Prikazivanje članaka po tagu penzioneri

* Pravo na besplatnu rehabilitaciju u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima, u trajanju od 10 dana, imaju korisnici starosnih, invalidskih i porodičnih penzija, koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije i čija penzija iznosi do 29,378,00 dinara - objavljuju na sajtu u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje 

Pravo da se jave na oglas imaju svi korisnici penzija koji, osim penzije koja je do 29,378,00 dinara, nemaju druga lična primanja. Pravo da se jave na oglas imaju i korisnici penzija koji su to pravo ostvarili primenom domaćih propisa i koji primaju penziju iz inostranstva (preračunato po srednjem kursu NBS na dan 11. 5. 2021. godine 1€ = 117,5749 dinara), pod uslovom da zbir tih penzija iznosi do 29,378,00 dinara.

Uz prijavu, potrebno je podneti sledeća dokumenta - penzijski ček, zatim dokaz o visini penzije iz inostranstva (izvod banke, potvrdu inostranog nosioca socijalnog osiguranja i drugo), popunjenu prijavu sa izjavom, na propisanom obrascu, gde želi da koristi rehabilitaciju, da osim penzije korisnik nema drugih ličnih primanja i da ovlašćuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje da u njegovo ime i za njegov račun zaključi ugovor o poslovnoj saradnji sa ustanovom u kojoj će koristiti pravo na rehabilitaciju, kao i raspoloživu medicinsku dokumentaciju, ukoliko je korisnik poseduje.

Prijave se podnose udruženjima, odnosno odborima korisnika penzija sa područja filijale Fonda na kojoj korisnik ima prebivalište, a korisnici sa teritorije AP Kosovo i Metohija sa prebivalištem, odnosno boravištem van teritorije AP Kosovo i Metohija, prijave podnose najbližoj filijali Fonda prema mestu prebivališta, odnosno boravišta. Prijave se mogu podneti i u najbližoj organizacionoj jedinici Fonda, ukoliko penzioner u vreme podnošenja prijave boravi van svog mesta stanovanja.

Članstvo u penzionerskim organizacijama nije uslov za korišćenje ovog prava.

Prijave na oglas poeče su od 14. maja, traju zaključno sa 31. majem 2021. godine.

Rang lista korisnika penzija koji ispunjavaju uslove za upućivanje na rehabilitaciju se objavljuje šesnaestog radnog dana od dana isteka oglasa.

Na rang listu korisnika penzija koji ispunjavaju uslove za upućivanje na rehabilitaciju može se podneti prigovor nadležnoj komisiji u roku od pet radnih dana od dana objavljivanja rang liste na oglasnoj tabli.

Komisija je dužna da u roku od pet dana razmotri podnete prigovore i utvrdi konačnu rang listu korisnika penzija koji su ostvarili pravo na rehabilitaciju i objavi je na oglasnoj tabli organizacije korisnika penzija, odnosno Saveza penzionera Srbije i Sindikata (udruženja) penzionera „Nezavisnost”, i oglasnoj tabli Direkcije Fonda, Direkcije Pokrajinskog fonda, filijala Fonda, odnosno službi filijala i ispostava.

U postupku prijavljivanja, udruženja penzionera i penzioneri su u obavezi da se pridržavaju svih propisanih mera bezbednosno-zdravstvene zaštite.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Socijalna zaštita
* U skladu sa javnim pozivom na javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Sindikat (Udruženje) penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’, jedno od dva reprezentativna penzionerska udruženja na nacionalnom nivou, se uključilo u ovu raspravu i na adresu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Republičkog fonda PIO, dostavio svoje primedbe i predloge
 
Primedbe i predlozi se ne odnose samo na predloženi tekst Nacrta Zakona, već i na deo drugog sadržaja trenutno važećeg Zakona. Do stavova upućenih u okviru javne rasprave, naš Sindikat (Udruženje) je došao u poslednjih nekoliko godina, kroz više rasprava o celovitoj reformi sistema PIO, organizacijom domaćih, regionalnih i međunarodnih skupova na ovu temu. Na tim skupovima kojima su, osim naših članova i sindikalnih eksperata, učestvovali mnogobrojni stručnjaci iz zemlje i regiona kao i iz evropskih i međunarodnih asocijacija sindikata zaposlenih (EKS i MKS) i penzionera (FERPA), razmenjena su iskustva i razmatrani primeri dobre prakse iz zemalja učesnica i članica međunarodnih udruženja sindikata i penzionera.
Osnovne primedbe i predlozi odnose se na suštinu sadržaja Zakona:
▪️ostvarivanje stečenog prava penzionera na penzije obračunate u skladu sa Zakonom o PIO i u tom smislu, zahtev da se penzioneri obeštete, odnosno da im se vrati deo penzija umanjen po osnovu Zakona o privremenom načinu obračuna penzija;
▪️povoljnija formula za usklađivanje penzija kako bi se sprečilo smanjenje njihove realne vrednosti, odnosno kupovne moći;
▪️povećanje realnih izvora finansiranja prava iz PIO, koristeći imovinu Fonda;
▪️povećanje izdvajanja za društveni standard penzionera;
▪️ vraćanje prava socijalnih partnera, predstavnika reprezentativnih sindikata zaposlenih, reprezentativnih penzionerskih organizacija i udruženja poslodavaca u upravljanje i nadzor nad radom Republičkog fonda.
 
