Prikazivanje članaka po tagu porodica

* O čuvarima istorije u čast svojih slavnih predaka solunskih dobrovoljaca koji su dali snažnu poruku - Deco, ovde vam je mesto, pisali smo juče u našoj prvoj reportaži, posvećenoj godišnjoj Skupštini Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije koja je bilo više nego Skupština, pa želimo dati i nastavke - u ovom primeru, šta je ustvari prethodilo veličanstvenom događaju u najsevernijem mestu Srbije, tog ne samo Suncem okupanog prvog subotnjeg juslog dana... 

Zagrljaji a kao učinilo se, susreću se svaki dan - kako su postepeno pristizali iz svih krajeva Vojvodine iako su se pojedini, ovde upoznali. Pred zakazanim mestom, zdanjem somborske Gradske uprave ili kako Somborci i dalje obično kažu, Županijom, pa ste se i vi uz njih jednostavno stopili u istu porodicu. 

Uputili smo se svi ubrzo potom gore, na sprat u čuvenu Svečanu salu - gde je goste i njihove domaćine dočekao Milan Stepanović, somborski zavičajni istoričar, publicista, hroničar, književnik. Većini (i "domaćima) koja je ovde došla prvi put, govorio je uobičajeno nadahunto o čuvenoj slici najvećeg evropskog formata (4 x 7 metara) - "Bitka kod Sente" Ferenca Ajzenhuta, nastaloj 1896. godine. Besedio je Stepanović naravno i o drugim brojnim podacima, zanimljivostima iz bogate prošlosti Sombora i šire somborske sredine, da bi gosti potom postavili više pitanja zaintrigirani onim što su čuli ili saznali. Odgovori usledili, iz prve ruke.

A isto tako, spontano sa znatiželjom nastavljeno je upoznavanje sa pojedinim od inih znamenitosti Sombora, tokom šetnje glavnom ulicom, Kralja Petra Prvog. Susreti sa - bezvremenima: od spomenika velikana somborske književnosti, umetnosti, kulture koji su imenom nadzišli prostor i vreme osvajajući iz Sombora, svojim delima svet, pa se tako zadržavajući kraj spomenika Veljku Petroviću pred zgradom somborske Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki", odmah potom, sve u nizu, uz bistu prvog filmadžije i režisera ovdašnjeg sa balkanskih prostora, Ernesta Bošnjaka i naravno, skoro tik uz njega, na klupi sa Lazom Kostićem i prepričavanjem doživljaja o kojima nikad dosta kada je o Čika Laki reč, uz svakako neizostavno podsećanje na najljubavniju srpsku pesmu, Santa Maria Della Salute...

I najzad, nakon srdačnosti i zahvale sa Stepanovićem, dođe trenutak i za ono najvažnije - put za Rastinu i odavanje počasti svojim slavnim precima, Hercegovcima, Ličanima, Bosancima, Dalmatincima, Banijcima... čiji se potomci naseliše u tom od severa Bačke živopisju. O tome u reportaži (prvi deo) u linku ispod, podsetnik:

https://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/5429-rastina-cuvari-istorije-u-cast-svojih-slavnih-predaka-solunskih-dobrovoljaca-dali-snaznu-poruku-deco-ovde-vam-je-mesto,

a ovakve priče u interakciji života juče-danas-sutra, dobijaju svoje itekako nove nastavke...

- Pogledajte i fotografije u slajdovima ispod teksta -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* U okviru trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 13. do 16. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor, Glavni program će predstaviti pet ostvarenja iz naše zemlje i Evrope: „Koncentriši se, baba“ Pjera Žalice, „Oaza“ Ivana Ikića, „Mater“ Jure Pavlovića, „Undine“ Kristijana Pecolda  i „Znoj“ Magnusa fon Horna. Žiri glavne, takmičarske selekcije, čine glumac Petar Strugar, glumica Marija Bergam, i filmski producent Filip Feti Dautović

Dejan Dabić, selektor festivala, o Glavnom programu kaže: - Ovogodišnji glavni takmičarski program, kako bi sportski novinari rekli, biće spoj mladosti i iskustva, ali svakako da je reč o ostvarenjima sa značajnim festivalskim i stručnim referencama, ali i potencijalom da budu zanimljivi i istinskim filmofilima. U fokusu većine filmova je potreba za nalaženjem istinske ljubavi, ali su tu i filmovi koji se bave ličnim i porodičnim preispitivanjima. Većina filmova sa savremenom tematikom, ali tu su i filmovi iz bliske prošlosti, bez velikih istorijskih tema. Kao da su se autori odlučili da glavni junaci, pre svega, budu obični ljudi.

