Prikazivanje članaka po tagu porodica

* U božićne dane Somborce je rastužio svojim odlaskom primarijus, doktor Branislav Danilović. Jedan od onih sugrađana za koje se retko, slobodno može reći da je bio i da će ostati doktor i prijatelj svih

Kada mu je nakon brojnih strukovnih, društvenih i književnih priznanja stiglo i ono najznačajnije kada je reč je o gradu u kojem je živeo, sklopio uzor-porodicu, radio do poslednjeg dana, Oktobarska nagrada povodom Dana osobođenja Sombora od fašizma 21. oktobra 2015. godine, nepodeljen je bio stav da je nagrada zapravo oličenje beskompromisno nadasve voljene ličnosti. Prilikom uručenja nagrade u svečanoj sali Gradske uprave - Županiji, u obrazloženju je stajalo:

'Primarijus dr Branislav Danilović je rođen 1939. godine u Gnjilanu. Formalno obrazovanje stekao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu a medicinu rada je specijalizovao 1972. godine. Lekar, čije je znanje, briga i humanost, spram pacijenata dokazana i potvrđena radom u ambulantama nekadašnjih somborskih preduzeća, kao što su „Bane Sekulić“, „Vesna“, „Trepča“ i „Rade Končar“. Praktični deo rada upotpunio je nizom edukativnih napisa stavljenih u službu jačanja preventivne samozaštite pacijenata i sugrađana u celini. Više decenija traga po prošlosti Sombora i nastoji da svoje spoznaje pisanom i živom rečju neumorno prenosi sugrađanima i brojnim namernicima a sve u slavu lepote, uzdizanju ugleda u očuvanju vrednosti našeg grada.'

Pozdravljen dugotrajnim aplauzom ispunjene sale Županije, primarijus dr Branislav Danilović u skromnosti svoje veličine zahvalio se sledećim rečima, ali, na kraju u svom stilu ne samo struke, već ponajpre dobre namere i prilikom zahvale, iskoristio momenat da još jednom pruži savet, najdobronamernije kao i uvek upozorenje u vezi sa razlozima zašto društvo mora da misli zašto koliko je značajno aktuelno unapređivati čuvanje jedinog pravog bogatstva kako je govorio, zdravlja:

'Poštovani prisutni sugrađani, kao dobitniku ove značajne nagrade Grada Sombora, dozvolite mi da se sa ovog mesta najpre zahvalim na ukazanoj počasti gradonačelnici grada Sombora Dušanki Golubović i predsedniku Skupštine grada Sombora primarijusu doktoru Zoranu Parčetiću, potom Komisiji koja me je odabrala da primim ovo veliko priznanje i poštovanim predlagačima koji su u meni videli ličnost koja to priznanje zaslužuje. I pozdravljam sve vas prisutne u ovoj Sali kako odbornike, tako i borce i meni drage goste. Istovremeno želim da se zahvalim mojoj recenzentkinji i ostalim saradnicima koji su mi nesebično pomogli da svih dvanaest objavljenih knjiga dožive svetlost dana. Ovim sam delimično ostvario misao našeg velikog Dositeja Obradovića da vreme sve briše, da sam u kamen i knjige ostavio. Isto tako ako ne i više želim da se zahvalim mojoj porodici, naročito mojoj ženi, koja mi je omogućila svojom pažnjom da preživim pet teških operacija, da doživim radnu i životnu penziju, i kvalitetni dostojanstven život. Posebno pozdravljam ovde prisutnu, moju najmlađu unuku Milicu (tom prilikom zaorio se snažan aplauz). Ako bih rekao nešto o sebi, kazao bih samo ovo, da sam sve u životu postigao poštenim radom. On mi je pružio ne samo zadovoljstvo, nego mi je u najtežim danima vraćao samopozdanje i ljubav prema životu. Rad mi je kao lekaru u medicini rada i kao autoru svih knjiga koje sam napisao, a koje su predlagači naveli u Komisiji, poslužio da pobedim strah i neprijatnosti koje bolest sa sobom nosi. Tako sam do sada radio i obećavam koliko me zdravlje i godine posluže, da ću nastaviti sa radom da budućim pokolenjima na osnovu dokumenata iz Istorijskog arhiva u Somboru ostavim zapisan trag o zdravstvenoj kulturi i međuljudskim odnosima o davno stečenoj samostalnosti 1749. godine koju grad i danas čuva kao svoju samobitnost zahvaljući mudrom višenacionalnom razumevanju. Voleo bih da se i u buduće ovako nastavi. Na ovom mestu moram javno da priznam da ću imati jedan neostvaren dug prema zdravstvu ali više prema stanovnicima ovog Okruga da što zbog godina što zbog narušenog zdravlja, ne bih mogao da bez konsultacije i sa pomoći većeg broja lekara da se prihvatim da uradim studiju o promeni strukture smrtnosti u somborskoj bolnici pre i posle bombardovanja NATO bomama. Da je ova studija potrebna ima već naznaka o povećanom broju obolelih od karcinoma štitne žlezde posle 20 godina Černobila. Mi sad ulazimo u taj vremenski period kada se očekuje porast maligniteta i to neće biti više samo stav lekara nego šire društvene zajednice. I sa ovog mesta, ovim predviđanjem, želim da samo upozorim društvo da počne o tome da misli.

