Prikazivanje članaka po tagu odmor

* Nova turistička sezona se bliži, svima nam je potreban odmor. Po najpovoljnijim cenama godišnji odmor vam nudi Villa Šutić u idiličnom mestu Promajna, jednom od bisera Jadrana, svega 8 kilometara nadomak središtu Makarske rivijere, jedne od prestonica hrvatskog jadranskog turizma, Makarske

Nudimo Vam smještaj u Villa Šutić Promajna! - obratila nam se danas srdačna vlasnica ovog privatnog smeštaja, Sandra Šutić. Evo i detalja iz Sandrinog pisma:

- Na ograđenom privatnom posjedu nalazi se Villa sa 3 apartmana i 6 soba, za ukupno 33 gosta i 25 mjesta za parkiranje. Od mora smo udaljeni do 200 metara. Unutar Ville nalazi se restoran San, te igralište za djecu.

Savršenstvo mirisa i okusa ono je što odlikuje gastronomsku ponudu restorana. Svakodnevno nudimo veliki izbor pripremljene domaće hrane od uvijek svježih namjernica. Radimo na bazi polupansiona, punog pansiona i a la carta.

Posjetite nas i uvjerite se u kvalitetu naših usluga!!!

Pojedinosti možete da vidite i na sajtu: www.san-sutic.hr

Raskošne šljunčane plaže na kojima ne plaćate ulaz, oivičene bogatim prirodnim hladom stoletnih borova iznad kojih se ponosno diže najviši vrh Jadrana Sveti Jure, sa svoja 1.762 metra nadmorske visine fascinantnog gorostas planine Biokovo, upotpunjuje podatak stručnjaka da upravo u Promajni će vas zapljuskivati talasi najbistrijeg mora na Mediteranu.

- Pogledajte za sada, i nekoliko fotografija u galeriji, ispod -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Turistička organizacija grada Sombora je nastupila na Međunarodnom sajmu turizma u Budimpešti u sklopu štanda Turističke organizacije Vojvodine i Privredne komore Vojvodine. Međunarodni sajam turizma je organizovan od 3. do 6. marta u glavnom gradu Republike Mađarske

Na zajedničkom štandu predstavljene su i lokalne turističke organizacije iz Srbije. Fokus ovogodišnjeg sajma turizma u Budimpešti bio je na aktivnom odmoru, tačnije cikloturizmu, kao vidu turizma koji poslednjih godina zauzima veoma važno mesto na svetskoj mapi.

Posetiocima sajma bila je predstavljena turistička ponuda Grada Sombora kroz štampane i video materijale, kao i tradicionalne proizvode udruženja „Staparska ruža“, somborskih vinarija, pivare Ravangrad, udruženja „Lavangrad“, saračke radionice „Đuran“, zanatske radionice „Janović“, a lepotu izložbenog prostora su upotnulili suveniri iz suvenirnice TOG Sombor kroz proizvode tradicionalnih i umetničkih zanata i izdanja hroničara Milana Stepanovića.

Posetioci iz Mađarske su na trećem mestu, kada su u pitanju posete stranih turista u AP Vojvodini i zadržavaju se u proseku 2,3 dana. U okviru nastupa na sajmu turizma, održano je "Vojvođansko veče" u Ambasadi Republike Srbije u Budimpešti 4. marta sa ciljem unapređenja promocije vojvođanske turističke ponude u Republici Mađarskoj.

- Dodatak, slajd-fotogalerija -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Turizam

* U prvom tekstu koji je nastao na ovom fantastnom putovanju po istočnoj Srbiji najviše pažnje smo posvetili samom putovanju i zadivljujućim mestima koja se usput mogu videti i obići. Tu su manastir Tumane, HE Đerdap, Lepenski vir, Feliks romulijana, Rajačke pivnice, manastir Bukovo, koje zbog kratkog perioda posete nismo stigli da obiđemo, ali možemo da kažemo je spisak takvih mesta duži nego što se može očekivati…

Ono što smo obišli i fotografisali, kako biste ste i vi videli, podsetilo nas je koliko je naša zemlja lepa i koliko vredi da joj posvetimo pažnju. Da se podsetimo dela pasusa iz uvodnog teksta - Krajnji ciljevi putovanja bili su poseta etno-kompleksu Vlaška kuća u selu Velika Vrbica kod Kladova i poseta otvorene umetničke galerije na Kapetan Mišinom Bregu kod Donjeg Milanovca, gde su razgovori unapred najavljeni i gde se razgovaralo o mogućnostima naturističkog odmora za sledeće letnje sezone. Razgovori su bili veoma uspešni i ovom prilikom vam donosimo priču o ponudi koje smo dobili od Živorada Stefanovića, umetnika, autora izložbe „Čovek, drvo, voda“, smeštenoj pod oblacima, negde između neba i zemlje, povrh Dunava i brega, a koju marljivo čuva lično Žika, bosonogi.

