Prikazivanje članaka po tagu pokrajina

* Krećemo sa novim serijalom tekstova o putovanju evropskim gradovima pod nazivom „Putešestvije“, počećemo sa Drezdenom

~ . ~

Na samom istoku Nemačke, nedaleko od češke granice, na reci Elbi smestio se grad Drezden. Grad se nalazi u sastavu nemačke savezne pokrajine Saksonija, od 1949. do 1989. godine nalazio se u sastavu Demokratske Republike Nemačke. Reka Elba (Lab) deli grad na stari (Altstadt) i novi (Neustadt) a spajaju ih 4 mosta.

(Plan ili mapa grada u Drezdenu nije džaba

košta simboličnih 1 evro)

Grad zovu i „Venecija na Elbi“ zbog velikog broja građevina koje potiču iz tog perioda. Za vreme Drugog svetskog rata grad je bombardovan nekoliko puta od strane saveznika, pod izgovorom da je veliko nacističko uporište, i ako za te tvrdnje uopšte nije bilo relevantnih dokaza, tako da je skoro sav uži centar grada bio sravnjen sa zemljom.

Nakon rata, Nemačka Demokratska Republika uz pomoć Sovjetskog Saveza obnavlja barokno jezgro grada. Bogorodičina crkva jedina biva ostavljena neobnovljena kao podsetnik na strahote bombardovanja.

Crkva ostaje u tom stanju nešto zbog toga da bude podsetnik, a više zbog toga što je DDR bila država koja je počivala na marksističkom uređenju, pa obnavaljanje verskih objekata bilo koje religije, nije spadalo u listu prioriteta, pogotovo što je većinu obnove pomagao zapravo SSSR, zemlja gde je religija bila izričito zabranjena.

Posle ujedinjenja Nemačke pokrenuta je incijativa za obnovu crkve; obnova počinje 1994. godine i traje do 2002, kada je i završena. Najveći donatori su bili Englezi, čije je ratno vazduhoplovstvo zajedno sa američkim bombardovalo grad.

(U blizini nemačko-češke granice, Elba /Lab)

U gradu živi oko 500.000 stanovnika a u široj gradskoj konglomeraciji oko 1,3 miliona. Grad je jedan od centara Lužičkih Srba u Istočnoj Nemačkoj, malobrojnog slovenskog naroda koji je uspeo da sačuva svoje tradicionalne običaje, uprkos pokušajima nasilne germanizacije, naročito za vreme nacističkog režima.

~ . ~

O Lužičkim Srbima

Lužički Srbi su stari zapadnoslovenski narod koji živi u istočnom delu Nemačke, u pokrajinama Saksonija i Brandenburg. Lužičkih Srba ukupno ima oko 60.000, a po veroispovesti su većinom  protestanti, a manjim delom katolici, naseljavaju područje jugoistočno od Berlina prema poljskoj i češkoj granici, sve do Drezdena.

*Zastava Lužičkih Srba od 1848. godine, sa obavezom javnog isticanja na javnim ustanovama

u dve savezne pokrajine Saksonija i Brandenburg

(zastava Lužičkih Srba na sebi ima tri boje,

kao i većina slovenskih zemalja,

samo u drugačijem rasporedu

plavo, crveno i belo....)

~ . ~

Područje se deli na dve geografske oblasti, a to su Gornja Lužica  čije je kulturno središte Budišin (nem: Bautzen) i Donja Lužica sa središtem Kočebuz (nem: Cottbus).

Gornja Lužica je bila u sastavu Saksonije, u čijem sastavu se nalazi i danas, dok se Donja Lužica nalazila u sastavu Pruske, a danas je deo nemačke pokrajine Brandeburg. Govore dva slična jezika: gornjo-lužičkosrpski i donjo-lužičkosrpski, oba spadaju u slovensku grupu indoevropske porodice jezika.

(Mapa istočnog dela Nemačke na kojoj je obeležen Kočebuz (nem: Cottbus), središte Donje Lužice)

Do Drugog svetskog rata Lužički Srbi su za svoje pismo koristili goticu i latinicu, dok se danas služe samo latinicom. Lužički Srbi sebe nazivaju različitim imenima, zavisno o tome da li su Gornje ili Donje-Lužički Srbi: Serbja, Serb, Serbowka, dok Srbe koje žive na Balkanu nazivaju Južni Serbja.

