Prikazivanje članaka po tagu omladina

* Poslednje julske srede načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković prisustvovao je, zajedno sa načelnicima upravnih okruga Vojvodine, Mačvanskog, Kolubarskog i Kosovskog upravnog okruga, radnom sastanku koji je organizovan od strane Omladinskog saveza udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope - OPENS“ i Južnobačkog upravnog okruga.

Tema sastanka je bila prezentacija projekta „U centru održive omladinske politike“ koji je finansiran od strane Ministarstva omladine i sporta, a podržan od Vlade RS, Ministarstva omladine i sporta, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Grada Novog Sada kao i Stalne konferencije gradova i opština - SKGO. Prezentovan je OPENS model kontinuirane brige o mladima na lokalnom nivou sa posebnim naglaskom na postignuća iz 2019. godine kada je Novi Sad nosio titulu „Omladinske prestonice Evrope“, volonterski doprinos u 2020. godini tokom vanrednog stanja i program legata omladinske infrastrukture - omladinski centri.

U okviru tog projekta OPENS otvara proces mapiranja potencijalnih prostora i na osnovu analize postojećih kapaciteta i resursa u Srbiji daje predlog za kreiranje programa izgradnje omladinske infrastrukture koji će voditi Ministarstvo omladine i sporta u ime Vlade Republike Srbije. Kako bi to sve bilo realizovano potrebno je učešće svih upravnih okruga u Srbiji (i jedinica lokalnih samouprava koje im pripadaju).

U vezi sa tim planirano je organizovanje okruglih stolova u targetiranih 26 upravnih okruga Srbije. Učesnici sastanka su izrazili volju da podrže OPENS u realizaciji projekta „U centru održive omladinske politike“ u svojim okruzima.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Vesti

(*Znao sam šta me u Rastini čeka. Na godišnjoj Skupštini Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije. Pripremao sam se zato, čini mi se duže nego obično za ovaj najnoviji pre svega, novinarski zadatak - za taj gospodnji dan, 3. jul 2021, u najsevernijem mestu Srbije - ili ujedno, prvoj kapiji kad se iz EU u Srbiju ulazi, toj toliko živopisnoj Rastini... Ništa lično. Da li, ipak, baš "ništa" lično, preispitivao sam se, priznaću, satima. Samo i kažem sada, duže su trajale te već uobičajeno-novinarski pripreme za jedan kako mi to u poslu volimo reći, teren-ili događaj. Jer neće to svakako biti - svakodnevni događaj... ponavljao sam u sebi i istovremeno trenirao emocije kako u svom poslu - tom prilikom ne bi smele da emocije nadvladaju razum. Teško? Iskušenje? I jedno i drugo. Znao sam i da će mi trebati dan, nešto i više, nakon događaja, nakon svetkovine i sećanja na pretke među kojima je i moj... pa da se stišam.. Da pokušam da napravim konačno ljudski reportažu, sa sve slikama koje sam pripremio, onako kako poslu i prvenstveno čitaocima portala i slušaocima našeg internet radija, i dolikuje. Pa da krenem jer - novinarstvo to jest aktuelnost dešavanja ne trpe baš često emocije, a još manje odlaganja, onog što se desilo makar koliko bili svi pa eto i pisac ovih redaka, od mesa i krvi.. Bolje zato da krenem... i, ne zamerite na ovakvom ako ga takvim mogu nazvati, uvodom, a zašto je do njega u ovu reportažu iz lepe Rastine sa zbivanja od juče došlo, spomenuću na samom kraju, mada je sve ovo što ću ispisati kako i svi gosti juče listom rekoše, još jedan novi početak, ali početak nešto sasvim drugačiji: u zajedničkoj smislenoj misiji/želji za sveopštim, boljim koliko sutra, razumevanjem, ujedinjenjem u trasi zdravijeg životnog učenja a od koga, do od predaka, čemu smo svi obavezni; u korist naših novih pokoljenja; *prim. aut. SS)