Sa većinom ovih stavova, pojedinačno, u više navrata, Sindikat penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’ je već upoznao nadležne državne organe, ali, na žalost, nismo dobili adekvatne odgovore. Zbog toga smatramo da je predstojeća izmena i dopuna Zakona o PIO dobar trenutak da se neke uočene greške i nepravilnosti isprave, da se obezbedi poštovanje Ustava, zakona i drugih normativnih akata i, na taj način, obezbedi dostojanstveniji život penzionerima i članovima njihovih porodica.
 
Kroz načelne primedbe i stavove, Sindikat je naglasio obavezu Vlade i nadležnog Ministarstva da o ovim značajnim društvenim pitanjima konsultuje reprezentativne socijalne partnere i Socijalno-ekonomski Savet kao najviši oblik institucionalnog socijalnog dijaloga, te da uvaži njihove stavove i predloge i prihvati navedene argumente, a u skladu sa konvencijama i preporukama MOR-a i evropskim standardima utvrđenim u poglavljima za pristupanje Evropskoj uniji.
 
U okviru priprema za formulisanje navedenih primedbi i predloga, Sindikat (Udruženje) penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’ je izvršio konsultacije sa Savezom penzionera Srbije, drugim reprezentativnim udruženjem penzionera na nacionalnom nivou. Na naše veliko zadovoljstvo, stavovi našeg Sindikata (Udruženja) su usaglašeni ili korespondiraju sa stavovima Saveza penzionera Srbije, što je u skladu sa potpisanim Sporazumom o saradnji.
 
Načelne primedbe i konkretni predlozi za izmene i dopune Nacrta Zakona, sa obrazloženjima, dostavljene nadležnom Ministarstvu i Republičkom fondu PIO, u traženoj formi, nalaze se u prilogu (koji objavljujemo u celosti):
 