Radnja filma „Koncentriši se, baba“ događa se u aprilu 1992. godine uoči rata u SFRJ. Mnogobrojna porodica koja živi širom nekadašnje zajedničke države, okuplja se u Sarajevu oko postelje stare majke koja je na samrti, ali prognoza porodičnog lekara da je njena smrt pitanje minuta, pretvara se u sate, a na kraju i u dane. Počinju spletke oko nasledstva, a naročito oko velike porodične kuće u Sarajevu. Intrige većini članova porodice postaju važnije od zastrašujućih znakova nadolazeće kataklizme. Film je otvorio prošlogodišnji Sarajevo Film Festival.

Film „Oaza” prati troje protagonista u instituciji za mlade sa posebnim potrebama, Marija se ubrzo sprijatelji sa podjednako neustrašivom devojkom Draganom. Kada postane jasno da su obe zaljubljene u povučenog mladića Roberta, njihov odnos biva ugrožen i postepeno prerasta u opasnu igru žmurke sa ciljem da se on osvoji. Film je imao premijeru na festivalu u Veneciji 2020. godine, gde je dobio nagradu Label Europa Cinemas, a na ovogodišnjem Festu proglašen je i najboljim filmom glavnog takmičarskog programa.

U filmu „Mater”, nakon godina provedenih u Nemačkoj, Jasna se vraća u Hrvatsku kako bi se brinula o majci, koja je na samrti. Majčino oslabljeno telo čak i prikovano za krevet zrači zastrašujućim autoritetom koji se nadvija nad svima u njenoj blizini. Kako dani prolaze, Jasna se zapliće u mrežu zameranja od kojih je očajnički pokušavala pobeći. „Mater“ je debitantski celovečernji igrani film autora Jure Pavlovića koji je za kratkometražni igrani film „Piknik“ svojevremeno dobio nagradu Evropske filmske akademije, a hrvatski kritičari proglasili su ga i za najbolji hrvatski film u prošloj godini.

„Undine” je film o istoričarki koja radi kao kustostkinja u jednom od muzeja u Berlinu. Nestvarno lepa, zna sve o Humbolt Forumu, a način na koji iznosi svoje znanje o istoriji grada koji je izgrađen na močvari, posetiocima muzeja je impresivan. Njena stara ljubav Johanes odlazi i ceo njen svet se raspada. Sasvim slučajno upoznaje Kristofa, ronioca koji radi na podvodnim istraživanjima. Zaljubljuje se u njega i čini se da novi život za nju tek počinje. Film je dobio nagradu FIPRESCI na festivalu u Berlinu, a nominovan je i za nagradu Evropske filmske akademije dok je glavna glumica Paula Bir nagrađena nagradom Evropske filmske akademije i nagradom za najbolju glumicu na festivalu u Berlinu.

Film „Znoj” o usamljenosti i potrebi za intimnošću u vreme društvenih mreža, imao je premijeru na online filmskom festivalu u Kanu 2020. godine. Prati život influenserke i fitnes instruktorke, Silvije Zajec. Ona je zgodna, popularna, okružena vernim saradnicima i pratiocima, ali u stvarnosti i sama traga za ljubavlju i nežnošću. Producent filma smatra da ovo ostvarenje postavlja brojna pitanja u doba instagram ere, a jedno od važnijih je - „da li ljubav u životu može biti zamenjena brojem lajkova na društvenim mrežama?“

Na repertoaru Trećeg somborskog filmskog festivala će se naći 15 filmova u pet selekcija: Glavni program, Selekcija mladih autora, Panorama švedskog filma, Kad bi Sombor bio Holivud i Filmski matine za decu, a selektor programa je Dejan Dabić. Osim filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će se održavati promocije knjiga, filmova, radionice i koncerti.

