Prikazivanje članaka po tagu pravo

* Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je 7. maja ove godine prodaju pravnog lica metodom javnog nadmetanja stečajnog dužnika: RADIO SOMBOR AD Sombor - u stečaju, Trg svetog Đorđa br. 1, Sombor, mb 08046280 sa najznačajnijom imovinom na osnovu Rešenja Prvirednog suda u Somboru (posl. br. St. br. 13/2015) od 3. juna 2016. godine, a u skladu kako piše, sa pojedinim zakonskim odredbama kao i odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, uz prethodno pribavljenu saglasnost Odbora poverilaca od 21. 03. 2019. godine (?), rok datuma prodaje bio je 11. jun 2021. godine (minuli petak). Podsetimo, da je Radio Sombor od svog osnivanja, 31. jula 1971. godine bio u vlasništvu svih građana u svojstvu Javnog preduzeća čiji je osnivač Opština Sombor, sve do 2. novembra 2007. godine kada je metodom aukcije na novosadskom SPENS-u obavljena neuspela privatizacija koja je tada jedini regionalni elektronski medij na području Zapadnobačkog okruga odvela u katastrofalno stanje i konačno u novembru 2015. u stečaj koji traje i danas a podsetimo i na dobro poznatu fm frekvenciju: 97,5 MHz /Megaherca/ Radio Sombor (Sombor) kako i dalje stoji i na sajtu fmnebo.blogspot.com

Vratimo se u aktuelno: Procenjena vrednost (preostale najznačajnije) imovine Radio Sombora AD Sombor u stečaju iznosi 2.459.020,00 dinara, a u okviru spiska imovine prodaje ovog pravnog lica, navedeno je 20 stavki. Među njima su: Antenski stub (visine 54 metra) sa iznosom: 300.000,00 RSDAntena (visine 6 metara) 100.000,00 RSD, Predajnik 300W 50.000,00 RSD,  Predajnik 2,5 KW 20.000,00 RSD, Antenski razdelnik 500,00 RSD, Antenska kućica 1.000,00 RSD, Antenski link 5.000,00 RSD, (tu su i klima, koder, UPS, PP aparat...), pa čak i Čiviluk čija je vrednost procenjena na: 800,00 RSD.

Poslednje u nizu, su 3 stavke: Zgrada telekomunikacija i informisanja, Zemljište u građevinskom području i Reklamna tabla - bilbord površine 12 m2 a za sve tri cena je ista: 0,00 RSD. Zašto, postavićemo pitanje uskoro, a potražićemo odgovore i na druga - prethodno navedena pitanja-odnosno iznose, interesovaćemo se takođe i za pojedine detalje u vezi sa podacima koje isto tako navodimo u ovom tekstu, ispod. I da li je bilo zainteresovanih kupaca na poslednjoj po redu hronologija prodaja (ukupno ih je bilo tri, dakle trećoj, u petak, 11. juna 2021. godine) ili nije, te, zašto stoje kontradiktorni podaci: da je rok za prodaju istekao (Portal javnih prodaja i licitacija) odnosno da je status prodaje: Aktivan (na sajtu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, u okviru Osnovnih informacija - glavnom naslovu Informacije o oglasu).

Za ovlašćeno lice Agencija za licenciranje stečajnih urpavnika imenovala je kako takođe stoji na stranici portala Agencije: https://alsu.gov.rs/la/stecaj/oglasi/oglas/page/11259/ Predraga Erića iz Sombora, u okviru kontakt podataka: 

Kontakt podaci

Ovlašćeno lice: Повереник Предраг Ерић
Kontakt telefon: 064/ 161 74 14
Kontakt e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Kada je reč o metodu prodaje najznačajnije imovine: Javno nadmetanje, početna cena: 1.229.510,00 dinara. Ponovimo, sa odgovarajućim linkovima, na istom mestu stoji (iako je rok za prodaju istekao juče): Status prodaje: Aktivna. Međutim, na sajtu Portala javnih prodaja i licitacija piše suprotno: 11.06.2021 - (rok je istekao): https://www.javneprodaje.com/javne-prodaje-licitacije-aukcije-srbija/prodaja-imovine-stecajnog-duznika-predajnik-eksajter-racunar-koder-pp-aparat-metalni-kontejner-antenski-stub/sombor/2212521). 

