Prikazivanje članaka po tagu poslodavci

* U Italiji su sindikati za danas (25. mart) najavili štrajk zbog toga što i dalje rade fabrike koje nisu od vitalnog značaja za društvo, a u riziku su zbog katastrofalne krize izazvane smrtonosnim virusom korona

Gradonačelnik Breše je optužio industrijalce da su krivi za veliku smrtnost od epidemije jer su radili do poslednjeg trenutka, zbog čega su neke fabrike bile žarište virusne infekcije.

I u Srbiji je opravdana bojazan zbog toga što jedan broj fabrika, posebno stranih multinacionalnih kompanija, još uvek rade iako ne proizvode stratešku robu, nego doprinose smanjenju poslovnih minusa svojih vlasnika i matičnih kompanija. U nekima od njih periodično radnici iz protesta samoinicijativno obustavljaju rad jer nemaju adekvatna sredstva zaštite pa su izloženi visokom zdravstvenom riziku.

U nekim fabrikama desetine i stotine ljudi radi u bliskom kontaktu, serijskoj proizvodnji, gde proizvod često prođe kroz ruke skoro svakog radnika, što je visoki rizik.

Upozoravamo SVE poslodavce da HITNO uvedu sve mere zaštite. Njihova je odgovornost i dužnost da to sprovedu. Jedino će na taj način sačuvati zdravlje i živote radnika i zadržati kontinuitet u radu, ukoliko je to neophodno.

Pozivamo nadležne državne organe da bez najave kontrolišu primenu zaštitnih mera u svim fabrikama u Srbiji, i da postupaju u skladu sa Zakonom sa svima koji to ne čine - napominju u reprezentativnom srpskom sindikatu, UGS "Nezavisnost".

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Zašto Socijalno-ekonomski savet Srbije ni posle bezmalo dve decenije postojanja nije uspeo da se nametne kao osnovni oblik uspostavljanja dijaloga vlasti s reprezentativnim sindikalnim i poslodavačkim organizacijama

U javnosti, posebno onoj sklonoj zaposlenima i sindikatima, postoji visok stepen opravdanog nezadovoljstva efektima vođenog socijalnog dijaloga i, posebno, pozicijom i uticajem Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije (SES RS) kao njegovog osnovnog institucionalnog okvira.

Nesporno je da SES za deceniju i po svog postojanja nije uspeo da se nametne kao osnovni oblik uspostavljanja dijaloga vlasti sa socijalnim partnerima – reprezentativnim sindikalnim i poslodavačkim organizacijama, unutar kojeg se dogovorno kreiraju ekonomska i socijalna politika, radno i socijalno zakonodavstvo, odnosno regulišu konflikti i usmerava razvoj.

Spor i nezadovoljavajući rast, presecan krizama i, pre svega, bedne zarade i nesiguran položaj (polu)zaposlenih, kao i gubitak perspektive i masovan odlazak iz zemlje najbolji su dokaz neuspeha socijalnog dijaloga.

Nezadovoljstvo prerasta u gubljenje volje i poverenja i povremene zahteve da se potpuno napusti sindikalno učešće u radu tripartitnih institucija. Zanimljivo je da zahtevi za izlaskom iz SES-a, i to bez temeljne argumentacije i alternativnih scenarija, dolaze najčešće iz sindikata koji nisu, a bili su i voleli bi da se nađu u njemu. No, to je za neku drugu priču.

Bojim se da su u delu dobronamernih kritika prisutna preterana očekivanja, odnosno nerazumevanje prirode samog socijalnog dijaloga, pre svega kad je reč o njegovim neispunjenim pretpostavkama.

ŠTETNI DOGOVORI: Uspešan socijalni dijalog je stvar postignutog zadovoljavajućeg, pri tome još i razvojno-održivog kompromisa pregovaračkih strana sa različitim interesima. Takvog dijaloga nema: (1) bez kreiranja kulture dijaloga i uspostavljanja međusobnog poverenja; (2) stvaranja odgovarajućeg normativnog i institucionalnog okvira; (3) bez stvarnog podizanja kapaciteta učesnika u socijalnom dijalogu.

Zapravo, dijaloga nema ako u njega nisu pod istim uslovima uključeni svi oni koji se realno pitaju i ako između njih ne postoji kakva-takva ravnoteža moći. Jedno od nagradnih pitanja je, recimo, koliko se pita i kojim kanalima utiče Unija poslodavaca, a koliko privredne komore i saveti stranih investitora? Ili koliko vlasti, kada je u pitanju obrazovanje ili agencijsko zapošljavanje, čuju sopstvene zaposlene i građane, a koliko agente korporativnog kapitala?

Ne predstavljaju li, primera radi, štrajkovi u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) ili Poštama Srbije savršen test odnosa snaga, uspostavljenih neformalnih koalicija, uz uvođenje neovlašćenih aktera i nepoštovanje pravila igre i dogovorenih procedura? Naravno, na štetu zaposlenih i sindikata?