~ . ~

(Umesto post scriptuma).

Svoj ugled dragi prijatelj stekao je vrlo jednostavno. Takav kakav u mojim sećanjima a ubeđen sam i mnogoborjnih, i ostaje. Tužan zbog odlaska a srećan što smo dugo bivstvovali kao savremenici, ali i saranici, pamtiću nebrojene susrete. Kako one u Gradskoj hali „Mostonga“ pretežno između dve prvenstvene rukometne utakmice u to zlatno doba tog najtrofejnijeg somborskog ekipnog sporta, tako i na ulicama našega grada. Najčešće, u ulozi lekara somborskih rukometaša, popularnih „romantičara“ kada govorimo o doktorovom angažovanju i u sportu, gde je itekako bodrenjem doprinosio pobedama i konačnom činu da se njegovi „momci“ popnu kao prvi kolektivni somborski sportski tim u samu elitu tadašnje velike države što je bila ogromna stvar. No, novca nije bilo dovoljno pa umesto njih „gore“ ode drugoplasirani Metalac iz Futoga. Obični su rukometaši igrali predigre, subotom uveče u prepunoj velikoj sali "Mostonge" pre svojih sportskih koleginica, rukometašica koje su u vreme dok smo dr Danilović i ja bili naravno, u različitim ulogama, dušom i srcem vezani i za jedan i za drugi klub, harale Jugoslavijom i Evropom, pa će ostati u knjizi mojih sećanja (a dao dragi Bog i nekom budućem publikovanju), naši razmenjeni pozdravi, konsultacije, radovanja zbog sportskih pobeda, isto tako zajedničkih nerviranja zbog sudijskih grešaka i lakrdija, ali smo znali da ostanemo „fini“ spram 'nepripravljenih sudija', u čemu je i toj finoći naravno doktor u odnosu na mene značajno prednjačio. A posebno mi ostaje milo, kada sam kao i „kod rukometašica“, bio konferansije i na muškim rukometnim utakmicama upravo stoga, jer sam sedeo za mikrofonom, tik uz omiljenog, na utakmici dežurnog doktora Danilovića - sa svom njegovom potrebnom opremom i medicinom u uvek brižljivo pripremljenoj torbi.

No naravno, jednakom pažnjom brinuo je i o svim drugim sportistima s obzirom na, opet, naša zajednička susretanja i moje dugogodišnje praćenje sporta, kada bi ga pozivali na mečeve rvači, turnire karatisti, bokseri, džudisti, borci, pa predstavnici bazičnih sportova, da ne pričam o dizanju tegova kada je i u svojim vođenjem trofjenog kluba pridonosio osvajanju brojnih titula... Pazio je da svaki sportista 'ne pretera' u treningu, pa i obratno....

