Prikazivanje članaka po tagu partnerstvo

* Lokalna akciona grupa „Panonski fijaker“, u partnerstvu sa lokalnom samoupravom Grada Sombora, potpisala je ugovor sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju za sticanje finansijske podrške za realizaciju projekta „Ako može ona - mogu i ja“

Cilj projekta je dodela finansijskih grantova i podizanje opšte svesti žena o važnosti unapređenja preduzetništva, njen uticaj na natalitet, kao i podizanje opšte informisanosti o potrebama za unapređenje lokalne infrastrukture u službi ženskog preduzetništva. Kroz projekat će biti finansirano 10 grantova za udruženja žena, preduzetnice ili pravna lica koja zastupaju žene na teritoriji Grada Sombora i opštine Apatin.

Javni poziv će biti otvoren 20. septembra, a sredstva su namenjena za nabavku mašina, opreme odnosno softvera ili sticanje nematerijalne imovine. Pravilnik i potrebna dokumentacija može da se preuzme na sajtu:

https://lag-panonskifijaker.rs/,

ili lično, u kancelariji Laze Kostića broj 5 u Somboru. Za sve dodatne informacije možete da pozovete kontakt telefon 065 2 320 620 ili putem e-mail adrese: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

(U reportaži prvoj, objavljenoj juče na stranicama našeg portala, upitao sam se, otkud im toliko snage i energije. Već danas sam dobio odgovor na pitanje, iako odranije znam da je ta „stvar“ upravo baš takva kakva je i u njihovoj poruci: Nas nekoliko hiljada članova spaja ova naša druga kuća, prim. aut. SS)

* Gradsko udruženje penzionera Sombor. Ta adresa njihove druge kuće, Venac Radomira Putnika 20m već u Somboru gradu dobro poznata sve većem broju sugrađana. Toplina doma, cvet, raspevani kos njihov redovni drugar, klupe ko u pravom parku, nekoliko, sasvim dovoljno stolova a još „dovoljnije“ stolica što se namah skupe kad se oni ukupe, pa biva i „10 - na 1“ (sto-stolica), nijedna prazna, naravno

Prvi susret.

I poslednji, mada kod njih ništa poslednje nije, isti je. Poželite odmah da se onako čak podsvesno i nesmotreno, s kapije nanovo vratite odmah, u tu oazu mira a u sred centra grada no, bogami, bilo je tu danas i „nemira“, kad se u kolo uhvatiše. Sve tako - a i kako, spontano, omladinski / penzionerski - ne priznaju. Ni kao pravilo ni kao moranje ni kao eto tako, „ja sam penzioner-kao, pa sedeću kod kuće i ne znam šta bih od sebe osim da usamljeno bockam po telefonu..." To nikako, to ne postoji. Aktivnosti, aktivnosti, aktivnosti...

Kada su danas, u petak 9. jula ove gospodnje i aman više korono vele, beži i nikad se ne vraćaj ni u bilo kojem sličnom obliku da možemo normalno da se družimo, pričamo, igramo, pevamo, šta god hoćemo, igramo šah ili pikado, bacamo pločice, organizujemo likovnu koloniju, recitujemo svoje i Desankine na primer stihove, a što je jednako važno - pozovemo drage nam goste pa ko zna koji put, možda kojeg i „zavrbujemo“ pa postane i naš član :-) Ne mora da bude penzioner, kod nas nema, kažu, nipošto strogih pravila... dakle gospodnje, 2021...

A već kad pomenuh - pravilo, ono je ipak probivstvovalo u jednostavno činjenici, da obeleže 74. godišnjicu postojanja, uspeha i radu, i to u dva „toma“. Kako smo rekoh, izvestili već juče, u događaju sa lajt motivom Dobrobit, od srede 7. jula, upamćen će ostati taj umetnički "Vidin (Raič) matine" lepe reči, kazivanja, muzike i svedobrobiti, a uistovremeno zaokružujući vreme pred jubilarnu im narednu, 2022. Već su pripreme počele, skoro kao i ove aktuelne od prepodnevnog devetog julskog dana koje su nekako nazvale/nazvali/ (jer dame su ovde i u organizovanju događaja nekako i, u brojačnoj snazi, jače, gospoda se uvrediti, znam, neće).

