Prikazivanje članaka po tagu penzije

* Rukovodstvo Nezavisnosti na sam vrh liste svojih zahteva prema novoj, “oročenoj” Vladi Srbije postavljaju intenziviranje socijalnog dijaloga, sprečavanje masovnih otpuštanja radnika, povećanje zarada i penzija, smanjenje nejednakosti i ubrzanje reformi i integracionih procesa u pristupanju Evropskoj uniji   

Posle 130 dana, sredinom prošle sedmice konačno je izabran sastav nove Vlade Srbije. Stara-nova premijerka Ana Brnabić najavila šest ključnih zadataka nove Vlade: Jačanje zdravstva u vreme epidemije, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje vitalnih interesa srpskog naroda na Кosovu i Metohiji, očuvanje nezavisnosti Srbije, vladavina prava i ubrzanje reformi na evropskom putu i dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Međutim, pored rekordnog kašnjenja u formiranju Vlade za koje je nesumnjivo „zaslužan“ predsednik Republike, Aleksandar Vučić se pobrinuo za još jedno, ništa manje neprijatno iznenađenje. Nekoliko dana pre njenog konstituisanja on je saopštio da je mandat nove Vlade oročen do novih vanrednih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe u aprilu 2022. godine. Tim povodom, pitali smo ključne ljude u UGS Nezavisnosti da za portal Nezavisnosti saopšte kakva su njihova očekivanja od Vlade ograničenog trajanja.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković ocenjuje da su na neuobičajeno skraćeno trajanje Vlade „uticali politički interesi i tehnologija vladanja na čije definisanje odlučujuće utiče predsednik Vučić“.  

– Ako su prethodni izbori, na čiji demokratski kredibilitet su primedbe imali i ključni zapadni “veto igrači”, ishodili parlament bez opozicije i ispodpolovičnu izlaznost, onda Vlada kao njihov efekat mora trajati što kraće. Praktično, do trenutka kada će se vanredni parlamentarni izbori preklopiti sa predsedničkim i izborima u Beogradu. Po mome sudu povoljnom ishodu na tim izborima treba da posluži i prisustvo u vlasti i socijalista i Šapićevog SPASA. U suprotnom, dosta je izvesno da bi po Vučića bilo neugodno prisustvo kandidata SPS na predsedničkim i Šapića na beogradskim izborima. Tako bi se, uz nešto aranžiranja i unapređenja izbornih uslova, smanjile  primedbe za neregularnost, povećala izborna izlaznost a očuvala vlast. Ionako se već vidi kako su preubedljiva pobeda i parlament koji priziva odsutnu opoziciju lišeni svake realne svrhe, smatra prvi čoveka Nezavisnosti.

Odgovarajući na pitanje da li Vlada sa tako kratkim rokom trajanja može da realizuje pomenute krupne zadatke i ciljeve, Stojiljković je veoma rezervisan i sumnjičav.  

– Već smo videli i naučili da na kratki rok oročene vlade za svhu imaju da dokinu političku odgovornost za data izborna obećanja, odnosno da praktično neproverljivim, pa i nerealnim učine, recimo, obećanu prosečnu platu od 900 evra 2025. godine. Ako i krajnje površno pogledate proklamovanih šest prioriteta jasno je da sem jačanja zdravstva u vreme pandemije i, delimice pregovora oko Kosova, svi ostali imaju karakter večitih i građanima nesporno važnih pitanja za čije bitno kvalitativno pomeranje treba i više vremena i šire društvene saglasnosti nego što to tek nešto više od godinu dana ovakve Vlade i parlamenta omogućuju.

Stojiljković ocenjuje da „premošćujuća Vlada i vlast imaju samo jednu ključnu kariku – predsednika Vučića, i jedan zadatak – da ‘drže vodu’, odnosno da do narednih izbora postignu marketinški održiv rezultat“.

