Prikazivanje članaka po tagu prava

Stručni prilozi za novu strategiju sindikata Nezavisnost (3)

Šta sindikati u Srbiji treba da čine kako bi vratili izgubljeno poverenje radnika? Kako odoleti i suprotstaviti se zakonskom derogiranju radnih prava kao posledici ofanzive (neo)liberalnog kapitalizma? Šta treba menjati u socijalnom dijalogu sa državom i poslodavcima? Da li političke partije mogu biti iskreni partneri sindikata? Može li saradnja sindikata sa civilnim društvom osnažiti borbu za odbranu i unapređenje prava zaposlenih građana?

Ovo su neka od najvažnijih pitanja na koja smo odgovore tražili od desetoro stručnjaka različitog profesionalnog usmerenja, sa sličnim ali i različitim pogledima na ulogu, poziciju i uticaj sindikata u savremenom srpskom društvu. Intervjui su rađeni za potrebe istraživanja UGS Nezavisnost „Ka novoj strategiji sindikata“, koje se realizuje uz podršku švedske organizacije Međunarodni centar Ulof Palme.

Inicijativa A11: Sindikati moraju biti glasniji u borbi za pravednije društvo

Intervju: Danilo Ćurčić i Milica Marinković 

Sindikati treba da dokažu da investicije mogu doći i ako se poštuju domaći propisi, ne zagađuju vazduh, voda i zemlja, a radnici ne tretiraju kao jeftina radna snaga koja treba da bude srećna što uopšte ima posao, kažu u Inicijativi A11 u razgovoru za UGS Nezavisnost

Inicijativa A11 je neprofitna, nestranačka i nevladina organizacija koja se bavi promocijom, unapređenjem i zaštitom ljudskih prava pripadnika ranjivih, marginalizovanih i diskriminisanih grupa, sa posebnim fokusom na njihova socijalna i ekonomska prava.

Na pitanja za potrebe istraživanja “Ka novoj strategiji sindikata” zajedno su odgovarali programski koordinator Inicijative A11 Danilo Ćurčić i viša savetnica u toj nevladinoj organizaciji Milica Marinković.

Koliko ste obavešteni o radu sindikata u Srbiji?

- Može se reći da smo donekle obavešteni, ne iz razloga što to ne želimo da budemo, već zbog toga što je vidljiv i problem u komunikaciji između sindikata, udruženja i drugih aktera koji su zainteresovani i bave se pitanjima radničkih prava i socijalne pravde. Mi se obaveštavamo preko stručnih skupova, mejling lista, publikacija i na druge načine. Osim toga, pratimo i medijsko izveštavanje o socijalnim i ekonomskim pravima, te u tom smislu imamo saznanja i iz medija, ali nam nedostaje suštinski razgovor sindikata sa ostalim akterima.

Koliko verujete sindikatima u Srbiji?

- Imajući u vidu da ima dosta sindikata koji se razlikuju po načinu delovanja i političkog istupanja, poklanjamo poverenje u odnosu na to odakle dolaze informacije. Stoga imamo veći stepen poverenja u određene sindikate koji su se prema našem mišljenju pokazali kao nezavisniji u radu i kojima je cilj poboljšanje položaja radnika. Smatramo da je poverenje u njihov rad veoma značajno, ne samo za nas koji posmatramo sa strane već i za članstvo. U pogledu poverenja u sindikate, verovatno je to jedno od osnovnih pitanja kojima i UGS Nezavisnost i drugi sindikati treba da se pozabave kako bi popravili i stanje u oblastima u kojima deluju. Prečesto čujemo „sindikati ne mogu ništa“, iako je, uz sva ograničenja koja i sindikati i drugi akteri imaju u svom delovanju, sasvim sigurno da povezivanje sa sindikatima zasnovano na zajedničkim vrednostima, može da ima blagotvorne efekte i da dovede do promena koje želimo da vidimo u domenu socijalnih i radničkih prava u zemlji.

Šta bi sindikati trebalo da urade kako bi poboljšali položaj zaposlenih, nezaposlenih lica i penzionera, i tako povratili poverenje građana?

- Ovaj odgovor zahteva nekoliko strategija.