No, sve u svemu: Poseban ponos što su uspeli da pripreme neverovatno lep i originalnim idejama sklopljen i dugo željeni tablo. Prvo su ga izložile/i, naravno, u svojim prostorijama, a preneće ga potom u jedan od izloga u jezgru grada, pored Pravoslavne velike crkve Svetog Gerorgija na glavnom sokaku somborskom Kralja Petra Prvog. Da ceo svet vidi kako somborski penzioneri iz svojeg Udruženja zalepršaše i na tablou u svešarenolikosti boja... ne postoji tu, takođe, pravilo, „moramo svi onako strogo ko jedan u istim uniformama a baš ta jedinstva različitosti ih i čini posebnim i istim.

Nije u prvom planu, bitno, ni ko je danas pobedio u šahu, pikadu ili bacanju pločica (mada nam je prof. dužnost već koliko sutra i imena objavimo), svi su pobednici, njih stotinak pa i nešto plus, okupljenih za istim astalom od druženja, te kad im je u činijama iznet onaj čuveni juneći paprikaš na lemeški način od maestra od varjače, Grge Kanjoa, raspoloženje je poraslo za poslustepen muzičke skale više. 

Na fotografijama je pisac ovih redova kojem tek isto tako, onako „slučajno“ a kojem je dat zadatak da u „oficijelnom“ delu pred ručak, napravi neki navrat-nanos ali u najpozitivnijem smmislu i tako biva i izbilo najbolje, program, u kojem su mu se pridružile predsednica Irena Živanović, sekretarka Gizela Žužić, njihova putna vođa posvuda, Ksenija Rackov... Pa zato i fotografije jesu u slajdovima što ih vidite odmah ispod ovog teksta i poređane tako „zbrda-zdola“, razbacano, a drugačije i nije u svem tom sveopštem zbivanju i nekoliko sati zajedno, ni moglo (ne pravdam se :-).

Pa zar ne objedinjujemo i na taj način sva njihova interesovanja, ko što mi i predsednica Irena reče prethodno, u jednoj od najurednijih/uređenijih kancelarija a ujedno naj-sa-mnogo-papirologije, pristupnica starih i novih, markera, koverti, olovki i sveski, kancelariji? I, idemo dalje....

Dalje, slede mnogobrojne nove, reportaže o pojedinačnim primerima. Toliko sam se danas nagledao lepog, naslušao za mene novih a to ne sme da bude naopako - samo za mene, već za čitav svet koji na ovim stranama to bude čitao - životnih priča, ali doslovce, sa svih strana... i bivše Juge i odgdekogodko.

I sve to lepo sjedinjeno u Gradskom udruženju penzinera Sombor. Slobodan sam da kažem - našem i mojem, slobodan sam da napišem, Dobro nam došli dragi gosti. I naravno, novi naši članovi :-)

Za sve ovde ima mesta, i-haj.

U ime koleginica i kolega Novog Radio Sombora i našeg izdavača Udruženja „PODIUM“ i u moje ime, najsrdačnije vam se, večne drage omladinke i omladnci, kolektivno zahvaljujem.