– Za sve nas najvažnije je da očuvanje života, zdravlja i bezbednosti pod pandemijom ide zajedno sa održanjem poslova i rastom zarada, sa dostojanstvenim radom i stvarnim socijalnim dijalogom. Niko u Nezavisnosti, naravno ni ja lično, nismo za scenario što gore to bolje i sve ćemo učiniti da se održe proizvodnja i zaposlenost. No, ranija praksa  naknadnog obaveštavanja i saopštavanja negde već dogovorenog mora se menjati realnim i argumentovanim dijalogom. Uostalom, staro je sindikalno geslo “Ništa o nama bez nas “, zaključuje predsednik Nezavisnosti.

Rukovodstva granskih sindikata Nezavisnost na sam vrh svojih zahteva prema novoj Vladi stavljaju suštinsko unapređenje socijalnog dijaloga, sprečavanje masovnih otpuštanja radnika zbog pandemije, povećanje zarada, smanjenje nejednakosti u društvu, ali i ubrzanje reformi i integracionih procesa u pristupanju Evropskoj uniji. 

Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Nezavisnost ( GS IER) očekuje da novoformirana Vlada intenzivira otvaranje novih poglavlja u pregovorima za prustupanje EU.

– Posebno se fokusiramo na Poglavlje 15 o energetici i Poglavlje 19 koje se tiče unapređenja socijalnog dijaloga, jačanja kapaciteta Socijalno-ekonomskog saveta na nivou Republike, AP Vojvodine i na nivoima regiona i lokalnih samouprava, te načina upisa sindikata u registar i dr, objašnjava predsednik GS IER Milorad Panović.

U tom sindikatu podsećaju da su učestvovali u tripartitnom radnom timu za pripremu nacionalnog Socijalnog akcionog plana Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, koji je usvojen još 2009. ali čija implementacija nije zaživela, iako je to od suštinskog je značaja za reformu i reorganizaciju najveće državne kompanije – Elektroprivrede Srbije.

Panović kaže da zato očekuju da će nova ministarka rudarstva i energetike pokrenuti suštinski socijalni dijalog sa reprezentativnim sindikatima u sektoru energetike i rudarstva. Objašnjava i da je GS IER, osim za socijalne posledice restrukturiranja EPS-a, veoma zainteresovan i za kolektivno pregovaranje u kompaniji ZiJin Copper Bor, kao i za uspostavljanje kontinuiranog dijaloga Nezavisnosti sa menadžmentom te kineske kompanije, jer se radi o ključnim pitanjima za približno 5.000 radnika.

U GS IER podsećaju da je posebno teško pitanje poslovna budućnost JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, koje dobija subvencije iz republičkog budžeta od približno 4,5 milijardi dinara godišnje. Problem je što se pojedini rudnici nalaze pred zatvaranjem jer su iscrpeli eksploataciju uglja. Još za vreme vlade Vojislava Koštunice GS IER je predlagao da se status rudnika u sastavu Resavice rešava po “receptu” Slovenije. To znači da treba posebnim zakonom regulisati postepeno zatvaranje rudnika ali i otvaranje drugih industrija na područijima tih rudnika.

Sindikat IER ukazuje i na značajne probleme u Namenskoj industriji, konkretnije u preduzećima Zastava oružje i Krušik. Zato bi bilo važno otvaranje dijaloga novog ministra odbrane i predstavnika reprezentativnih sindikata, ali, kako kažu, ne da se kao do sada pozivaju samo sindikati iz preduzeća, već i Granski sindikat IER.

Uspostavljanje socijalnog dijaloga sa reprezentativnim sindikatima očekuje se i od nove ministarke privrede posebno zbog veoma složenih pitanja budućnosti preduzeća HIP Petrohemija i MSK Kikinda, za koje država kao njihov vlasnik ni posle mnogo godina nije uspela da nađe strateške partnere.

Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost (GS ZSZ) već je uputio nekoliko predloga novoj Vladi povodom otežanih uslova rada zbog pandemije.

– Predložili smo regulisanje povećane bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, zatim stimulacije za zaposlene koji rade sa COVID pacijentima i povećanje plata. Sve naše predloge uputili smo Ministarstvu za zdravlje i Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja. Za sada nema odgovora, rekao nam je Zoran Ilić, predsednik GS ZSZ.