Ini takođe ostaju naši susreti onako jednostavno 'slučajni' a da pravilo ptvrđuje da ništa slučajno nije, jesu baš ova sećanja koja će trajati dok je i mene. Imponovolao mi je kada bi mi još u mlađim mi novinarskim godinama, popularni doktor zastao negde na somborskom „glavnjaku“, informišući me u stilu, „novinaru, imam jednu novu ideju, u planu mi je nova knjiga, pa da malo popričamo..."... „Naravno - uzvraćao sam odmah radosno - jedva čekam, doktore, da objavim o Vašem novom naslovu, saradnja se nastavlja...“

I nastavlja se. Fizički odlazak samo je neminovan deo nastavka života. Doktor Danilović nam je dao tu privilegiju da puno toga naučimo. Savladao sam i ja jednu od lekcija. Itekako važnih. „Manje se nerviraj, ti to nisi zaslužio“. Hvala Vam, na svemu, uvaženi prijatelju! (Siniša Stričević, gl.odg.ur. Novog Radio Sombora, delić ličnih uspomena)

~ . ~

Rubriku dopunjujemo, takođe, sačuvanim tonskim zapisamo (jednim od retko sačuvanih, u nažalost, ugašenom Radio Somboru), kada je koleginica Nataša Turkić, koja je u to vreme uređivala emisiju „Abeceda zdravlja“, subotnji prepodnevni program (zvučni zapis je iz 2006. godine) posvetila intevjuu sa prim. dr Branislavom Danilovićem. Link sa kojeg ponovo možete da čujete ovaj razgovor je sledeći:

https://www.youtube.com/watch?v=B2TvvBQ05KU

~ . ~

- Dodatak: U galeriji, odmah ispod teksta, pogledajte i niz fotografija iz bogate karijere, ponos-porodične, korica objavljenih knjiga, te sa dodele Oktobarske nagrade 2016. godine / uz legendu-objašnjenje uz svaku fotografiju:

1) Na službi u somborskoj "Tekstilnoj", 1976; 2) Preševo, 1944; 3) Umčari, 1962; 4) Studentski dani u Beogradu, 1960; 5) Sa suprugom na Kongresu opšte medicine, Opatija, 1981; 6) Sa suprugom na Kongresu medicine rada, Portorož, 1986; 7) III Simpozijum o cerebrovaskularnim bolestima, Zagreb, 1979; 8) Svečano otvaranje nove galvinizacije "Bane Sekulić", Sombor, 1980; 9) I mesto u dizanju tegova u Jugoslaviji, 1973; 10) Gnjilane, 1964; 11) Proslava 10-godišnjice somborske Medicine rada, 1976; 12) Somborski medicinski dani, 1977; 13) Svetski kongres o povredama na radu, Cavtat, 1977; 14) Dodela plakete Jugoslovenskog saveza "Za zaštitu čovekove sredine" u Somboru, 1977; 15) Autoportret, kod slikara i prijatelja Save Stojkova; 16) Gnjilane, 1964; 17-19) Sa porodicom nakon mature unuka Vuka, 2015; 18) Sa porodicom nakon mature unuke Jelene, 2015; 20-25) Naslovi objavljenih publikacija; 26-35) Sa dodele Oktobarske nagrade grada Sombora za 2016. godinu, svečana sala zgrade Županije: nagradu uručila gradonačelnica Dušanka Golubović; u društvu sa predsednikom Skupštine grada Sombora, pok. prim. dr Zoranom Parčetićem, zamenikom gradonačelnice, današnjim gradonačelnikom grada Sombora Antonijom Ratkovićem i brojnim kolegama, prijateljima i poštovaocima -

Primarijus dr Branislav Danilović ispraćen je u sredu, 5. januara 2022. godine iz kapele na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru

Novi Radio Sombor, Udruženje "PODIUM" i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i GS KUM - Kultura, umetsnot i mediji izražavaju najdublje saučešće porodici preminulog sugrađanina, primarijusa, doktora Branislava Danilovića

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Na sajtu LAG-a: lag-panonskifijaker.rs, objavljeni rezultati Javnog poziva za dodelu bespovratnih sredstava pravnim licima, preduzetnicama, udruženjima koje zastupaju žene na teritoriji Opštine Sombor i Apatin

Reč je o namenskim sredstvima za subvencionisanje nabavke mašina odnosno opreme, softvera ili sticanja nematerijlane imovine u 2021. godini u sklopu projekta „Ako može ona- mogu i ja“, finansiranog od strane Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, a u partnerstvu sa lokalnom samoupravnom Grada Sombora. Kroz projekat je podržano 10 organizacija u vrednosti od po 40 hiljada dinara.