Siniša Stričević, gl.odgovorni urednik Novog Radio Sombora

- U slajd dodatku, pogledajte još 44 fotografije -

Medijska pažnja i pratnja i svako dalje partnerstvo i saradnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

Kako zaposleni u Srbiji mogu da usklade rad i roditeljstvo*

Beograd, 20. maj. 2021. Iako zaposlenim roditeljima u Srbiji na raspolaganju stoje različite mogućnosti za lakše usklađivanje profesionalnih obaveza i porodičnog života, mnogi od načina kojima bi država i poslodavci mogli da pruže još nisu usvojeni kao praksa. Takođe, porodične obaveze i dalje se tradicionalno vezuju za žene, pa su majke najčešće te koje snose najveći deo organizacije kućnih poslova, obaveza oko dece, ali i poslovnog dela života. Zato je ključno da država, lokalne samouprave i sami poslodavci, u partnerskom odnosu sa zaposlenima, nađu najefikasnije načine da stvore uslove za zadovoljne a time i produktivnije zaposlene, nalazi su dva istraživanja o usklađenosti radnog i porodičnog života, koja su predstavljena medijima i javnosti u Medija centru.

Istraživanja su realizovana u okviru projekta ,,JEDNAKI - Ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“, a koji vode Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacije Ana i Vlade Divac, uz pomoć Evropske komisije.

- Rodna nejednakost u privatnom životu i na poslovnom planu i dalje postoji. Jedan od podataka istraživanja govori da je u periodu dok su deca bila vrtićkog uzrasta oko 70 odsto očeva napredovalo na poslu, dok je to postiglo tek 30 odsto majki. Indeks ravnopravnosti pokazuje da su majke onemogućene da se bave karijerom i napredovanjem, jer se više angažuju u porodici, dok neusklađenost postoji i u zaradi i uloženom vremenu. Postoje primeri dobre prakse, ali oni još nisu uvedeni kroz institucije. Zadatak Ministarstva je da radi na tome, pre svega kroz usklađivanje smena u školama i radnog vremena vrtića, ali i motivisanjem poslodavaca da na druge načine izađu u susret zaposlenim roditeljima. Cilj istraživanja i samog projekta jeste da se vidi kakvo je stanje na terenu i šta mi kao institucija možemo da uradimo i predložimo drugim nadležnim ministarstvima, kako bi se odnos te dve sfere života zaposlenih roditelja doveo u ravnotežu - kazala je Aleksandra Čamagić, pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju, na predstavljanju istraživanja.

- Pitanje kojim smo se bavili u istraživanju je kako zaposlenima omogućiti usklađivanje rada i roditeljstva i time im period odrastanja dece učiniti manje stresnim, a istovremeno kako poslodavcima predočiti da zadovoljni zaposleni više doprinose produktivnosti samog preduzeća. Važno je napraviti spregu, gde će poslodavci izaći u susret roditeljima, bilo nekim oblikom fleksibilnog radnog vremena, bilo na neki drugi način, i time obezbediti obostranu korist. Ako možemo da nađemo nešto pozitivno u protekloj Kovid godini, to je onda činjenica da je puno poslodavaca uspelo da istestira rad od kuće, kao jedan oblik fleksibilnog radnog vremena. Cilj je da se taj oblik rada, i kada pandemija prođe, prihvati kao jedna normalna opcija koja se može često koristiti kada su u pitanju zaposleni roditelji. Jedan od podataka istraživanja nam kaže da bi velikom procentu roditelja (skoro 90 odsto), kada bi trebalo da menjaju posao, od presudnog značaja bilo to da li novi poslodavac nudi neku formu fleksibilnog radnog vremena - navela je demografkinja Gordana Bjelobrk, koordinatorka projekta „JEDNAKI“ i koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva“ i „Usklađivanje rada i roditeljstva - poslodavci i zaposleni“.