Ulaz na sve programe trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a filmovi i prateći programi će se održavati u Atrijumu Gradske kuće, Dvorištu Gradskog muzeja Sombor, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor, i na Trgu Svetog Đorđa.

- U dodatku: slajd fotografije: 1) Iz filma "Mater", 2) "Oaza", 3) "Undine", Paula Beer, fotograf Christian Schulz, Schramm Film, 4) "Znoj", 5) Treći Somborski filmski festival, ovogodišnji plakat

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Kultura

* Sindikalna porodica, Granski sindikat javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti „Nezavisnost“ se uvećava formiranjem i registrovanjem još jednog povereništva - u Javnom komunalnom preduzeću Gradska toplana Novi Sad

Četvrtak, 21. januar 2021. ostaće datum koji će biti upamćen kao dan kada je obavljen razgovor između čelnika ovog granskog sindikata "Nezavisnosti" sa predstavnicima navedenog povereništva i dogovoreni prvi koraci sindikalnog rada i delovanja.

Aktivnosti sindikata su kontinuirane i širenje mreže je bitan segment rada GS JSKD NEZAVISNOST.

Kolegama iz povereništva JKP „Gradska toplana“ Novi Sad želimo dobrodošlicu u sindikalnu porodicu Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Članovi Atletsko rekreativnog sportskog udruzenja "Sledi ME", u nedelju 4. oktobra, sa početkom u 16 časova na Gradskom hipodromu u Somboru organizuju javni humanitarni otvoreni trening za sve zainteresovane ljude koji žele da nam se - kako u svom pozivu navode - pridruže ili samo žele da dođu i pomognu onima koji ne mogu trenutno obezbediti redovne obroke za svoje porodice

Svi su dobrodošli, a vaša ulaznica je bilo šta korisno, od prehrambenih proizvoda ili sredstava za higijenu i kućne hemije.

Na treningu je obavezno nošenje zaštitnih maski. Javni trening će biti održan uz poštovanje propisane fizičke distance, ali uz nošenje maski.  Ako bude potrebe radimo u više grupa - pozivaju u ovom somborskom sportsko-rekreativnonom udruženju koje je već dokazalo i svoje humanitarne epitete, tako će biti i ovom prilikom.

Program i satnica:
16:00 otvaranje javnog treninga
16:05 zagrevanje (vežbe oblikovanja), vežbe vode članice ARSU "Sledi ME"
16:15 vežbe snage bez dodatnog opterećenja
16:25 poligon sa niskim preponama
16:35 pozdravna reč organizatora i zagrevanje za trku (lagano trčanje)
17:00 start trke na 5 km ili koliko ko može i želi da trči
18:00 završetak treninga

- Nismo veliki klub, ali uz vas možemo uraditi mnogo! Hvala vam! ARSU Sledi ME -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
nedelja, 20 septembar 2020 13:39

Kampanje: Svetski dan kontracepcije, 26. septembar

* Svetski dan kontracepcije se obeležava svake godine 26. septembra. Kampanja je pokrenuta 2007. godine na globalnom nivou, sa ciljem da se istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja tako da se omogući svim seksualno aktivnim osobama, posebno mladima, informisan izbor o njihovom seksualnom i reproduktivnom zdravlju

Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja. Planiranje porodice je, takođe, pitanje seksualnih i reproduktivnih prava. Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje i da ne strahuju od seksualno prenosivih infekcija i neželjene trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva neželjene posledice po njihovo zdravlje.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) se zalaže za promociju planiranja porodice i kontracepcije, kreiranjem smernica zasnovanih na dokazima o bezbednosti i pružanju usluga kontracepcije i obezbeđivanju ljudskih prava u programima kontracepcije.