Ne treba posebno dokazivati tezu da su sindikati najmanje moćan, a za dijalog najviše zainteresovan igrač, dok istovremeno vlasti i deo poslodavaca često fingiraju dijalog kupujući vreme.

Problem sindikata i njihove nemoći i rezultirajućeg nepoverenja u njih rešava se, međutim, prethodno na drugim mestima –  umećem kreiranja jedinstvene strategije u kojoj je pregovaranje uvezano sa solidarnošću i upornim protestovanjem.

Misliti, inače, da će institucionalni oblik konfliktnog partnerstva zameniti sopstveni sindikalni angažman i rizik upravo je dokaz salonskog sindikalizma. Razlike između prilika u Francuskoj i Srbiji očito su dovoljna ilustracija.

KAKO BEZ SAVETA: Prvo, SES je demokratska tekovina i ključni deo evropskog socijalnog modela. Uz sva ograničenja, to je važna platforma za raspravu i uspostavljanje konsenzusa. Njega treba doraditi, a ne odbacivati zbog sopstvene nemoći.

Drugo, ES je i funkcionalni oblik tripartizma i ujedno platforma regionalnog i međunarodnog predstavljanja vlasti, ali i socijalnih partnera. Šta bi bilo da ga nema? Kako i koliko bismo uticali na rad Međunarodne organizacije rada (MOR) i njena godišnja zasedanja, ali i Program dostojanstvenog rada? U poslednje dve godine naročito radi se i o članstvu u Međunarodnoj asocijaciji socijalnoekonomskih saveta i uspostavljenim regionalnim, ali i bilateralnim vezama sa savetima zemalja poput Francuske i Rusije. Pri tome, ne radi se o praznom institucijskom turizmu.

Teme razgovora, poput migracija, zarada, kolektivnog pregovaranja i uzajamne (samo)procene socijalnog dijaloga najbolje potvrđuju značaj međunarodne saradnje. Ispunjenu dovoljnu dozu kritičnosti dobro ilustruje to što je na ovogodišnjem zasedanju MOR prihvaćena sindikalna inicijativa za ukidanje obaveze inspekcija da prethodno najave svoje posete i inspekcijske nadzore, kako je to propisano u srpskom zakonodavstvu.

Treće, Savet je za sindikate i platforma za evaluaciju i koordinaciju oko Akcionog programa za poglavlje 19 ili ne manje važnog mirnog rešavanja sporova. Stanje bi, dakako, bilo daleko povoljnije ako bi bar jednom godišnje na SES-u bile razmatrane i razvojne strategije i programi (ERP, ESRP), ali i ključne ekonomske i poreske mere i politike, uključujući i sam Budžet.

Kruna je Društveni ugovor o razvoju i zapošljavanju kojim bi se, uz podelu rizika i odgovornosti, obezbedio stabilan i dugoročan razvoj i dostojanstven i solidno plaćen rad.

Ako bih kao posmatrač-učesnik, odnosno kao neko ko je analizirao dijalog u okviru SES-a, ali i učestvovao u njemu, trebalo da ga ocenim, bila bi to slaba, ali ipak prelazna dvojka.

Dijalog je, po mom sudu, poprilično neuverljiv, malo uticajan, ali je na putu, posebno u poslednje dve godine, da postane bar institucionalno održiv i funkcionalan. Postojeći okvir formalno zadovoljavajuće funkcioniše gledajući kroz ritam održavanja sednica (8 do 10 sednica godišnje), rada Kolegijuma (jednom mesečno), pa i radnih grupa, koji je gotovo optimalan.

PRETPOSTAVKE ZA PROMENE: Kad je o samom institucionalnom okviru reč, pre svega potrebno je stvaranje sistema i mreže uticajnih saveta, uključujući one na regionalnom, pa i lokalnom nivou. Takođe, neophodno je i tripartitno upravljanje institucijama poput službe zapošljavanja, penzionog, zdravstvenog i fonda solidarnosti u kojima je pozicija socijalnih partnera svesno marginalizovana.

Polazni kriterijum je realna procena potreba saveta, njihovih ovlašćenja i kapaciteta umesto institucionalnog gigantizma po kojem se, recimo, krene u kampanju formiranja lokalnih saveta koji posle ne rade jer, pošteno, i nemaju baš o čemu meritorno da odlučuju.

Razvijena vertikalna i horizontalna mreža saveta i njihovih stalnih i povremenih programskih odbora i radnih tela, dakle, samo su zadovoljavajući institucionalni okvir i nužna pretpostavka za kvalitetan i efektivan socijalni dijalog.

Kako unaprediti dijalog

*Potrebno je rano uključivanje socijalnih partnera već u fazi kreiranja nacrta zakona u saradnji sa resornim ministarstvima, što bi omogućilo i kvalitetniju diskusiju unutar SES-a. Istovremeno, bez razmatranja na zajedničkim radnim grupama i obavljene meritorne rasprave, zakoni ne bi smeli da idu na Vladu i u parlament.