- U ovom tekstu nećemo ulaziti u neku dublju raspravu o Lužičkim Srbima, pošto je tekst više putopisnog karaktera -

Lužički Srbi su osnovali Drezden, sam naziv grada na lužičko-srpskom (Drežďany) znači šuma ili šumoviti predeo i sam naziv reke Elbe(Lab-e) ima lužičko-srpske korene. Topografski nazivi u ovom delu nemačke upućuju na slovensko poreklo imena. Nakon otkrivanja rudnih bogatstava, na Rudnoj gori u blizini Drezdena u njega počinju da se doseljavaju Nemci i grad postaje nemački.

(Jedan od 4 mosta na Elbi između starog (Altstadt) i novog dela grada (Neustadt/)

~ . ~

O istoriji grada

Grad 1206. godine postaje privremeno sedište grofa, a od 1270. godine, glavni grad Maksgrofovije Meissen i naziva se Civitas Dresdene. Od 1485. u gradu je stolovao vojvoda Saksonije koji je od 1547. bio izborni knez Svetog rimskog carstva. U Drezdenu je Fridrih Šiler napisao tekst Ode radosti, koja je kasnije postala neslužbena himna Evrope.  Drezden 1806. godine postaje glavni grad samostalne Kraljevine Saksonije, koja je od 1871. deo ujedinjene Nemačke. Za vreme Napoleonovog pohoda 1813. bio je baza francuske vojske.

U to doba grad se brzo industrijalizuje zbog čega se naglo povećava broj stanovnika. Početkom dvadesetog veka posebno se razvija umetnost zbog čega grad nazivaju Firencom na Labi, i jedan od retkih gradova koji gubi status zaštite UNESCO-a zbog izgradnje novog mosta sa četri trake u strogom centru grada.

(Ulaz u stari deo grada (Altstadt, naš novinar-autor putopisa, Srđan Ačanski)

Poznate građevine u gradu koje treba posetiti

~ . ~

Najznačajnije građevine iz doba baroka su Opera Zemper, Palata Cvinger*, Bogorodičina protestantska crkva*, Dvorska rimokatolička crkva, Državni muzej Drezden, Zid Saskih vojvoda*.....

*Bogorodičina protestantska crkva je barokna, koju je arhitekta Georg Ber započeo 1726, dok je izgradnja završena posle njegove smrti, 1743. Smatra se jednom od najlepših evanđelističkih crkava u Nemačkoj i predstavlja jedan od simbola grada.

*Palata Cvinger izgrađena u stilu arhitekture baroka. Njen graditelj je bio dvorski arhitekta Mateus Danijel Pepelman. Služila je kao oranžerija, izložbena galerija i festivalska arena drezdenskog dvora, građena od 1710-1728. po planu arhitekte Poeppelmanna.

(Palati Cvinger, po oblačnom danu više pristaju crno-bele slike)

*Zid Saskih vojvoda predstavlja hiljadugodišnju istoriju porodice Wettin, od XII veka i Konrada Velikog, do Fridricha III, poslednjeg saskog kralja, čija je vladavina završena 1918. godine. Zid je napravljen od 25.000 pločica porcelana, 102 metra dug i 10 metara visok, najveći je prikaz te vrste na svetu.

Što se tiče šopinga, svakako treba posetiti Alt-Markt bazar, gde se nalaze prodavnice mnogih svetskih brendova..... a možete se odmoriti i popiti kafu u nekom od brojnih kafića....

~ . ~

Sport

*Šal Dinamo Drezdena, nekadašnjeg milicijskog kluba - prvaka bivšeg DDR-a, osnovanog 1950. godine, sa svojom parolom DIE MACHT AUS DEM OSTEN

(širom istočne Evrope od Moskve do Istočnog Berlina, imena Dinamo su davali milicijskim klubovima Dinamo Bukurešt, Moskva.....)

(ŠAL IZ LIČNE KOLEKCIJE....)

Što se tiče sporta grad je poznat po Fudbalskom klubu Dinamo, koji je osnovan 1950. godine za vreme DDR-a, klub osvaja 8 titula prvaka države, dok kup osvaja takođe, 8 puta. Bio je jedan od najpopularnijih sportskih društava u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Klub beleži i 8 značajnijih nastupa u evropskim takmičenjima, Kup pobednika kupova, četvrtfinala 1984/85, 1985/86, Kup UEFA, četvrtfinale 1972/73, 1975/76, polufinale 1988/89, te četvrtfinala Lige/Kupa šampiona 1976/77, 1978/79, 1990/91. gde ispada od naše Crvene Zvezde koja te sezone osvaja Kup šampiona.