Ključne činjenice:

- U skoro svim regionima sveta učestalost korišćenja kontraceptivnih metoda je najveća među ženama generativnog doba (15–49 godina) koje su u braku ili u vanbračnoj zajednici. Posmatrano na globalnom nivou, 63% žena u generativnom dobu koje su u braku ili vanbračnoj zajednici koristi neki oblik kontracepcije. Upotreba kontracepcije bila je iznad 70% u Evropi, Latinskoj Americi, na Karibima i u Severnoj Americi, dok je u srednjoj i zapadnoj Africi bila ispod 25%.

- Prema procenama SZO, 214 miliona žena generativnog doba iz zemalja u razvoju koje ne koriste nikakvu metodu kontracepcije imaju nezadovoljenu potrebu za modernom kontracepcijom.

- Prema procenama SZO, upotreba modernih metoda kontracepcije sprečila bi 308 miliona neplaniranih trudnoća, dok bi ispunjavanje svih nezadovoljenih potreba žena za modernim metodima kontracepcije sprečilo dodatnih 67 miliona neželjenih trudnoća na godišnjem nivou.

- Prema procenama SZO, oko 15 miliona adolescenata koristi neku od modernih metoda kontracepcije, dok 23 miliona adolescenata ima nezadovoljenu potrebu za modernom kontracepcijom i stoga su pod povećanim rizikom od neželjene trudnoće.

- Neke metode kontracepcije mogu da spreče prenošenje HIV-a i drugih seksualno prenosivih infekcija. Žene koje žive sa HIV-om imaju u većem procentu nezadovoljenu potrebu za planiranjem porodice i uslugama reproduktivnog zdravlja u odnosu na opštu populaciju, delimično zbog nedostatka ulaganja u integrisane usluge planiranja porodice.

Model planiranja porodice u Republici Srbiji

Stanovništvo u Republici Srbiji pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije, a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neželjenom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu.

Prema rezultatima poslednjeg reprezentativnog istraživanja višestrukih pokazatelja, savremenu i efikasnu kontracepciju u Republici Srbiji koristi manje od petine žena iz opšte populacije koje su u braku ili vanbračnoj zajednici (18,4%), a tradicionalnu dvostruko više (40,0%). Među modernim metodima kontracepcije najviše se koristi kondom za muškarce (12,4%), mnogo ređe kombinovana oralna kontracepcija (3,3%), intrauterini ulošci (2,2%), sterilizacija žene (0,4%) i ženski kondom (0,1%), dok se uopšte ne koriste dijafragma, spermicidi, progestagenska oralna kontracepcija, depo-injekcioni preparati, implanti i voljna sterilizacija muškarca. U pomenutom istraživanju nije navedena hitna – postkoitalna kontracepcija, mada se verovatno često koristi pa i zloupotrebljava među mlađim ženama.

- Neke metode kontracepcije mogu da spreče prenošenje HIV-a i drugih seksualno prenosivih infekcija. Žene koje žive sa HIV-om imaju u većem procentu nezadovoljenu potrebu za planiranjem porodice i uslugama reproduktivnog zdravlja u odnosu na opštu populaciju, delimično zbog nedostatka ulaganja u integrisane usluge planiranja porodice.

Model planiranja porodice u Republici Srbiji

Stanovništvo u Republici Srbiji pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije, a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neželjenom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu.

Prema rezultatima poslednjeg reprezentativnog istraživanja višestrukih pokazatelja, savremenu i efikasnu kontracepciju u Republici Srbiji koristi manje od petine žena iz opšte populacije koje su u braku ili vanbračnoj zajednici (18,4%), a tradicionalnu dvostruko više (40,0%). Među modernim metodima kontracepcije najviše se koristi kondom za muškarce (12,4%), mnogo ređe kombinovana oralna kontracepcija (3,3%), intrauterini ulošci (2,2%), sterilizacija žene (0,4%) i ženski kondom (0,1%), dok se uopšte ne koriste dijafragma, spermicidi, progestagenska oralna kontracepcija, depo-injekcioni preparati, implanti i voljna sterilizacija muškarca. U pomenutom istraživanju nije navedena hitna – postkoitalna kontracepcija, mada se verovatno često koristi pa i zloupotrebljava među mlađim ženama.

