Prikazivanje članaka po tagu prava

* Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić gošća je u utorak, 8. juna Zapadnobačkom upravnom okrugu

Sastanak će biti organizovan na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a što je u skladu sa planom rada Ministarstva. Planirana poseta Okrugu jeste u svrsi da se u međusobnoj razmeni informacija omogući jedinicama lokalnih samouprava puna primena zakona iz zajedničke nadležnosti.

Ministarka Gordana Čomić sastaće se najpre sa predstavnicima Ministarstva u Okrugu, gde je zakazan razgovor sa načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga Goranom Nonkovićem.

Potom će se Čomić obratiti i javnosti, izajavama za medije. Preciznim protokolom radna poseta-sastanak, otpočeće temom Društvenog dijaloga i uvodnim predstavljanjem učesnika od strane načelnika Okruga Gorana Nonkovića, nakon čega odmah sledi obraćanje ministarke Gordane Čomić.

Prisutnima će biti upućen poziv da se uključe u interaktivnu diskusiju.

Takođe, predviđeno je i obraćanje gradonačelnika Sombora Antonija Ratkovića, kao i predsednika sve tri opštine Zapadnobačkog upravnog okruga, Apatina, Kule i Odžaka. Obraćanje će uslediti i od strane načelnika Policijske uprave, direktora Centra za socijalni rad, rukovodioca Sigurne kuće u Somboru, predstavnika nacionalnih manjina, kao i aktivista civilnog sektora.

*****

Među hronološki poslednjim dnevnim aktivnostima ministarke Gordane Čomić inače, bio je susret sa ministarkom bez portfelja Republike Slovenije, Helenom Kalič, zaduženom za odnose između Srbije i Slovenije i slovenačkih nacionalnih zajednica u susdenim državama. Na bilateralnom razgovoru, održanom prvog junskog četvrtka, objedinitelj teme bio je zajednička budućnost Srbije i Republike Slovenije u Evropskoj Uniji.

Nakon sastanka sa Jakličevom u Palati Srbija, Čomić je, u obraćanju novinarima istakla da su zajednički interesi Slovenije i Republike Srbije, kao i položaj slovenačke nacionalne manjine bili tema susreta.

'- Cilj nam je da zajedno radimo na upisu članova slovenačke nacionalne manjine u Poseban birački spisak, na objašnjavanju potrebe da učestvuju u popisu i da podržimo, ono što inače radimo, na zahtev slovenačkog nacionalnog saveta, a to je bolje predstavljanje u medijima Srbije, onoga što je identitet, i što je zajedničko nasleđe, a posebno nasleđe slovenačke nacionalne manjine u Srbiji - podvukla je Čomić.

'- Mi delimo mnogo od zajedničke istorije i nadam se da će slovenačka nacionalna manjina u Srbiji biti još jedan dodatni razlog da, kako smo delili mnogo od zajedničke istorije, tako ćemo podeliti i mnogo od zajedničke budućnosti u EU - podsetila je istom prilkom Gordana Čomić.

Čomić izražava iskrene želje za uspešan položaj Slovenije u EU i veruje u njihovo savezništvo, podršku i prijateljstvo u naporima kojim se Srbija reformski i evropski menja.

Jaklič je izjavila da Srbija dosta radi na izazovima sa kojima se nacionalne manjine susreću te da je ovo njena prva zvanična poseta Slovencima van domovine, čime se nastavlja dobra saradnja između slovenačke zajednice i Vlade Republike Srbije, a to će, kako je ocenila, rezultirati pozitivnim koracima u budućim odnosima. (Izvor: https://www.minljmpdd.gov.rs/)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

(Pravna zastupnica Ivana Pavlović napisala je tekst za portal lawlife,rs "Uloga sindikalnog pokreta u organizovanju migrantskih radnika i zaštiti njihovih prava"), koji prenosimo:

------------

* Sloboda kretanja i mobilnost radne snage kao jedan od osnovnih postulata Evropske unije, predstavljaju deo pregovaračkog procesa za pristupanje Republike Srbije EU. U Republici Srbiji uveliko se radi na harmonizaciji propisa sa pravnim tekovinama EU, čiji je deo i prenošenje Direktive o upućivanju radnika (96/71/EK), koja nije u potpunosti preneta u srpsko zakonodavstvo

Upućivanje radnika u inostranstvo u Republici Srbiji regulisano je Zakonom o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, iz 2015. godine, sa izmenama i dopunama iz 2018. godine, Međunarodnim ugovorom potpisanim sa Saveznom Republikom Nemačkom, kao i nekoliko bilateralnih sporazuma sa drugim zemljama o privremenom zapošljavanju u inostranstvu, kojima je građanima Srbije garantovana ista zarada i uslovi rada kao i građanima tih zemalja, kao i socijalno osiguranje.