- U Srbiji, tek svaka peta opština ili grad imaju definisane aktivnosti usmerene na pomoć porodicama sa malom decom, samohranim roditeljima ili mladim bračnim parovima koje zapošljavaju, a koje bi im omogućile bolje usklađivanje rada i roditeljstva. Međutim, u jedinicama lokalne samouprave itekako se razmišlja o takvim olakšicama, jer čak 43 odsto upitanih opština koje se trenutno ne bave strateškim pravcima u ovoj oblasti, ipak planira da se ubuduće aktivno uključi u afirmaciju roditeljstva, i iznađe i primeni rešenja koja omogućavaju lakše usklađivanje posla i privatnog života. Dodatno, većina opština, njih 78,4 odsto, svesno je potrebe da svojim zaposlenima obezbedi institucionalne uslove za usklađivanje rada i roditeljstva i da na taj način poveća njihovu produktivnost, što za krajnji rezultat ima ostvarivanje boljih poslovnih rezultata jedinica lokalne samouprave. Najveći prostor za buduće delovanje istraživanje vidi u uvođenju različitih oblika fleksibilnog radnog vremena, koje je jedan od najkorišćenijih modela olakšica poslodavaca u svetu, dok kod nas još nije dovoljno zastupljeno - istakla je Gordana Jordanovski, koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva“.

U okviru projekta „JEDNAKI“, Fondacija Divac izradila je i dva priručnika, kako za poslodavce tako i za zaposlene, sa ciljem da se taj partnerski odnos ojača ali i da se zaposlenima pruže informacije o pravima iz oblasti rada i zapošljavanja, sa posebnim akcentom na žene.

Ovaj tekst je izrađen uz finansijsku podršku Evropske komisije. Za sadržaj teksta isključivo su odgovorni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija Ana i Vlade Divac i ne može se ni pod kojim okolnostima smatrati da ovaj tekst predstavlja stavove Evropske komisije. Projekat „Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ finansiran je iz programa Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020)“.

***

(U foto-slajd dodatku pogledajte još fotografije učesnica ovog događaja:

1. Gordana Bjelobrk, koordinatorka projekta JEDNAKI" i koautorka na dva istraživanja 

2. Gordana Jordanovski, koautorka istraživanja "Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva"

3. Aleksandra Čamagić, pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju

4. Logo - Fondacije Ana i Vlade Divac)

-------------

*Saopštenje za javnost Fondacije Ana i Vlade Divac (Medijska pratnja: Novi Radio Sombor, Srđan Ačanski, novinar, dipl.turizm; sva autorska prava zadržana!)

Objavljeno u Prva vest

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje partnerstvo i saradnju zasniva na potrebi i motivaciji da se zajedno suočimo sa izazovima u društvenim promenama i tako gradimo budućnost

Zajednička misija za buduće ciljeve se može postići samo uzajamnom saradnjom i zajedničkim radom. Umrežavanje  i partnerstva su okvir za zastupanje i odbranu zajedničkih interesa članova i šire javnosti. Potpisivanjem Protokola o saradnji sa Udruženjem građana "Rubac", Udruženjem voćara i vinograda "Visovi" i Ugostiteljske radnje "Trend" je verifikovan put podrške za koji ćemo se zalagati da povežemo tradiciju i mlade u selu Krnjaji, današnjem Klajićevu, što će sigurni smo, imati uticaja na jačanje održivijeg, demokratičnijeg i kreativnijeg seoskog života - napominju u Fondaciji.

Friedrich Engels je ostavio poruku Gram akcije je vredniji od tone teorije, mi u FRD to smo shvatili da je upućeno nama, pa smo to sproveli u delo - 11. januara 2021. kada smo uručili poklone Vrtiću "Zvezdice", Udruženju vinogradara i voćara "Visovi" i Udruženju "Rubac" iz Kljajićeva. Sve to smo mogli u saradnji i hvala donatoru "Joviste" DOO Palić i prilozima građana.

Na druženju kod domaćina Branka Šoštarića predsednika Udruženja vinogradara i voćara „Visovi" smo upoznali Jagodu Kočić menadžera LAG „ Panonski fijaker“ sa projektnim idejama i tako poslali poruku proizašlu iz našeg partnerstva za bolje selo. Za nas nema više propriča o mogućnosti razvoja specijalnog jela i pića inspirisanog i nazvanog po lokalnom nasleđu sa lokalnim ugostiteljem, jer je on tu sa nama u partnerstvu.