Izvor:

Uredba o Nacionalnom programu očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 120/2017)

Više informacija na:

https://www.who.int/reproductivehealth/en/

Kontracepcija brošura

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Petog dana Festivala evropskog filma Palić, u sredu 16. septembra, u Glavnom takmičarskom programu prikazani su filmovi „Undine” nemačkog reditelja Kristijana Pecolda i „Dau.Nataša” ruskog reditelja Ilje Hržanovskog. U selekciji Paralele i sudari, na repertoaru su bili film „Ubij, pa napusti grad” (Mariusz Wilczyński, Poljska) i „Mater” hrvatskog reditelja Jure Pavlovića

Naša legendarna glumica Mira Banjac, nekadašnja predsednica saveta Festivala evropskog filma Palić i ovogodišnja specijalna gošća festivala, na konferenciji za medije je rekla: - Ja sam emotivno vezana za ovaj festival. Osećam da sam deo porodice, ne samo festivala, već i naroda okolo. Prepoznajemo se i lepo je kad usput sretnem ljude koji znaju da je festival tu. Ove godine su ljudi učinili nemerljivi napor da se festival ne prekine. Mira Banjac se osvrnula i na svoj odnos sa direktorom festivala Radoslavom Zelenovićem: - Gospodin Zelenović je kičma ovog festivala, na sam njegov poziv sam uopšte u ovom festivalu, mnogo pre nagrade Lifka i mog učešća u festivalskim organima. Ali mi je to ostalo u nasleđe, da moram biti tu uz festival dok još imam zdravlja i mogu nešto da doprinesem. O značaju ove manifestacije ona je dopunila:  - Festivali su jedan prozor u svet, to su dani promišljanja estetike raznih naroda i neki reper gde smo otprilike mi. Ti susreti sa ljudima su dragoceni.

Kompozitor Zoran Simjanović, aktuelni član Saveta Festivala evropskog filma Palić, istakao je da mu je drago što je ovogodišnji festival održan i dodao da oni nisu samo značajni informativno, radi gledanja filmova koji neće biti prikazani drugde: - Festivali imaju i jednu fantastičnu vaspitnu ulogu. Kada pratiš publiku koja gleda film, tačno vidiš da li si nešto pogrešio ili nisi. To je jedna od funkcija festivala koju mnogo cenim.

Dragan Stojmenović, reditelj filma „Tritonov vrt” koji je prikazan u selekciji Eco Dox, o specifičnostima snimanja filma rekao je: - Imao sam strah jer je tekst u stihu, da to ne bude previše. Međutim, efekat je bio potpuno suprotan i meni je jako drago zbog toga. U filmu može da se sublimira svaka vrsta umetnosti, tako da je ta poezija u stvari prirodan element. Film šalje i vrlo važnu ekološku poruku, o čemu je reditelj istakao: - Umetnici se filmom bave radi odnosa između ljudi. U 21. veku, u ovom trenutku, možda postoji nešto što je još potrebnije i važnije, a to je odnos čoveka sa prirodom. Mislim da film ima veliku moć da upravo u tom pravcu promeni svest ljudi.

Multimedijalni umetnik Zoran Tairović i filmska producentkinja Ana Renovica su na konferenciji za medije predstavili Međunarodni festival kratkometražnih filmova sa romskom temom FROM, čije je četvrto izdanje održano krajem avgusta ove godine u Malom Iđošu.

Poslednjeg festivalskog dana, u petak 18. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20 časova će biti prikazan film „So od suza” francuskog reditelja Filipa Garela, dok je u 22 časa van konkurencije na programu film „Hotel Beograd” ruskog reditelja Konstantina Statskija, sa Milošem Bikovićem u glavnoj ulozi. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će ne repertoaru biti film „Sluškinja” ukrajinske rediteljke Kristine Sivolap. Na istom mestu u 21:30, na programu je ostvarenje „Patrole” Stefana Komandareva. U bioskopu Abazija u 17:30 biće održana i specijalna projekcija dokumentarnog filma „Zaceli me” rediteljke Danijele Štajnfeld.

Foto: Igor Irge

U slajdu:

1) Zoran Tairović

2) Zoran Simjanović

3) Dragan Stojmenović

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…