Vidljivost i svest javnosti o upućivanju radnika, još uvek je nedovoljno razvijena, pa je navedeno važno zbog sprečavanja ilegalnih migracija, kako bi se ljudi informisali o zakonodavnom okviru i da se promovišu najbolji primeri iz prakse EU.

UGS NEZAVISNOST, kao sindikalna organizacija, koja štiti prava radnika, prepoznala je imigracije i emigracije kao gorući problem u našem društvu, pre svega u odnosu na nedovoljnu obaveštenost ili neobaveštenost radnika koji odlaze na rad u inostranstvo, ali i mehanizme kojima im se može skrenuti pažnja na koji način da zaštite svoja prava. U tom smislu, UGS NEZAVISNOST je učestvovala na nacionalnim konferencijama i radnim grupama, uz podršku partnera iz Evropske unije, u vezi sa radnim migrantima i ulozi sindikata u migracijama.

Ključno je identifikovati prioritete po pojedinim državama, razmenjivati aktuelne informacije i iskustva, a konstruktivni predlozi za dalje sindikalno delovanje na tom polju, bili bi:

* osmisliti okvir i sadržaj medijske kampanje koja bi bila usmerena na promociju sindikata, kao i informisanje javnosti o trenutnom i budućem angažmanu na tom području.

* razmotriti mogućnosti i predložiti izvore finansiranja daljih akcija i rada na ovom polju, i to kroz povezivanje sa sličnim projektima u regionu i EU.

* saradnja sa predstavnicima izvršne vlasti, sa ciljem da se aktivnije angažuju u rešavanju trenutne problematike, ali i u prevenciji i otklanjanju uzroka koji dovode do pogoršanja stanja u ovoj oblasti.

* predlaganje načina o poučavanju potencijalnih detaširanih radnika o životu i radu u inostranstvu, osnovnim pravima i obavezama iz radnog odnosa, kao i zaštiti istih, te sindikalnog organizovanja (online informisanje, besplatni telefoni, štampani materijali, objave u medijima).

* razmatranje mogućnosti i predlaganje načina povezivanja sa sindikatima u velikim inostranim firmama, koje imaju svoje podružnice u državama regiona, sa ciljem da pomognu u stvaranju uslova za sindikalno organizovanje radnika u tim podružnicama, kako bi se stvorili povoljniji uslovi rada i postizanje win-win situacije, odnosno zadržavanja radnika u državi porekla i u isto vreme njihovog sindikalnog organizovanja.

* predlog rešenja za adekvatnu zaštitu prava migrantskih radnika u okviru granskih kolektivnih ugovora, tamo gde se za to ukazuje potreba.

Motivi koji dovode do odliva radne snage iz Republike Srbije su sistem vrednosti, veća zarada i bolji život, što nije motiv migracija iz razvijenijih zemalja, gde motive odlaska predstavljaju bolja komunikacija, isto kulturno nasleđe i znanje jezika. Većina migrantskih radnika iz Srbije kao razlog odlaska navodi nezadovoljstvo sistemom vrednosti, neuspostavljanje pravne sigurnosti, kao i neuvođenje mehanizama zaštite osnovnih prava, te bi poboljšanje navedenog dovelo do smanjenja ovog trenda. Jedna od pretpostavki kvalitetnog života je posao od kojeg se može kvalitetno i pristojno živeti, a to je posao koji je dobro plaćen, rad koji je ugovoren i koji se odvija u bezbednoj i zdravoj radnoj okolini. Kako je Srbija zemlja siromaštva i nejednakosti, te ne postoji jednaka dostupnost radnih mesta svima, kakvu poruku poslati onima koji su odlučili da odu? Većina detaširanih radnika nije adekvatno plaćena, uskraćena su im osnovna prava, što predstavlja negativnu stranu slobode kretanja usluga na unutrašnjem tržištu EU. U tom smislu je neophodno formiranje specijalizovanih kancelarija koje bi se bavile davanjem saveta i pružanjem pravne pomoći radnicima koji bivaju upućeni.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Ivana Pavlović, pravni zastupnik UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* N.V.O. Principat pruža pravnu pomoć svojim članovima u njihovom odnosu prema bankama. Naše iskustvo u ovoj oblasti je dragoceno i plod je uspeha u višegodišnjim sporovima protiv banaka koje su protivzakonito naplaćivale korisnicima kredita naknadu za obradu, praćenje, prevremenu otplatu, kao i premiju osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita - napominju u ovoj uglednoj organizaciji sa kojom smo započeli prošlog meseca saradnju, sve u smislu mnogostruke zaštite vaših građanskih i ostalih prava, poštovani naši čitaoci i slušaoci