Posle ujedinjenja Nemačke klub igra u Bundes ligi od 1991-1995. godine, nakon čega tavori u nižerazrednim takmičenjima; posle stabilazije kluba 2006. godine, zabeležen je ulazak u Treću ligu, da bi 2015. godine postao stabilan drugoligaš.

Klub svoje utakmice igra na stadionu „Rudolf Harbrig“, kapaciteta 32.066 gledalaca.

Interesantna je činjenica da nakon eliminacije od naše Crvene Zvezde, klub nije igrao ni u jednom evro-takmičenju. Crvena Zvezda je te godine osvojila Kup/Ligu šampiona, a Dinamo Drezden je izbacila u četvrtfinalu sa obe pobede po (3:0) ; (0:3) a utakmica u Drezdenu je bila prekinuta.....

*Ujedinjem dve Nemačke 1989. godine. prestaje i proizvodnja čuvenog "plastičnog auta koji ne trune", Trabanta koji je ranije bio česta pojava na putevima zemalja Istočnog bloka, pa i kod naših suseda Mađara, a bogami i kod nas...... tačnije, proizvodnja je zvanično prestala 1991. godine samo što je u poslednjim generacijama dvotaktni motor zamenjen četvorocilindričnim motorom, koji je zajedno sa menjačem preuzet iz prve generacije vw pola, nakon čega se pogon Zwikau-u definitivno i zauvek gasi, a Trabant i njegov stariji brat Wartburg odlaze u istoriju..... kao ovaj naš na slici.... u garažu nekog muzeja...

(Za kraj malo i novijih automobila, "Swisshotel "Drezden, centar starog dela grada, pozdrav za ljubazne domaćine)

Malo o "ovom, malo o onom" i dođosmo do kraja, nadam se da ste uživali; u sledećem tekstu obradićemo jedan grad od čuvenog trojca glavnih gradova „tri B“ (Beč, Bratislava, Budimpešta) iz popularno nazvane tzv. „Mittel" Evrope. 

piše i fotografiše: Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
* Poslanici Skupštine Vojvodine usvojili su danas rebalans budžeta za 2021. godinu u kojem je pokrajinska kasa veća za 2,3 milijarde dinara i iznosi 77,5 milijardi dinara
 
Namera Pokrajinske vlade je da 2,3 milijarde usmeri za završetak i opremanje objekta Kamenica 3 sa PET centrom, završetak lokalnog puta od regionalnog značaja Stapar-Sivac i uređenje starog jezgra Sremskih Karlovaca.
 
Predsednik Vlade Igor Mirović rekao je ranije da su u pitanju 2,3 milijarde neutrošenih i prenetih prihoda iz 2020. koji će biti usmerene u investicije za kapitalne rashode.
 
Skupština Vojvodine danas je usvojila i odluku o izvršenju budžeta pokrajine za 2020. godinu sa 95 glasova za i 10 protiv.
 
Izvor: Beta; eKapija
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

(Privatno pismo):

“Postovanje Siniša Vidim da na svom profilu objavljujes vesti i podrzavas sve sto se tice osnivanja zajednice klubova, a da prethodno nisi cuo drugu stranu. RSV postoji 70. godina i zaslužuje vise poštovanja.Kad smo se čuli obećao si da ces nas kontaktirati u vezi toga, neznam zašto je to izostalo. U svakom slučaju ne želim da vodim raspravu po društvenim mrežama po tom pitanju. Sve sto smo imali da kažemo po tom pitanju smo rekli na zvaničnim sastancima organa i tela RSV. Saopštenja po tom pitanju smo u nekoliko navrata objavili na Web sajtu savezu. Mi se znamo dosta dugo, smatram da te nisam nikad povredio i uvredio i da smo zaslužili vise poštovanja. U svakom slučaju vi nastavite sa vašim izveštavanjem, u poslovnu politiku i nacin vašeg izveštavanje nećemo se mešati. Veliki pozdrav i srecno...”

.....

