Prikazivanje članaka po tagu poslodavci

* Trendovi na tržištu rada u Srbiji već godinama pokazuju da je zaposlenima i te kako važno u kakvoj kompaniji rade, ko su im kolege i šefovi, pruža li im firma mogućnost da se napreduje i da li pored plate poslodavac nudi bar neke benefite

U tom pogledu Poslovi Infostud prepoznali su inovativnost mladog startapa http://www.benefiti.rs i ušli u investiciju kako bi podržali koncept koji pomera granice u obezbeđivanju benefita, i to onih koji zaposlenima zaista znače, a sa druge strane da pružimo podršku i timu stručnih i iskusnih ljudi koji stoje iza ideje.

Podaci pokazuju da samo 41.9% zaposlenih smatra da u potpunosti uspeva da iskoristi benefite koje im poslodavac pruža. Odnosno, poslodavci neadekvatno troše blizu 60% budžeta za benefite. To je bio i povod da se platforma Benefiti.rs izdvoji od drugih na specifičan način - pošli su od ideje da kompanije treba da dozvole zaposlenima da svakog meseca potpuno samostalno prave selekciju benefita koje žele. i koje će koristiti, a u okviru budžeta koji poslodavac odredi i usklađeno sa svim poreskim propisima.

Direktorka sajtova za zapošljavanja Poslovi Infostud Sonja Ćetković ističe da se ova investicija prirodno naslanja na sve ono čime se bavimo:

- Na lidersku poziciju u oblasti regrutacije uspešno smo se pozicionirali  i kao partner kompanijama koji im pomaže u građenju brenda poželjnog poslodavca (employer branding) - time i u privlačenju najboljih kandidata. Kroz benefite idemo još više u suštinu, jer pomažemo kompanijama da se menjaju iznutra. I time činimo Srbiju boljim mestom za rad -  što jeste naša misija i ono za šta se borimo.

Fleksibilni benefiti jesu jedna od inovacija koje stvarno mogu da naprave razliku u očima kandidata koje kompanije žele da privuku i kod zaposlenih koje žele da zadrže, jer omogućavaju poslodavcima da stvarno pokažu svojim ljudima da su im važni kao ljudi, kao individue.

Suosnivač platforme benefiti.rs Vladimir Jelić naglašava da je platforma nastala sa sa vizijom da omogući potpunu personalizaciju benefita, tj. da pruži zaposlenima mogućnost da svakog meseca samostalno izaberu one benefite koji žele, pri čemu kompanijama u značajnom meri štedi vreme i novac:

- Proizvodom koji smo razvili u potpunosti redefinišemo taj segment HR procesa i otvaramo vrata primene people analytics-a i merljivog uticaja investicije u benefite na privlačenje, zadržavanje i motivaciju zaposlenih u kompanijama. Partnerstvo sa Poslovi Infostud za nas predstavlja veliki korak, jer se povezujemo sa najvećim igračem na tržištu, dobijamo pristup ogromnom znanju i iskustvu, kao i brendu koji uspešno postoji već 20 godina na domaćoj HR sceni.Nakon inicijalne investicione runde i partnerstva sa kompanijama Manpower Group i Assert krajem 2020. godine,  dolaskom Infostud-a, okružili smo se strateškim partnerima koji su lideri u svojim oblastima. Ova partnerstva će nam pomoći da tržištu ponudimo najkvalitetniji proizvod onim kompanijama u Srbiji koje žele da pokažu svoju brigu prema zaposlenima.

Inforstud - Glavno mesto za zapošljavanje u Srbiji

Izvor: https://poslovi.infostud.com/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest
* Poslodavci u Srbiji visoko ocenjuju najavljenu meru trogodišnjeg smanjenja poreza i doprinosa na zarade za 70%, za firme koje nisu smanjile broj zaposlenih. U blic anketi koju je sprovela Unija poslodavaca Srbije ova olakšica ocenjena je prosečnom ocenom 4,21, od maksimalnih 5
 
Predlog za ukidanje poreza na dohodak građana za mlađe od 40 godina u istom istraživanju dobio je prosečnu ocenu 3,65.
 
U anketi koja je vođena u poslednjih nedelju dana, poslodavci su izneli i predloge za koje smatraju da bi u najvećoj meri doprineli oporavku privrede i novom zapošljavanju.
 
Najpre, to su dugoročnije i sveobuhvatnije mere poreskih olakšica za sve poslodavce. U takve mere spadaju smanjenje poreza i doprinosa za sve zaposlene, oslobađanje od poreza za novozaposlene, smanjenje poreza na dobit na 10% i druge.
 
Poslodavci predlažu i podršku investicijama u domaću privredu, kroz investicije u infrastrukturu, snažniju podršku i subvencije za mala i srednja preduzeća, izjednačavanje domaćih i stranih investicija u podsticajima i tome slično.
 
Takođe, poslodavci smatraju da je neophodno i dodatno ulaganje u ljudske resurse. U tom pravcu predlažu rad na motivaciji mladih generacija da ostanu u svojoj zemlji, traženje rešenja za nedostatak stručnih kadrova, ulaganje u nauku i inovacije, kao i saradnju sa obrazovnim institucijama u cilju usklađivanja obrazovnih profila sa potrebama tržišta.
 
Izvor: eKapija 
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

Kako zaposleni u Srbiji mogu da usklade rad i roditeljstvo*

Beograd, 20. maj. 2021. Iako zaposlenim roditeljima u Srbiji na raspolaganju stoje različite mogućnosti za lakše usklađivanje profesionalnih obaveza i porodičnog života, mnogi od načina kojima bi država i poslodavci mogli da pruže još nisu usvojeni kao praksa. Takođe, porodične obaveze i dalje se tradicionalno vezuju za žene, pa su majke najčešće te koje snose najveći deo organizacije kućnih poslova, obaveza oko dece, ali i poslovnog dela života. Zato je ključno da država, lokalne samouprave i sami poslodavci, u partnerskom odnosu sa zaposlenima, nađu najefikasnije načine da stvore uslove za zadovoljne a time i produktivnije zaposlene, nalazi su dva istraživanja o usklađenosti radnog i porodičnog života, koja su predstavljena medijima i javnosti u Medija centru.

