Kluba. 

S. Stričević

Objavljeno u Sport

* Klub borilačkih sportova Galaktik Sombor posle kratkotrajne praznične pauze startovao sa novom sezonom

- U subotu, 4. februara, organizujemo JAVNI SPARING u Gradskoj hali Mostonga u Somboru, od 18 časova. Boks, kik-boks, sanda i Mma se radi - informiše Dejan Kunić, prvi čovek Kluba borilačkih sportova Galaktik Sombor. - Otvoreno je za sve koji hoće da rade, a gledaoci da gledaju - slobodan ulaz, mala, OFO sala "Mostonga". Dobro nam došli, prijatelji, poručuje Kunić.

Inače, juče, u ponedeljak, 16. januara, jedan od najuspešnijih sportskih kolektiva u Zapadnobačkom okrugu, KBS Galaktik, otpočeo je pripreme za novu i veoma bogatu takmičarsku sezonu. Na radost svog trenera, pojavili su se, posle izvesne pauze, i šampioni koji su ovom klubu, Somboru i Srbiji već doneli pregršt medalja i radosti. 

Za sada još recimo, kada već pominjemo obiman i uvek ambiciozan kalendar takmičenja, da će jednako tome, Galaktik i ovoga sportskog proleća biti domaćin mnogima. Tako već za 25. februar, evo i prve najave Otvorenog prvenstva Srbije u sanda, kung fu borbama, u OFO sali GH "Mostonga".

S. Stričević

Deo prostora u prvoj privatnoj teretani takmičarskih klubova u Somboru, KBS Galaktik 

Objavljeno u Sport

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…