Što se tiče zaposlenih, problem njihovog položaja jeste sa jedne strane u nepoštovanju propisa. Zakoni na snazi pružaju neki nivo zaštite prava, ali ih odlikuje slaba ili loša primena, kao i okolnost da Inspektorat za rad ne uživa poverenje zaposlenih. Stoga, ključ u poboljšanju njihovog položaja jeste veće poštovanje zakona. Obezbeđivanjem primene propisa došlo bi se do bolje zaštite zaposlenih. Sa druge strane, problem leži u načinu na koji se privlače strane direktne investicije i tome kako su radnici često primorani da se o njima govori kao o vosokoobrazovanim i nisko plaćenim, kao u onoj čuvenoj reklami Privredne komore Srbije. Problem je u tom smislu i u tome što je alternativa uvek sve gora i gora i nama se čini da je tu prostor u kom sindikati treba da deluju. Da pokažu da je alternativa moguća i da investicije mogu doći i ako se poštuju ili ne srozavaju domaći propisi, ako se ne zagađuju vazduh, voda i zemlja, i ako se radnici ne tretiraju kao jeftina radna snaga koja treba da bude srećna što uopšte ima posao.

Kada govorimo o penzionerima i nezaposlenima, tu je situacija malo kompleksnija s obzirom na prirodu samih sindikata i njihovog delokruga rada. Ipak, verujemo da bi se glasnijim i aktivnijim radom i reakcijama sindikata u oblastima u kojima se tiču ne samo položaja radnika, već i drugih građana, dakle u svim onim oblastima u kojima je u pitanju borba za osnovne vrednosti socijalne pravde i solidarnosti, poraslo i poverenje ne samo nezaposlenih i penzonera, već i mnogih drugih u sindikalne ideje i sindikate.

Kako vidite odnos države i vlasti prema sindikatima?

- Država je učinila brojne korake kako bi umanjila i omalovažila ulogu sindikata. Trenutno imamo utisak da postoji veliki broj sindikata koji imaju za cilj da se ne suprotstavljaju odlukama države i poslodavaca i da pokušavaju na neki način da održe glavu iznad vode. Na ovaj način je umnogome oslabljena uloga sindikata, kako u očima javnosti tako i kod članstva.

Iako još postoji poštovanje obaveza države prema sindikatima, u smislu pozivanja u radne grupe za izradu relevantnih propisa, i drugim segmentima gde je prisustvo sindikata poželjno, međutim, stiče se utisak da je takav odnos isključivo radi notiranja prisustva i učešća sindikata bez stvarne volje da su oni značajan činilac u pripremama propisa, javnih politika ili u dijalogu o tome u kom pravcu želimo da se društvo razvija.

Suštinski, sindikalna pozicija je kao između čekića i nakovnja. Ova pozicija, iako teška, mogla bi da se preokrene aktivnijim radom sindikata „na terenu“, uključivanjem mladih koji su, kako sada stvari stoje osuđeni zauvek na nesigurne poslove, kao i glasnijom borbom za pravednije društvo.

A kako komentarišete odnos poslodavaca prema sindikatima?

- Poslodavci na sindikate uglavnom gledaju kao na pretnju u poslovanju. Stiče se utisak da su više spremni na sabotažu i opstrukciju sindikalnog delovanja i rada, nego na saradnju. Ove sabotaže se pre svega odnose na razne vrste pritisaka kako ne bi došlo do formiranja sindikata, u smislu osipanja članstva da ne bi došlo do reprezentativnosti kao i u pritiscima na sindikalne predstavnike. Čini nam se da na nekim mestima postoji i tendencija da poslodavci nude određene „benefite“ tokom rada, kako bi se kroz različite forme nagrađivanja umanjio značaj sindikalnog organizovanja. Ti benefiti se odnose na neke sportske ili društvene aktvnosti i uglavnom nisu u sprezi sa radnim pravima, ali nekad budu dobar pokazatelj kako je poslodavac dobar i brine o radnicima, dok istovremeno ne ispunjava svoje osnovne obaveze po Zakonu o radu ili ne plaća dovoljno zaposlene. Naš je utisak da ove prakse, pre svega, postoje u privatnom sektoru, dok je u javnom sektoru i dalje primetno postojanje velikih granskih sindikata koji mogu iz drugačije pozicije da nastupaju.

Molim Vas da ocenite socijalni dijalog u Srbiji, posebno funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta?

- Socijalni dijalog u Srbiji je nerazvijen, i pre je utisak da je to neka vrsta obaveze koju država na neki način ispunjava, nego što je istinski mehanizam za postizanje sporazuma o temama koje se tiču radničkih prava. Tako svake godine znamo unapred koja će biti minimalna cena rada, kako će porasti ovoliko ili onoliko, a da te informacije dolaze od onih koji i nisu učesnici u socijalnom dijalogu. S druge strane, utisak nam je da je u poslednje vreme došlo do povećanja broja propisa o kojima se izjašnjava Socijalno-ekonomski savet, ali da to ponekad i nisu propisi koji su u domenu rada ili imaju uticaj na radna prava. Na kraju, čini nam se da bi tešnja saradnja udruženja, sindikata i drugih aktera koji su zainteresovani za unapređenje radničkih prava i socijalne pravde mogla da se uspostavi upravo u domenu unapređenja rada Socijalno-ekonomskog saveta.