„Ciljevi nisu sudbina, oni su smer! Ciljevi nisu naredba, oni su dogovor! Ciljevi ne određuju budućnost. Oni mobilišu resurse i poslovnu energiju, jer prave budućnost.“ Peter Drucker

Ovo je poruka, koja kao da je iz proizašla našeg partnerstva za bolje selo Krnjaja, što je dobrobit za njene meštane, zajedno - mladi i stari rade najbolje!

(U nastavku ispod teksta u slajdovima pogledajte još zanimljivih fotografija koje svedoče o zbližavanju partnera za bolje sutra svih)

Izvor: https://www.frd.org.rs/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Ekonomija

/Sindikati nastaju i opstaju sa demokratijom i širenjem participacije i ljudskih prava/

* Sloboda, jednakost i bratstvo čine „sveto trojstvo“ svakog demokratskog i pravičnog poretka *

Svako ko ih zagovara i brani, naš je saveznik. Svako ko ih degradira i ruši, naš  je protivnik.

Sindikati su nastali u borbi za radna prava, ali i za pravo glasa i druga ključna građanska i politička prava. Mi duboko verujemo da ekonomska, socijalna i politička prava jedna druge podupiru i garantuju i da njihovo ugrožavanje dovodi u pitanje temelje demokratije.

Svet u kome jedan odsto najbogatijih poseduje polovinu ukupnog bogatsva ne može biti demokratski svet. Svet u kome se ljudi i njihov rad tretiraju kao sve jeftinija roba, nije svet u kome pristajemo da živimo. Svet u kome privredni rast ide bez rasta zaposlenosti i zarada, uz siromaštvo i ograničavanje sloboda i urušavanje ekološke ravnoteže, nije svet primeren ljudskom dostojanstvu.

Sve dok ljudi tragaju za slobodom, srećom, jednakošću i socijalnom pravdom, sve dok su im važni dostojanstvo i solidarnost, postojaće sindikati.     

DEMOKRATSKI, SOLIDARNO, BORBENO

  • Znamo da se demokratija ne svodi na izbore, stoga se zalažemo za participativnu demokratiju koja podrazumeva javne rasprave i javna slušanja; građanske inicijative i socijalni dijalog o ključnim pravcima razvoja.
  • Pravo na organizovanje protesta i iskazivanje nezadovoljstva je osnovno pravo i legitimno sredstvo ostvarivanja interesa sindikata kojeg se nikada nećemo odreći.
  • Za nas su svi ljudi jednaki, bez obzira na svoju pripadnost i poreklo i protiv smo svakog oblika nejednakosti i diskriminacije. Netolerancija, mržnja, nasilje i rat su prirodni neprijatelji zaposlenih i sindikata.
  • Pravedno društvo, socijalno i ekološki održiv razvoj su ključne vrednosti za sindikat.
  • Dostojanstven rad i pristojan život za svakoga nemaju alternativu. Bez solidarnosti i socijalne pravičnosti, život se svodi na strah, pohlepu, nesigurnost i nejednakost, protiv čega ćemo se boriti svim sredstvima sindikalne borbe.
  • U trci za profitom, transnacionalni kapital ne zna za nacionalne granice. Ukoliko želimo da se uspešno suprotstavimo izazovima fleksibilizacije i prekarizacije rada, granice naših nacionalnih država ne mogu biti granice solidarnosti zaposlenih i građana.