Cilj projekta jeste osnaživanje žena u ruralnim zajednicima i s tim u vezi u petak, 15. oktobra, na Svetski dan žena u ruralnim sredinama, biće dodeljeni ugovori, u "Našem salašu" u Gradini, sa početkom u 13:30 časova. Time će i sibolično biti označen dopinos LAG-a i lokalne samouprave Grada Sombora u cilju stvaranja buduće infrastrukture u službi ženskog preduzetništva.

Beleži....

Srđan Ačanski, dipl.turizmolog

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Prva vest

* Slika - naslovna - sve govori

Dođite u Udruženje - pridružite se i postanite deo ove velike porodice. Na naslovnoj fotografiji možete da se upoznate sa pojedinostima u vezi sa obeležavanjem Međunarodnog dana (1. oktobar) i aktivnostima koje su vam vredne članice i članovi ovog Udruženja pripremili tokom čitavog ovog meseca.

U zdravlju bili svi. Uživajte!

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
* Moja najranija sećanja dosežu u ulicu Branka Radičevica u Somboru, u kuću u kojoj sam prošlog veka rođena. Odrasla sam u velikoj porodici jer su moji roditelji uz mene podigli i tatine dve sestre i brata. Bila sam stoga veoma radoznalo dete. Prvi razred a posle i celokupno moje školovanje protekli su na Selenči u Sportskoj ulici. Od kako znam za sebe i slova čini mi se da volim i da pišem. U nižim razredima učiteljica je to vešto podsticala kod mene a u višim već sam pisala i objavljivala u školskom časopisu
 
Srednja pedagoška škola, je prosto pružala mogućnost da gradim ovu svoju veštinu. Još u osmom razrednu osnovne škole postala sam član redakcije čuvenog omladinskog lista, Pokret. Tu sam učila od najboljih, Mirjane Velimirović, Andrije Sremčevića, Davida Kecmana Dake, Nikole Relića. Uvek uz najbolje, Sinišu Stričevića, Renatu Buljovčić, Miodraga Kovačića.
 
Nikada necu zaboraviti rad u redakciji, tekstove koje smo objavljivali. Moj prvi intervju sa Mate Parlovim kada je postao Evropski prvak. Bila su to predivna sećanja i divne škole ne samo novinarstva nego i života.
 
Smatrajući pisanje i lepu reč, prosto mojim darom, za studije sam izabrala nesto malo drugačije. Podignuta u porodici punoj empatije, kosmopolitizma i želje za novim moj studenski put me je odveo na sociologiju. Prelepa nauka koja pruža toliko lepih stvari i više od tri i po hiljade mojih učenik , danas na svim kontinentima i u svim profesijama. Za devetnaest godina rada u Somborskoj Gimnaziji ostavili smo nebrojeno humanitarni akcija, pomoći i znanja u gotovo svim oblastima rada.
 
I danas uživam blagodeti tog minulog rada. Svakoga dana jave se bar dva, tri moja učenika, pitaju kako je i da li nešto treba.
 
Moj Sombor je bio ceo moj svet.
 
Ali nakon jedne porodične tragedije, ja sam odlučila da posle punih 57 godina života u njemu, ispunim poslednju želju svog rano preminulog supruga i doselim se u Novi Sad.
 
To je grad u kom smo oboje studirali, u koji smo nakon penzionisanja želeli da se doselimo.
 
Ali "čovek snuje, Bog ostvaruje."
 
Tako sam se ja pre pet godina sama obrela u gradu naše mladosti. Katedrala, Miletićev spomenik i capmus i dalje su bili na starom mestu.... Ljudi su bili posve drugi, a ja sam uz jednog udomljenog psa kog sam povela iz Sombora bila stranac i započinjala sam život. Nije ni malo bilo lako. Nakon pola godine nedostajao mi je pisao. Tako je počeo rad u inkluziji. I tako sam upoznala divnu Mariju Protić, koleginicu, profesorku matematike i predsednika udruženja roditelja dece sa autizmom. Tako je počelo naše druženje i borba da se u Novom Sadu oformi Pokret za socijalnu inkluziju Novi Sad. Pokret danas ima oko petsto članova ličnih pratilaca, neposredno uključenih u rad sa decom koja imaju smetnje u razvoju.
 