Da li političke stranke uvažavaju sindikate? Ako mislite da uvažavaju, na koje stranke mislite?

- Ne, nemamo utisak da uopšte postoji jasna komunikacija između sindikata i političkih partija, makar ne javno vidljiva. Političke partije sindikate ne gledaju kao partnera, ne spominju ni radnička prava, a ni sindikate u programima, niti na smislen način ukazuju na trenutno stanje u pogledu ostvarivanja radnih prava.

Da li bi sindikati trebalo da budu aktivni na polju politike, recimo da učestvuju u parlamentarnim izborima?

- U ovakvim uslovima, ta ideja verovarno ne bi bila dobro rešenje, jer bi došlo i do mešanja političkih interesa, pa i potencijalne konfuzije oko svega toga šta sindikati rade i kako utiču na bolju zaštitu radničkih prava. Ovo, naravno ne znači da sindikati ne treba da budu aktivni tokom donošenja javnih politka i tokom različitih situacija u kojima je važno ukazati na to da se urušavaju socijalna prava ili da dolazi do daljeg slabljenja pozicije radnika i svih onih koji su obespravljeni. S druge strane, ni političke stranke ne vide sindikate kao značajne političke činioce pa je pitanje šta bi istupanje nekog sindikata u ovaj domen svakodnevne politike, pa i kampanja za parlamentarne izbore donelo u nekim kasnijim razgovorima o saradnji i zajedničkom delovanju u parlamentu.

Koji su najveći radnički problemi? Koliko sindikati mogu da doprinesu rešavanju tih problema?

- Najveći problemi su nizak iznos minimalne zarade, nepoštovanje pravila o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i zlostavljanje na radu. Neki problemi su vidljiviji u određenim delatnostima, kao što je pitanje bezbednosti kod radnika na građevini, primera radi. Sindikati tu mogu značajno doprineti da se situacija promeni. Tu pre svega mislimo na vršenje pritiska na poslodavce i držanje ove teme konstantno aktuelnom.

Osim toga, jedan dodatni problem koji godinama imamo prilike da vidimo je fragmentacija radnog prava i konstantno iznalaženje novih i novih mehanizama da se određeni oblici rada ne nazovu radom, da se sve svede na nekakve moje prve plate, platformske poslove, sezonske poslove i poslove koji nemaju zaštitu u skladu sa Zakonom o radu. To je opasna pojava koja dodatno slabi sindikate i mislimo da je zbog toga potrebno da sindikati što pre iskorače u taj kvazi regulisani prostor, da ponude platformu prekarnim radnicima koji nemaju ni minimum zaštite i da na toj energiji takođe grade dalje svoju poziciju u društvu.

Šta mislite o tezi da „radnici jesu nezadovoljni svojim položajem ali nisu spremni da nešto učine da im bude bolje“?

- Radnici jesu nezadovoljni svojim položajem, ali nisu dovoljno osnaženi da nešto učine da im bude bolje, to je suština svih problema i zaključak svih razgovora o tome zašto se radnici sami ne organizuju i sami ne štite svoja prava.

S druge strane, u društvu je ogromno nepoverenje u institucije koje bi trebalo da štite radnike. Iako je jasno da mehanizmi zaštite neće raditi ukoliko ih niko ne koristi, neće ih niko ni koristiti ako vidi da sudski postupci traju predugo, da nema izgleda na uspeh jer sudovi pogrešno tumače zakon i slično.

Ono što sindikati mogu da urade povodom svega toga jeste da pomognu članstvu u prikupljanju dokaza za kršenje prava, da ti dokazi budu obimniji, da pružaju efikasnu podršku članstvu i da osim pravne podrške, razmotre i pružanje drugih vrsta podrške za vreme trajanja postupaka za zaštitu prava. Sem toga, u onim situacijama kada je postupak pokrenut, bolja saradnja sa medijima ponekad može da pomogne da se stvari pomere sa mrtve tačke i da dobijamo sve više situacija u kojima je napor da se preduzme nešto povodom lošeg položaja rezultirao i promenom tog položaja radnika i radnica na bolje.

Koji su najveći sindikalni problemi?

- Kada se sagleda situacija sa sindikalnim delovanjem u poslednjih nekoliko godina, može se zaključiti da se problemi radnika umnožavaju, a da moć sindikata slabi. Brojni su uzroci takve situacije. Kao jedna od najuočljivijih može se navesti velika moć poslodavaca (posebno inostranog kapitala) i politička zloupotreba sindikata.