Pored zahteva za optimalnim zaštitnim sredstvima, zbog povećanog priliva COVID pacijenata GS ZSZ je tražio i prevođenje u stalni radni odnos svih zaposlenih na određeno vreme za vreme pandemije. Ukoliko zatreba, tražiće i dodatno radno angažovanje ili ispomoć nezaposlenih lica sa zdravstvenim kvalifikacijama koja su u evidencijama biroa za zapošljavanje kao i studenata završnih godina medicinskih studija.

– Razmatrajući i uvažavajući činjenicu da može doći do otpuštanja radnika u drugim delatnostima zatražili smo da se u osnovicu cene rada za 2020. godinu uključi i 10 odsto dodatka na osnovnu platu iz ove godine. Ta nadogradnja osnovice za obračun plata sa 10 odsto ne bi zahtevala dodatna sredstva. Sve to je utemeljeno na osnovu očekivanog rada za vreme pandemije  u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, ukazuje Ilić.

U GSZS očekuju i intenziviranje pregovora i socijalnog dijaloga povodom njihovih  predloga da se rad sa COVID pacijentima uredi Posebnim kolektivnim ugovorom, a posebno kada je reč o prevenciji bezbednosti i zdravlja na radu i stepenastim stimulacijama prema težini  rada.

Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost (GS PRS) očekuje da se sa novom Vladom obnove ranije započeti pregovori o platama i platnim razredima.   

– Postavljam pitanje i sebi i vama, šta se može očekivati od „ograničene Vlade“ i od Vlade kontinuiteta. No, bez obzira, uvek može „i brže i bolje“. Od Vlade očekujemo da obnovimo započete pregovore kako po pitanju povećanja plata tako i po pitanju platnih razreda, rekao je Tomislav Živanović, predsednik GS PRS.

On je dodao da imajući u vidu da je ministar Branko Ružić bio ministar državne i lokalne uprave u prethodnom mandatu, i da je ovo Vlada kontinuiteta, može se zaključiti koji je dometi i Vlade i Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Živanović smatra da su zbog toga i način i rezultati rada ministra Ružića u ovoj Vladi  omeđeni i jasno definisani, ali da će bez obzira na to GS PRS nastaviti pregovore, podsticati i uticati na razvijanje socijalnog dijaloga i usmeravati pregovore u smeru koji odgovara zaposlenima u obrazovanju.

– Od ministra očekujemo da ispoštuje ranije dogovoreno povećanje plata u obrazovanju do uvođenja platnih grupa i platnih razreda, da doprinese rešavanju problema zaposlenih u obrazovanju do V stepena čije su zarade sada na nivou „minimalca“, kao i da u potpunosti poštuje kolektivne ugovore zaposlenih u obrazovanju. Na taj način bi se smanjile nejednakosti između različitih delatnosti u okviru javnih službi, intenzivirao socijalni dijalog i ubrzale reforme u obrazovanju, zaključio je Živanović.

Granski sindikat uprave, pravosuđa, odbrane i policije Nezavisnost (GS UPOP) je zbog veoma složene strukture svog članstva upućen na veliki broj ministarstava. U poziciji poslodavca članovima tog sindikata nalaze se Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija, objašnjava predsednik tog sindikata Dragan Čabrić.

– Očekivanja našeg sindikata i samih povereništava od izabrane Vlade su prilično umerena. Najavljeno je ograničenje njenog mandata do početka 2022. godine i zbog toga nije realno očekivati da će se pristupiti rešavanju onih pitanja koja se odlažu od 2015. a pre svega donošenje zakona o platnim razredima koji je za naše članstvo od najvećeg značaja, kaže Čabrić.

Naš sagovornik smatra da su situacija nastala zbog pandemije i prilagođavanje novim okolnostima veoma pogodni za zloupotrebe i kršenje osnovnih sindikalnih prava i sloboda. Mnogi službenici su izloženi riziku zbog prirode poslova a sa druge strane nisu preduzete adekvatne mere zaštite ili su one nedovoljne. Posebno je osetljivo pitanje odlaska u karantin službenika koji su bili u kontaktu sa pozitivnim na Kovid 19. Zbog svega toga, u GS UPOP očekuju da se u narednoj godini izmene zakonska rešenja i posebni kolektivni ugovori u pravcu definisanja konkretnih obaveza poslodavca i prava zaposlenih u slučaju pojave zaraze i njihovog eventualnog lečenja.