NEZAVISNO

  • Protiv smo korupcije, veza političara i tajkuna i partijskog zapošljavanja, jer se na taj način obezvređuje stručnost, rad i unižavaju građani. Zavisnost, sloboda i autonomija ne idu zajedno. Ako želimo da napredujemo, lojalne na čelu firmi i institucija moraju zameniti sposobni i kompetentni.
  • Zalažemo se za promene izbornog sistema koje će poslanike i poslanice učiniti odgovornim biračima, a ne samo svojim partijskim centralama.
  • Nikada nećemo služiti partijama, sa njima možemo samo sarađivati u zaštiti interesa svog članstva, zaposlenih i svih građana. Iskustvo nas je naučilo da ne verujemo deklaracijama i predizbornim obećanjima već konkretnim potezima i delima. Naš moto, kada je reč o politici i političarima, glasi: „Glasovi za podršku“. Dobićete naše glasove na izborima ako podržite naše zahteve i praktično se založite za njihovo ostvarivanje.

Partnerstvo, podršku i poverenje sindikata treba zaslužiti – sa njima se ne trguje.

  • Uvek smo spremni da razgovaramo i ravnopravno pregovaramo sa Vladom i poslodavcima, ali nikada da im servilno služimo. Socijalni dijalog zaista nema alternativu – ako je iskren, argumentovan i ravnopravan, odnosno zasnovan na ravnoteži moći i usaglašavanju interesa. Odnosi socijalnog partnerstva za koje se zalažemo nisu idilični, nekonfliktni odnosi. Iako se zalažemo za dijalog i pregovore, ne odričemo se štrajkova i širih socijalnih protesta. Neretko, da bi nas uvažili, moramo pokazati snagu i odlučnost da se izborimo za svoje ciljeve. Umeće pregovaranja, veština postizanja kompromisa, snaga i borbenost su odlike sindikata.
  • Ne trgujemo interesima zaposlenih i građana zarad funkcija i privilegija svojih vođa. Da bismo imali pravo na kritiku drugih, moramo sami služiti za primer. Zato u sindikatima nema mesta sitnim interesima i kalkulacijama, poltronstvu, izborima bez izbora, neodgovornosti za obećano a neispunjeno.

ODANO ČLANSTVU

  • Ne možemo se zalagati za demokratiju i prava zaposlenih, a ograničavati ih sopstvenom članstvu. U sindikatima, bez otvorenosti i prava na kritiku, nema ni poverenja članstva. A poverenje članstva i zaposlenih je najveći resurs i osnova moći sindikata.
  • Sindikat i njegovo rukovodstvo može zavisiti samo od svog članstva kome treba da polažu račune i kome moraju odgovoriti na svaki obrazloženi zahtev. Ignorisanje članstva je neoprostiv greh za sindikate koji pretenduju da budu demokratski.
  • Na čelo sindikata ćemo birati sposobne i odgovorne, odane našoj viziji i misiji. Odanost i odgovornost se ne testiraju samo na kongresima i izbornim konferencijama – one su trajan proces i čin.
  • Da bi bili uverljivi u zalaganju za prava žena, mladih i svih drugih marginalizovanih grupa, sindikati im moraju obezbediti adekvatno mesto i zastupljenost u sopstvenim strukturama.
  • Modeli i metode sindikalnog organizovanja i rada moraju pratiti promene u društvu i omogućiti pristup svakom zaposlenom. Ako žele da budu prepoznati i uticajni, sindikati i njihovi predstavnici moraju ovladati modernim informatičkim tehnologijama i veštinama komuniciranja sa medijima i na socijalnim mrežama.
  • Nema aktivnog i motivisanog članstva bez dobro informisanog, obrazovanog i akciono osposobljenog i mobilizovanog članstva.
  • Sindikati ne smeju jedni drugima da budu nelojalna konkurencija. Zalažemo se za saradnju sindikata oko vitalnih interesa i pitanja, za jasna pravila i fer odnose. Svesni smo da od uzajamnih sukoba i neprincipijelnih prepucavanja štetu imaju samo sindikati i interesi zaposlenih, a da uvek profitira druga strana. Deo poslodavaca i određene strukture u vlasti, kao i njihovi poslušnici u akademskoj zajednici i medijima, ionako dugo i dosta uspešno rade na stvaranju antisindikalne klime u društvu.
  • Opredeljenost za saradnju sindikata ne znači i nekritičnost prema sopstvenom i drugim sindikatima. Za dobro sindikata, zaposlenih i svih građana, praksa trgovanja interesima zaposlenih zarad sitnih privilegija kod poslodavaca, neprincipijelnih političkih izbora i trgovine mandatima mora nailaziti na argumentovanost.