Treće, na sajtu Agencije za privredne registre (APR) nema nikakvih promena, gde i dalje stoji da su 2 zakonska zastupnika RADIO SOMBOR AD SOMBOR - U STEČAJU: Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i  Predrag Erić. A u odeljku Poslovni podaci, navedeno je /ćirillično/: 

Претежна делатност
Шифра и назив делатности 6020 - Производња и емитовање телевизијског програма

("televizijskog programa")!?

Radio Sombor AD Sombor u stečaju je u APR-u upisan u registar privrednih društava

https://pretraga2.apr.gov.rs/EnterpriseWebSearchWeb/Details/Details?beid=1069088&rnd=44200250A96AFFCBC85C1764FB7CD46D247EDBE1

Tekst Oglasa za prodaju najznačajnije imovine stečajnog dužnika Radio Sombora AD Sombor i Informacije o stečaju možete takođe da pogledate na linku:

https://alsu.gov.rs/la/stecaj/oglasi/oglas/page/11259/.

Smatrajući da je u pitanju javno dobro, s obzirom na sadašnji, trenutni status "zemaljskog" Radio Sombora, a s obzirom na tradiciju, mogućnosti i volju, kao i pravo građana da znaju sve, slede dalji detalji u vezi sa ovim slučajem, uskoro.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!) 
Objavljeno u Prva vest
* Zaposleni u pogonu za proizvodnju košulja „Đuzepe Leva“ u Knjaževcu obustavili su rad zbog plata od 20.000 do 25.000 dinara. Stručnjaci kažu da su plate niže od “minimalca” nezakonite ali i savetuju knjaževačkim tekstilcima da se sindikalno organizuju i da štrajk organizuju u skladu sa zakonom da ne bi trpeli sankcije
 
Grupa radnika knjaževačkog pogona “Đuzepe Leva“ obratila se medijima jer, kažu, državni organi ne čine ništa kako bi se okončalo njihovo obespravljivanje.
 
- U ponedeljak smo jednostavno rekli: ‘Dosta je više!’ i obustavili proizvodnju. Vlasnik nije došao iz Beograda, gde mu je sedište firme, već nas je sve redom zvao i pretio otkazima. Naterao nas je da potpišemo rešenje o korišćenju šest dana starog godišnjeg odmora. Pitanje je šta će biti sa nama nakon isteka tog roka - izjavili su za agenciju Beta zaposleni koji su zatražili da im se ne objavljuju imena jer strahuju za sopstvenu bezbednost.
 
Radnici zahtevaju da im vlasnik firme „Đuzepe Leva“ Rado Simikić isplaćuje makar propisanu minimalnu zaradu koja je u aprilu iznosila nešto više od 32.000 dinara.
 
Tim pre što rade i svake subote.
 
Zahtevaju i redovnu isplatu nadoknada za vreme bolovanja, što je, takođe, zakonska obaveza poslodavca.
 
Prema rečima radnika, niko od onih koji su bili na bolovanju, od februara nisu dobili ni jedan dinar. Navode i da nikakvu nadoknadu od firme nema ni radnica koja obolela od karcinoma i koja ovih dana treba da bude operisana. Nadoknada nije isplaćena ni radnici koja je pola meseca bila na bolovanju zbog korone.
 
Radnici kažu i da je krajem prošle godine vlasnik firme iz „bizarnih“ razloga otpustio 12 zaposlenih: - Otpustio je koleginicu samo zato što ga je pitala kada ćemo primiti platu, a drugu zato što je nosila kapuljaču u pogonu jer joj je bilo hladno - navode sagovornici Bete.
 
Žalbe inspekcijama u Knjaževcu i u Beogradu do danas nisu imale nikakvog efekta: - Prolazili su inspektori i zatekli radnice koje nisu bile prijavljene, ali ništa povodom toga nije urađeno, kao ni povodom toga što ne primamo platu kada smo na bolovanju i što primamo zarade manje od minimalnih - rekli su zaposleni.
 