Često smo bili svedoci toga da nosioci najviših državnih funkcija otvoreno govore o tome kako su zahtevi za boljom zaštitom radničkih prava nekakvi ludistički pokreti, kako je njima cilj da se rasteraju investitori i da se zemlja vrati u nekakvo mračno doba. Zbog ogromnog uticaja investitora, sindikati ne uspevaju da se postave kao ravnopravan partner i gube pregovaračku poziciju.

Osim toga, fleksibilizacija radnih odnosa bi trebalo da bude praćena u stopu u fleksibilizacijom rada sindikata kako bi oni pružili podršku i zaštitu svim onim radnicima i radnicama koji nemaju ni minimum zaštite. Možda deo problema leži u toj sporijoj reakciji sindikata na ovu fleksibilizaciju.

Šta mislite o štrajku i dometima takve sindikalne borbe?

- Smatramo da štrajk može biti upotrebljen kao jedno od sredstava borbe ali da on u našim okolnostima ne može biti jedino sredstvo te borbe. Ukoliko se koristi kao deo koraka ka postizanju cilja, ukoliko je deo šire koalicije, fronta ili borbe za ispunjenje nekog zahteva, što naravno podrazumeva i podršku drugih aktera, onda se čini da bi mogao biti mnogo efikasniji nego što se u skorije vreme pokazalo. Naravno, ovo je sve uopšteno i ovim odgovorom ne tvrdimo da nema uspešnih štrajkova, već da mnogo malih štrajkova, makar i bili uspešni, na širem planu ne uspevaju da promene sliku stvari. Problemi sa kojima se suočavamo su dubinske prirode, a sindikati nemaju snagu niti podršku da mogu trenutno njima da se bave.

Kako vidite međusindikalnu saradnju u Srbiji?

- Kao okupljanje po sektorskim pitanjima, organizovanje zajedničkih akcija kada su u pitanju opasnosti od većeg kršenja prava, ali i organizovanje štrajkova i/ili protesta koji bi imali upravo malopre pomenuti dubinski karakter. Svakako da udruženo delovanje dovodi do veće pregovaračke moći, te se čini da jedan od odgovora na pitanje zašto je ovakvo stanje u oblasti sindikalnog rada i zašto je osnovna percepcija ljudi da sindikati nemaju nikakvu moć leži u nedovoljnoj međusindikalnoj saradnji u Srbiji.

Koliko je važna saradnja sindikata sa civilnim društvom?

- Veoma je značajna, jer se mogu razmeniti iskustva i pogledi na situaciju i u zajedničkoj saradnji lakše je uticati ne promene stvari koje nas zajedno muče. Takođe, civilno drustvo ima kontakte i metode rada koje nemaju sindikati i obrnuto, a sve to zajedno u sinergiji može da utiče na popravljanje situacije u kojoj se nalazimo. Zaista mislimo da je dublje povezivanje i bolja saradnja sindikata i organizacija civilnog društva deo odgovora na nagomilane probleme o kojima pričamo i da je u tom polju naša zajednička odgovornost da uspostavimo saradnju kako bismo na bolje menjali stvari u domenu radničkih i socijalnih prava.

Razgovarao, novinar: Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Sindikat

BORSKI SINDIKATI KINESKE KOMPANIJE ZIĐIN (BIVŠI GIGANT RTB BOR) DOBILI PRVU RUNDU: BITKA/PREGOVORI SA VLADOM I POSLODAVCEM NASTAVLJAJU SE; ODBIJEN NOVI PRAVILNIK PREDLOŽEN OD KOMPANIJE, USVOJEN NOVI, IDENTIČAN KOLEKTIVNOM UGOVORU OD PRE 3 GODINE KOJI ODGOVARA SINDIKATIMA; PREGOVORI SVE DO OSTVARENJA RADNO-KLASNIH PRAVA U BORBI ZA USVAJANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA KOJI ĆE ODGOVARATI SVIM ZAPOSLENIMA

* U istom danu, poslednjeg junskog petka (25. jun 2021 - datum koji će ostati značajno zabeležen u novijoj srpskoj istoriji zaštitom najvažnijih radno-klasnih prava), dogodio se u skorije vreme gotovo nezapamćen preokret: Najpre su reprezentativni sindikati tokom jutarnjih sati nedvosmisleno putem javnog Saopštenja potvrdili već prethodnog dana najavljeno: proteste na koje pozivaju svoje članstvo i sve zaposlene u kineskoj Kompaniji Ziđin u Boru (nekadašnji jugoslovenski i srpski industrijski gigant RTB Bor), svakodnevne proteste, počev od ponedeljka, 28. juna, od 15 do 17 časova ispred generalne direkcije Kompanije (kako su istakli i na plakatu - početak protesta nezadovoljnih radnika - na Vidovdan), da bi tako-reći nekoliko sati posle toga, reprezentativni sindikati Kompanije objavili novo obaveštenje jer, kako u njemu napominju (a objavljujemo gu u formi naslovne fotografije ovog teksta) nakon njihove reakcije o najavljenim obustavama rada, u Beogradu, takođe u petak 25. juna, postigli su sporazum sa resornim ministarstvom navodeći pritom zahvalnost predstavnicima Ministarstva rudarstva i energetike i kako napominju, „naročito potpredsednici Vlade Republike Srbije Zorani Mihajlović na uloženim naporima“.