Istraživanja su realizovana u okviru projekta ,,JEDNAKI - Ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“, a koji vode Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacije Ana i Vlade Divac, uz pomoć Evropske komisije.

- Rodna nejednakost u privatnom životu i na poslovnom planu i dalje postoji. Jedan od podataka istraživanja govori da je u periodu dok su deca bila vrtićkog uzrasta oko 70 odsto očeva napredovalo na poslu, dok je to postiglo tek 30 odsto majki. Indeks ravnopravnosti pokazuje da su majke onemogućene da se bave karijerom i napredovanjem, jer se više angažuju u porodici, dok neusklađenost postoji i u zaradi i uloženom vremenu. Postoje primeri dobre prakse, ali oni još nisu uvedeni kroz institucije. Zadatak Ministarstva je da radi na tome, pre svega kroz usklađivanje smena u školama i radnog vremena vrtića, ali i motivisanjem poslodavaca da na druge načine izađu u susret zaposlenim roditeljima. Cilj istraživanja i samog projekta jeste da se vidi kakvo je stanje na terenu i šta mi kao institucija možemo da uradimo i predložimo drugim nadležnim ministarstvima, kako bi se odnos te dve sfere života zaposlenih roditelja doveo u ravnotežu - kazala je Aleksandra Čamagić, pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju, na predstavljanju istraživanja.

- Pitanje kojim smo se bavili u istraživanju je kako zaposlenima omogućiti usklađivanje rada i roditeljstva i time im period odrastanja dece učiniti manje stresnim, a istovremeno kako poslodavcima predočiti da zadovoljni zaposleni više doprinose produktivnosti samog preduzeća. Važno je napraviti spregu, gde će poslodavci izaći u susret roditeljima, bilo nekim oblikom fleksibilnog radnog vremena, bilo na neki drugi način, i time obezbediti obostranu korist. Ako možemo da nađemo nešto pozitivno u protekloj Kovid godini, to je onda činjenica da je puno poslodavaca uspelo da istestira rad od kuće, kao jedan oblik fleksibilnog radnog vremena. Cilj je da se taj oblik rada, i kada pandemija prođe, prihvati kao jedna normalna opcija koja se može često koristiti kada su u pitanju zaposleni roditelji. Jedan od podataka istraživanja nam kaže da bi velikom procentu roditelja (skoro 90 odsto), kada bi trebalo da menjaju posao, od presudnog značaja bilo to da li novi poslodavac nudi neku formu fleksibilnog radnog vremena - navela je demografkinja Gordana Bjelobrk, koordinatorka projekta „JEDNAKI“ i koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva“ i „Usklađivanje rada i roditeljstva - poslodavci i zaposleni“.

- U Srbiji, tek svaka peta opština ili grad imaju definisane aktivnosti usmerene na pomoć porodicama sa malom decom, samohranim roditeljima ili mladim bračnim parovima koje zapošljavaju, a koje bi im omogućile bolje usklađivanje rada i roditeljstva. Međutim, u jedinicama lokalne samouprave itekako se razmišlja o takvim olakšicama, jer čak 43 odsto upitanih opština koje se trenutno ne bave strateškim pravcima u ovoj oblasti, ipak planira da se ubuduće aktivno uključi u afirmaciju roditeljstva, i iznađe i primeni rešenja koja omogućavaju lakše usklađivanje posla i privatnog života. Dodatno, većina opština, njih 78,4 odsto, svesno je potrebe da svojim zaposlenima obezbedi institucionalne uslove za usklađivanje rada i roditeljstva i da na taj način poveća njihovu produktivnost, što za krajnji rezultat ima ostvarivanje boljih poslovnih rezultata jedinica lokalne samouprave. Najveći prostor za buduće delovanje istraživanje vidi u uvođenju različitih oblika fleksibilnog radnog vremena, koje je jedan od najkorišćenijih modela olakšica poslodavaca u svetu, dok kod nas još nije dovoljno zastupljeno - istakla je Gordana Jordanovski, koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva“.

U okviru projekta „JEDNAKI“, Fondacija Divac izradila je i dva priručnika, kako za poslodavce tako i za zaposlene, sa ciljem da se taj partnerski odnos ojača ali i da se zaposlenima pruže informacije o pravima iz oblasti rada i zapošljavanja, sa posebnim akcentom na žene.

Ovaj tekst je izrađen uz finansijsku podršku Evropske komisije. Za sadržaj teksta isključivo su odgovorni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija Ana i Vlade Divac i ne može se ni pod kojim okolnostima smatrati da ovaj tekst predstavlja stavove Evropske komisije. Projekat „Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ finansiran je iz programa Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020)“.

***

(U foto-slajd dodatku pogledajte još fotografije učesnica ovog događaja:

1. Gordana Bjelobrk, koordinatorka projekta JEDNAKI" i koautorka na dva istraživanja 

2. Gordana Jordanovski, koautorka istraživanja "Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva"

3. Aleksandra Čamagić, pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju

4. Logo - Fondacije Ana i Vlade Divac)

-------------

*Saopštenje za javnost Fondacije Ana i Vlade Divac (Medijska pratnja: Novi Radio Sombor, Srđan Ačanski, novinar, dipl.turizm; sva autorska prava zadržana!)

Objavljeno u Prva vest
* Godinu dana nakon donošenja Zakona o agencijskom zapošljavanju, umesto da se poboljša položaj angažovanih preko agencija, brojni radnici ostali su bez posla, ili su prinudno prevedeni u crne zone rada
 
Armija od najmanje 80.000 radnika koji su do 1. marta kada je stupio na snagu Zakon o agencijskom zapošljavanju bili radno angažovani preko agencija, popularno govoreći “na lizing”, do danas je, prema nezvaničnim procenama prepolovljena, “zahvaljujući”, pre svega, pandemiji kovida 19. Zapravo, prvi talas otkaza uzrokovanih pandemijom počeo je a i nastavio se među ovim radnicima.
 