Povodom štrajka knjaževačkih tekstilaca šefica pravne službe UGS Nezavisnost Slađana Kiković izjavila je da se iz informacije o obustavi rada ne vidi da li je štrajk zakonito organizovan, što je veoma važno kako radnici ne bi trpeli sankcije od poslodavca. Osim toga, skreće pažnju da je direktor, odnosno poslodavac, a ne vlasnik firme “prava adresa” za postupanje nezadovoljnih radnika.
 
Kiković u izjavi za portal UGS Nezavisnost savetuje radnicima knjaževačkog pogona da poslodavcu jasno istaknu svoje zahteve i da formiraju štrajkački odbor koji će ih zastupati i pregovarati sa poslodavcem.
 
Stefan Aleksić, koordinator međunarodne mreže Klin klouz Kempejn, koja se bavi pravima radnika u tekstilnoj industriji izjavio je da su ovakvi postupci „nedopustivi, veoma često i nezakoniti ali i da su relativno česti u ovoj grani u kojoj su uslovi tradicionalno loši“, preneo je portal Mašina.rs.
 
Prema njegovim rečima, radnice se retko usuđuju da sa takvim informacijama izađu u javnost ili stupe u obustave rada jer su u nezavidnoj socijalnoj poziciji.
 
- Plata na nivou minimalca, ispod nivoa minimalca, neplaćanje prekovremenog rada i pritisci na radnike su redovna pojava. Ali, iako su ove prakse protivzakonite, radnici često nisu u mogućnosti da se bore za svoja prava zbog toga što su ucenjeni od strane poslodavca. I najbolji način da se radnici za svoja prava izbore je da se sindikalno organizuju - izjavio je Aleksić.
 
Vlasnik firme „Đuzepe Leva“ Rado Simikić nije odgovorio na pitanja koju mu je elektronskom poštoma uputila agencija Beta, a na internet stranici firme stoji pogrešan broj kontakt telefona.
 
Inače, poslodavci koji isplaćuju niže zarade od minimalne cene rada skloni su da to pravdaju neispunjenjem radne norme ili “standardnog učinka”, što inspekcije rada ponekad uvažavaju kao opravdan razlog. Pravni stručnjaci, međutim, ukazuju da je takva praksa nezakonita.
 
Povodom jednog takvog slučaja, Mario Reljanović sa beogradskog Instituta za uporedno pravo rekao je da inspektori rada uglavnom utvrđuju da je prekršen zakon kada se umanjuje minimalna zarada.
 
- Nigde ne piše da se sme smanjiti osnovna zarada na osnovu radnog učinka jer osnovna zarada ne zavisi od radnog učinka. Zarada za radni učinak je dodatak na osnovnu zaradu - objasnio je Reljanović za portal Radnik.rs.
 
Naveo je da ukoliko neko od radnika ne ispunjava ni 50 % norme na radnom mestu može:
da dobije upozorenje, dodatnu obuku ili, na kraju krajeva, otkaz, ali ne i smanjenje plate ispod minimalne.
 
Izvor: UGS Nezavisnost, Sveta Raković 
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
 
(Sva autorska prava na objavljivanje zaštićena i zadržana!)
Objavljeno u Sindikat

* Bugarska pravnica Adelina Hadžijska iz Advokatske komore Sofije nudi onlajn konsultacije i pravne savete u zamenu za donaciju humanitarnoj organizaciji "Rejmon Nikole Trast" ("Raymond Nicolet Trust") za pomoć u finansiranju njihovih projekata podrške školama u Srbiji. Delatnost koja joj je, kako Adelina ističe, prirasla srcu

Adelina je diplomirala na Pravnom fakultetu Sofijskog univerziteta „Sv. Kliment Ohridski“ 2013. godine. Od 2017. godine nosi akademsku titulu: Doktor krivičnog postupka na Bugarskoj akademiji nauka.

2018. godine, kao stručnjak u Ministarstvu pravde, bila je uključena u tripartitne pregovore sa Evropskim parlamentom o predlogu zakona o proširenju Evropskog registra krivičnih evidencija (ECRIS-TCN).