-------------

* Dostojanstveno. So, pogača, domaća rakija. Za početak. A za svakog gosta i osmeh dobrodošlice dve prelepe mlade Rastinke u izvornim hercegovačkim i ličkim nošnjama... možda baš simbolično „ispade“ kako i najbolje što se samog stecišta tiče valja (simboličnog naziva, a u zajedničkoj poruci, Deco, ovde vam je mesto), pred Domom omladine - upravo tu, gde pripadnici Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije zakazaše susret. Doček brojnih prijatelja-zemljaka, u počast borcima koji su dali živote u proboju Solunskog fronta. Polaganje venaca na dva monumenta te posebne Rastine, Spomenik solunskim dobrovoljcima, e tim osnivačima Rastine i Spomenik žrtvama logora Šarvar u Drugom svetskom ratu. Protokol. Temelj daljem drugovanju, upoznavanju, spajanju, činu najsvečanijem...

Osnovni cilj - da, jednostavno, niko ne zaboravi velike žrtve u Prvom svetskom ratu i naše pretke - domaćini istakoše to i u svojim pozivnicama, prethodno. Odavanje je ovo priznanja Solunskim borcima koji su upravo označili junaštvom svojim i početak kraja Velikog rata probojem Solunskog fronta, u jesen 1918. Svaka godišnjica, svaka godina - moralo bi da bude posvećena doseljavanju porodica iz dobrovoljačkih Solunskih jedinica u ove severnosomboske krajeve na samom rubu bačke ravnice, u daljim ciljevima: Hercegovci, Ličani... izgradili su Rastinu kao mesto za nezaborav, mesto za svaku novu - lepu priliku, mesto za šansu, mesto za život.

Mesto za mladi svet.

Ma koliko se to činilo možda u savremena vremena ne baš tako lako dostižno, ali... vera, nada i ljubav pobeđuju uvek kad je sveto trojstvo sasvim jasno a ovde jeste, pa rađaće se stog baš, po jedna nova beba. Rastinska. Bar jedan novi heroj, pa dva, troje-četvoro... polako... opet nova deca ko deselećima pre a i škola je tu da zaživi, obdanište već spremno, za nove mlade Hercegovce, Ličane, LJUDE... pružena ruka i svim drugima il’ prvima, svejedno, Rastinci će dočekati i UDOMITI svakog. A mesta za sve, ovde ima. Više nego dovoljno. Nije zato bez razloga ona već dobro poznata: ko u Rastinu prvi put dođe, poželi da drugi put to bude već koliko sutra, a za trajni život, eh, divote.. Sva blagodet prirode, banjski vazduh, raskoš svebujnog zelenila, krošnje što se ko zastave nekako neobjašnjivo a naočigled ponosno ko dobre vile vijore i u nebo stižući, pružaju oku svakom, sav svoj sklad.

A nakon ponosnog čina polaganja venaca, usledila je već rekoh, najavljena Skupština. Odmah smo svi shvatili da baš neće to biti ona „prava“, da kažem, uobičajena neki bi rekli „steretopina“ ili „dosadna“ skupština kojih je svima sasvim dosta. :-) Uvodničar, jedan od najčešćih rastinskhi domaćina, Jovan Vukobratović, odmah je to i napomenuo, nema nekog „glasanja“, premda je predviđen bio i Upravni odbor, ali aman, kako „rešiti“ sad tu sednicu Upravnog odbora Udruženja, pa Skupštinu, kad, pridošlo toliko sveta... ma sedite ljudi odma’ za astale, da se družumo uz ozbiljne zaključke ali i ako neko ipak „želi reč“, dobro. Hmm, „poneko“, a spontano, što je i najkarakterističnija crta sveukupno susreta i same Skupštine i nesvakidašnjeg Upravnog odbora ispostavilo se - odmah bila, jeste u tome što su govornici jedan za drugim javljali se da nešto kažu, poruče, pozove u „revanš“-posetu Rastince u svoje - takođe sagrađane metropole raštrkane kako i Bog nalaže svud po Vojvodini, od Hercegovaca, Ličana... Dalmatinaca, Bosanaca, ko do gnezda, gnezdo u kojima su i rode vazda rade i raspoložene.