*********
 
Ime organizacije i institucije:
UDRUŽENjE (Sindikat) PENZIONERA SRBIJE ''NEZAVISNOST''
BEOGRAD, NUŠIĆEVA 21
Ime i prezime: MILOŠ GRABUNDžIJA, predsednik
Kontakt telefon: O62/ 8855 652
E-pošta: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Datum: 30.mart 2021.g.
?1. Primedbe i sugestije, koji se odnose na Nacrt zakona kao celinu ili na njegov deo
Osnovna, načelna, primedba odnosi se na to što prilikom izrade Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, nisu konsultovani reprezentativni socijalni partneri – reprezentativni sindikati zaposlenih i reprezentativna udruženja penzionera.
Isto tako, neprihvatljivo je da barem prilikom planiranja javne rasprave o predloženim izmenama i dopunama, reprezentativni socijalni partneri nisu posebno pozvani, već se tretiraju kao sva ostala pravna i fizička lica – predlagač im se obraća putem javnog poziva, što je suprotno osnovnim principima socijalnog dijaloga. To je, na žalost, povezano i sa činjenicom da socijalni partneri ne učestvuju ravnopravno u upravljanju RF PIO.
Predložene izmene i dopune imaju više tehnički karakter, dok se suštinski ništa ne menja u položaju korisnika penzija. Udruženje (Sindikat) penzionera Srbije ''Nezavisnost'' stoji na stanovištu da svaka izmena i dopuna Zakona o PIO, kao deo reforme sistema PIO, treba za osnovni cilj da ima unapređenje društvenog, socijalnog i materijalnog položaja penzionera.
Izmene i dopune Zakona o PIO moraju biti u potpunosti u skladu sa Ustavom i drugim pozitivnim normativnim aktima, i ne smeju da dovode u neravnopravan položaj pojedine kategorije osiguranika. Na žalost, predloženom dopunom člana 70 Zakona (70d), pravi se razlika između penzioera koji su otišli u prevremenu penziju u skladu sa Odlukom Vlade o restrukturiranju i pripremi za pšrivatizaciju, i ostalih korisnika prevremene penzije.
Iako se u obrazloženju Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, pominje i Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija kojim je bio privremeno uređen način isplate penzije za korisnike čija je penzija bila veća od 25.000 dinara, kao i njegovo stavljanje van snage, ponuđenim izmenama i dopunama Zakona o PIO nije predviđeno obeštećenje penzionera oštećenih po osnovu četverogodišnje primene ovog Zakona.
?2. Broj člana u Nacrtu zakona i vaš predlog za izmenu
Imajući u vidu iznete opšte, načelne, primedbe, Udruženje (Sindikat) penzionera Srbije ''Nezavisnost'', predlaže sledeće:
1. Umesto predloženog člana 70d, postojećem članu 70a, dodati novi stav koji glasi:
''Nakon navršenih 65 godina života korisnika penzije, visina prevremene penzije se obračunava na način na koji se određuje starosna penzija'' (bez umanjenja).
2. Član 80, dopuniti novim stavom koji glasi:
'' U slučaju da ovako usklađen iznos prosečne penzije bude niži od 50% prosečne zarade u istom periodu, odnosno da izdvajanje za masu isplaćenih penzija bude znatno niže od 10% BDP, penzije se vanredno usklađuju ili se, u konsultaciji sa reprezentativnim socijalnim partnerima, utvrđuje nova formula usklađivanja.''
3. Član 155, izmeniti, tako da glasi:
'' Upravni odbor imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, a ima 9 članova i to:
• 4 člana iz sastava nadležnog ministarstva ili drugih državnih organa, odnosno institucija koje se neposredno bave pitanjima iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i zaštite;
• 2 člana iz redova sindikata zaposlenih, reprezentativnih na nacionalnom nivou (po 1 iz svakog reprezentativnog sindikata);
• 1 član iz sastava reprezentativnog udruženja poslodavaca;
• 2 člana iz redova udruženja penzionera reprezentativnih na nacionalnom nivou ( po 1 iz svakog).''
4. Iza člana 168, dodati novi član 168 a, koji glasi:
''Nadzorni odbor
Nadzorni odbor broji 5 članova, a čini ga po 1 član iz svakog sindikata zaposlenih, udruženja penzionera i udruženja poslodavaca, reprezentativnih na nacionalnom nivou.
Delokrug i način rada Nadzornog odbora uređuje se Statutom RF PIO i Pravilnikom o radu Nadzornog odbora. ''
5. Član 169, tačku 3 izmeniti tako da glasi:
'' 3. Sredstva dobijena stavljanjem u funkciju i domaćinskim raspolaganjem imovinom RF PIO, kao i prihod od infrastrukturnih objekata građenih sredstvima RF PIO.''
6. Član 171, stav 2, procenat izdvajanja za društveni standard, povećati sa 0,10 na 0, 20 % ukupnih prihoda Fonda .
7. U završne i prelazne odredbe, ubaciti novi član, koji glasi:
''Posebnim -lex specijalis- zakonom, donetim u roku od 6 meseci od usvajanja ovog Zakona, utvrdiće se obaveza države da korisnicima penzija vrati dug, odnosno deo penzija umanjen po osnovu primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, kao i rok i način vraćanja tog duga. ''
? Obrazloženje upućenog predloga za izmenu
1. Član 70d Nacrta Zakona, pravi razliku između penzioera koji su otišli u prevremenu penziju u skladu sa Odlukom Vlade o restrukturiranju i pripremi za pšrivatizaciju, i ostalih korisnika prevremene penzije, što jedan deo penzionerske populacije diskriminiše i dovodi u neravnopravan položaj. To nije u skladu sa Ustavom i treba menjati, kao što je predloženo od strane Udruženja (Sindikata) penzioera Srbije ''Nezavisnost''.
2. Kako kretanje penzija ne bi zaostajalo za kretanjem zarada, odnosno kako se ne bi smanjivala realna vrednost – kupovna moć penzija, treba odrediti parametre za vanredno usklađivanje penzija – odnos sa prosečnom zaradom i učešće troškova penzije u BDP. Ukoliko ta opcija nije prihvatljiva, moguće je, umesto ''švajcarske formule'' (50:50) primeniti formulu koja se primenjuje u Sloveniji – usklađivanje penzija 60% sa rastom zarada, a 40% sa rastom potrošačkih cena.
3. U upravljanju Fondom PIO treba, u skladu sa načelima socijalnog dijaloga (konvencije i preporuke MOR-a) da, osim Vlade, ravcnopravno učestvuju predstavnici svih reprezentativnih socijalnih partnera – sindikata, poslodavaca kao i reprezentativni predstavnici korisnika penzija – udruženja penzionera. To je praksa u svim demokratskim društvima – u upravljanju ravnopravno učestvuju oni koji stvaraju i oni koji koriste sredstva Fonda PIO – zaposleni, poslodavci i penzhioneri, posredstvom svojih legitimnoih predstavnika.
4. Sindikat penzionera Srbije ''Nezavisnost'' se protivio ukudanju Nadzornog odbora RF PIO i smatra da to nadzorno telo, koga bi činili predstavnici socijalnih partnera, ali ne i Vlade, treba vratiti kao jedan od kontrolnih mehanizama funkcionisanja Fonda.
5. Sa ciljem povećanja realnih izvora prihoda za podmirivanje prava iz i po osnovu PIO, a samim tim i smanjenja učešća finansiranja iz Budžeta, u realne prihode Fonda treba uvrstiti prihode od privatizacije i eksploatacije imovine RF PIO, poslovnog prostora, banja i rehabilitacionih centara i infrastrukturnih objekata građenih sredstvima Fonda PIO.
6. Srecdstva za društveni standard penzionera koja se izdvajaju po stopi od 0,10% ukupnih primanja, nisu dovoljna za pokrivanje potreba podizanja društvenog standarda penziionera, posebno onih sa nižim penzijama. Tome svedočimo svake godine prilikom prijava za besplatno korišćenje banja i rehabilitacionih centara, kod podele paketa solidarne pomoći, organizacije Olimpijade lica trećeg doba i drugih sportskih i kulturnih manifestacija, jer zbog ograničenih sredstava, otprilike tek svaki treći penzioner koji ispunjava uslove za korišćenje ovih pogodnosti, to može i da iskoristi. Zbog toga je neophodno povećati sredstva za društveni standard penzionera koja će se koristiti u skladu sa Pravilnikom o društvenom standardu penzionera, na 0,20% ukupnih prihoda Fonda.
7. Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija je, prema oceni Udruženja (Sindikata) penzionera Srbije ''Nezavisnost'' bio suprotan odredbi Ustava Republike Srbije o nepovredivosti stečenih prava (a penzije su stečeno pravo). Zbog toga je obaveza države da taj dug penzionerima vrati. Način i rokove vraćanja, Vlada treba da utvrdi, uz prethodne konsultacije sa reprezentativnim sindikatima i udruženjima penzionera, kroz poseban Zakon (npr. Zakon o pretvaranju tog duga u javni dug) ili poseban Program vraćanja duga. Udruženje (Sindikat) penzionera Srbije ''Nezavisnost'' je sačinilo radnu verziju takvog Zakona i spremni smo ga ustupiti na uvid i korišćenje nadležnim državnim organima.
----------------------
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