(Javni odgovor):

Poštovanje, Slobodane,

Kada si mi u utorak, 29. septembra 2020. u 20 časova 41 minut, poslao poruku u mesindžer mog privatnog fejsbuk naloga (pp poruke), pomislio sam prvo, da želiš privatno da me pozdraviš ili nešto upitaš, recimo, zdravlje - koje je i najvažnije, kako se osećam nakon smrti oboje roditelja u samo dva meseca, imam li problema u vezi sa “izlaženjem kraja na kraj” pošto su mediji danas u nezavidnoj situaciji, te znaš i sam posle gašenja starog Radio Sombora, kada sam ostao bez posla i plate, da sam pokrenuo Novi Radio Sombor, smogao nekako snage i borimo se. Sve u smislu solidarnosti. Pomsilio sam, da mi se zato obraćaš. Jer reč je o pp porukama. S tvoje i jednako, moje strane, solidarnosti. Naravno, nikada ne kukam, o privatnim problemima i životu pogotovo, nastojim da probleme i potrebe rešavam sam a sa, pouzdanim i vrednim saradnicima koji iskreno, gotovo isključivo volonterski rade, kako sastavljam taj famozni, kraj sa krajem pa što se tog poslovnog dela tiče eto nekako guramo, dakle to sam mogao da pomislim da želiš da me pitaš, osim nekih možda i drugih privatnih tema o kojima dugogodišnji drugari kao što i sam kažeš da jesmo - pričaju, u stilu, “ej dobra ti je ona pesma, gde si nabavio papagaje i zečeve, kod nas je lepo vreme, praviš li zimnicu…”. Tako razgovaram privano veruj, sa brojnim dugogodišnjim prijateljicama i prijateljima i iz rukometnog sveta, kao sav normalan svet.

Kako u osnovnoj definiciji solidarnosti jeste pažnja jednih prema drugima, ona postoji kako privatno, tako postoji dakako, i poslovno. S obzirom da u tvojem pp nije bilo - pp, već kada sam pročitao, shvatio sam to - ne kao neki ne daj bože, pritisak na mene ili novinarstvo uopšte (a mogao bih i tako da shvatim), već da tvoje pisanje nije sadržalo ijednu privatnu temu. Zašto dakle, pišem javno? Pa zato što ne znam da pišem pp kada su javne stvari bilo koje vrste u pitanju a ti o njima meni pišeš u pp. To je suština. Ali hajde da i to razumem. Ali ne razumem, prvo kao čovek, pa onda kao novinar koji je kao što znaš, decenijama vezan za sport, a upravo velikim delom baš za, meni i lično posebno drag rukomet, zašto stavljaš u prvo lice jednine RSV (ili bilo koji organ ovoga sveta), a ne činioce, koji su ključni, jedini i neposredni proizvođači?! = Rukmetašice, rukometaše i trenere. Svi ostali, od najvišeg rukometnog vrha, funkcionera, saveza, rukometnih i klupskih radnika, u funkciji su upravo igračica, igrača i trenera. Obrnuto, ne bi moglo da funkcioniše. Zašto? Pa baš zato kao što kažeš, RSV je osnovan pre 70 godina, a ta organizacija je osnovana samim tim što su osnovani klubovi. A da nije bilo LJUDI, po selima, gradovima, talenata, tih velikih-malih poslenika koji su srce davali za svoju decu i to i dalje čine, kako bi bilo ijednog mogućeg saveza, ne samo RSV? I još jedno pitanje, sa "zašto": Zašto uopšte naglašavati postojanje RSV, sastanke i odluke, citiram, “zvaničnih sastanaka, organa, tela…”. Svi organi i tela konkretno sada, RSV ne bi imala logički svrhu da postoje, da ne postoje klubovi. Oni sU važni. Bilo čiji lični interes uvek je padao u vodu. Pre ili kasnije. Život, puls, potrebe, problemi i troškovi, to je fokus pažnje, to je realizovani sedmerac ili uspešna odbrana "zicera" od strane golmana: Dakle, najvažniji su klubovi, igračice, igrači, treneri. Svi mi ostali, u funkciji smo njih. I rukovodioci i mediji. Svi. A publika i navijači su tu, da bodre klubove - jer i bez njih se ne može. Uz publiku, navijače i javnost, naravno sve je lepše, zato tribine i postoje, zato se neposredni proizvođači i trude. Da bi publika bila što zadovoljnija.