Učestvovala je kao ekspert u radnim grupama za zakonodavne promene, kao i u Međunarodnom savetu za usvajanje pri Ministarstvu pravde. Članica je Evropskog foruma za restorativnu pravdu.

Trenutno radi kao advokat u Sofijskoj advokatskoj komori. Docent je za krivični postupak na Univerzitetu za nacionalnu i svetsku ekonomiju u Sofiji. Govori nemački, engleski, ruski i francuski.

Ovde možete da pogledate Adelinin profil: 

View Adelina’s LinkedIn profile

Način isporuke: onlajn. Dostupno za pojedince ili za preduzeća.

Ako vam je potreban pravni savet i ne znate gde da se obratite, kontaktirajte na:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U skladu sa današnjim danom želimo da skrenemo pažnju na naš izuzetno težak položaj u društvu. Većinu stvari koju karakteriše pravo na slobodan i nesputan život ne možemo da realizujemo kako zbog sistemske diskriminacije tako i zbog drugih okolnosti - saopštenje je informativne služba Pokreta malih ljudi Srbije (Little People of Serbije) na Evropski dan samostalnog života osoba sa invaliditetom (OSI) u kojem se dalje navodi:

"Na primer, ne možemo da uvezemo automobil po povlašćenim uslovima jer to pravo imaju osobe čije je telesno oštećenje minimum 70%, a nama ga uopšte ne priznaju! Šta više, čak znaju da nas bezobrazno i pitaju "Šta vama to fali?!To što nam fali napisali smo, a planiramo i da proširimo spisak naših zahteva." 

- Pravo na samostalni život i život dostojan čoveka je pravo svakog čoveka, a samim tim i osoba obolelih od ahondroplazije i drugih koštanih displazija - podvlači Milan Grahovac, predsednik Pokreta malih ljudi Srbije i zaključuje: - U skladu sa današnjim danom želimo da jasno i glasno kažemo ono što nas tišti.

----------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Komisija za izbor stanova koji se pribavljaju u javnu svojinu Republike Srbije za dodelu izabranim korisnicima u okviru Regionalnog stambenog programa u Republici Srbiji raspisala je javni poziv za pribavljanje do 9 stanova na teritoriji Grada Sombora

Stanovi će biti namenjeni za rešavanje stambenih potreba izbeglica koji su taj status stekli usled događaja iz perioda od 1991. do 1995. godine.

Pravo učešća imaju sva zainteresovana fizička i pravna lica koja su upisana u javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima (katastar nepokretnosti), kao nosioci prava svojine na stanu-nepokretnosti koji je predmet ponude.

Ponudu je potrebno dostaviti najkasnije do 17. aprila 2021. godine, a više informacija pogledajte na sledećem linku:

Јавни позив за прикупљање писмених понуда за прибављање непокретности – станова у јавну својину Републике Србије (3.3-17.4.2021.)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Međunarodni dan reka obeležava se 14. marta, u cilju ukazivanja na značaj reka i njihovu neizmernu vrednost. Na ovaj dan, poziva se na odgovornost prema rekama i pravo svih ljudi na čiste reke, što direktno utiče na jedno od osnovnih ljudskih prava - pravo na zdravu životnu sredinu

Reke su danas jedan od najosetljivijih ekosistema u Evropi. Veliki je broj ugrožavajućih faktora koji utiču na reke, kao što je eksploatacija rečnog nanosa (šljunak), gradnja i širenje infrastrukture u zoni obala, ali i sve veći turistički pritisak na reke, posebno u vreme reproduktivnog ciklusa životinjskih grupa, povezanih tokom čitavog ili većeg dela životnog ciklusa za reke i druge vodene ekosisteme.

Sa aspekta zaštite vode kao prirodnog resursa, posebno pažnja se u Srbiji pridaje zaštiti vodenih tokova i obalnog područja, vlažnih i zabarenih površina, zaslanjenih terena, prirodnih jezera i bara. U okviru zaštite ovih prirodnih resursa, neophodna je i kontrola eksploatacije mineralnih sirovina, biljnog i životinjskog sveta.