*Kvorum prisutnih članova za sastanke SES-a, pre svega onih iz redova Vlade, obezbeđen je samo ako inače većinski prisutni zamenici vladinih predstavnika imaju ovlašćenja da odlučuju. U suprotnom, rad je faktički blokiran jer je legitimitet predloženih preporuka i mišljenja doveden u pitanje.

*Predlozi zakona o kojima je SES vodio debatu kad se podnose parlamentu treba da budu propraćeni preporukama i mišljenjima SES-a. Posebno se tu radi o zakonima o kojima nije postignut konsenzus već postoje različiti stavovi. Poslanici generalno nisu svesni debata u SES-u niti njegovih preporuka. Ovo rešenje bi omogućilo bolju obaveštenost poslanika i povećalo uticaj SES-a u oblasti kreiranja zakona i državnih politika.

*Socijalni dijalog je, pre svega, stvar socijalnih partnera. No, u njega se na odgovarajući način – kroz odbore i šire socijalne forume – mogu uključiti i predstavnici akademske zajednice, NVO, ekspertskih grupa, profesionalnih udruženja, kao i organizacije nezaposlenih, samouposlenih, udruženja potrošača – svih onih koji imaju interese i znanja da proces tranzicije učine efikasnim, transparentnim i što pravednijim. Predstavnici ovih institucija/organizacija mogli bi da učestvuju bez prava glasa u radu specijalizovanih stalnih odbora.

*Prethodno, neophodno je ojačati kolektivno pregovaranje kao uslov sine qua non za efektivan tripartitni socijalni dijalog, naročito u privatnom sektoru. U ovu svrhu SES treba bar jednom godišnje da razmatra stanje kolektivnog pregovaranja, kao i status i primenu kolektivnih ugovora na različitim nivoima.

*Mišljenja SES-a treba da se prosleđuju i Vladi i resornom ministarstvu, koji pak treba da imaju kraći rok za davanje odgovora. Pod uslovom, naravno, da oni imaju dovoljnu autonomiju odlučivanja u odnosu na stranački i državni vrh. Time se opet vraćamo na početak – u zonu demokratije i demokratske političke kulture.

*Autor je predsednik UGS Nezavisnost, Zoran Stojiljković

Izvor: Novi magazin

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Somborska filijala Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) organizuje Sajam zapošljavanja koji će biti održan u petak, 29. marta u zgradi Sportskog centra SOKO, Venac Petra Bojovića 11 Sombor, od 11 do 13 časova

Sajmovi zapošljavanja su novi način posredovanja pri zapošljavanju, osmišljeni kao direktan kontakt između nezaposlenih određenih zanimanja i poslodavaca koji imaju potrebe za pojedinim strukama.

Poziv je upućen svim nezaposlenim licima, da posete Sajam zapošljavanja i pogledaju ponude poslodavaca.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Novi šifarinci usklađeni sa međunarodnim standardima i potrebama domaće privrede, u primeni su od 1. januara 2019. godine, a obaveza za sve poslodavce je da do kraja godine ažuriraju podatke o zaposlenima

Na stranici http://kodekssifara.minrzs.gov.rs mogu da budu preuzeti Priručnik za primenu Jedinstvenog kodeksa šifara, svi novi šifarnici, kao i uputstva za korišćenje i relevantni zakoni iz ove oblasti. Vlada Republike Srbije je 17. jula prošle godine usvojila Odluku o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada, u skladu sa Nacionalnim okvirom kvalifikacija Republike Srbije, iz koje proizilazi 5 novih šifarnika: Šifarnik zanimanja, nivoa kvalifikacija, država, opština i naselja u Republici Srbiji.

Do usvajanja Odluke, u Srbiji je u upotrebi bila lista zanimanja iz 1990. godine koja je u najvećem delu prevaziđena zbog dinamičnih promena na tržištu rada koje su se desile u prethodnih 28 godina i koje su uslovile nestanak jednih i nastanak novih zanimanja. Nova lista zanimanja rezultat je višegodišnjeg rada stručnjaka iz oblasti zapošljavanja i usklađena je sa potrebama tržišta rada u Republici Srbiji, putem konsultacija sa poslodavcima i relevantnim institucijama.

Odlukom o Jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada, utvrđeni su podnosioci inicijativa za izmene i dopune pojedinačnih šifarnika, u pogledu dodavanja novog zanimanja, izmenu naziva postojećeg zanimanja i slično, a to su za Šifarnik zanimanja – NSZ, za Šifarnik nivoa kvalifikacija – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i za Šifarnik opština u RS i Šifarnik naselja u RS – Zavod za statistiku. 

Izvor: Regionalna privredna komora Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 3 od 3

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…