I sama se time bavim. Počelo je još u Somboru kada sam brinula o Marku Vlaisavljeviću koji je tada pohađao peti razred osnovne škole. Sa ponosom ću reći da je Marko danas u stručnoj srednjoj školi sa Domom učenika, pohađa drugi razred, zahvaljujući sopstvenoj upornosti i upornosti bake Slavice Ačai. Baveći se ovim radom još od 2010. sam aktivna u asocijaciji Vjernici za mir.
 
Upravo ovih dana u mojoj 63. godini, skupljam papire da apliciram za upis na master studije: Međureligijski studij i izgradnja mira u Sarajevu, koga organizuju čak tri fakulteta: Pravoslavni bogoslovski fakultet "Sv. Vasilije Ostroški" - Foča, Istočno Sarajevo, Katolički bogoslovni fakultet Sarajevo i Fakultet islamskih nauka Sarajevo.
 
Želja mi je da dam svoj doprinos u mojoj nauci i tema koja me veoma zaokuplja je "Položaj žene u Hrišćanstvu i Islamu".
 
Pišem i priče za decu, pod radnim nazivom "Priče iz dečije sobe".
 
Iako su moji dani potpuno ispunjeni obavezama, uvek ostane vremena i za šetnju ili druženje u ovom divnom gradu.
 
Kao svaka starija osoba i ja tu i tamo imam i po koji zdravstveni problem, pa tako ovih dana čekam ugradnju totalne proteze desnog kolena. Nije strašno, u sali će u ekipi biti i bivša učenica iz "šesnajstice" i divan čovek i divan lekar. A posle tokom oporavka o mom zdravlju brinuće čuveni fizijatar, takođe prijatelj iz "šesnajstice". Svugde, na svakom koraku srećem svoje učenike i mogu reći da mi oni čine smisao mog postojanja. I prosto u njima vidim inspiraciju da nema stajanja, samo napred.
 
Uvek ovako s jeseni u mene se uvuče seta. Setim se somborskog Venca pod lišćem, lizalice sa ugla od Janovića i puta do kuće u ulici Branka Radičevića... Retko dolazim u moj Sombor. Ovde se brzo živi, ritam grada je prosto nezaustavljiv. Ali često sam sećanjem u mom Somboru sa onima koji su ostali tamo.
 
Danas je mali praznik za mene. Opredelila sam se da ostatak svog života posvetim pre svega deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama, ali i studiranju i pisanju. I zato sam iz osećanja duga prema svojim rano preminulim roditeljima, rešila da ponovo vratim svoje devojačko prezime po kome sam pišući svoje prve tekstove i bila prepoznatljiva.
 
Danas je postalo pravosnažno to rešenje i eto ja sam opet ona Ljiljana Agatić, koja slaže slova i piše priče. Koliko zanimljive, presudite sami.
 
Ja se ovim činom veoma ponosim. Pozdravljam sve svoje kolege, pre svega veoma cenjenog kolegu Sinišu Stričevića a onda i sve druge.
 
Sve moje drage Somborce, grlim i pozdravljam jednim, velikim, Novosadskim pozdravom, živo i zdravo mi bili svi, do nekog sledećeg susreta, voli vas vaša,
Ljiljana Agatić
 
----------------
Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Prva vest

* O čuvarima istorije u čast svojih slavnih predaka solunskih dobrovoljaca koji su dali snažnu poruku - Deco, ovde vam je mesto, pisali smo juče u našoj prvoj reportaži, posvećenoj godišnjoj Skupštini Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije koja je bilo više nego Skupština, pa želimo dati i nastavke - u ovom primeru, šta je ustvari prethodilo veličanstvenom događaju u najsevernijem mestu Srbije, tog ne samo Suncem okupanog prvog subotnjeg juslog dana... 