1. oktobar 2020. Kategorija: Intervju, Izvor: UGS Nezavisnost 

- U poslednjih nekoliko godina došlo je do krize u odnosima između Saveza penzionera Srbije i Partije ujedinjenih penzionera Srbije, iako je naša organizacija jedan od osnivača PUPS-a. Ta saradnja nije bila ni blagovremena ni kvalitetna, tako da je došlo do gubitka poverenja u ljude koji vode politiku te stranke - rekao je u intervjuu za portal UGS Nezavisnost Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije.
Savić kaže da je, nažalost, ta partija u proteklim godinama postala partija opšteg spektra i da predmet i težište njenih aktivnosti nije bila penzionerska struka.

Profesor dr Andreja Savić je za predsednika Saveza penzionera izabran u aprilu prošle godine. Po mišljenju stručne javnosti spada u vodeće teoretičare u zemlji i inostranstvu za oblast bezbednosti. Javnosti je poznat i kao prvi direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA). Objavio je više od 10 knjiga i monografija. U Savez penzionera je aktivno uključen od 2010. godine.

Inače, Savez penzionera Srbije je krovna republička organizacija koja u svojim redovima broji približno 650.000 članova. U svakom gradu postoje odbori organizacije. Savić kaže da Srbija prema poslednjim statističkim podacima ima ispod sedam miliona stanovnika, od kojih je 1,7 miliona penzionera, “tako da se može s pravom konstatovati da je Srbija zemlja starih ljudi”. Dodaje da u Srbiji živi i 230.000 ljudi starijih od 65 godina koji nikada nisu bili u radnom odnosu i nisu stekli pravo na penziju.

* Kako ocenjujete položaj penzionera u Srbiji ako znamo da je prosečna penzija svega 27.700 dinara?

- Stanje penzija u našoj državi je nešto što se ne može rešiti preko noći. U osnovi je nepovoljno, jer imamo nepunih 1.700.000 penzionera sa prosečnom penzijom od 27.769 dinara.

* Kako se osećaju članovi vašeg udruženja kada čuju reči predsednika države da penzije nikad nisu bile veće i da penzioneri nikad nisu bolje živeli?

- Statistike su vrlo neprijatne jer one otvaraju suštinu kretanja. Ne bih ulazio u komentar političkih izjava. Svesni smo da se političke izjave usklađuju sa političkim potrebama datog trenutka, ali statistički podaci u svakom slučaju pokazuju da smo mi nasledili jedan urušen sistem penzijsko-invalidskog osiguranja, urušene i makrofinansije i onda se jednostavno kroz smanjenje plata i penzija išlo na stabilizaciju makrofinansija. U proteklim vremenima nije se domaćinski poslovalo sa Fondom penzijsko-invalidskog osiguranja, ta sredstva su plasirana u različite državne projekte i investicije u koje je u značajnoj meri ušao penzionerski novac. Davanja za isplatu penzija su veliki teret za državu, ona se kreću od 9,5 do 11 odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno 4,5 do pet milijardi evra na godišnjem nivou.

* Kako su penzioneri reagovali na odluku da država isplati svim punoletnim građanima po 100 evra, a da se penzioneri čije su penzije smanjene ne obeštete?

- Nemali broj penzionera ie izrazio nezadovoljstvo nakon odluke da se po 100 evra uplati svim punoletnim građanima. Ta suma bi bila dovoljna da se u dobroj meri obeštete penzioneri kojima su penzije smanjene.

* Da li očekujete da će država vratiti penzionerima oduzet novac?

- To je teško reći. Mi smo se obratili na najznačajnije državne adrese, izneli smo naše argumente i stavove. To smo uradili krajem prošle godine, međutim, u toku ove godine dogodila se pandemija. Penzioneri imaju visoku svest i ogromno razumevanje za nastale probleme, ali očekivanja da se novac vrati su i te kako prisutna.

* Iako je od 750.000 penzionera oduzeto skoro milijardu evra, a preostalih milion živi u siromaštvu, većina njih je, ipak, revnosno glasačko telo stranaka na vlasti. Kako to objasniti?

- Odlika starijih ljudi je, ipak, jedna psihološka stabilnost. Penzioneri su gradili ovu državu, ulagali svoj minuli rad, i zato imaju poverenje u poteze koje povlači država. Kod ovih 1.700.000 penzionera imamo različitu ideološku i političku obojenost. Mi posebno insistiramo na tome da ustavno pravo garantuje potpunu slobodu političkog i ideološkog opredeljenja. Nastojimo da zastupamo esnafsku interesnu strukturu u smislu poboljšanja kvaliteta njihovog života i ne ulazimo mnogo u njihovu političku pripadnost.

* Koliko u ovom trenutku ima penzionera koji nemaju novca da kupe lekove?