Sporan u svemu tome je, podsetimo, Kolektivni ugovor u kineskoj Kompaniji Ziđin u Boru, zbog kojeg su prethodili teški šestomesečni pregovori sindikata sa poslovodstvom Kompanije Ziđin Copper Serbia. Pregovori o zaključenju Kolektivnog ugovora nisu uspevali, decidno su kao glavni problem naveli i kako smo takođe izvestili na stranicama našeg portala, pre tri dana (22. juna), u zajedničkom saopštenju predstavnici svih šest sindikalnih organizacija borskog metalurškog kompleksa.

Oni su održali su pritom i konferenciju za novinare ispred zgrade Generalne direkcije kompanije u Boru, na kojoj su saopštiti razloge neuspešnih pregovora. Istovremeno su objavili i odluku o zajedničkim protestima, ističući da je menadžment Kompanije Ziđin Copper Serbia, vlasnik nekadašnjeg privrednog lidera RTB Bor (od kraja 2018. godine), predložio novi Kolektivni ugovor, koji su sindikati ocenili veoma nepovoljnim po radnike.

Sindikati su upozorili da se predlogom novog Kolektivnog ugovora predviđaju kršenja svih osnovnih radno-klasnih prava radnika: smanjenje iznosa za topli obrok, smenski rad, regres, minuli rad, kao i iznosi za solidarnu pomoć kod smrtnog slučaja člana porodice, za rođenje deteta, te da se uskraćuju uslovi rada sindikalnih organizacija u Kompaniji. Jednako, sindikati nisu bili zadovoljni ni predloženim novim Pravilnikom o radu od strane poslovodstva Kompanije.

Nakon samo dakle tri dana, i izričito neodustajućih sindikalnih zahteva, predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Kompanije Serbia ZiJin Cooper doo Bor uz prisustvo predstavnika sindikata postigli su u Beogradu u petak, 25. juna sporazum u vezi sa nastalim problemima u pregovorima za zaključenje Kolektivnog ugovora. Poslodavac se obavezuje da Pravilnik o radu (broj 6711 od 23. juna 2021) stavi van snage i objavi drugi Pravilnik.

Tekst novog Pravilnika o radu je identičan tekstu Kiolektivnog ugovora od 21. juna 2018. godine i važiće do zaključenja novog Kolektivnog ugovora! Pregovori se nastavljaju u ponedeljak, 28. juna (opet na Vidovdan) uz prisustvo predstavnika zainteresovanih ministarstava.

U znak dobre volje trenutno se obustavljaju aktivnosti na zakazanim protestima za 28. jun 2021 - stoji u najaktuelnim zajedničkom Obaveštenju reprezentativnih sindikata borske Kompanije (naslovna fotografija) uz, na kraju obaveštenja (već gore u podnaslovu teksta citiranu) zahvalnost resornom ministarstvu i potpredsednici Vlade Srbije Zorani Mihajlović.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić gošća je u utorak, 8. juna Zapadnobačkom upravnom okrugu

Sastanak će biti organizovan na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a što je u skladu sa planom rada Ministarstva. Planirana poseta Okrugu jeste u svrsi da se u međusobnoj razmeni informacija omogući jedinicama lokalnih samouprava puna primena zakona iz zajedničke nadležnosti.

Ministarka Gordana Čomić sastaće se najpre sa predstavnicima Ministarstva u Okrugu, gde je zakazan razgovor sa načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga Goranom Nonkovićem.

Potom će se Čomić obratiti i javnosti, izajavama za medije. Preciznim protokolom radna poseta-sastanak, otpočeće temom Društvenog dijaloga i uvodnim predstavljanjem učesnika od strane načelnika Okruga Gorana Nonkovića, nakon čega odmah sledi obraćanje ministarke Gordane Čomić.

Prisutnima će biti upućen poziv da se uključe u interaktivnu diskusiju.