Da ne bismo skretali sa teme (uz sve godine našeg prijateljstva čijem se nastavku radujem) i uz činjenicu da smo i u somborskom klubu (gde sam takođe prošao sve lične “selekcije”, od tehničkog sekretara do predsednika Skupštine kluba, od slavnih dana kada je somborski ŽRK bio više puta u samom domaćem i evropskom vrhu, pa do sada kada je u najnižem rangu), pa i tos sve prebolimo i preživimo naravno, želeo sam reći da smo uvek cenili, kada “nam” sude na domaćem terenu ravnopravno, poput dva po mojoj ličnoj proceni (verujem da u tome nisam usamljen) do sada najuvaženija sudijska para, Branka Marić-Zorica Gardinovački i Štefan Jug-Bogdan Jegič. Ti (Slobodan Višekruna-Zoran Stanojević) u tim zlatnim rekao bih i sudijskim vremenima, bili ste odmah uz rame po meni, nedostižnom pomenutom sudijskom jugo-srpsko-slovenačkom dvojcu. Možda još poneki drugi par, mada ih je u ta doba bilo zaista prilično kvalitetnih. Uvek su utakmice tada završavane na sveopšte zadovoljstvo, bez obzira na njihov ishod. I iskren sam kao bez lažne skromnosti, uvek - uvek sam se radovao kada sam u biltenu video da će nam suditi najbolje i najlepše, Branka i Zorica. Ne samo što su najlepše, nego zato što tu nema pardona. A to smo svi cenili i voleli.

Vraćam se zato na akteulnu, sadašanju, sasvim sam saglasan većini - goruću temu, koja isto tako, nema pardona. Pa zašto goruću?-ako nigde ne gori, jer sve ljudi mogu da reše. Ljudi! Svi smo svedoci toga da su problemi u rukometu Vojvodine nagomilani. Sada su očigledno kulminirali. Prvenstveno oni, naravno, materijalne prirode. Novca za dosadašnju vrstu i način takmičenja, jednostavno, nema. Svedok sam kako funkcioneri klubova, nakon utakmice, pabirče po džepovima, ispražnjenim klupskim kasama, pozajmljuju jedni od drugih-predsednici od trenera ili obrnuto... ne bi li uspeli da isplate takse, dnevnice, putne troškove ili šta već, službenim licima nakon samo jedne prvenstvene utakmice. O nekadašnjim stipendijama, hranarinama, platama igračima, trenerima, koje su naravno zaslužili, ne možemo da govorimo jer je to stvar već davnih prošlih vremena. Klubovi, jednostavno, najblaže rečeno, preživljavaju. Gase se mnogi, oni duge tradicije. Podrška i solidarnost izostaje. Od onih - koji treba prvi da brinu o njima. Jer su njihovi službenici. U Rukometnom savezu Vojvodine. Ali, naplaćivanja ostaju. I bivaju što je još strašnije, sve veća. Ono što je srž teme, jeste upravo to: Zašto niste prihvatili u Savezu (RSV) molbe klubova da budu ukinute smanjene kotizacije, bar u vreme pandemije i postpandemije? Najviši državni vrh nalazi rešenja za građane da lakše žive. Pa kako klubovi da isplate "za ono" što nisu ni igrali? I to, kažem - baš u vreme koje je pogodilo sve nas i čitavu planetu, Covid-19? Zašto pandemija nije bila dovoljna, da kažete, da odlučite: Sad ste oslobođeni kotizacija, da biste mogli da uopšte, otpočnete takmičenje? Moj stav, kada sam video kolike su kotizacije bile za sadašnje baraže za popunu liga, umalo me veruj, šlog nije strefio.

Jer, to je Solidarnost, krupnim slovom. Grupna, kolektina, sverazumna. Ako je sa bilo čije strane izostala, a jeste, onda ne možemo govoriti o dijalogu. A dijalog je sada neophodan i preko potreban i on je jedino moguće rešenje da bi ovaj problem bio prevaziđen.