Površinske vode, takođe, imaju brojne pojave, predele i prostore koji su zaštićeni i posebno atraktivni sa naučnog, obrazovno-vaspitnog, ekološkog, estetskog i socio-kulturnog poimanja. Najznačajniji i najlepši među njima su veoma poznati, poput Krupačkog vrela, Taorskih vrela, Bjeluške potajnice, Vlasinskog jezera, slapova Sopotnice, ponornice uvale Rečka, vodopada Prskalo, vodopada Ripaljka i mnogih drugih.

U Srbiji, po procenama stručnjaka, živi oko 100 vrsta riba. U odnosu na broj od oko 550 evropskih vrsta, ihtiofauna Srbije predstavlja 20% svih slatkovodnih vrsta riba na prostoru Evrope. Južna Srbija, a pre svega reke Pčinja i Dragovištica, predstavljaju severne granice areala nekih vrsta riba Egejskog sliva, kao što su buresijeva brkica i istočna mrenka.

Naše reke stanište su mnogih ugroženih vrsta, kao što je ptica mali vranac, koji je strogo zaštićena vrsta u Srbiji. Pripada grupi vrsta od međunarodnog značaja za zaštitu. Kao vrsta vezana za vodena staništa, ugrožena je njihovim uništavanjem i isušivanjem. Mali vranci se danju, uglavnom, hrane na Savi, Dunavu i drugim većim vodenim površinama u okolini, a uveče se sakupljaju u jata i u velikim grupama noće u vrbacima uz Savu tražeći specifične lokacije, odnosno vrbake koji se nalaze neposredno uz vodu. Najvažnije lokacije za noćenje malih vranaca se nalaze u blizini Mosta na Adi, ali i novobeogradske toplane i vrbaka u tom delu Save.

Nažalost, uništavanjem staništa duž reke neke vrste su iščezle trajno i na globalnom nivou, s obzirom da su im staništa bila mali prostori uz reke. 

U kontekstu značaja naših reka kao staništa retkih vrsta ističemo i jedinstven fenomen „cvetanje“ Tise, koji predstavlja masovnu pojavu insekta Palingenia longicauda (Tiski cvet) u određeno doba godine (sredina juna), na delovima toka reke Tise. Najveći deo svog života ova vrsta provodi kao larva, na glinovitom dnu reke. Tiski cvet je nekada bio široko rasprostranjen u Evropi, ali danas živi u Tisi; pojava „cvetanja“ može se uočiti još u Srbiji i Mađarskoj. 

Zavod za zaštitu pirode Srbije vodno prirodno nasleđe u Srbiji štiti u okviru sistema zaštićenih područja - više od 72 godine. U tom cilju, početkom prošle godine zaštićena su dva nova područja uz reke Specijalni rezervat prirode „Brzansko moravište“ i Specijalni rezervat prirode „Osredak“.

Na teritoriji Srbije postoji više hiljada vodotokova čija ukupna dužina iznosi 65 980 km, ili prosečno 747 m/km2. Gustina rečne mreže je veoma neujednačena i iznosi od 120 m/km2 do 3 500 m/km2. Međutim, Srbija koristi još i tranzitne ili prolazne vode Dunava i njegovih pritoka koje prosečno iznose 5 850 m3/s ili oko 185 000 km3 godišnje.

U odnosu na ukupnu površinu Srbije, koja iznosi 88 361 km2, slivu Crnog mora pripada 92.46% (81 703 km2), 5.36% slivu Jadranskog mora (4 732 km2) i 2.18% slivu Egejskog mora (1 926 km2).

Novi Radio Sombor i naš izdavač, Udruženje Podium, nastojaće da, u skladu sa mogućnostima i okolnostima ove godine, po treći put učestvuju u okviru manifestacije - Međunarodni dan Dunava, koja svake godine protiče, 29. juna, u svim evropskim zemljama kroz koje Dunav teče, a koju u Srbiji organizuje Republička direkcija za vode. Prvi put obeležili smo ovaj važan datum, na području Grada Sombora (Bezdan-Dunav, Sombor-Gradski štrand...) 2012. godine kada smo učestvovali sa projektom "Štrand Art", a naredne, 2013. godine pozitivno nam je ocenjen i projekat "Reciklažom do umetnosti". 

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…