- Na to pitanje je teško dati odgovor, upravo zbog toga što mi ne raspolažemo preciznom socijalnom kartom na teritoriji čitave Srbije. Tako da takve procene mogu biti u globalu, ali mislim da je dovoljno ako kažemo da je od 1.700.000 penzionera njih oko milion ima penziju ispod 25.000 dinara. Nastojimo da i preko Fonda solidarne pomoći napravimo snimak stanja na terenu i da najugroženiji dobiju humanitarne pakete. Ove godine su ta sredstva uvećana u odnosu na prošlu, iznose oko 70 miliona dinara, tako da je to posao koji nas očekuje do kraja ove godine.

*Prosečna penzija je ispod 28.000 dinara, a prosečna plata veća od 60.000 dinara. Kakav treba da bude odnos između prosečne penzije i prosečne plate?

- Naš stav je tu vrlo rezolutan. Prosečna penzija ne sme da padne ispod 50 odsto od prosečne zarade. Mi smo najnovijim izmenama u okviru tzv. švajcarskog modela podržali izmene zakona da se penzija formira prema formuli 50 odsto od rasta zarada, a 50 odsto od rasta inflacije. Odluka i predlog Fiskalnog saveta i Ministarstva finansija je da se od 1. januara izvrši usklađivanje penzija po toj formuli. Međutim, rast zarada je uvek brži nego što to penzije mogu da prate. Mi smo blagovremeno priložili amadman da se u zakon unese i ta odredba da se po automatizmu vrši usklađivanje ako penzija sklizne ispod 50 odsto od prosečne zarade. To tada nije prošlo, ali sada vidimo da je ta ideja u osnovi prihvaćena, tako da očekujemo da će nakon konstituisanja nove vlade ovo pitanje do kraja godine biti rešeno.

* Da li su penzioneri najugroženija populacija u Srbiji?

- Statistike su vrlo razočaravajuće. Međutim, čini mi se da bi svako parcijalno rešavanje samo delimično ugasilo nešto što tinja decenijama. Mislim da je neophodna dubinska transformacija čitavog paketa socijalne zaštite najugoženijeg stanovništva. Treba definisati osnovne stubove na kojima se zasniva penzijsko-invalidsko osiguranje i od toga odvojiti državni program socijalne pomoći najugroženijima. Došli smo do situacije da su penzioneri zaista najugroženiji deo populacije i mnogi od njih jedva preživljavaju. Najniža penzija ne bi smela da bude ispod iznosa potrošačke korpe, jer predstavlja granicu minimuma egzistencije jednog građana.

* Kakav je vaš odnos sa Partijom udruženih penzionera Srbije?

- U poslednjih nekoliko godina došlo je do krize u odnosima između Saveza penzionera Srbije i Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Podsetio bih da je davne 2005. godine ova organizacija u cilju efikasnijeg zastupanja interesa penzionera osnovala tu političku stranku, ali je poslednjih godina došlo do neadekvatne saradnje. Ta saradnja nije bila ni blagovremena ni kvalitetna, tako da je u određenoj meri došlo do gubitka poverenja u ljude koji vode politiku PUPS-a.

* Možete li da navedete konkretne razloge zbog kojih je izostala, kako kažete, kvalitetna saradnja sa PUPS-om?

- Jednostavno, izostala je neposredna saradnja i dogovori između rukovodstva PUPS-a i rukovodstva republičke organizacije penzionera. Penzioneri nisu bili uvek zadovoljni načinom i stepenom intenziteta zastupanja njihovih stavova, pogotovo u periodu 2014-2018. kada se zbog smanjivanja penzija na udaru našlo oko 800.000 penzionera čije su penzija prelazile visinu od 25.000 dinara.

* Kako je tada reagovao Savez penzionera Srbije?

- U tom periodu došlo je do određenih podela u republičkoj organizaciji penzionera i do formiranja jednog broja paralelnih penzionerskih organizacija koje su u svojim aktivnostima unele kritičku dimenziju u smislu zahteva za povraćajem oduzetih penzija. To je prilično uticalo na urušavanje ugleda i rejtinga PUPS-a.

* Šta ste vi preduzeli da se penzionerima vrate otete penzije?

- Mi smo prošle godine nakon izbornih konferencija, kadrovskih i drugih promena napravili radikalni zaokret. Obavili smo anketu članstva u čitavoj Republici i ostvarili jedan većinski konsenzus. Državi smo podneli zvaničan zahtev da iznađe modalitete i način kako da se izvrši obeštećenje skoro 800.000 penzionera kojima su penzije smanjene. Očekivali smo da će se pronaći način kako da se izvrši obeštećenje, ali je, nažalost, to do današnjeg dana izostalo.

* Koga PUPS danas predstavlja, da li je to zaista partija ujedinjenih penzionera ili je u pitanju porodična stranka?

- Ta politička stranka je deo vlasti. Mi koji smo stvorili PUPS s ciljem da nas na jedan bolji način zastupa u skupštinskom životu, pokušali smo da resetujemo te odnose, da eliminišemo sve te negativnosti, propuste i slabosti koje su se ispoljile u prethodnih 4-5 godina. Mislim da naš odnos mora da bude kooperativan, jer ako smo nešto stvorili ne bi bilo u redu da se lako odreknemo jednog tako važnog i izuzetno moćnog instrumenta političkog zastupanja penzionera. Nažalost PUPS je u proteklim godinama postala partija opšteg spektra. Predmet i težište njihovih aktivnosti nije bila penzionerska struka. Mi smo u tim najnovijim aktivnostima pokušali da nađemo modalitete buduće saradnje i od njih zavisi kakva će biti naša strateška organizacija.