Takođe, predviđeno je i obraćanje gradonačelnika Sombora Antonija Ratkovića, kao i predsednika sve tri opštine Zapadnobačkog upravnog okruga, Apatina, Kule i Odžaka. Obraćanje će uslediti i od strane načelnika Policijske uprave, direktora Centra za socijalni rad, rukovodioca Sigurne kuće u Somboru, predstavnika nacionalnih manjina, kao i aktivista civilnog sektora.

*****

Među hronološki poslednjim dnevnim aktivnostima ministarke Gordane Čomić inače, bio je susret sa ministarkom bez portfelja Republike Slovenije, Helenom Kalič, zaduženom za odnose između Srbije i Slovenije i slovenačkih nacionalnih zajednica u susdenim državama. Na bilateralnom razgovoru, održanom prvog junskog četvrtka, objedinitelj teme bio je zajednička budućnost Srbije i Republike Slovenije u Evropskoj Uniji.

Nakon sastanka sa Jakličevom u Palati Srbija, Čomić je, u obraćanju novinarima istakla da su zajednički interesi Slovenije i Republike Srbije, kao i položaj slovenačke nacionalne manjine bili tema susreta.

'- Cilj nam je da zajedno radimo na upisu članova slovenačke nacionalne manjine u Poseban birački spisak, na objašnjavanju potrebe da učestvuju u popisu i da podržimo, ono što inače radimo, na zahtev slovenačkog nacionalnog saveta, a to je bolje predstavljanje u medijima Srbije, onoga što je identitet, i što je zajedničko nasleđe, a posebno nasleđe slovenačke nacionalne manjine u Srbiji - podvukla je Čomić.

'- Mi delimo mnogo od zajedničke istorije i nadam se da će slovenačka nacionalna manjina u Srbiji biti još jedan dodatni razlog da, kako smo delili mnogo od zajedničke istorije, tako ćemo podeliti i mnogo od zajedničke budućnosti u EU - podsetila je istom prilkom Gordana Čomić.

Čomić izražava iskrene želje za uspešan položaj Slovenije u EU i veruje u njihovo savezništvo, podršku i prijateljstvo u naporima kojim se Srbija reformski i evropski menja.

Jaklič je izjavila da Srbija dosta radi na izazovima sa kojima se nacionalne manjine susreću te da je ovo njena prva zvanična poseta Slovencima van domovine, čime se nastavlja dobra saradnja između slovenačke zajednice i Vlade Republike Srbije, a to će, kako je ocenila, rezultirati pozitivnim koracima u budućim odnosima. (Izvor: https://www.minljmpdd.gov.rs/)

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

(Pravna zastupnica Ivana Pavlović napisala je tekst za portal lawlife,rs "Uloga sindikalnog pokreta u organizovanju migrantskih radnika i zaštiti njihovih prava"), koji prenosimo:

------------

* Sloboda kretanja i mobilnost radne snage kao jedan od osnovnih postulata Evropske unije, predstavljaju deo pregovaračkog procesa za pristupanje Republike Srbije EU. U Republici Srbiji uveliko se radi na harmonizaciji propisa sa pravnim tekovinama EU, čiji je deo i prenošenje Direktive o upućivanju radnika (96/71/EK), koja nije u potpunosti preneta u srpsko zakonodavstvo

Upućivanje radnika u inostranstvo u Republici Srbiji regulisano je Zakonom o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, iz 2015. godine, sa izmenama i dopunama iz 2018. godine, Međunarodnim ugovorom potpisanim sa Saveznom Republikom Nemačkom, kao i nekoliko bilateralnih sporazuma sa drugim zemljama o privremenom zapošljavanju u inostranstvu, kojima je građanima Srbije garantovana ista zarada i uslovi rada kao i građanima tih zemalja, kao i socijalno osiguranje.

Vidljivost i svest javnosti o upućivanju radnika, još uvek je nedovoljno razvijena, pa je navedeno važno zbog sprečavanja ilegalnih migracija, kako bi se ljudi informisali o zakonodavnom okviru i da se promovišu najbolji primeri iz prakse EU.

UGS NEZAVISNOST, kao sindikalna organizacija, koja štiti prava radnika, prepoznala je imigracije i emigracije kao gorući problem u našem društvu, pre svega u odnosu na nedovoljnu obaveštenost ili neobaveštenost radnika koji odlaze na rad u inostranstvo, ali i mehanizme kojima im se može skrenuti pažnja na koji način da zaštite svoja prava. U tom smislu, UGS NEZAVISNOST je učestvovala na nacionalnim konferencijama i radnim grupama, uz podršku partnera iz Evropske unije, u vezi sa radnim migrantima i ulozi sindikata u migracijama.