Piše na njihovom reklamnom pamfletu: eko-etno kompleks Kapetan Mišin Breg, jedinstveno mesto za uživanje i odmor, 184 kilometara udaljen od Beograda, u samom srcu Đerdapske klisure, šest kilometara udaljen od Donjeg Milanovca, na 173 metra nadmorske visine, uzvišenje sa koga se pruža nezaboravan i kažu, najlepši pogled na Dunav i Donji Milanovac. Na sajtu se mogu videti i smeštajni apartmani, cene ručka od 10 i 13 evra u trpezariji takođe pokrivenoj oblacima, izložba vina koji se nalazi u okviru kompleksa, a u čijem prostranom dvorištu se može i kampovati…

(www.kapetanmisinbreg.rs)

Stigli smo u Donji Milanovac kasno pre podne. Samo smo prošli kroz glavnu ulicu i nastavili ka bregu. Oznake su bile jasne. Uspon je bio duži nego što smo očekivali, ali smo lako spazili odredište. Na parkingu je bilo puno autobusa, pa smo pretpostavili da će biti gužva. Priznajem, malo nas je iznendilo to što smo pored očekivanih umetničkih eksponata videli i veliki poster Bate Živojinovića u ulozi Valtera (sa mitraljezom, naravno), sliku Tita u paradnoj uniformi, izložbu vina u posebnoj zgradi, apartmane za prenoćište, gde sve se nekako skladno uklopilo.

Prostor zaravni na vrhu brda je jako velik, ali je tog dana puno ljudi izašlo iz svih onih autobusa i bila je jako velika gužva. Malo smo šetali i razgledali, a malo tražili Žiku kome je trebalo da se javimo. Trebalo je malo vremena ali smo na kraju uspeli. Krupan nasmejan čovek u crvenoj pamučnoj majci, i naravno, bez cipela, stao je ispred nas. Konačno… „Ja sam Žika. Izvolite“, reče on. Dok smo objašnjavali ko nam je preporučio da ga potražimo, dok smo se trudili da napravimo uvod i vezu do tadanašnjeg dana, Žika je slušao šta govorimo, ali nije nikako reagovao, međutim kad smo pomenuli reč „naturisti“, njegovo lice se ozarilo. Poskočio je.

Izgledalo je da hoće da nas zagrli, što je verovatno i nameravao, ali mu je pristojnost nalagala da to ne uradi. „Pa, vas sam čekao!“

Osmesi su se slagali jedan za drugim, oduševljenje što smo tu raslo s njegove strane, a mi smo bili očarani prijemom kakav nikako nismo očekivali. Tog momenta smo znali da smo postali prijatelji, zauvek. U celoj toj gužvi ljudi oko nas, mi smo stajali nasred prolaza i pričali dugo, ali nismo uspeli sve da kažemo. On je rekao najbitniju stvar za celu akciju: „Ja bih predložio da napravimo par dana posete isključivo za naturiste i da budemo prvi u Srbiji koji će tako nešto da naprave. Dobro mi došli! Dugo sam vas čekao!“

Pričali smo još o njegovom dodiru s naturistima, o predivnom i opuštenom iskustvu druženja s njima, a koje je davno stekao na Jadranu, toliko da smo došli do teme da bi mogao da se napravi jedan dobar intervju, na koji bismo bili ponosni i on i mi. Zamolio nas je da sednemo na najbližu klupu i da desetak minuta prisustvujemo njegovom predstavljanju kompleksa gostima sa broda Dunavski biser, koji su upravo bili završili ručak. Velika grupa Amerikanaca upravo je završila razgledanje i Žika je mogao da otpočne svoje predavanje o istorijatu kompleksa.

Priča o Kapetanu Miši Aksentijeviću, Kapetanu Dunava - rođenom u Poreču (danas Donjem Milanovcu), drugom najbogatijem čoveku Balkana 19. veka. On je bio trgovac, brodovlasnik, organizator balova za beogradsku elitu, ali i dobrotvor, filantrop, u čijoj je zgradi danas smešten rektorat Univerziteta u Beogradu. Predavanje je bilo dugo i zanimljivo i ne može lako da se prenese. Moraćemo da odemo i da lično odslušamo Bosonogog Žiku kako pasionirano priča, dok stoji bos na mestu sa najlepšim pogledom na Dunav i Đerdapsku klisuru, odakle je i sâm kapetan Miša Aksentijević nekad davno pogledom pratio svoje brodove.