* Šta će se desiti ako vaše predloge odbiju čelnici PUPS-a Krkobabić, Petrović, Španović…?

- Ukoliko to od njihove strane izostane mi ćemo onda konsultovati bazu i zauzećemo stav koji će održavati većinski konsenzus svih naših članica. Kakva budu mišljenja članstva, u toj meri ćemo se i mi kao rukovodistvo ponašati. Dakle, otvoreni smo za nove modelitete saradnje, a od njih će zavisiti naša strateška orjentacija.

* Kako vaše članstvo reaguje kada čuje da je sin predsednika PUPS-a postavljen za direktora nekog skijališta?

- Nije to jedini slučaj, ima tu još negativnih impresija i to se uglavnom na jedan negativan način komentariše.

* Šta najviše zamerate gospodinu Krkobabiću?

- Ako je jedna politička stranka formirana od strane jedne ovakve organizacije mislim da je najmanje što je trebalo činiti u prethodnom periodu je konsultovati se sa bazom, jer ipak su penzioneri ta glasačka baza. Toga nije bilo u dovoljnoj meri. Nadam se da će u narednom periodu doći do nekih kvalitetnijih rešenja i od njihovog stava zavisiće i naša strateška orijentacija u budućem periodu.

* S obzirom da se predsednik Krkobabić ne konsultuje sa svojom bazom, da li je možda vreme da kormilo PUPS-a prepusti nekom drugom?

- To su političke projekcije u koje ne bih ulazio. Mi se držimo onoga što smo u statutu predvideli. Delujemo kao vanstranačka, nedržavna, neprofitna organizacija koja nastoji da bude vrlo koristan akter u čitavom državnom političkom sistemu u delu koji se odnosi na penzionersku strukturu.

* Da li Savez penzionera Srbije sarađuje sa Sindikatom penzionera “Nezavisnost”?

- Sindikat penzionera “Nezavisnost” je, takođe, reprezentativna organizacija i oni su naš kvalitetan partner. Mi smo prepoznajući interes udruživanja i zajedničkog nastupa protekle godine napravili memorandum o saradnji u kome smo predvideli, i to se u praksi pokazalo da funkcioniše na jedan kvalitetan način, da se o svim strateškim pitanjima koja se tiču penzionera usaglašavamo i zauzimamo zajedničke stavove. Iskustvo je pokazalo da je to bio dobar potez i mislim da smo i kod izmena i dopuna zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju vrlo lako dogovorili zajedničke stavove. Mi ćemo i dalje neposredno sarađivati i razmenjivati mišljenja, tako da očekujem da će naredni period bio vrlo koristan i konstruktivan.

Novinar: Velimir Perović

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
(Piše: Vojislava Crnjanski Spasojević)

*****

* DVADESET ili pedeset hiljada penzija - njima je svejedno kada su u pitanju deca ili unuci
Uvek će naći neki dinar da im gurnu u džep: za ispit, za kafu, za zimnicu, da se nađe... Više od 60 odsto penzionera finansijski pomaže svoje najvoljenije, iako je prosečna penzija 27.775 dinara, i mada milion njih, od ukupno 1,7 miliona umirovljenika, ima mesečna primanja ispod proseka.

Ovo potvrđuje Miloš Grabundžija, glavni poverenik Sindikata penzionera "Nezavisnost", a na osnovu istraživanja koje su radili prošle godine u dvadesetak gradova. Podaci se poklapaju i sa tvrdnjama ekonomista da bezmalo 1,8 miliona penzionera izdržava oko tri miliona stanovnika Srbije i da trećina ukupne potrošnje dolazi upravo od njihovih primanja. Penzioneri su već dugo ekonomski stub srpske porodice.

Ali, ne pomažu oni svoju decu samo finansijski. Često čuvaju unuke, uče sa njima, mnogi kuvaju za porodice svojih sinova i kćeri, pa oni ili dođu s posla i iz škole kod mame i bake da jedu, ili neko od članova porodice dođe da odnese hranu.

Trećina starih čak živi u istom domaćinstvu sa svojom decom, i to češće jer je deci potreban krov nad glavom, a ne zato što o starima nema ko da brine. Dešava se i da se odluče na zajednički život da bi prodali dva stana za jedan veliki, ili da bi izdavali drugi i tako popunili rupe u kućnom budžetu.

"Briga o naslednicima produžava se do kraja života"

I sve ovo nikoga ne čudi jer Srbija pripada takozvanom mediteranskom krugu zemalja, u kojima se neguju snažni emotivni odnosi i intenzivne veze među članovima porodice do smrti.

- To su generacije koje su odrasle u periodu kada se iskreno verovalo da je porodica osnovna ćelija društva i da je prirodno odricati se zbog nje. Čak i kad imaju samo 20.000 dinara penziju, bar 2.000 će odvojiti za unuke. U anketi su nam često stizali odgovori: "Ako treba neću ja ručati, samo da dam detetu." To je pitanje i ljubavi, i vaspitanja, i nepostojanja pohlepe, tako karakteristične za današnje doba - kaže Grabundžija.

On dodaje da imaju i slučajeve mlađih penzionera koji za novac neguju starije, posebno teške bolesnike, da bi zaradili dodatni novac, da pomognu svojima. Na selu ima i onih koji, iako u penziji, i dalje rade na njivi za nadnicu. A ne bi morali, jer imaju mesečna primanja dovoljna za sebe. Posebno poražava činjenica da čak trećina anketiranih starijih od 65 bukvalno izdržava ostale ukućane, jer žive u zajednici, u kojoj je njihova penzija jedini izvor prihoda. Pritom, kako dodaje, broj onih sa velikim primanjima posle radnog veka je sve manji, jer biološki nestaje generacija nekadašnjih boraca i vojnih lica.