„Raspravljalo“ se dakle tako, gotovo puna dva sata, o brojnim prošlim aktivnostima njihovog-i njihovih udruženja koja deluju u Bajmoku, Aleksi Šantiću, Bačkom Gračacu, Novom Žedniku, Gornjoj Rogatici, Sokolcu, Bačkoj Topoli, Subotici, Srbobranu, Srpskom Bačkom Karađorđevu, Stepanovićevu, Laćarku, Bečeju, Mišićevu, Zrenjaninu, Inđiji, Kljajićevu, Apatinu, Bačkom Bregu, Dušanovu, Višnjićevu, Kolutu, Sremskoj Mitrovici, Paliću, Novom Sadu, Gajdobri, Sečnju, Rumi, Somboru... u epicentru dobrovaljčkom, tog prvog julskog dana gospodnje, 2021, Rastini.

No nekako logično ispostavilo se, prvo je dobio reč dr Milan Micić, autor kao što znamo i kao što smo o njemu već ovih dana pisali, tridesetak književnih jedinica hronologije, a svoje najnovije publikacije "Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje: (1914–1918)” čija za temu ima kako smo već takođe izvestili na ovim stranicama najavljujući promociju knjige iste večeri u Staparu, koja sadrži popis imena svih dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke ali i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila u Velikom ratu 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu.

Autor je ovom prilikom najjednostavnijim rečima objasnio da ove činjenične hronološkim redom poslagane pojave i podakte vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke, kako je dr Micić i u knizi notirao. 

***

Svemu ovom i potonjoj zakusci koja je sve drugo bila ali ne „samo“ zakuska, već tradicionalna jela pred goste, kisela hercegovačka čorba, uz autentične salate po kojoj su ovi srpski narodi poznati, i naravno, nekoliko vrsta „deserta“ iz recimo svakog rastinskog komšijski porodičnog, domaćinstva, prethodio je parastos a delegacije su položile vence, najpre na Spomenik solunskim dobrovoljcima, koji predstavlja planinski masiv s krstom, ispred kojeg je bronzana statua srpskog vojnika, oslonjenog na pušku sa svih 176 imena solunaca borca. Zatm odmah, i na spomenik žrtvama Šarvarskog logora, koji simbolizuje logorske žice i lik iscrpljenog logoraša, a na kojem su uklesani stihovi Vojislava Ilića mlađeg.

Naročito su uz reči besede Oca Mirka, dirljivo do suze muške, zvučali s violine preneti zvuci pred spomenikom Solunskim dobrovoljcima i osnivačima sela, kao i spomenikom Eastinskim žrtvama logora u Šarvaru, emotivno izvedenih „Tamo daleko“, „Kreće se lađa francuska“... mladog maestra od tananih žica, Nemanje Golubića.

„Nešto“ veselije bilo je potom kad su glasove prenete u salu, pustili već nadaleko popularni, poznatim predvođeni baritnom kojem mikrofon ne treba, Momčilom i momcima muške Pevačke grupe iz Bačkog Jarka, ovog puta naravno uz neizbežnu harmoniku.

....Priča o Rastini i Rastincima čini se, tek kreće. A moj pradeda Stevan Ružić, počivši na Solunskom groblju, eto nisam mogao a da ga na kraju među dvadesetak govornika, ne spomenem. Tog mog pretka Solunca da nije bilo, ne bi ni ove reportaže. :-) No pak, to je manje i važno (što se bar mog obitavanja pod Suncem naravno, tiče), od zaključka ostvarenim na ovoj Skupštini i Upravnom odboru:

Sveujedinjenje najzad vekovima potrebno, svesprskog naroda podsticano idejonm mišlju sa ovoga skupa - iako ista više puta zagovarana, ali sada se učinilo, jačom no pre. To je zadatak, rekoše svi zemljaci u Rastini okupljeni, to je posao i to je zaštitni znak koji uz poštovanje svih i svakog, nastaje overom koji ni jedan pečat ne može da zameni.

.....

Novi Radio Sombor se zahvaljuje na prevozu Aleksi Subotiću, jednom od inicijatora i graditelja boljeg života, još bolje Rastine, još boljeg čina poput svih onih ordenja, činova i dlikovanja koje je njegov Solunac đed Kosta, zaslužio a u sada Aleksinom čuvanom u podobro bogatom amanetu od sjajne kutije zasluga za ovaj narod.