Nakon uvodne objave - rubrike (29. marta o.g), da podsetimo - pod naslovom Dobre vesti za sve građane: Banke su dužne da vrate novac (obrada kredita i osiguranje) za poslednjih 20 godina, svima! objavljene 29. marta, na stranici (link):

https://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/4959-dobre-vesti-za-sve-banke-duzne-da-vrate-novac-obrada-kredita-i-osiguranje-za-poslednjih-20-godina,

nastavljamo da pratimo sve aktuelnosti koje vam idu u korist i vašu zaštitu, potkrepljene činjenicama precizno navednim u pojedinostima odgovarajućih normativnih akata. U ovom primeru pročitajte nekoliko osnovnih vrednosti pravničko savetodavne organizacije Principat - Beograd (i kao neku vrste lične karte, ekipe stručnjaka koja je otvorena za sve vas); u konkretnom slučaju sledi nekoliko važnih podsećanja na zakonski pretpostavljene odredbe koje se tiču nezakonitog nametanja korisnicima kredita, godinama na uštrb građana od strane banaka. U osnovnoj svrsti - kako da ostvarite svoja prava i vratite svoj novac. 

* Godinama su sve banke u Srbiji protivzakonito, nametale korisnicima kredita jednu ili više odredaba u ugovoru o kreditu i na taj način prisvajale sebi materijalnu korist, a sve na štetu svojih klijenata - navode u Principatu i potkrepljuju to pravnim temeljima:

član
1065

Shodno odredbama člana 1065. Zakona o obligacionim odnosima kod zakonskog defnisanja Ugovora o kreditu eksplicitno je propisano da Banka može prihodovati samo i isključivo kroz obračunavanje i naplaćivanje kamate, koja pri tom mora biti određena ili odrediva.

Dakle:

1. Sve banke u Srbiji su nezakonito naplaćivale naknadu za obradu kredita. Visina naknade za obradu kredita zavisi od samog iznosa kredita i u praksi je najčešće iznosila od par stotina do par hiljada evra. Postoji stav Vrhovnog kasacionog suda koji glasi: “Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.”
 
Nijedna banka u zemlji u svojim formularnim ugovorima po pristupu nije obrazložila na jasan i nedvosmislen način na šta se odnosi naknada za obradu kredita. Da li je naknada za obradu utrošen materijal (toner štampača, mastilo hemijske olovke, papir i dr.), prekovremeni rad službenika itd. ostaće zagonetka koja već sada skupo košta banke u sudskim sporovima.
 
2. Neke banke su protivzakonito naplaćivale i naknadu za puštanje kredita. Očigledno da i sama nezakonita odredba o naknadi za obradu kredita nekim bankama nije bila dovoljna da se pravno neosnovano obogate pa su svoje klijente protivustavno ugovorom o kreditu obavezivale da plate i ovu naknadu za puštanje kredita koja je najčešće iznosila par hiljada dinara.
 
3, Kada su u pitanju krediti čiji su iznosi izraženi u stranim valutama dešavalo se da neke banke naplate kursnu razliku. To su bili slučajevi kada je banka obavezivala ugovorom o kreditu svoje klijente da plate anuitete po prodajnom kursu, dok je sam kredit isplaćivala korisniku kredita po srednjem kursu. Ovde se radi o evidentnoj neustavnoj odredbi ugovora o kreditu koje su banke sklapale sa korisnicima kredita.
 
4. Neke banke su otišle i korak dalje pa su ugovorom o kreditu nametale svojim klijentima klauzulu o jednostranom povećanju kamatne stope. Na taj način su banke mogleda bilo kada, u svakom trenutku same izmene kamatne stope. Izmena kamatnih stopa je bila uvek na štetu korisnika kredita.
 
5. Većina banaka je uz pomoć ugovora o kreditu nametnula klijentima plaćanje provizije na ime premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita koja je uvek iznosila nekoliko procenata od samog iznosa kredita. Naime, obaveza plaćanja premije osiguranja kod NKOSK spada u trošak banaka, ali su mnoge iskoristile svoj položaj pa su ovu obavezu „prebacile“ na klijente - korisnike kredita.
 
6. Banke su, takođe, znale da protivzakonito naplate i nakanadu za prevremenu otplatu kredita koja je iznosila uvek nekoliko procenata od samog iznosa kredita.
 