PARTNERSKI

  • Naši prirodni saveznici su nezavisni mediji, udruženja studenata, nezaposlenih, samozaposlenih i penzionera, profesionalna udruženja, civilni pokreti i građanske inicijative koji promovišu i brane demokratiju i ljudska prava – rečju, svi koji se bore za demokratsko, tolerantno društvo socijalne pravde. Demokratski i autonomni sindikati jesu okvir i platforma za njihovo zajedničko delovanje. Naša misija jeste da ih objedinimo u partnerstvu za demokratske promene.

U Beogradu, 23. novembra 2016. godine – 25 godina Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.

Medijska pratnja i partnerstvo: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U Beogradu je u četvrtak, 25. oktobra održan Okrugli sto u organizaciji Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i uz veliku podršku prijatelja ovog reprezentativnog sindikata, nezamenljive Fondacije Friedrich Ebert Stiftung-Beograd

Pre skoro pune dve decenije, UGS NEZAVISNOST su bili suočeni sa činjenicom da je borba za prava radnika postala nemoguća bez obezbeđivanja nedostajućeg demokratskog okvira.

Jedan od retkih primera uspešne saradnje nevladinih organizacija i sindikata odigran je tokom 2000. godine, kroz mrežu Partnerstva za demokratske promene. Cilj je bila smena autoritarnog i izolacionističkog režima Slobodana Miloševića i stvaranje demokratskog i socijalno pravednog društva. Nismo, na žalost, u potpunosti uspeli. Zato danas na ovom skupu razgovaramo o civilnoj strategiji delovanja sindikata - navode u UGS Nezavisnost.

U prvom delu Okruglog stola, čiji je moderator bila britka i šarmantna novinarka Ljubica Gojgić, diskutovali su predsednik UGS NEZAVISNOST Zoran Stojiljković, Nataša Vučković iz Centra za demokratiju, kao i Fausto Durante, predstavnik jednog od najvećih sindikata u Italiji, CGIL. 

Prof. dr Zoran Stojiljković tokom govora na Okruglom stolu posvećenom udruživanju NVO sektora i sindikata

Sve troje su potvrdili i obrazložili neophodnost saradnje i udruživanje nevladinih organizacija i sindikata, civilnog sektora uopste kao i, naravno, slobodnih medija. Svoje gledište je potom izneo i Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.

Marija Martinić iz UGS Nezavisnost je govorila o znatnoj apatiji u društvu, uporedivši je sa onom iz vremena Miloševića ali da se ipak primećuju ciklični talasi, koji mogu da pokrenu kako je rekla, i radnike i građanstvo.

U ime Unije poslodavaca Srbije, skupu se obratila Ljilja Pavlović, koja je takođe pozvala na saradnju sindikata i Unije poslodavaca, kao subjekte koji učestvuju na Socijalno-ekonomskom savetu.

Na ovom skupu su učestvovali i Miodrag Nedeljković iz Inicijative za razvoj i saradnju, Miloš Baković Jadžić iz NVO Centra za politike emancipacije koji se založio se da sindikati gledaju i deluju šire, da učestvuju i u drugim društvenim i životnim temama, što je bio stav još nekih pojedinih govornika.

U završnom izlaganju izmedju ostalog Zoran Stojiljković je rekao da će sarađivati sa ostalim sindikatima zato što je to neophodno, ali da će ulaziti u partnerstvo samo sa onim sindikatima koji žive pretežno od članarine.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…