Sindikati kao da su naslutili pogubno dejstvo pomenutog zakona kada su prošle godine insistirali da se prilikom njegovog donošenja eliminišu sve uočene pretnje za prava zaposlenih preko agencija. To se posebno odnosilo na visinu plate, prava na bolovanje, godišnji odmor, kao i na bezbednost na radu, prevoz i druga prava iz radnog odnosa. Nažalost, ispostavilo se da su sindikati opravdano strahovali da će zakon pomoći samo poslodavcima, posebno onim koji sve svoje poslovne promašaje i neuspehe prebacuju na teret zaposlenih.
 
▪️Zadrugarstvo jače od lizinga
 
Zbog drastičnog pada ekonomskih aktivnosti u više grana i delatnosti, ali i zbog samog zakona i sistemskih rupa, domišljati posrednici brzo su se snašli i prebacili svoje aktivnosti u po njima liberarniju a zapravo za njih manje rizičnu grupu - omladinske i studentske zadruga, a ne retki se ponovo okrenuli potpuno crnom tržitu radne snage. Ovo poslednje su otkrili brojni slučajevi angažovanja radnika u građevinarstvu, čak i iz inostranstva, na šta je letos ukazivao sajt UGS Nezavisnost skrećući pažnju da su pojedine tobožnje agencije zapravo organizovale trgovinu ljudima.
 
I bez pomenutih kriminalnih radnji, primetno je to da je veliko angažovanje sindikata prilikom donošenja pomenutog zakona, krajem 2019, najvećim delom obesmišljeno neusvajanjem ključnih zahteva sindikata, pre svega u vezi sa dozvoljenim procentom agencijskih radnika u firmama korisnicima.
 
Savetnik u UGS Nezavisnost Zoran Ristić podseća da zapravo nije prihvaćeno to da se ograničenje zaključivanja ugovora o zapošljavanju posredstvom agencija definiše u odnosu na ukupan broj zaposlenih kod poslodavaca korisnika, odnosno da se to ograničenje ne vezuje i za one koji su kod agencije zaključili ugovor na određeno vreme.
 
- Nismo bili za to da se ograničenje odnosi samo na one koji imaju ugovore o radu na određeno vreme u agenciji, ali je takva formulacija ostala u zakonu. Sada u praksi zbog toga imamo probleme, jer se ljudi zapošljavaju u agenciji na osnovu ugovora za rad na stalno, a onda se oni ne računaju na ukupan broj angažovanih preko agencija kod poslodavca korisnika. Smatramo i dalje da bi bilo mnogo bolje rešenje da se u odnosu na ukupan broj zaposlenih definiše taj procenat i to je ključna primedba sindikata - objašnjava Ristić za sajt Nezavisnosti.
 
Da podsetimo, Nezavisnost je tražila da se taj broj mogućih radnika preko agencija u nekoj drugoj firmi ograniči na 10 odsto, bilo je reči i o duplo većem ili trostrukom procentu, što je vešto izbegnuto rešenjem da agencije praktično sklope ugovore za stalno sa svojim radnicima a onda oni kod poslodavca korisnika mogu da čine 100 odsto ukupno zaposlenih.
 
Takvo rešenje koriste čak i neka državna preduzeća a često strane kompanije, jer im se to više isplati, kako zbog nižih zarada, tako i zbog čuvene fleksibilnosti, čitaj mogućeg prekida ugovora, donosno bržih, jednostavnih i jeftinih otkaza. U trenucima kada država stranim firmama daje stimulacije po zaposlenom i do 18.000 evra i uz ovakva zakonska rešenja, očigledno je da je sada u praksi sistemski potpomognut i osnažen nesiguran, prekarni rad.
 
▪️Prekarijat kao sudbina
 
Prema istraživanju Fondacije za razvoj ekonomskih nauka (FREN) autora Galjine Ognjanov, Mihaila Arandarenka i Dragana Aleksića “Ex post analiza nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine“ narednu deceniju obeležiće pitanja kvaliteta radnih mesta, oskudice određenih kvalifikacija, potrebe većeg i intenzivnijeg radnog učešća stanovništva radnog uzrasta koje je sada izvan radne snage ili je angažovano na lošim, slabo plaćenim i nisko produktivnim poslovima. Biće to glavni izazovi politike zapošljavanja ali i ukupne ekonomske politike.
 
Jedan od zaključaka studije je i da je, nezavisno od tekuće krize, oslanjanje strategije zapošljavanja isključivo na dostizanje kvantitativnih indikatora tržišta rada pokazalo slabe strane u zanemarivanju kvaliteta zaposlenosti, koji se izražava kao udeo dobrih, sigurnih i dobro plaćenih radnih mesta u ukupnoj zaposlenosti. U tom kontekstu, potrebno je preispitati regulativu i primenu zakonskih instituta koji podržavaju rast prekarne zaposlenosti - ugovora o delu, o privremenim i povremenim poslovima, agencijskom zapošljavanju, o stručnom osposobljavanju i stručnoj praksi, preko studentskih ili omladinskih zadruga, itd.
 
Jači inspekcijski nadzor, izmene zakonskih rešenja i maksimiranje broja fleksibilnih ugovora predstavljaju potencijalna rešenja koja bi mogla da preokrenu sadašnji nepovoljni trend rasta prekarnosti, ističu autori pomenute studije.
 
▪️Prvi na udaru krize
 
Zoran Ristić smatra da je, ipak, Zakon o agencijskom zapošljavanju popravio položaj radnika koji su iznajmljivani preko agencija, jer su dobili prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod drugih poslodavaca. Donošenjem zakona u načelu je uveden red u prostor koji je dotad bio potpuno neuređen,
 
- U zakonu je jasno definisano na šta se odnose jednaki uslovi rada. Uspeli smo da donekle popravimo položaj u smislu njihove osnovne zarade, zatim njihovog radnog vremena, plaćanja prekovremenog i noćnog rada, obezbeđivanja odmora i bolovanja i niz drugih prava regulisanih zakonom. Primetna su poboljšanja nekih prava u odnosu na vreme pre donošenja zakona - ukazuje Ristić.
 
Treba podsetiti i da je pre stupanja zakona broj angažovanih preko angencija bio oko 80.000 ljudi, kako su tvrdili u mnistarstvima i Nacionalnoj službi zapošljavanja, odnosno do 100.000, kako su tvrdili sindikati.
 