“Mi se znamo dosta dugo, smatram da te nisam nikad povredio i uvredio i da smo zaslužili vise poštovanja.” Ponavljam ovaj tvoj citat, jer ko govori o povredi, uvredi i šta je to objavljeno, a da “smo zaslužili više poštovanja”? U tekstu nisi ni pomenut da bi sada samog sebe prozvao, pa ne vidim razloga zašto si napisao “da smo zaslužili više poštovanja”. Preneo sam, jednostavno, pismo javnosti od strane Zajednice klubova RSV koja je Novom Radio Somboru, kao i drugim medijima, dostavila službeno dopis. I to je to. Kažeš, zašto se nisam prethodno obratio vama, a kako prethodno, znači da su problemi ipak postojeći? I zato, nadalje, što se novoformirana Zajednica klubova RSV (čija je predsednica odnosno zastupnica Udruženja upisanog u APR Katarina Radović iz Rume), koju kažeš “podržavam”, zvanično i službeno - mejlom, ponavljam, obratila medijima, ali ne znam da li drugi mediji, a medij koji uređujem nije dobio nijedan do ovoga časa, mejl, niti drugu vrstu poslovnog-službenog-zvaničnog obraćanja, u formi relevantnog saopštenja ili sličnovrsnog dopisa, od strane RSV, da bih uopšte bilo šta mogao i da objavim. Naravno da bih objavio. Novi Radio Sombor objavljuje sve relevantne aktuelnosti i događaje. I ključno: Zašto postoji ono u tvojem obraćanju, “mi, vi, oni”. Svi zajedno! Tako jedino valja. A da bi to bilo u funkciji i da bi takmičenje moglo uopšte da počne, svi mi koji nismo igračice, igrači i treneri, od predsednika Saveza, generalnog sekretara, do klupskih radnika, svi su - službenici. Službenici neposrednih proizvođača rukometne igre koju svi toliko ZAJEDNO volimo. Ali s tom razlikom, što neki službenici (manjina) ipak jesu plaćeni za svoj posao, ostali ne. Rade ga iz ljubavi. Prema tom istom dragom rukometu. Ništa lično, ništa iz koristi, ništa iz ličnog interesa.

Zato, prijatelju, poslušajte klubove. Moj pre svega ponavljam, ljudski, pa tek onda novinarski i bilo koje druge vrste dobronamerni, savet: Jer to je Dijalog. Ukinite kotizacije, shvatite da je vreme koje nas je zasedilo, za klubove dodatno breme. Ubeđen sam da razumeš molbu klubova. I da ćete izići u susret klubovima. A to što su klubovi organizovani u novu Zajednicu i žele da nadalje vode brigu o takmičenju, to je osnovno pravo što potvrđuje i relevantan organ resornog ministarstva Vlade Republike Srbije, Agencija za privredne registre (APR) gde je objavljen i Statut u kojem stoji da klubovi mogu da vode takmičenje. (Pa kad mogu drugi - kolektivni sportovi i to veoma uspešno, košarka, vaterpolo recimo, može isto tako i trofejni rukomet). A trofeje su osvojili - igračice, igrači i treneri. Ne savezi, ne funkcioneri, ne sekretari.

Prijatelju Slobodane, čista je namera. Većinska. Namera klubova koji sami po sebi čine većinu, dobra namera medijska, namera publike i javnosti. U tom cilju dobrih namera, dijaloga, solidarnosti, priredićemo konferenciju za javnost, uskoro, na koju ćemo naravno, i tebe pozvati.

I još nešto: Zašto sam objavio kao naslovnu fotografiju ove rubrike, odnosno moj javni odgovor na tvoje prethodno pp obraćanje, zato što ispade po tvom pisanju, da sam “usamljen” ali ne, naprotiv, pa bezmalo dva meseca će biti otkako je kolega Galić i to u vodećem pokrajinskom dnevnom listu “Dnevnik” objavio ovaj članak, sa zajedničkom fotografijom predstavnika 10 od 12 klubova PRLS-Ž, koja govori sve! Pridružujem se kolegi Galiću da ste vi u RSV servis i zaštitnik klubova bar bi tako trebalo da bude, a ne da im se još više “steže omča oko vrata”. Da sam na tvom mestu, pozdravio bih lepo sve drage klubove i dugogodišnje prijatelje u njima i podneo bih ostavku. To i tebi preporučujem, poštovani prijatelju, pa da lepo zajedno ubuduće gledamo - lepe utakmice naših klubova u organizaciji za koju će sami biti odgovorni a za štu spremni i u okviru koje svi oni neće plaćati nepotrebne dažbine kao do sada. O platama u RSV, honorarima, putnim troškovima i ostalim detaljima, koji naravno moraju da budu transparentni, postavićemo pitanja na već kako rekoh, ubrzo predstojećoj konferenciji za medije, odnosno za javnost, na koju ćemo te naravno, srdačno pozvati. Da, voda je zaista došla do grla, kako je "Dnevnik" još 8. avgusta dakle, i objavio.