Psiholog i psihoterapeut Elena Kuzmanović slaže se da u Srbiji višegeneracijska domaćinstva i dalje nisu retkost, a najčešće ih možemo opravdati lošom ekonomskom situacijom i nemogućnošću da se mladi osamostale.

- Razlozi su, međutim, neretko kompleksniji i nemaju samo veze sa finansijskom situacijom, već i sa ukupnom klimom unutar porodice. Porodična umreženost je kod nas česta pojava, a individualizam nailazi na osudu porodice, jer osamostaljivanje predstavlja luksuz, i u finansijskom i u emotivnom smislu. Zbog negovanja međusobne zavisnosti, postoji i očekivanje dece da ih roditelji uvek podržavaju, pa čak i u penziji, kada im možda treba mirniji način života - kaže Kuzmanovićeva.

Ta pomoć se, slaže se, najčešće sastoji od pomaganja u domaćinstvu, čuvanja dece i finansijskog doprinosa, a to, opet, za starije znači nastavak požrtvovanja za porodicu i ne mnogo mirnu starost. Jer, briga o unucima ume da bude naporna i pored toga što je zadovoljstvo.

- Kod naših starijih ljudi roditeljstvo se produžava do kraja života, ne postoji period u kome se mogu posvetiti zaista sebi, kao što to rade penzioneri u zapadnim zemljama, osmišljavajući penziju kroz odmor, putovanja i druženja. Čini mi se da se kod nas do kraja života konstantno radi za porodicu, a da je tu i neka vrsta neosetljivosti i očekivanja dece da je dužnost baka i deka da brinu o unucima, ne vodeći računa o njihovom slobodnom vremenu. Roditelji prosto nastave da rade ono što su radili veći deo života - da brinu o svojoj deci, pa i kada ta deca imaju sopstvenu decu. Ni ne umeju drugačije, jer nema pauze u brizi - primećuje ova psihoterapeutkinja.

"Čuvaju najmlađe, uče sa njima, kuvaju za sve, ostavljaju im stanove"

Ona, ipak, upozorava koliko je važno razumeti da ljudi u trećem dobu možda više nemaju snage da kuvaju i sređuju, da ih je možda strah da brinu o podmlatku, jer nemaju istu pokretljivost i pažnju kao kad su bili mlađi, pa im je briga ujedno i teret:

- Njima u izvesnoj meri može da predstavlja zadovoljstvo da učestvuju u životu svoje dece i unuka, ali to ne treba da bude obaveza, već isključivo druženje i uživanje.

/NE OSTAJE IM ZA CIPELE/

KADA plate račune, lekove i finansijski pomognu decu i unuke, penzionerima ne ostaje mnogo za svakodnevni život. O tome svedoči i podatak udruženja "Emiti", da samo trećina žena starijih od 65 godina sebi može da priušti dva para obuće godišnje, iako je dobra obuća presudna za one koji hodaju sa štapom ili na bolnim nogama.

Izvor: novosti.rs

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Ekonomija
sreda, 29 april 2020 20:41

UGS Nezavisnost: Prvi maj kao nijedan drugi

* Drage koleginice i kolege, poštovane građanke i građani Srbije,

Ovoga Prvog maja neće biti ni protesta ni kolektivnog roštiljanja. Interesuje me: šta će sada biti u medijskim prilozima o Prvom maju? Ako ih uopšte bude?

Preterano je reći da, posle pandemije korona virusa, više ništa neće biti isto, ali ovo je sigurno kraj mlakoj, prigodnoj retorici i rutinski postavljenim zahtevima na prvomajskim šetnjama. Kraj je i fingiranog socijalnog dijaloga i poruka podrške “svetlom rukovodstvu” sa sednica na kojima dijaloga i dogovora nije bilo, jer kao pre neki dan - ni same sednice nije bilo.

Po svemu sudeći, pandemiji će slediti ozbiljna ekonomska kriza koja će, sa promenljivim recesionim intenzitetom, potrajati. Na ispitu i probi će se, bukvalno, naći naša svakodnevica: od navika i ponašanja do radnih odnosa.

Otvoreno govoreći, u krizama stvari po radnike i sindikate lako mogu biti još gore. Pandemija je odličan izgovor za već prisutnu recesiju, trgovinske ratove, decenijsku stagnaciju plata zaposlenih, uz paralelno ekstremno bogaćenje magnata koji onda kupuju medije, političare i takozvanu stručnu javnost. Protiv pandemije ne možete ni štrajkovati ni glasati. U takvoj stvarnosti, u kojoj si sretan što imaš kakav-takav posao, nostalgično zvuče priče o bezbednom i dostojanstvenom radu i zaradama, a onda i o penzijama od kojih se može pristojno žveti. Geslo „ćuti i budi zadovoljan što imaš kakav-takav posao i što te preterano ne maltretiraju“, sa ponovo raširenim strahom od gubitka posla - ima sve širu primenu.