- Tada smo imali oko 120 agencija, a sada ih je samo 75 koje su registrovane po zakonu. Većina njih je dobila saglasnost u drugoj polovini ove godine. Ne znamo sada tačan broj angažovanih preko agencija, ali je sigurno to da su u vreme epidemije oni koji su radili preko agencije sa fleksibilnim oblicima angažovanja bili prvi na listi za otkaze i proglašavanje viška. Prvi su osetili udar krize usled epidemije i bili su u mnogo goroj poziciji u odnosu na one koji su direktno angažovani, zajedno sa licima koji su imali privremene i povremene poslove - napominje Ristić.
 
Ono čega su se pregovarači iz sfere sindikata i rada bojali jeste činjenica da nisu istovremeno bitno promenjeni propisi o zapošljavanju preko studentskih i omladinskih zadruga, pa su preko noći brojni radnici prevedeni u zadruge.
U praksi to znači da su oni koji su radili preko agencija sada u zadrugama imaju još niže zarade, manja prava i nesigurnije uslove rada. Istraživanje koje će uskoro predstaviti Nezavisnost pokazuje upravo da preko zadruga veliki broj lica radi više godina, a to se dešava sigurno i zbog toga što ne mali broj onih koji su izgubili posao preko agencija, sada nema izbora i mora da se radno angažuje posredstvom zadruga. Prema tom istraživanju, 57,7 odsto onih u zadrugama imaju ugovor o privremenim i povremenim poslovima, čak 26 odsto negira da ima bilo kakav ugovor, a približno 16 odsto nije ni odgovorilo na pitanje, jer očigledno ne znaju da li rade po ugovoru ili ne.
 
Istovremeno, do tri godine radno angažovanje u omladinskim i studentskim zadrugama ima njih 22,2 odsto, a do 120 dana, što je zakonski maksimum, samo 24,4 procenata ispitanika. Dakle samo četvrtina angažovanih preko zadruga radi po propisima, a još jedna četvrtina je praktično na cnom tržištu, prenosi nam Ristić delove istraživanja koje će Nezavisnosti poslužiti za borbu protvi ovakve prakse.
 
Zoran Ristić navodi da bi preko omladinskih zadruga trebalo da se zapošljavaju nezaposleni do 30 godina starosti, a preko studentskih zadruga isključivo studenti do 26 godina, ali da se to ne poštuje u praksi. Zato nije redak slučaj da preko omladinskih zadruga rade i stariji od 30 godina, kao i da na privremeno - povremenim poslovima mnogi rade kontinuirano i po desetak godina.
 
Ovakva praksa je primamljiva za vlasnike agencija za zapošljavanje koji sve češće istovremeno osnivaju i omladinske i studentske zadruge, pa poslodavac ima mogućnost da bira kako će iznajmiti radnike. Apsurdno je da danas kompanije, čak i državne, angažuju preko zadruga radnike za dugi niz godina, samo da bi se izbegle obaveze koje moraju da se ispune ukoliko se ljudi angažuju posredstvom agencija.
 
▪️Zakon i EU harmonizacija
 
Na temu iskustava u primeni Zakona o agencijskom zapošljavanju Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu za sajt Nezavisnosti kaže da je primena zakona počela u vreme koje je obeležio talas otpuštanja radnika.
 
- Između ostalih, negde u aprilu, otpuštani su i ustupljeni zaposleni pre isteka ugovora na određeno vreme. Budući da je njihov položaj prema tom zakonu veoma loš, na šta se upozoravalo još prilikom usvajanja zakona, ovakvi otkazi su veoma lako realizovani. Tako su prva iskustva bila izuzetno negativna. U kasnijim mesecima, sa relativnom stabilizacijom tržišta rada, ali uz primetno nižu potražnju za radnicima, primena zakona je relativno uobičajena, bez većih poteškoća. Sada se u praksi javljaju pitanja na koja ni novi zakon ne daje odgovore, tako da je potrebno neke odnose detaljnije regulisati, naročito proklamovanu nerazrađenu subordinaciju koja postoji između ustupljenog zaposlenog i poslodavca korisnika. Nedoslednost zakonodavca u ovoj sferi stvara nerazrešive pravne zagonetke kada je reč o nekim veoma jednostavnim pitanjima - objašnjava Reljanović.
 
Na pitanje o potrebi sindikalnog angažmana na planu promena radnog zakonodavstva Reljanović kaže da bi, na primer, trebalo daleko bolje zaštititi položaj ustupljenog zaposlenog, koji se proglašava viškom pre isteka zakonskog roka.
 
- Trebalo bi i onemogućiti agencijski rad pojedinih kategorija radnika, na primer dece, kao i rad u pojedinim delatnostima, kao što je građevina. Mora se daleko bolje regulisati uporedni zaposleni, a u vezi sa tim i onemogućiti neograničeno korišćenje agencijskih radnika koje je sada moguće. Konačno, kolektivna prava su katastrofalno uređena. Primera radi, ustupljeni zaposleni faktički ne može da koristi pravo na štrajk koje mu je formalno priznato. Ova oblast prava ustupljenih zaposlenih trebalo bi da bude predmet detaljnijeg regulisanja, i to imajući u vidu na koji način ih uživaju ostali zaposleni prema Zakonu o radu ili drugim zakonima - ističe Reljanović.
 
Naš sagovornik dodaje da je veoma značajno da kategorija agencijskih radnika bude regulisana i Zakonom o radu.
 
Na pitanje da li su radnici koji rade putem agencija sada “vidljiviji” i kako dodatno poboljšati njihov položaj, Reljanović ocenjuje da je veoma važno što je njihov status na neki način uređen, kao i zato što više ne postoji mogućnost da obavljaju rad van radnog odnosa.
 
- Ipak, postojeći Zakon o agencijskom zapošljavanju je manjkav, postoje rešenja koja su neodrživa, kao i da nije dosledno implementirano antidiskriminaciono načelo, kao jedno od osnovnih načela Direktive Evropske unije o radu agencija za privremeno zapošljavanje. Opšti je utisak da je ovaj zakon donet da bi se samo formalno zadovoljila potreba harmonizacije sa propisima EU, a da je tek sada moguće raditi na praktičnim rešenjima kojima bi se otklonile nedoumice, popunile pravne praznine i omogućilo faktičko vršenje nekih prava koja su ustupljenim zaposlenima sada formalno dostupna, ali praktično neostvariva - zaključuje Mario Reljanović u izjavi za sajt Nezavisnosti.
 