Čabrić smatra da u javnoj upravi nije realno očekivati smanjenje zaposlenih ili njihovo otpuštanje. Međutim, u posebno nepovoljnom položaju su zaposleni koji su angažovani po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, jer nije definisan njihov status u uslovima kada su primorani da budu u izolaciji i udaljeni sa posla. Pored toga, Čabrić kaže da bi rad od kuće mogao da se primenjuje u većem obimu, posebno za ugrožene kategorije zaposlenih.

– Oblast u kojoj očekujemo značajne korake je u vezi sa najavljenom borbom protiv korupcije na svim nivoima, naročito u državnim institucijama. Tu vidimo i prostor za aktivnije učešće sindikata posebno u zaštiti uzbunjivača i prijavljivanja slučajeva korupcije.

Predsednik GS UPOP ne očekuje značajnije iskorake u procesima evrointegracija jer je pitanje vladavine prava kao i poštovanja elementarnih ljudskih sloboda, uključujući i ona o sindikalnom delovanju i organizovanju, „očigledno ispod radara novoformirane vlade jer ova pitanja ne donose popularnost i vidljivu korist za političke subjekte na unutrašnjoj političkoj sceni“.

Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija Nezavisnost (GS SITEL) smatra da svaka pa i ova nova Vlada Srbije, bez obzira na trajanje mandata, ima ozbiljne obaveze i zadatke.

– Od Vlade, posebno od resornih ministarstva u čijoj su nadležnosti delatnosti članstva našeg sindikata, kao sindikalni predstavnik očekujem, pre svega, da spreče masovna otpuštanja radnika usled epidemije ali i da se maksimalno angažuju kako bi se smanjile socijalne nejednakosti i siromaštvo. Takođe, očekujem intenziviranje socijalnog dijaloga i povećanje plata, kao i ubrzanje reformi i integracionih procesa sa Evropskom unijom, rekao nam je Aleksandar Titović, predsednik GS SITEL.

U Sindikatu penzionera Nezavisnost kažu da nemaju poverenje u novu Vladu i njenu politiku iako za nju imaju brojne predloge .  

– Od Vlade koja ima kontinuitet sa Vladom od 2014. godine i isti sastav koalicije koja je u srpskom parlamentu glasala za smanjenje – otimanje dela penzija i plata ne očekujem ništa dobro. Ova Vlada je na sastavljena na temeljima koji su postavljeni još 2012. godine a koji se zasnivaju na mržnji i diskriminaciji penzionera. To je politika koja je oduzela sva osnovna ljudska prava, sklona otimanju imovine – penzija, zabranama kretanja u vreme vanrednog stanja kada su veće pravo dali kućnim ljubimcima nego penzionerima, izjavio je Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera.

Naš sagovornik podseća na širenje panike i straha zbog virusne epidemije na plasiranje vesti o navodno velikoj brizi o penzionerima, te lažne tvrdnje da penzioneri nikad nisu imali veće penzije nego danas.

– Takva Vlada nije dobronamerna prema starim osobama niti radi za dobrobit penzionera a ni same nacije. Vlada i parlament imaju ustavnu da sa poštenom namerom pod hitno donesu zakon lex specijalis kojim će biti regulisana obaveza države, način i rok u kojem će se penzionerima vratiti umanjeni delovi penzija. Samo tako će postati država svih građana, bez diskriminacije, smatra Grabundžija.

Naveo je i da bi voleo kada bi Vlada otpočela istinski dijalog sa penzionerskim organizacijama kao bi se izradila nacionalna strategija o položaju starih lica i načinuima rešavanja problema starih lica. Takođe, trebalo bi osnovati nacionalno veće za brigu o problemima starih lica i penzionerskih organizacija, uključujući  domove starih lica i klubove penzionera. Potrebno je regulisati mogućnost zapošljavanja osoba koje su sposobne da rade nakon penzionisanja (inženjeri, lekari, informatičari i drugi). Takođe, treba omogućiti penzionerima na postupanje pred Agencijom za mirno rešavanje sporova ili ih osloboditi od skupih sudskih taksi i advokatskih nadoknada.