Inače, kakio je bilo i predviđeno, svemu u Rastini, prethodio je prvo susret gostiju sa domaćinima u somborskoj zgradi Ggradske uprave, gde je u Svečanoj sali Županije detalje o istoriji grada i ove sredine govorio zavičajni istoričar i publicista Milan Stepanović, sa kojim smo prošetali glavnom stazom Ravangrada Kralja Petra Prvog (o tome više u narednoj, sutrašnjoj reportaži), pa se zatim u koloni petnaestak vozila na čelu sa jednim od Subotića (već maloprethodno pomenutog), uputismo u centar dobrog naroda, Rastinu...

Prisustvovao, dao sebi za pravo da malo i govori, pratio i zabeležio: Siniša Stričević, gl.odg.urednik Novog Radio Sombora

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja i svaka buduća saradnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
 
- Dodatak: fotografije iz Rastine, 3. jula 2021. u slajdovima odmah ispod rubrike -
 
Objavljeno u Prva vest

* Gradsko veće Grada Sombora održalo je u utorak, 2. februara 23. sednicu kojom je predsedavao gradonačelnik Antonio Ratković. Članovi Gradskog veća odlučivali su o 11 tačaka dnevnog reda

Gradsko veće odobrilo je učešće Grada Sombora u projektu „Kuće za bolju budućnost u Somboru“ sa kojim će se prijaviti na javni poziv Evropske unije i Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u okviru programa „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji“.

U okviru projekta planirana je kupovina, adaptacija i opremanje osnovnim kuhinjskim aparatima 10 kuća. Kuće će biti namenjene za socijalno osetljive grupe (Romi, žene žrtve porodičnog nasilja i omladina koja po navršenom punoletstvu izlazi iz sistema socijalnog staranja). Kuće i korisnici će biti odabrani putem otvorenog javnog poziva, a Grad će stupiti u ugovorne odnose sa svim odabranim korisnicima. Osim kupovine i opremanja kuća, svim odabranim učesnicima biće ponuđena obuka iz zanata i zanimanja po njihovom izboru kako bi se osposobili za rad i otvorila im se mogućnost finansijske nezavisnosti.

Učesnici u projektu će proći i kurs iz samozastupanja, kako bi naučili na koji način mogu da se upoznaju i ostvare svoja prava iz oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja, socijalne zaštite i pristupa drugim institucijama. Osim Grada Sombora partneri u projektu su Centar za socijalni rad Sombor, Savez romskih nevladinih organizacija Zapadnobačkog upavnog okruga i NVO Ženska alternativa.

Članovi Gradskog veća na ovoj sednici usvojili su finansijske planove za 2021. godinu za pozicije budžeta: javni red i bezbednost, komunalna oblast - građevinsko zemljište i putevi, politički sistem lokalne samouprave i opšte javne usluge uprave, a dali su i saglasnost na izvođenje radova na adaptaciji i sanaciji podova u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“ u Somboru.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Grad Sombor i ove godine obeleževa Evropsku nedelju mobilnosti u okviru koje će se svakoga dana organizovati razne aktivnosti koje promovišu zdrave stilove života i inkluziju. U ovaj veliki međunaordni projekat uključen je i grad Sombor, pa je tako danas (sreda, 16. novembar) na Trgu sv.Đorđa (kod krsta), održana i prva aktivnost promocije zdravlja. Izjavu je ovim povodom dala članica Gradskog veća za oblast dece, omladine, sporta i zdravstva Antonija Nađ Kosanović

Gradska većnica za sport, omladinu, decu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović otvorila je manifestaciju u kojoj otpočetka daje primer

- U toku Evropske nedelje mobilnosti širom Srbije se obeležavaju razni oblici aktivnosti, samim tim želimo da uključimo što veći broj naših sugrađana i na taj način da podignemo svesti o tome koliko je važno da se bave sportom -istakla je Antonija Nađ Kosanović. - Mogu da utiču na sementarni način života, što doprinosi celokupnom sopstvenom zdravlju. Evropska nedelja mobilnosti svakako ima za cilj da zajedno utičemo na pitanje mobilnosti i da koristimo urbano prevozno sredstvo. Želimo dakle da uključimo naše sugrađane da koriste prevozno sredstvo koje iziskuje prirodni oblik kretanja a to je bicikl, da manje koriste prevozna sredstva koja zagađuju životnu sredinu.