Autor: Branislav Božić
 
Izvor: UGS Nezavisnost
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

Intervju  

* Svedoci smo svojevrsnog ruganja radnicima kojima se poručuje da nikada nisu imali veća prava nego danas. U skladu sa liberalnom idejom, plasira se iskrivljena slika o najvećim mogućim pravima i slobodama - zanemarujući činjenicu da su one u ovakvom sistemu rezervisane samo za pojedince koji mogu da ih priušte na osnovu bogatstva, političke ili druge moći, kaže profesor Mario Reljanović u razgovoru za portal UGS Nezavisnost

Mario Reljanović je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, naučni saradnik Instituta za uporedno parvo, aktivista i analitičar Centra za dostojanstveni rad iz Beograda. Povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada za sajt Nezavisnosti govori o položaju radnika u Srbiji, radnom zakonodavstvu, predatorskom kapitalizmu, državi koja štiti interese investitora… Između ostalog, ističe da se u Srbiji ne poštuju čak ni zakoni nepovoljni po radnike.

- Svedoci smo da državni organi i institucije koji bi trebalo da štite radna prava, u skladu sa politikom dodvoravanja svakom kapitalu bez obzira na njegovo poreklo, okreću glavu i ne konstatuju teška kršenja zakona, ili aktivno učestvuju u pravdanjima takvog postupanja poslodavaca - kao nečeg potpuno normalnog. Radnici su obeshrabreni kada percipiraju da se ceo sistem oko njih gradi i održava na njihovoj eksploataciji, da nemaju uticaj na stvaranje antiradničkih politika i propisa, kao i da se nezakonito ponašanje poslodavaca ne kažnjava. U takvim uslovima pre svega im ostaju na raspolaganju buntovni načini iskazivanja nezadovoljstva, i svedoci smo da su radnici spontano, uz podršku ili nezavisno od sindikata, sve češće u fokusu javnosti zbog štrajkova i protesta - tu bi trebalo tražiti put kanalisanja energije koja je preostala. Naravno, takav vid borbe je uzaludan ukoliko ga ne prati formiranje političkih snaga koje bi artikulisale radničke zahteve i za njih se borile u okviru političkih institucija - konstatuje Reljanović.

* Brojni primeri ukazuju na to da su ugrožena temeljna ekonomska ljudska prava, na dostojanstven život radnika i njegove porodice. Vi apostrofirate nesrazmeru između uloženog rada i zarade, ukazujete na loše, radnicima nenaklonjeno zakonodavstvo. Vidite li način da se iz tog kruga nasilja izađe?

- Zarada je postala sinonim za preživljavanje, a radna eksploatacija je danas sve vidljivija. Otuda se zarada, kako sam već pisao, efikasno koristi kao simbol ugnjetavanja radnika, pre nego što je simbol njihovog opstanka i razvoja. Prosečan radnik danas ulaže višestruko veću vrednost rada nego što mu se plaća, i to je jedan od osnovnih problema takozvanog predatorskog kapitalizma koji sprovode vlasti već duže od jedne decenije. Ovakvo unižavanje ima dvostruku ulogu. Sa jedne strane uvećava profit poslodavca, sa druge služi držanju radnika pod stalnom tenzijom fizičkog opstanka - zadržati posao i mizernu zaradu je za radnika imperativ po svaku cenu, pa samim tim on pristaje i na uslove koji su ponižavajući i ispod zakonskog minimuma.

Takav trend se može preokrenuti samo promenom politike, odnosno političkih struktura na vlasti. Ne gajim ni zrno nade  da će u toku ostanka na vlasti sadašnje koalicije političkih partija bilo šta biti učinjeno da se položaj radnika poboljša. Naprotiv, svedoci smo svojevrsnog ruganja tim istim radnicima kojima se poručuje da nikada nisu imali veća prava nego danas. U skladu sa liberalnom idejom, očigledno se plasira ta iskrivljena slika o najvećim mogućim pravima i slobodama - zanemarujući činjenicu da su one u ovakvom sistemu rezervisane samo za pojedince koji sebi mogu da ih priušte na osnovu bogatstva, političke ili druge moći. Za radnike tu nema mesta, oni nisu subjekti koji uživaju prava i slobode, već objekti koji svojim radom omogućavaju privilegovanoj manjini da prava i slobode neograničeno uživa.

* U lavirintu zakonskih odredbi, konzistentno fokusiranih na ekonomsko iscrpljivanje radnika u korist profita, belodano registrujemo snažan lobi kapitalista i investitora, ali i njihovu vaninstitucionalnu svemoć. Stiče se utisak da radnici ne mogu ili ne žele da odgovore na nasilje, čak i kada ono ima, Vaša je ocena, fašističke karakteristike?

- U nekim tekstovima ukazivao sam da ne treba bežati od upotrebe pojma fašizam, najpre zato što se on u savremenoj mitologiji poistovećuje isključivo sa koncentracionim logorima, rasizmom, antisemitizmom. A u realnosti je fašizam neraskidivo uvezan upravo sa imperijalizmom, a čini se još više sa predatorskim kapitalizmom. U društvu u kojem se neguju isključivo vrednosti novca, zanemaruje socijalna uloga države, nejaki se proglašavaju nesposobnima, a primarna akumulacija kapitala je najčešće rezultat kriminalno-političkih sprega, nema mesta za solidarnost, humanist i socijalnu brigu. Nema, međutim, mesta ni za pluralizam, slobodu misli i govora, za radničke i druge akcije, sindikalno organizovanje. Svedoci smo mnogih procesa koji se odvijaju, a koji podsećaju na te odlike fašističkog društva, počev od koncentracije vlasti u jednoj političkoj partiji i njenim satelitima, koncentracije donošenja odluka u jednom centru moći uz obesmišljavanje ustavnih institucija države.