Izvor: UGS Nezavisnost (http://nezavisnost.org/)

Medijska pratanja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
(Piše: Vojislava Crnjanski Spasojević)

*****

* DVADESET ili pedeset hiljada penzija - njima je svejedno kada su u pitanju deca ili unuci
Uvek će naći neki dinar da im gurnu u džep: za ispit, za kafu, za zimnicu, da se nađe... Više od 60 odsto penzionera finansijski pomaže svoje najvoljenije, iako je prosečna penzija 27.775 dinara, i mada milion njih, od ukupno 1,7 miliona umirovljenika, ima mesečna primanja ispod proseka.

Ovo potvrđuje Miloš Grabundžija, glavni poverenik Sindikata penzionera "Nezavisnost", a na osnovu istraživanja koje su radili prošle godine u dvadesetak gradova. Podaci se poklapaju i sa tvrdnjama ekonomista da bezmalo 1,8 miliona penzionera izdržava oko tri miliona stanovnika Srbije i da trećina ukupne potrošnje dolazi upravo od njihovih primanja. Penzioneri su već dugo ekonomski stub srpske porodice.

Ali, ne pomažu oni svoju decu samo finansijski. Često čuvaju unuke, uče sa njima, mnogi kuvaju za porodice svojih sinova i kćeri, pa oni ili dođu s posla i iz škole kod mame i bake da jedu, ili neko od članova porodice dođe da odnese hranu.

Trećina starih čak živi u istom domaćinstvu sa svojom decom, i to češće jer je deci potreban krov nad glavom, a ne zato što o starima nema ko da brine. Dešava se i da se odluče na zajednički život da bi prodali dva stana za jedan veliki, ili da bi izdavali drugi i tako popunili rupe u kućnom budžetu.

"Briga o naslednicima produžava se do kraja života"

I sve ovo nikoga ne čudi jer Srbija pripada takozvanom mediteranskom krugu zemalja, u kojima se neguju snažni emotivni odnosi i intenzivne veze među članovima porodice do smrti.

- To su generacije koje su odrasle u periodu kada se iskreno verovalo da je porodica osnovna ćelija društva i da je prirodno odricati se zbog nje. Čak i kad imaju samo 20.000 dinara penziju, bar 2.000 će odvojiti za unuke. U anketi su nam često stizali odgovori: "Ako treba neću ja ručati, samo da dam detetu." To je pitanje i ljubavi, i vaspitanja, i nepostojanja pohlepe, tako karakteristične za današnje doba - kaže Grabundžija.

On dodaje da imaju i slučajeve mlađih penzionera koji za novac neguju starije, posebno teške bolesnike, da bi zaradili dodatni novac, da pomognu svojima. Na selu ima i onih koji, iako u penziji, i dalje rade na njivi za nadnicu. A ne bi morali, jer imaju mesečna primanja dovoljna za sebe. Posebno poražava činjenica da čak trećina anketiranih starijih od 65 bukvalno izdržava ostale ukućane, jer žive u zajednici, u kojoj je njihova penzija jedini izvor prihoda. Pritom, kako dodaje, broj onih sa velikim primanjima posle radnog veka je sve manji, jer biološki nestaje generacija nekadašnjih boraca i vojnih lica.

Psiholog i psihoterapeut Elena Kuzmanović slaže se da u Srbiji višegeneracijska domaćinstva i dalje nisu retkost, a najčešće ih možemo opravdati lošom ekonomskom situacijom i nemogućnošću da se mladi osamostale.

- Razlozi su, međutim, neretko kompleksniji i nemaju samo veze sa finansijskom situacijom, već i sa ukupnom klimom unutar porodice. Porodična umreženost je kod nas česta pojava, a individualizam nailazi na osudu porodice, jer osamostaljivanje predstavlja luksuz, i u finansijskom i u emotivnom smislu. Zbog negovanja međusobne zavisnosti, postoji i očekivanje dece da ih roditelji uvek podržavaju, pa čak i u penziji, kada im možda treba mirniji način života - kaže Kuzmanovićeva.