Nađ Kosanović je dopunila: - Kroz kampanju, svi zaintresovani učesnici će imati mogućnosti da se oprobaju u raznim fizičkim aktivnostima naravno vodeći računa o epidemiološkoj situaciji. Uz tehničku podršku Sportskog saveza grada Sombora i logistiku Sportskog centra Soko, lokalna samouprava odvaja određena sredstva, kako bismo omogućili svim našim sugrađanima da se bave sportom i da budu fizički aktivni. Iz svog iskustva znam koliko fizička aktivnost utiče na celokupan organizam i zdravlje čoveka. Ovde danas, sa Savetom za zdravlje, Gradskom organizacijom crvenog krsta i Zavodom za javno zdravlje, imamo mogućnosti da uz razgovor sa građanima i podelom flajera utičemo i promovišemo zdrave stilove života i zdrave navike.  

U okviru Evropske nedelje mobilnosti organizovana je i anketa na temu fizičke aktivnosti i navika koju možete da popunite na sledećem linku:

https://www.sombor.rs/gradska-uprava/javno-zdravlje/evropska-nedelja-mobilnosti-2020/

Ovogodišnje obeležavanje Evropske nedelje mobilnosti traje od 16. do 22. septembra a iz Srbije je uključeno 29 gradova i opština.

Fotografije (naslovna, u tekstu i u slajdovima ispod rubrike): Endi Vaš

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Prva vest

* U Somboru je danas (ponedeljak, 14. septembar) organizovana vanredna akcija dobrovoljnog davanja krvi. Na današnju akciju došlo je 47 davalaca, nakon lekarskog pregleda, 36 njih je dalo krv, a od toga ravnoopravan je bio lepši pol, 20 devojaka i žena, sa 9 prvih davanja

Ovo su uobičajeni podaci, nakon svake kako redovne, tako kao i danas, vanredne akcije dobrovoljnog davanja krvi u somborskom Crvenom krstu jer evidencija je uvek zahtevna i pedantna. No, mi smo se potrudili da zabeležimo i jednu novu lepu priču i afirmišemo četiri devojke s razlogom. O kome se i čemu se radi. Naime, prvi radni dan za naše najmlađe sugrađane počeo je na najplemenitiji način. Oni koji su se odlučili na to, odazvali su se odvažno novoj akciji dobrovoljnog davalaštva krvi na poziv Gradske organizacije crvenog krsta u Somboru. Omladina je dakle, ovog lepog septembarskog ponedeljka, četrnaestog dana devetog meseca u godini bila u prvom planu, iako, pridružili su im se tokom prepodneva i nešto stariji žitelji.

Među prvima, na samom početku akcije a i same nove na prilično specifičan i umnogome neuobičajen način zbog i dalje, mera usled pandemaije koronavirsu, u uobičajenih 9 časova na samom startu akcije, u Centru za edukaciju somborskog Crvenog krsta, prve su bile upravo četiri simpatične devojke. Nas su zanimali razlozi ličnog odazivanja akciji davanja najdragocenije tečnosti a i naravno, njihov trenutni učeničko-studentski "status" kao i planovi.

Anđelka Bekut, iz Sombora, nam je rekla: - Upisala sam prvu godinu fakulteta i odazvala sam se zato što želim da pomognem drugima. Poželeli smo Anđelki sav uspeh na privatnom fakultetu studija prava u Somboru. Otkrila nam je i to da joj je ovo danas, čak treći put kako dobrovoljno daje krv. Na pitanje hoće li i nadalje davati krv, odlučno je samo kratko odgovorila, naravno.

Iz Bačkog Monoštora je Ana Šuvak, maturantkinja Srednje medicinske škole „Dr Ružica Rip“. - Želela sam da uradim nešto dobro - priča nam Ana. - Ovo mi je prvi put. Vršnjacima bih poručila da je ovo jako humano i ko god je u mogućnosti trebalo bi to da uradi. A o planovima posle završetka škole, kaže: - Želim da radim. Konkretno, volela bih da se zaposlim u jaslicama, nadam se da će mi uspeti.