Zagrljaji a kao učinilo se, susreću se svaki dan - kako su postepeno pristizali iz svih krajeva Vojvodine iako su se pojedini, ovde upoznali. Pred zakazanim mestom, zdanjem somborske Gradske uprave ili kako Somborci i dalje obično kažu, Županijom, pa ste se i vi uz njih jednostavno stopili u istu porodicu. 

Uputili smo se svi ubrzo potom gore, na sprat u čuvenu Svečanu salu - gde je goste i njihove domaćine dočekao Milan Stepanović, somborski zavičajni istoričar, publicista, hroničar, književnik. Većini (i "domaćima) koja je ovde došla prvi put, govorio je uobičajeno nadahunto o čuvenoj slici najvećeg evropskog formata (4 x 7 metara) - "Bitka kod Sente" Ferenca Ajzenhuta, nastaloj 1896. godine. Besedio je Stepanović naravno i o drugim brojnim podacima, zanimljivostima iz bogate prošlosti Sombora i šire somborske sredine, da bi gosti potom postavili više pitanja zaintrigirani onim što su čuli ili saznali. Odgovori usledili, iz prve ruke.

A isto tako, spontano sa znatiželjom nastavljeno je upoznavanje sa pojedinim od inih znamenitosti Sombora, tokom šetnje glavnom ulicom, Kralja Petra Prvog. Susreti sa - bezvremenima: od spomenika velikana somborske književnosti, umetnosti, kulture koji su imenom nadzišli prostor i vreme osvajajući iz Sombora, svojim delima svet, pa se tako zadržavajući kraj spomenika Veljku Petroviću pred zgradom somborske Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki", odmah potom, sve u nizu, uz bistu prvog filmadžije i režisera ovdašnjeg sa balkanskih prostora, Ernesta Bošnjaka i naravno, skoro tik uz njega, na klupi sa Lazom Kostićem i prepričavanjem doživljaja o kojima nikad dosta kada je o Čika Laki reč, uz svakako neizostavno podsećanje na najljubavniju srpsku pesmu, Santa Maria Della Salute...

I najzad, nakon srdačnosti i zahvale sa Stepanovićem, dođe trenutak i za ono najvažnije - put za Rastinu i odavanje počasti svojim slavnim precima, Hercegovcima, Ličanima, Bosancima, Dalmatincima, Banijcima... čiji se potomci naseliše u tom od severa Bačke živopisju. O tome u reportaži (prvi deo) u linku ispod, podsetnik:

https://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/5429-rastina-cuvari-istorije-u-cast-svojih-slavnih-predaka-solunskih-dobrovoljaca-dali-snaznu-poruku-deco-ovde-vam-je-mesto,

a ovakve priče u interakciji života juče-danas-sutra, dobijaju svoje itekako nove nastavke...

- Pogledajte i fotografije u slajdovima ispod teksta -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* U okviru trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 13. do 16. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor, Glavni program će predstaviti pet ostvarenja iz naše zemlje i Evrope: „Koncentriši se, baba“ Pjera Žalice, „Oaza“ Ivana Ikića, „Mater“ Jure Pavlovića, „Undine“ Kristijana Pecolda  i „Znoj“ Magnusa fon Horna. Žiri glavne, takmičarske selekcije, čine glumac Petar Strugar, glumica Marija Bergam, i filmski producent Filip Feti Dautović

Dejan Dabić, selektor festivala, o Glavnom programu kaže: - Ovogodišnji glavni takmičarski program, kako bi sportski novinari rekli, biće spoj mladosti i iskustva, ali svakako da je reč o ostvarenjima sa značajnim festivalskim i stručnim referencama, ali i potencijalom da budu zanimljivi i istinskim filmofilima. U fokusu većine filmova je potreba za nalaženjem istinske ljubavi, ali su tu i filmovi koji se bave ličnim i porodičnim preispitivanjima. Većina filmova sa savremenom tematikom, ali tu su i filmovi iz bliske prošlosti, bez velikih istorijskih tema. Kao da su se autori odlučili da glavni junaci, pre svega, budu obični ljudi.