Ključno je identifikovati prioritete po pojedinim državama, razmenjivati aktuelne informacije i iskustva, a konstruktivni predlozi za dalje sindikalno delovanje na tom polju, bili bi:

* osmisliti okvir i sadržaj medijske kampanje koja bi bila usmerena na promociju sindikata, kao i informisanje javnosti o trenutnom i budućem angažmanu na tom području.

* razmotriti mogućnosti i predložiti izvore finansiranja daljih akcija i rada na ovom polju, i to kroz povezivanje sa sličnim projektima u regionu i EU.

* saradnja sa predstavnicima izvršne vlasti, sa ciljem da se aktivnije angažuju u rešavanju trenutne problematike, ali i u prevenciji i otklanjanju uzroka koji dovode do pogoršanja stanja u ovoj oblasti.

* predlaganje načina o poučavanju potencijalnih detaširanih radnika o životu i radu u inostranstvu, osnovnim pravima i obavezama iz radnog odnosa, kao i zaštiti istih, te sindikalnog organizovanja (online informisanje, besplatni telefoni, štampani materijali, objave u medijima).

* razmatranje mogućnosti i predlaganje načina povezivanja sa sindikatima u velikim inostranim firmama, koje imaju svoje podružnice u državama regiona, sa ciljem da pomognu u stvaranju uslova za sindikalno organizovanje radnika u tim podružnicama, kako bi se stvorili povoljniji uslovi rada i postizanje win-win situacije, odnosno zadržavanja radnika u državi porekla i u isto vreme njihovog sindikalnog organizovanja.

* predlog rešenja za adekvatnu zaštitu prava migrantskih radnika u okviru granskih kolektivnih ugovora, tamo gde se za to ukazuje potreba.

Motivi koji dovode do odliva radne snage iz Republike Srbije su sistem vrednosti, veća zarada i bolji život, što nije motiv migracija iz razvijenijih zemalja, gde motive odlaska predstavljaju bolja komunikacija, isto kulturno nasleđe i znanje jezika. Većina migrantskih radnika iz Srbije kao razlog odlaska navodi nezadovoljstvo sistemom vrednosti, neuspostavljanje pravne sigurnosti, kao i neuvođenje mehanizama zaštite osnovnih prava, te bi poboljšanje navedenog dovelo do smanjenja ovog trenda. Jedna od pretpostavki kvalitetnog života je posao od kojeg se može kvalitetno i pristojno živeti, a to je posao koji je dobro plaćen, rad koji je ugovoren i koji se odvija u bezbednoj i zdravoj radnoj okolini. Kako je Srbija zemlja siromaštva i nejednakosti, te ne postoji jednaka dostupnost radnih mesta svima, kakvu poruku poslati onima koji su odlučili da odu? Većina detaširanih radnika nije adekvatno plaćena, uskraćena su im osnovna prava, što predstavlja negativnu stranu slobode kretanja usluga na unutrašnjem tržištu EU. U tom smislu je neophodno formiranje specijalizovanih kancelarija koje bi se bavile davanjem saveta i pružanjem pravne pomoći radnicima koji bivaju upućeni.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Ivana Pavlović, pravni zastupnik UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* N.V.O. Principat pruža pravnu pomoć svojim članovima u njihovom odnosu prema bankama. Naše iskustvo u ovoj oblasti je dragoceno i plod je uspeha u višegodišnjim sporovima protiv banaka koje su protivzakonito naplaćivale korisnicima kredita naknadu za obradu, praćenje, prevremenu otplatu, kao i premiju osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita - napominju u ovoj uglednoj organizaciji sa kojom smo započeli prošlog meseca saradnju, sve u smislu mnogostruke zaštite vaših građanskih i ostalih prava, poštovani naši čitaoci i slušaoci

Nakon uvodne objave - rubrike (29. marta o.g), da podsetimo - pod naslovom Dobre vesti za sve građane: Banke su dužne da vrate novac (obrada kredita i osiguranje) za poslednjih 20 godina, svima! objavljene 29. marta, na stranici (link):

https://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/4959-dobre-vesti-za-sve-banke-duzne-da-vrate-novac-obrada-kredita-i-osiguranje-za-poslednjih-20-godina,

nastavljamo da pratimo sve aktuelnosti koje vam idu u korist i vašu zaštitu, potkrepljene činjenicama precizno navednim u pojedinostima odgovarajućih normativnih akata. U ovom primeru pročitajte nekoliko osnovnih vrednosti pravničko savetodavne organizacije Principat - Beograd (i kao neku vrste lične karte, ekipe stručnjaka koja je otvorena za sve vas); u konkretnom slučaju sledi nekoliko važnih podsećanja na zakonski pretpostavljene odredbe koje se tiču nezakonitog nametanja korisnicima kredita, godinama na uštrb građana od strane banaka. U osnovnoj svrsti - kako da ostvarite svoja prava i vratite svoj novac. 