S poštovanjem, tvoj prijatelj, Siniša Stričević, gl. odg. urednik Novog Radio Sombora, glavni poverenik reprezentativnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, Granskog sindikata Sporta i GS Kulture, umetnosti, medija za ovo područje, zastupnik Udruženja Podium

PS: Zašto odgovaram sa zakašnjenjem? Zato što pre svega želim da stignem pojedine važne privatne obaveze da realizujem koje mi nalaže i Svevišnji, a prioritet mi je priprema za godišnjicu mojih preminulih roditelja. Posao ne sme da trpi.

PSS: Uz ovaj odgovor, dodajem, takođe i rubriku objavljenu na našem portalu, 15. septembra 2020. pod naslovom “Prenosimo: Otvoreno pismo rukometnoj javnosti” a koja zauzima 1. mesto čitanosti u toku poslednjih mesec dana. Ponavljam je jer ona povod ove rubrike - nakon pp obraćanja. Rubrika se nalazi na linku: 

https://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/4119-otvoreno-pismo-rukometnoj-javnosti

U Somboru, 3. oktobra 2020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Realizacijom projekta „Izgradnja postrojenja za pripremu vode za piće u Bačkom Bregu“ problemi sa pijaćom vodom u Bačkom Bregu uskoro će biti rešeni

Sredstva za projekat obezbeđena su učešćem na „II Konkursu za sufinansiranje izgradnje, sanacije i rekonstrukcije vodnih objekata u javnoj svojini i objekata fekalne kanalizacije u 2018. godini“ koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Ugovor o dodeli sredstava za izgradnju postrojenja u Bačkom Bregu, zameniku gradonačelnice Sombora Antoniju Ratkoviću, uručio je Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade.

Za realizaciju projekta potrebno je ukupno 24.470.508,00 dinara, od kojih je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedio 70 odsto, odnosno 17.129.355,00, a grad Sombor 30 odsto, odnosno 7.341.152,40 dinara.

Projekat „Izgradnja postrojenja za pripremu vode za piće u Bačkom Bregu“, shodno odredbama ugovora, trebalo bi da se da se realizuje do 30. novembra 2018. godine.

Osim grada Sombora, po osnovu učešća na konkursu Pokrajinskog sekretarijata, sredstva su odobrena i ugovori dodeljeni još za 19 lokalnih samouprava u Vojvodini.

Predstavnicima lokalnih samouprava ugovori su, 4. septembra, uručeni u Irigu.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću / Prati: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
utorak, 14 avgust 2018 00:00

Sombor ove sedmice epicentar odbojke u Srbiji

* U prostorijama Sportskog saveza grada Sombora održana je prethodnog petka konferencija za medije u susret finalnom turniru Letnje lige odbojke na pesku, od 16. do 18. avgusta, koji će biti održan na Trgu Svetog Trojstva u centru Sombora

Čelnici Sportskog saveza grada Sombora, Imre Oto, Milan Stakić i Miloš Aleksić

- Ovo je prvi put da se finalni turnir odbojke na pesku organizuje van Beograda, a gradu Somboru je pripala velika čast da organizuje završni turnir. Odbojkaški savez Srbije je prepoznao potencijale grada Sombora i ovdašnjeg Saveza i dodelilio nam je organizaciju ovakvo eminentnog takmičenja, pre svega vođeni iskustvom iz prethodnog perioda – naglasio je Milan Stakić, predsednik SSGS.

On je najavio i međunarodni rekreativni turnir (koji protiče od 13 – 15. avgusta) kao uvertiru finalu Letnje lige odbojke na persku. Stakić se zahvalio svim javnim preduzećima grada Sombora, a posebnu zahvalnost je uputio Policijskoj upravi Sombor, koja je, kako je rekao, svestrano izašla u susret kako bi se svi tehnički detalji prilikom pripremanja turnira (dovoženje peska, zaustavljanja saobraćaja, parking servisa) obavili efikasno.

Miloš Aleksić, stručni saradnik u somborskoj gradskoj sportskoj organizaciji, zadužen za organizaciju turnira je podvukao da će Sombor biti centar srpske odbojke u tom periodu. Aleksić je naglasio da su sve pripreme dobro prošle, te da se nada da će publika i Somborci u velikom broju doći i ovom prilikom da prate značajan sportski događaj. Potvrdio je i da će poslednjeg dana turnira, 18. avgusta biće obezbeđeni i direktni prenosi mečeva putem srpskog javnog servisa, RTS-a, a očekuje se dolazak visokih zvaničnika kako Odbojkaškog saveza Srbije, tako i pokrajine, kao i predstavnika resornog Ministarstva.