U takvim uslovima deluje taj lobi takozvanih kapitalista, investitora, koji koristi pogodnosti koje mu država pruža, ali i neformalne pogodnosti koje uživa zahvaljujući urušavanju institucija, enormnoj korupciji, nepostojanju vladavine prava. U takvim okolnostima je veoma teško savladati državu, sa jedne strane, i vaninstitucionalno delovanje lobista sa druge. Otuda i naziv “predatorski kapitalizam” koji koristim - ti poslodavci ne deluju u Srbiji da bi se razvili i dokazali kao biznismeni, odnosno potvrdili svoj preduzetnički duh i inovativnost. Naprotiv, oni su tu da za što kraće vreme otmu na račun tuđeg uloženog rada što više profita i legalno ga iznesu iz zemlje.

- U datim uslovima otpor dominantnoj politici je veoma težak - videlo se to i na primeru Jure u toku vanrednog stanja, kada je poslovodstvo te kompanije počinilo nekoliko krivičnih dela protiv rada ali i protiv opšte bezbednosti, a jedini uhapšeni je bio - sindikalni rukovodilac koji je pokušavao da skrene pažnju države na ugrožavanje života radnika ali i stvaranje lokalnog epidemiološkog žarišta. Radnik je kasnije oslobođen a krivični postupak nije ni pokrenut, a do stvaranja žarišta je naravno došlo. To govori o sistemu zastrašivanja koji je na snazi i u kojem državni organi aktivno pomažu pljačkanje sopstvenog radništva.

* Koja rešenja u sadašnjem definisanju radnog odnosa su najlošija i kako bi radni odnos trebalo da bude definisan? Gde u tome vidite mesto agencija za zapošljavanje koje ste ocenili kao oličenje interesa krupnog kapitala?

- Kao što je već poznato, osnovna mana radnog odnosa je njegova isključivost. Zakon ga ograničava na pojam zaposlenog, umesto pojma radnika, tako da se radni odnos praktično definiše kao ekskluziva onih radnika koji imaju zaključen ugovor o radu, dok drugi ugovori o radnom angažovanju ostaju van radnog odnosa. Srbija je po tom rešenju gotovo jedinstvena u svetu. Radni odnos bi, dakle, trebalo da definiše odnos rada, bilo kakvog njegovog oblika, kao i da u centru ima radnika, a ne zaposleno lice. Sveobuhvatna definicija radnog odnosa mora da inkorporira svakog pojedinca koji ulaže rad, bez obzira na pravni osnov. Sveobuhvatna zaštita osnovnih radnih prava, međutim, ide i korak dalje i štiti sve one koji ulažu rad čak i kada pravni osnov ne postoji, ili je on fingiran ili ništav.

Kada je reč o agencijskom zapošljavanju, nije sporno da je ono nastalo zbog specifičnih potreba tržišta rada za određenim radnim profilima. Međutim, agencijsko zapošljavanje u svetu odavno ne služi takvoj svrsi, a u Srbiji tome nikada nije ni služilo. Umesto toga smo imali deset godina nezakonite izuzetne eksploatacije agencijskih radnika, praktično bez ograničenja i, opet, uz prećutno odobravanje države. Sada kada je usvojen pravni okvir agencijskog rada imamo situaciju da je zakon loš i prepun nedorečenosti, kontradiktornosti i praznina, koje su očigledno namerno inkorporirane u tekst kako bi se ostavila mogućnost kontinuiteta što većeg profitiranja na agencijskim radnicima. Ni ona dostignuća koja se smatraju najvažnijim kod donošenja novog zakona - najpre činjenica da više ne mogu postojati agencijski radnici van radnog odnosa - isključiva su posledica usaglašavanja zakona sa pravnim tekovinama Evropske unije, a ne iskrene želje zakonopisaca da se omogući dostojanstven rad ovih radnika.

- Stav prema agencijskom radu je jasan, on se mora ograničiti tako da predstavlja izuzetak a nikako pravilo, da se može primenjivati samo u određenim delatnostima i pod određenim uslovima, kao i da agencijski radnik mora biti značajno skuplji za poslodavca od redovnog radnika.

* Odgovor na pitanje iz naslova Vašeg Manifesta: Kako osvojiti pravo na dostojanstveni rad  kao da je iz godine u godinu teže naći, pogotovu ostvariti ga u praksi?

- Unutrašnji problemi su pre svega okrenutost sindikata ka samoodržanju po svaku cenu, zaštita partikularnih interesa koja se ne poklapa uvek sa zaštitom radnih prava, kao i visoka birokratizovanost, inertnost i nesposobnost da se sindikat prilagodi novim realnostima. Spoljni faktori su upravo te nove realnosti - sindikalni čelnici moraju biti svesni da država nije na njihovoj strani, da država ne stvara povoljnu klimu za udruživanje radnika i da ne pomaže sindikatima (osim nominalno) da opstanu u takvim nemogućim uslovima za funkcionisanje. Drugi spoljni faktor je posledica prvog - država i sindikati se sada nužno nalaze na suprotstavljenim stranama jer to faktički i jesu. Sindikati se često postavljaju kao poslednja, odnosno jedina brana samovlašću poslodavaca koji krše zakone. Zadatak sindikata je da odbrani radnička prava, a zadatak države je da odbrani poslodavce. Tu ne može biti dublje saradnje, posebno kada se kao posledica takvog tretiranja sindikata javlja i njihovo izopštavanje iz donošenja strategijskih i političkih odluka o budućem razvoju radnog prava i politike rada i zapošljavanja, dok se učešće sindikata u formiranju normativnog okvira koristi isključivo kao formalni pokazatelj postojanja (fingiranog) socijalnog dijaloga a zapravo se njihov realni uticaj na zakonodavca ne može videti, jer ne postoji.

Sindikat mora da radikalizuje, u granicama (takođe loših) zakona, svoju borbu za prava radnika - pre svega kroz štrajkove i proteste. Najviše, čini mi se, treba raditi na vraćanju poverenja ljudi u sindikat, a to se može učiniti na opisani način. Moram da dodam i nešto što zasigurno nije lako čuti ako ste sindikalni funkcioner, ali je po mom verovanju tačno: treba raditi na tome da sindikat bude utočište svim radnicima, pa i onima koji to po slovu zakona nisu (studenti, penzioneri), a odustati od tipa sindikata koji se svodi na održavanje na površini lica koja imaju celoživotne sindikalne karijere i na neprestanom fokusiranju samo na one grupe radnika koje mogu biti potencijalni članovi sindikata, dok se svi ostali radnici zanemaruju. 