(Slede nastavci naših rubrika o radu savetodavne pravne organizacije Principat u kojima ćete moći da budete upoznati sa misijom ove grupe čiji stručnjaci, a članovi za sebe kažu - grupe ntuzijasta koja generalno želi da unapredi društvo u kojem živi, a što se ogleda u deifinisanim aktivnostima i zanimljivim profilisanim izborima u vezi sa garancijiom svih vaših prava

--------------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 32. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 8 tačaka

Članovi Gradskog veća doneli su odluku o raspisivanju konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa odnosno projekata koji podstiču rad dobrovoljnih vatrogasnih društava i saveza na teritoriji Grada Sombora za 2021. godinu. Za konkurs su izdvojena sredstva u ukupnom iznosu od 2.600.000 dinara, a biće objavljen u petak, 26. marta u „Somborskim novinama“, kao i na zvaničnom sajtu grada.

Na današnjoj sednici Gradsko veće utvrdilo je i predlog odluke o prenosu prava korišćenja objekta „stare škole“ u Bačkom Monoštoru sa Osnovne škole „22. oktobar“ na Mesnu zajednicu „Bački Monoštor“. S obzirom da škola „22. oktobar“ ne koristi objekat i da su sami inicirali prenos prava korišćenja, namera je da se objekat da na održavanje, upravljanje i korišćenje Mesnoj zajednici „Bački Monoštor“, a o ovom predlogu će odlučivati odbornici na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
* Kolege članovi Odbora za BZR (bezbednost i zdravlje na radu) u kompaniji u ime sindikata Nezavisnost: korektan dijalog uz maksimalno uvažavanje rezultirao je i sa više od 1200 dana bez povrede na radu (ilustrativno i na fotografijama u dodatku pod tekstom koje svedoče o ovoj svetloj činjenici)
 
Sindikat Nezavisnost je prepoznao značaj Odbora za BZR kod poslodavca u zaštiti prava zaposlenih, te je shodno tome strateško opredeljenje da bude nastavljeno ohrabrivanje i jačanje kapaciteta našin članova - podvlače u ovom reprezentativnom srpskom sindikatu.
 
Svakako će to biti lakše uz podršku ITUC-a i UNION TO UNION, kroz sprovođenje projekta "Promocija i unapređenje rada Odbora za BZR u preduzeću/ustanovi".
 
Beleži: Saša Dimitrijević, glavni poverenik Granskog sindikat agrađevine, industrije građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede „Nezavisnost“ (GS GIGMDIPP NEZAVISNOST)
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
 
Objavljeno u Sindikat

* Sindikat Kulture, umetnosti i medija Nezavisnost najoštrije osuđuje šovinističke pretnje noviniru Dinku Gruhonjiću i ugrožavanje njegove i bezbednosti njegove porodice, te upozorava javnost da napadi na novinare ugrožavaju prava svakog građanina, a državne organe pozivamo da osiguraju bezbednost Gruhonjićeve porodice - ističu u saopštenju za javnost u ovom granskom i reprezentativnom srpskom sindikatu

Tokom noći 23. i 24. novembra u ulazu u zgradu u kojoj sa porodicom živi glavni urednik portala Vojvođanski istraživačko - analitički centar (VOICE) i programski direktor NDNV-a Dinko Gruhonjić ispisane su poruke „Pizdo ustaška ovo nije tvoj grad ni zemlja“ i „Smrade konjušarski“, uz koje su ispisani keltski krst i svastika koji predstavljaju nacističke simbole, a ispisano je i „Ratko Mladić srpski heroj“.

Pozdravljamo akciju podrške i solidarnosti koju su novosadski novinari i prijatelji Dinka Gruhonjića organizovali i sami prekrečili preteće poruke. Takva akcija predstavlja primer empatije i solidarnosoti koje nedostaju našem društvu.

Upozoravamo javnost da pretnje novinarima znače i napad na slobodu govora i pravo na objektivno i nepristrasno informisanje, što je samo korak ka urušavanju niza drugih prava među kojima i slobode udruživanja i organizovanja, a to znači i prava na sindikalnu borbu.

Napadi na novinare koji svoj posao obavljaju odgovorno i profesionalno ugrožavaju i njihovo pravo na rad. A kad do toga dođe, onda više ničija radna prava nisu garantovana. Jer, nakon gušenja prava na informisanje, o gušenjima ostalih sloboda i prava više niko neće moći da izvesti.

Pozivamo nadležne organe da konačno počnu da primenju propise i procesuraju počinioce i ovog napada i svih ostalih pretnji i napada na profesionale novinare, jer od toga u krajnjem zavise i njihove slobode i prava da profesionalno obavljaju svoj posao.

Tolerisanje govora mržnje i nasilja ugrožava sve dostignute civilzacijske tekovine i u intresu svih nas je da ih odbranimo.

GS KUM NEZAVISNOST

Dragan Milanović, predsednik

U Beogradu, 26.11.2020. godine

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…