Ta pomoć se, slaže se, najčešće sastoji od pomaganja u domaćinstvu, čuvanja dece i finansijskog doprinosa, a to, opet, za starije znači nastavak požrtvovanja za porodicu i ne mnogo mirnu starost. Jer, briga o unucima ume da bude naporna i pored toga što je zadovoljstvo.

- Kod naših starijih ljudi roditeljstvo se produžava do kraja života, ne postoji period u kome se mogu posvetiti zaista sebi, kao što to rade penzioneri u zapadnim zemljama, osmišljavajući penziju kroz odmor, putovanja i druženja. Čini mi se da se kod nas do kraja života konstantno radi za porodicu, a da je tu i neka vrsta neosetljivosti i očekivanja dece da je dužnost baka i deka da brinu o unucima, ne vodeći računa o njihovom slobodnom vremenu. Roditelji prosto nastave da rade ono što su radili veći deo života - da brinu o svojoj deci, pa i kada ta deca imaju sopstvenu decu. Ni ne umeju drugačije, jer nema pauze u brizi - primećuje ova psihoterapeutkinja.

"Čuvaju najmlađe, uče sa njima, kuvaju za sve, ostavljaju im stanove"

Ona, ipak, upozorava koliko je važno razumeti da ljudi u trećem dobu možda više nemaju snage da kuvaju i sređuju, da ih je možda strah da brinu o podmlatku, jer nemaju istu pokretljivost i pažnju kao kad su bili mlađi, pa im je briga ujedno i teret:

- Njima u izvesnoj meri može da predstavlja zadovoljstvo da učestvuju u životu svoje dece i unuka, ali to ne treba da bude obaveza, već isključivo druženje i uživanje.

/NE OSTAJE IM ZA CIPELE/

KADA plate račune, lekove i finansijski pomognu decu i unuke, penzionerima ne ostaje mnogo za svakodnevni život. O tome svedoči i podatak udruženja "Emiti", da samo trećina žena starijih od 65 godina sebi može da priušti dva para obuće godišnje, iako je dobra obuća presudna za one koji hodaju sa štapom ili na bolnim nogama.

Izvor: novosti.rs

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Ekonomija

* Od četvrtka 9. aprila, počinje distribucija paketa koji su namenjeni penzionerima čije su penzije manje od 30 hiljada dinara. Kompletnu distribuciju ovih paketa obezbedio je Štab za vanredne situacije Grada Sombora uz logističku podršku volontera Crvenog krsta i Službe civilne zaštite

Za dobijanje ovih paketa nije potrebno da se podnesu posebni zahtevi. Penzioneri će ove pakete dobijati prema unapred utvrđenim spiskovima, a biće im dostavljeni na kućnu adresu.

Penzioneri koji, osim domaće, primaju i inostranu penziju biće kontaktirani od strane Centra za socijalni rad kako bi bila utvrđena zbirna visina njihovih primanja i ukoliko se utvrdi da su manja od 30 hiljada dinara, takođe će dobiti paket.

Kompletna distribucija obavljaće se u skladu sa dinamikom dobavljača i mogućnostima za isporuku paketa.

Prvog dana distribucije, paketi će biti dodeljeni u naseljenim mestima Kolut, Bački Breg i Rastina, u petak će paketi biti dostavljeni penzionerima u gradskim mesnim zajednicama Venac, Mlake i deo Crvenke, a nakon toga u Kljajićevu.

Dinamika raspodele paketa za sledeću nedelju biće blagovremeno najavljena.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović ovim povodom uputila je apel penzionerima da ostanu u svojim kućama i sačekaju pakete koji će im biti isporučeni na kućnu adresu.

(U galeriji fotografija ispod teksta: 1. Gradonačelnica poručila penzionerima da sačekaju pakete u svojim domovima; 2. Sadržaj (deo) prehrambenog paketa; 3. Početak distribucije paketa planiran za četvrtak, 9. april; 4. Sadržaj paketa kućne hemije)

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…