* Kako su radnici namah ostali uskraćeni bezobzirnim favorizovanjem stranih investitora?

- Kada bi postojao socijalni dijalog, i to onaj najšireg tipa koji uključuje i akademsku zajednicu, strukovne organizacije i civilno društvo, svakako bi bilo lakše sagledati puteve kako dalje iz ove tačke u kojoj se danas nalazimo. Budući da tako nešto ne postoji, mislim da je trenutno jedini uticaj eventualno moguć upravo putem političkog angažmana i političkih partija. Drugi put koji se nekako spontano nametnuo jeste udruživanje u formalne i neformalne grupe, pokrete i organizacije koje deluju, najčešće na lokalnom nivou, u pravcu sputavanja konkretnih lokalnih vlasti i poslodavaca (“investitora”) u njihovim planovima daljeg urušavanja radničkog dostojanstva.

* Položaj radnika, prema Vašoj analizi, podrazumeva da je Srbija “najbolje mesto za ulaganje” zato što ima kvalitetnu, a jeftinu radnu snagu, zaštićene poslodavce i investitore, te legalizovane eksploatatorske uslove rada?

- Srbija nije jedina država u kojoj to prolazi, po tome nikako nismo specifični. Ono što je temelj takvog razmišljanja jeste užasno izvedena privatizacija koja je uništila srednju klasu, a radnike masovno dovela iz statusa relativno komfornog života u status pukog preživljavanja i kontinuiranog straha. Time je pripremljen teren za logiku u kojoj je “bolje primati minimalac nego ništa”, odnosno bolje raditi u bilo kakvim pa i nezakonitim uslovima, nego ne raditi uopšte. Dugoročna nezaposlenost je potpuno normalna pojava u Srbiji, iako se ona na stabilnim tržištima rada javlja kao statistička greška. Ovo dovodi do sledećeg stepena očaja “ako izgubim ovaj posao, drugi neću nikada naći”, što dalje utiče na svest radnika da prihvate šta im se nudi, kako god to ponižavajuće bilo. Konačno, oni su sve vreme bombardovani porukama da je to malo što sada imaju zapravo jako dobro i po njih i po državu, da je mnogo bolje nego što radnici u drugim državama ostvaruju, kao i da je politika koja je do toga dovela bez alternative - po tome je čini mi se trenutna propaganda jača nego u najrigidnijim godinama postojanja komunističkog sistema.

* Kako ocenjete činjenicu da radnici na izborima glasaju upravo za nosioce takvih ideja i prakse, odnosno krivce za njihov loš, često i ponižavajući položaj?

- Delimično sam na ovo pitanje odgovorio, a dodao bih samo još jedan važan činilac - potpunu nedostupnost alternativnih ideja. Naime, stranke koje čine opoziciju nisu suštinska alternativa vladajućoj politici. Drugim rečima, potencijalnim dolaskom na vlast ubedljivo najvećeg broja sadašnjih opozicionih partija, ništa se ne bi promenilo kada je reč o radnim pravima i politici privlačenja investicija i zapošljavanja, kao ni kada je reč o socijalnoj politici države. Oni glasovi koji promovišu različitosti su trenutno tako slabi da - u inače monopolizovanoj medijskoj sferi - ne mogu da dosegnu do svojih potencijalnih simpatizera.

Kada radnik usvoji mantru “samo da ne bude gore” a pri tome ne vidi ništa novo u političarima koji sebe predstavljaju kao “neprijatelje režima”, a suštinski ne nude raskid sa trenutnim načinom upravljanja državom, logično je da se odlučuje da glasa na način koji garantuje stabilnost sistema. Istovremeno, važno je ukazati na još dve činjenice - da nema mnogo radnika koji iz ideološkog ubeđenja aktivno glasaju za politike i političare na vlasti. Kao i da mnogi od onih koji glasaju, ili se učlane u političku partiju na vlasti, pre svega to čine kako bi ostvarili neki svoj lični interes, čak i onda kada im to nije eksplicitno obećano. To zato jer političku partiju vide kao instant individualistički supstitut nekadašnjem solidarnom delovanju sindikata.

* Aktuelna vlast u Srbiji hvali se značajnim rastom prosečne zarade u poslednjih osam godina. Primetno je, međutim, da se smanjuje razlika između tzv. najniže i prosečne zarade. Kako to tumačiti?

- Statistički podaci o zaradama su obesmišljeni do te mere, da je teško govoriti o zvaničnim kretanjima i tendencijama. Prosečna zarada je tako veštački “napumpana” da nije moguće ozbiljno govoriti o njoj kao o relevantnom ekonomskom pokazatelju. Ono što je sasvim jasno je da je medijana zarade i dalje značajno niža od prosečne zarade (i daleko bliža minimalnoj zaradi), što znači da daleko više radnika prima minimalnu zaradu, ili nešto višu zaradu od minimalne, nego prosečnu zaradu. Druga jasna stvar je da se minimalna zarada, čak i sa kontinuiranim uvećanjem, ovim tempom rasta ni za nekoliko decenija neće približiti prosečnoj potrošačkoj korpi. Minimalna potrošačka korpa nije, kao što je poznato, realna kategorija već statistička imaginacija kako bi služila u političke svrhe - otuda je svako poređenje minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe besmisleno.

* Kako vidite šanse sindikata za savezništvo sa civilnim društvom i političkim organizacijama kako bi uspešnije štitili radna i druga prava zaposlenih?

- Jedan od važnijih ciljeva sindikata morao bi biti otvaranje prema organizacijama civilnog društva, pokretima i formalnim i neformalnim grupama koje dele iste ili slične ciljeve kada je reč o borbi za radnička prava. Zalažem se i za uključivanje sindikata u politički život, kroz podršku određenim političkim partijama i saradnju sa njima, kao i kroz formiranje sopstvenih političkih platformi na osnovu kojih bi se realizovala takva saradnja sa drugim političkim organizacijama.