Radnja filma „Koncentriši se, baba“ događa se u aprilu 1992. godine uoči rata u SFRJ. Mnogobrojna porodica koja živi širom nekadašnje zajedničke države, okuplja se u Sarajevu oko postelje stare majke koja je na samrti, ali prognoza porodičnog lekara da je njena smrt pitanje minuta, pretvara se u sate, a na kraju i u dane. Počinju spletke oko nasledstva, a naročito oko velike porodične kuće u Sarajevu. Intrige većini članova porodice postaju važnije od zastrašujućih znakova nadolazeće kataklizme. Film je otvorio prošlogodišnji Sarajevo Film Festival.

Film „Oaza” prati troje protagonista u instituciji za mlade sa posebnim potrebama, Marija se ubrzo sprijatelji sa podjednako neustrašivom devojkom Draganom. Kada postane jasno da su obe zaljubljene u povučenog mladića Roberta, njihov odnos biva ugrožen i postepeno prerasta u opasnu igru žmurke sa ciljem da se on osvoji. Film je imao premijeru na festivalu u Veneciji 2020. godine, gde je dobio nagradu Label Europa Cinemas, a na ovogodišnjem Festu proglašen je i najboljim filmom glavnog takmičarskog programa.

U filmu „Mater”, nakon godina provedenih u Nemačkoj, Jasna se vraća u Hrvatsku kako bi se brinula o majci, koja je na samrti. Majčino oslabljeno telo čak i prikovano za krevet zrači zastrašujućim autoritetom koji se nadvija nad svima u njenoj blizini. Kako dani prolaze, Jasna se zapliće u mrežu zameranja od kojih je očajnički pokušavala pobeći. „Mater“ je debitantski celovečernji igrani film autora Jure Pavlovića koji je za kratkometražni igrani film „Piknik“ svojevremeno dobio nagradu Evropske filmske akademije, a hrvatski kritičari proglasili su ga i za najbolji hrvatski film u prošloj godini.

„Undine” je film o istoričarki koja radi kao kustostkinja u jednom od muzeja u Berlinu. Nestvarno lepa, zna sve o Humbolt Forumu, a način na koji iznosi svoje znanje o istoriji grada koji je izgrađen na močvari, posetiocima muzeja je impresivan. Njena stara ljubav Johanes odlazi i ceo njen svet se raspada. Sasvim slučajno upoznaje Kristofa, ronioca koji radi na podvodnim istraživanjima. Zaljubljuje se u njega i čini se da novi život za nju tek počinje. Film je dobio nagradu FIPRESCI na festivalu u Berlinu, a nominovan je i za nagradu Evropske filmske akademije dok je glavna glumica Paula Bir nagrađena nagradom Evropske filmske akademije i nagradom za najbolju glumicu na festivalu u Berlinu.

Film „Znoj” o usamljenosti i potrebi za intimnošću u vreme društvenih mreža, imao je premijeru na online filmskom festivalu u Kanu 2020. godine. Prati život influenserke i fitnes instruktorke, Silvije Zajec. Ona je zgodna, popularna, okružena vernim saradnicima i pratiocima, ali u stvarnosti i sama traga za ljubavlju i nežnošću. Producent filma smatra da ovo ostvarenje postavlja brojna pitanja u doba instagram ere, a jedno od važnijih je - „da li ljubav u životu može biti zamenjena brojem lajkova na društvenim mrežama?“

Na repertoaru Trećeg somborskog filmskog festivala će se naći 15 filmova u pet selekcija: Glavni program, Selekcija mladih autora, Panorama švedskog filma, Kad bi Sombor bio Holivud i Filmski matine za decu, a selektor programa je Dejan Dabić. Osim filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će se održavati promocije knjiga, filmova, radionice i koncerti.

Ulaz na sve programe trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a filmovi i prateći programi će se održavati u Atrijumu Gradske kuće, Dvorištu Gradskog muzeja Sombor, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor, i na Trgu Svetog Đorđa.

- U dodatku: slajd fotografije: 1) Iz filma "Mater", 2) "Oaza", 3) "Undine", Paula Beer, fotograf Christian Schulz, Schramm Film, 4) "Znoj", 5) Treći Somborski filmski festival, ovogodišnji plakat

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Kultura
Strana 1 od 3

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…