Kljajićevčanka Andrijana Momčilović, Anina je školska je drugarica iz istog odeljenja, pedijatrijski smer. - Posle srednje škole planiram da upišem Filozofski fakultet, a odazvala se se za davanje krvi pre svega zato što je to jedan jako human čin i smatram da mnogo više ljudi treba da se odazove na jedan ovakav poziv. Na pitanje zna li nekog iz svoje okoline, ko se odaziva ovim akcijama, Andrijana je dala zanimljiv odgovor: - Moji iz porodice, svi daju krv, tako da je to preraslo nekako i u porodičnu tradiciju.

- Ja sam Marija Jurić iz Sombora, pohađam takođe Srednju medicinsku školu, opšti smer, planiram da upišem nešto u vezi sa medicinom, ne znam još sad šta tačno. Odlučila sam da dajem krv zato što želim da se osećam korisno i da pomognem nekome a osećaj je lep, poseban. Pošto sam već odabrala da se bavim ovim pozivom, onda ja prva treba da dajem drugima primer, da rade isto. 

A Andrijani smo postavili još pitanje plus, kako to, da pohađa odnosno završava srednju medicinsku školu, a planira da upiše Filozofski fakultet. No odmah nam je otkrila tajnu, rečima, „želim da upišem psihologiju na Filozofskom u Novom Sadu“, pa je time sve postalo jasnije.

A nama je potpuno jasno da uz ovakvu omladinu, priznajemo i naše neskrivene emocije i ove hronološki, danas poslednje primere kakve dadoše Andrijana, Marija, Ana i Anđelka  sva naseljena mesta i grad Sombor mogu da budu srećni. Sva je vera da ta sreća ima u ovdašnjoj mladeži pravu budućnost.

Zadovoljstvo zato nije krila ni sekretarka organizacije Biljana Klipa, kao i uvek vredni volonteri u somborskom Crvenom krstu.

Fotografije koje možete da pogledate u slajd seriji ispod teksta: Endi Vaš (i Novi Radio Sombor)

Takođe, tonski zapis možete da slušate u emisiji "Sve je lako kad si mlad" u internet programu Novog Radio Sombora, u utorak, 15. septembra u terminima u 12 i u 18 časova, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

Zahvaljujemo se i ovom prilikom Gradskoj organizaciji crvenog krsta u Somboru, stalnom partneru našeg izdavača, Udruženja Podium i Novog Radio Sombora.

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Mladi

* Nakon više od jedne decenije Velika sala Kulturnog centra ponovo je spremna da u punom sjaju dočeka nove kulturne programe i publiku u Somboru. Otvaranje Velike sale organizovano je u utorak, 16. juna, a početak rada sale zvanično je označila gradonačelnica Grada Sombora Dušanka Golubović simboličnim svečanim presecanjem vrpce

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović rekla je da je veliko zadovoljstvo što je jedan ovakav projekat konačno priveden kraju i da je sala na raspolaganju svim Somborcima.

- Suština je da je zapravo rekonstrukcija ove sale trajala i više od jedne decenije i da, usled promene direktora i različitih vrsta upravljanja Kulturnim centrom, je zapravo menjana i sama vizija ovog prostora, te on nikada nije konačno priveden odgovarajućoj nameni. Naša želja je bila, pre svega, da ovaj prostor dobije odgovarajuće upotrebne dozvole i svrhu i funkciju. Za nas jeste zadovoljstvo da konačno jedan novi prostor svi Somborci imaju na raspolaganju, a posebno nam je zadovoljstvo da on bude namenjen kako za decu, tako i za mlade, ali smatramo da takođe treba da upotpuni i sve one nedostajuće kapacitete za kulturno-umetnička društva, plesne grupe i sve one koji se bave kulturom, kako sa amaterske, tako i sa profesionalne strane - izjavila je gradonačelnica Golubović.

Direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor Vesna Paštrović zahvalila se svima koji su omogućili da Velika sala Kulturnog centra ponovo počne sa radom, rekavši da su najveći motiv da sala bude otvorena jesu upravo somborska deca. Paštrovićeva je najavila da će Velika sala od oktobra biti i sala pozorišta za decu i mlade.

Publika je na otvaranju bila u prilici da uživa u poetskom kabareu „Poslednji BG romantik“ u kojem su učestvovali glumac Dragan Vujić Vujke i muzička grupa „Kika“, kao i izložbi In&Out radova iz fonda Kulturnog centra.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…