Aleksić je informisao i da od ponedeljka do srede (17 – 22:30 časova) traje rekreativni turnir, a od četvrtka do subote (14 – 22:30 časova) publiku očekuju mečevi profesionalnog turnira, dok će u nedelju, 18. avgusta bizi održani završni finalni mečevi.

.....

Gradska uprava grada Sombora izdala je saopštenje povodom završnog turnira na pesku, a koje prenosimo u celosti:

Ovim putem obaveštavamo građane Sombora da je shodno odredbama Odluke o uređenju grada, U PEŠAČKOJ ZONI SOMBORA ZABRANJEN SAOBRAĆAJ SVIM VOZILIMA.

Izuzetno, na zahtev zainteresovanog lica, Odeljenje za komunalne delatnosti, imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave Grada Sombora može odobriti prolaz vozilima u pešačkoj zoni u sledećim slučajevima:

– u vremenu od 05:30 do 07:30 časova: sopstvenim vozilima nosivosti do 5 tona za  snabdevanje preduzeća, prodavnica, ugostiteljskih objekata i radnji;

– u vremenu od 05:30 do 07:30 časova i od 12:00 do 16:00 časova: vozilima koja za potrebe vlasnika objekata u pešačkoj zoni vrše selidbu, dostavu bele tehnike, nameštaja, ogrevnog materijala i sl. i vozilima za potrebe građenja, izvođenja radova na adaptaciji, sanaciji, rekonstrukciji i održavanju objekata u pešačkoj zoni;

– u vremenu od 00:00 do 24:00 časa vozilima koja služe za ličnu upotrebu lica koje ima nesposobnost donjih ekstremiteta od 60 i više procenata.

Vozilima javnih preduzeća, zdravstvenih ustanova, Ministarstva unutrašnjih poslova i inspekcijskih organa dozvoljen je prolaz, odnosno prolaz i zaustavljanje u pešačkoj zoni, za vreme vršenja intervencija.

Odeljenje inspekcije i komunalne policije Gradske uprave Grada Sombora putem komunalne inspekcije i komunalne policije vrši nadzor nad sprovođenjem navedene Odluke, odnosno kontrolu saobraćaja u pešačkoj zoni Sombora svakodnevno u prepodnevnim i popodnevnim satima i u dane vikenda. U slučaju nepoštovanja  odredbi ove Odluke nadležni komunalni inspektor i komunalni policajac preduzima propisane mere.

U skladu sa gore navedenim, apelujemo na građane da se pridržavaju propisane zabrane saobraćaja u pešačkoj zoni Grada, navodi se u saopštenju.

Prenosi: Novi Radio Sombor

* Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam je raspisao Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava udruženjima građana sa teritorije AP Vojvodine za finansiranje projekata od značaja za razvoj turističkog potencijala AP Vojvodine u 2017.godini

Cilj Konkursa je:

- Podsticanje rada udruženja građana sa teritorije APV koja se bave unapređenjem turističke ponude APV kroz organizovanje turističko-privredne manifestacije od lokalnog, regionalnog i međunarodnog značaja, kao i učestovanjem na takvim manifestacijama,

- Afirmacija manifestacionog turizma kao značajnog faktora razvoja turizma APV,

- Unapređenje kvaliteta postojećih manifestacija i povećanje broja učesnika,

- Povećanje ukupne turističke ponude kroz unapređenje manifestacionog turizma,

- Promocija turističke ponude APV na Manifestacijama od regionalnog i međunarodnog značaja.

Sredstva su namenjena za organizovanje manifestacije ili učešće na manifestaciji koja se održava/la u periodu od 01.januara do 30.novembra 2017.godine

Pravo učešća na Konkursu imaju udruženja građana sa sedištem na teritoriji APV, upisana u registar Agencije za privredne registre sa aktivnim statusom, koje svojim programima afirmišu i podstiču ciljeve Konkursa.

Rok za podnošenje prijave je 04.septembar 2017.godine

Dodatne informacije, na sajtu www.spriv.vojvodina.gov.rs ili na telefon 021/456-790 svakog radnog dana od 10 do 14 časova.

Izvor: TOGS Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…