* Godinama su sve banke u Srbiji protivzakonito, nametale korisnicima kredita jednu ili više odredaba u ugovoru o kreditu i na taj način prisvajale sebi materijalnu korist, a sve na štetu svojih klijenata - navode u Principatu i potkrepljuju to pravnim temeljima:

član
1065

Shodno odredbama člana 1065. Zakona o obligacionim odnosima kod zakonskog defnisanja Ugovora o kreditu eksplicitno je propisano da Banka može prihodovati samo i isključivo kroz obračunavanje i naplaćivanje kamate, koja pri tom mora biti određena ili odrediva.

Dakle:

1. Sve banke u Srbiji su nezakonito naplaćivale naknadu za obradu kredita. Visina naknade za obradu kredita zavisi od samog iznosa kredita i u praksi je najčešće iznosila od par stotina do par hiljada evra. Postoji stav Vrhovnog kasacionog suda koji glasi: “Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.”
 
Nijedna banka u zemlji u svojim formularnim ugovorima po pristupu nije obrazložila na jasan i nedvosmislen način na šta se odnosi naknada za obradu kredita. Da li je naknada za obradu utrošen materijal (toner štampača, mastilo hemijske olovke, papir i dr.), prekovremeni rad službenika itd. ostaće zagonetka koja već sada skupo košta banke u sudskim sporovima.
 
2. Neke banke su protivzakonito naplaćivale i naknadu za puštanje kredita. Očigledno da i sama nezakonita odredba o naknadi za obradu kredita nekim bankama nije bila dovoljna da se pravno neosnovano obogate pa su svoje klijente protivustavno ugovorom o kreditu obavezivale da plate i ovu naknadu za puštanje kredita koja je najčešće iznosila par hiljada dinara.
 
3, Kada su u pitanju krediti čiji su iznosi izraženi u stranim valutama dešavalo se da neke banke naplate kursnu razliku. To su bili slučajevi kada je banka obavezivala ugovorom o kreditu svoje klijente da plate anuitete po prodajnom kursu, dok je sam kredit isplaćivala korisniku kredita po srednjem kursu. Ovde se radi o evidentnoj neustavnoj odredbi ugovora o kreditu koje su banke sklapale sa korisnicima kredita.
 
4. Neke banke su otišle i korak dalje pa su ugovorom o kreditu nametale svojim klijentima klauzulu o jednostranom povećanju kamatne stope. Na taj način su banke mogleda bilo kada, u svakom trenutku same izmene kamatne stope. Izmena kamatnih stopa je bila uvek na štetu korisnika kredita.
 
5. Većina banaka je uz pomoć ugovora o kreditu nametnula klijentima plaćanje provizije na ime premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita koja je uvek iznosila nekoliko procenata od samog iznosa kredita. Naime, obaveza plaćanja premije osiguranja kod NKOSK spada u trošak banaka, ali su mnoge iskoristile svoj položaj pa su ovu obavezu „prebacile“ na klijente - korisnike kredita.
 
6. Banke su, takođe, znale da protivzakonito naplate i nakanadu za prevremenu otplatu kredita koja je iznosila uvek nekoliko procenata od samog iznosa kredita.
 
(Slede nastavci naših rubrika o radu savetodavne pravne organizacije Principat u kojima ćete moći da budete upoznati sa misijom ove grupe čiji stručnjaci, a članovi za sebe kažu - grupe ntuzijasta koja generalno želi da unapredi društvo u kojem živi, a što se ogleda u deifinisanim aktivnostima i zanimljivim profilisanim izborima u vezi sa garancijiom svih vaših prava

--------------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 32. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 8 tačaka

Članovi Gradskog veća doneli su odluku o raspisivanju konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa odnosno projekata koji podstiču rad dobrovoljnih vatrogasnih društava i saveza na teritoriji Grada Sombora za 2021. godinu. Za konkurs su izdvojena sredstva u ukupnom iznosu od 2.600.000 dinara, a biće objavljen u petak, 26. marta u „Somborskim novinama“, kao i na zvaničnom sajtu grada.

Na današnjoj sednici Gradsko veće utvrdilo je i predlog odluke o prenosu prava korišćenja objekta „stare škole“ u Bačkom Monoštoru sa Osnovne škole „22. oktobar“ na Mesnu zajednicu „Bački Monoštor“. S obzirom da škola „22. oktobar“ ne koristi objekat i da su sami inicirali prenos prava korišćenja, namera je da se objekat da na održavanje, upravljanje i korišćenje Mesnoj zajednici „Bački Monoštor“, a o ovom predlogu će odlučivati odbornici na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…