Novinar: Bojan Tončić

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Somborski edukativni centar upućuje poziv poslodavcima sa teritorije Zapadnobačkog okruga (Sombor, Apatin, Odžaci i Kula) za učešće u projektu „Puzla koja nedostaje - lokalna akcija za zapošljavanje”

Svrha projekta je da obezbedi podršku i finansijsku pomoć poslodavcima koji imaju potrebu za novim zaposlenima kroz organizovanje obuka na radnom mestu za mlade osobe od 18 do 30 godina, s naglaskom na mlade koji se suočavaju sa određenim poteškoćama na tržištu rada.

Podršku projektu „Puzla koja nedostaje - lokalna akcija za zapošljavanje” obezbeđuje Vlada Švajcarske kroz projekat „Znanjem do posla”, koji zajednički implementiraju NIRAS-IP Consult i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.

Pogodnosti za poslodavce 

  • stručna podrška prilikom pronalaženja i odabira kandidata koji će pohađati obuku,
  • besplatna obuka za mentore koji će obučavati polaznike obuke, 
  • izvođenje SKA analize (izrada profila kompetencija),
  • besplatna stručna podrška u razvoju programa obuke – kurikuluma na osnovu izrađenih profila kompetencija,
  • naknada većeg dela troškova sprovođenja programa obuke (teorijski i praktični deo obuke, angažovanje mentora i naknada za korisnike).

Ko može da se prijavi?

Poslodavci koji žele da se prijave treba da ispunjavaju sledeće kriterijume:

  • da su registrovani najmanje dve godine pre datuma prijavljivanja na javni poziv,
  • da imaju najmanje tri zaposlena sa punim radnim vremenom, 
  • da imaju registrovanu poslovnu jedinicu na teritoriji Zapadnobačkog okruga,
  • da imaju iskazanu potrebu za novim radnicima,
  • da imaju potrebne uslove za obezbeđivanje obuke na radnom mestu,
  • da im oblast rada nije povezana sa igrama na sreću, proizvodnjom i prodajom oružja ili podrškom političkih aktivnosti.

Zahtevi za odabrane poslodavce

  • imenovanje određenog broja zaposlenih sa adekvatnim radnim iskustvom na poslovima u datom zanimanju kako bi doprineli izradi SKA analize (profil kompetencija) i razvoja kurikuluma, u saradnji sa Somborskim edukativnim centrom,
  • odabir određenog broja zaposlenih sa odgovarajućim radnim iskustvom da postanu mentori mladima – jedan mentor može biti zadužen za najviše tri polaznika obuke,
  • obezbeđivanje prisustva mentora na trodnevnoj obuci,
  • finalna selekcija polaznika obuke, na osnovu predselekcije koju izvrši Somborski edukativni centar,
  • sprovođenje programa obuke mladih usklađenog sa odobrenim kurikulumima,
  • obezbeđivanje sufinansiranja sprovođenja teoretskog dela obuke u iznosu od po 20 odsto,
  • obezbeđivanje sufinansiranja naknada za mentore, kao i naknada za polaznike obuke u iznosu od po 20 odsto,  
  • potpisivanje ugovora sa polaznicima za vreme trajanja programa obuke, uz napomenu da nije dozvoljeno angažovanje polaznika obuke posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje,
  • redovno izveštavanje i blagovremeno informisanje Somborskog edukativnog centra o svim promenama od značaja za sprovođenje projekta.

Budžet programa i pravila sufinansiranja

Praktični deo programa obuke

Mesečna naknada za polaznike za vreme trajanja programa obuke iznosi 200 CHF. Somborski edukativni centar finansira 80% ovog iznosa. Poslodavac je u obavezi da sufinansira 20% ovog iznosa. 

Naknada za mentore za vreme trajanja obuke iznosi 150 CHF. Somborski edukativni centar finansira 80% ovog iznosa. Poslodavac je u obavezi da sufinansira 20% ovog iznosa. 

Teorijski deo programa obuke

Somborski edukativni centar finansira 80% troškova teoretske obuke, dok je poslodavac u obavezi da sufinansira 20% iznosa teoretske obuke. Ukupan iznos troškova teorijske obuke zavisi od složenosti poslova i dužine trajanja obuke.

Troškovi teorijskog dela obuke podrazumevaju nastavna sredstva (knjige, skripte), honorar predavača, najam učionice itd.

Svi zainteresovani poslodavci koji ispunjavanju navedene kriterijume mogu se prijaviti popunjavanjem i slanjem upitnika koji se nalazi na LINKU.

Rok za prijavljivanje

Krajnji rok za podnošenje prijava je 30.10.2020. godine. 

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja ili su vam potrebne dodatne informacije, možete ih poslati na mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom „Puzla koja nedostaje – lokalna akcija za zapošljavanje” ili nas možete kontaktirati putem telefona 064/35 11 750.

Evaluacija prijava 

Nakon podnošenja prijava, svaka prijava će proći kroz fazu evaluacije. Prijave će se procenjivati u odnosu na sledeće kriterijume:

  1. broj polaznika po mentoru,
  2. perspektiva za razvoj karijere (održivost – traženost zanimanja),
  3. broj trenutno zaposlenih,
  4. mogućnost inkluzije,
  5. opšti uslovi rada u kompaniji.

Svaki kriterijum nosi maksimalno 10 poena. Evaluaciju će vršiti Somborski edukativni centar, u saradnji sa NIRAS IP-Consult. Kompanije koje budu imale najveći broj bodova biće kontaktirane od strane Somborskog edukativnog centra.

Zaštita podataka o ličnosti

Svi dostavljeni podaci o ličnosti koristiće se  isključivo u svrhu učešća u javnom pozivu, a u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Pristup ličnim podacima imaće samo ovlašćena lica koja su obavezana na čuvanje poverljivosti podataka o ličnosti. 

Lica čiji se podaci koriste imaju pravo na pristup, ispravku i brisanje svojih podataka, pravo na ograničenje obrade svojih podataka, pravo na prigovor i pravo na pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Javni-poziv-za-poslodavce-PDFPreuzmi

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Mladi
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…