U takvom svetu, sindikata nema ili su oni dodatni osigurači vlasti i poslodavaca, sa prvenstvenim zadatkom da neutrališu povremene izlive besa radnika i marginalizuju oblike njihovog samoorganizovanja. Umesto protesta sa radikalnim zahtevima, na delu je razmena selfija sa šetnji i “iventa” upriličenih povodom važnih datuma.

Na drugoj strani, najborbeniji i najbolji smo uvek kada je najteže i kada se to najmanje očekuje. Zato ne pristajemo na ugrožavanje zdravlja zaposlenih u kompaniji Jura i otpuštanja sindikalca u jagodinskom preduzeću Vibac Balcani. Uz solidarnost i borbenost, i inat je naša osobina. Ovih dana, u Nezavisnosti smo došli do predloga o izlasku iz krize i održivom razvoju koji teško da, u vremenima ogromnih nepoznanica čak i o dubini i trajanju krize, može biti racionalniji i obuhvatniji. Najkraće, po nama država mora biti i socijalno odgovorna i razvojno uspešna - ona mora raditi u interesu svojih sopstvenih građana.

No, dokumenti su tek mrtvo slovo na papiru ako se za njih ne zna i ukoliko se nema snage da se drugi ubede ili nateraju da ih prihvate. Zato nam, pored pravde i solidarnosti, očajnički trebaju sloboda medija i demokratija.

Kada smo, pade mi na pamet, u medijima videli ravnopravnu raspravu predstavnika rada, vlasti i kapitala? Političari su ljudi posebnog kova - oni znaju šta narod i radnici žele iako ne razgovaraju sa njima. Zapravo, oni nas preziru i drže za pokorne budale, što smo mi svojim ćutanjem, ali i previše pristojnim reakcijama - i zaslužili.

Više se nema kud. Na stub srama ćemo staviti svakog poslodavca koji otpušta radnike a da nije učinio sve, uz pomoć države, da ih zadrži. Osudićemo svako slugeranjsko ponašanje i beg od javne reakcije među sudijama, ljudima u javnoj upravi, medijima i akademskoj javnosti. Jadni su oni koji znaju a ćute ili, čak, lažu iz interesa. Na stub srama ćemo staviti svaku politiku i stranku koja se servilno ponaša prema stranim kompanijama koje ne poštuju elementarnu radnu zaštitu i prava zaposlenih, one koji bi sve da rasprodaju, a da na pozicije postave svoje poslušnike i mediokritete.

Najgora pretnja onima koji su okupirali državu je da na izborima glas naš videti neće i da im nijedan zakon i uredba neće proći ćutke. Naše poverenje se mora zaslužiti na delu.

Za povratak u normalnost niko se ne može izboriti sam. Nezavisnosti su ponovo neophodni partneri u borbi za dostojanstveni rad koga, ne zavaravajmo se, neće biti bez demokratskih promena.

Posebno apelujemo na solidarnost unutar i između sindikata. Došlo je vreme da se vidi ko su, od onih koji se tako zovu, zaista sindikati - oni koji žive od članarine i donose svoje odluke, vođeni sopstvenim razlozima i pameću, a šta su tek imitacije napravljene da servilno služe interesima gazda, neretko bivajući direktno na njihovom računu.

Misija sindikata nije da poraze učine snošljivijim. Vreme je da počnemo da dobijamo utakmice i prvenstva.

U ovom trenutku nema prečeg cilja od zaštite zdravlja i sigurnosti radno angažovanih.  Na duži rok na najmanju moguću meru moramo svesti gubitak poslova, pad zarada i sprečiti narušavanja radnih prava. Polažemo ispit za koji nema dodatnog, popravnog roka.

Pridružite nam se!

Zoran Stojiljković, UGS NEZAVISNOST, predsednik

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Od četvrtka 9. aprila, počinje distribucija paketa koji su namenjeni penzionerima čije su penzije manje od 30 hiljada dinara. Kompletnu distribuciju ovih paketa obezbedio je Štab za vanredne situacije Grada Sombora uz logističku podršku volontera Crvenog krsta i Službe civilne zaštite

Za dobijanje ovih paketa nije potrebno da se podnesu posebni zahtevi. Penzioneri će ove pakete dobijati prema unapred utvrđenim spiskovima, a biće im dostavljeni na kućnu adresu.

Penzioneri koji, osim domaće, primaju i inostranu penziju biće kontaktirani od strane Centra za socijalni rad kako bi bila utvrđena zbirna visina njihovih primanja i ukoliko se utvrdi da su manja od 30 hiljada dinara, takođe će dobiti paket.

Kompletna distribucija obavljaće se u skladu sa dinamikom dobavljača i mogućnostima za isporuku paketa.

Prvog dana distribucije, paketi će biti dodeljeni u naseljenim mestima Kolut, Bački Breg i Rastina, u petak će paketi biti dostavljeni penzionerima u gradskim mesnim zajednicama Venac, Mlake i deo Crvenke, a nakon toga u Kljajićevu.

Dinamika raspodele paketa za sledeću nedelju biće blagovremeno najavljena.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović ovim povodom uputila je apel penzionerima da ostanu u svojim kućama i sačekaju pakete koji će im biti isporučeni na kućnu adresu.

(U galeriji fotografija ispod teksta: 1. Gradonačelnica poručila penzionerima da sačekaju pakete u svojim domovima; 2. Sadržaj (deo) prehrambenog paketa; 3. Početak distribucije paketa planiran za četvrtak, 9. april; 4. Sadržaj paketa kućne hemije)

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…