Nakon gromoglasnog aplauza Žika je seo kod nas, pa smo dobili tren da malo porazgovaramo. Prvo nam je rekao da su ih posetile mnogobrojne nacije - Rusi, Amerikanci, Kinezi, Libanci od kojih su svi pozdravili koncept otvorene umetničke galerije na mestu sa takvom bogatom istorijom. Posebno draga mu je bila pohvala jedne mlade žene, koja ga je zagrlila i najlepše zahvalila na slici Bate Živojinovića. Bila je to njegova ćerka Jelena, koja je u to vreme bila konzul u Havani na Kubi.

Ono što nam je Žika ponudio je to da napravimo jedan nudistički aranžman na nekoliko dana posete galeriji na otvorenom, ili već kako se dogovorimo. Bila bi to prva takva akcija u Srbiji. Galerija bi za to vreme bila zatvorena za ostale posetioce. Smeštajni kapacitet je 12 kreveta, neograničeno puno šatora u kampu sa tušem i toaletom, kuhinja i restoran na otvorenom, domaća hrana i piće…

Ovde nas je dočekao „open minded“ stav, potpuno u skladu sa shvatanjima naturizma, što nas je veoma obradovalo. Doći ćemo opet, prvog sledećeg leta…

Beleži: Tanja Stanković, predsednica Udruženja „Naturisti Srbije“

- U slajdu ispod teksta, Živorad Žika Stefanović u srdačnošću prema naturistima iz ove priče, nadahnuto im je poželeo dobrodošlicu -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Ovih dana je najbolji seniorski biciklist Bosne i Hercegovine u svim kategorijama VEDAD KARIĆ, naj sportaš Olimpijskog Odbora BiH, a ujedno i član hrvatskog kontinentalnog tima 'Meridiana' (kao i naš 'usponaš' Antonio Barać) na odmoru je u Tučepima

Uz to što trenira na Makarskoj rivijeri, po Biokovu... iskoristio je priliku da se podruži sa članovima Biciklističkog kluba Makarska i prisjeti se svojih trenutaka sa Uspona...

Reporter iz Makarske: Nenad Židić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Hrvatska

*Posle Mostara i Hercegovine, našu seriju putopisnih tekstova nastvaljamo sa bugarskom crnomorskom obalom od Varne na severu do Sozopola na jugu. Dužina morske obale iznosi (378 km)

Geografski položaj Bugarske

Bugarska (bug.Репyбликa Бългapия), država u jugoistočnoj Evropi, u severoistočnom delu Balkanskoga poluostrva, između Rumunije na  severu, Turske  i Grčke na jugu, Srbije i Severne Makedonije na zapadu, obuhvaća 111 002 km². Država ima 7 364 570 stanovnika dok glavni grad Sofija ima 1,242 milona stanovnika. Država je član evropske unije od 2007. godine

Mapa Bugraske

* Varna (bug. Варна)  je najveci grad u severnoj Bugarskoj i na Crnom moru. Varna je treći po veličini grad u Bugarskoj posle Sofije i Plovdiva, a najveći primorski grad u državi. Varna je i sedište istoimene Varnenske oblasti, a  nazivaju je i morski glavni grad Bugarske, zato što su gradu smeštene državne institucije povezane sa morem i pomorstvom poput agencije „Pomorske uprave” i mornarice Bugarske vojske. Varna je važno središte morskog turizma kao i polazna tačka za mnoga crnomorska odmarališta (Zlatni Pjasci, Balčik, Čajka, Kavarna, Sv.Konstantin i Elena). U blizini mesta nalazi se rezidencija Evksinograd, koja je sedište ministarskog veća i predsednika Bugarske u letnjim mesecima. U samom gradu postoji staro gradsko jezgro sa više starih crkava i drugih istorijskih spomenika.

Klima

Klima je primorska, relativno blaga topla tokom godine. Prosečna temperatura u januaru iznosi 1,7 °C a prosečna julska 22,8 °C, prosečna godišnja 12,2 °C, najniža izmerena temperatura iznosi -24,3 °C iz 1929, najviša ikada izmerena temperatura iznosi + 41,4 °C. Prosečna godišnja količina padavina iznosi 498 mm, a najviše u junu i novembru a najmanje u februaru. U opštini Sanatorijum je izmerena najveća količina padavina u Bugarskoj, 342 mm u avgustu 1951. Najviše sunčanihsati u Varni je u julu  331 sat. U blizini grada klima je pogodna za uzgoj mediteranskih vrsta kao što su nar, rajska jabuka, mango, kivi, smokve i lovora. Na severu se nalazi visoravan sa najvišom tačkom od 356 m, na neki način brani grad sa severa i severoizstoka od jakog vetra tokom zime. Obično od maja do oktobra temperatura vazduha je od 18 do 31 °C, a tokom razdoblja od jula do avgustaa prosek je 22.8 °C. Leti temperatura vode je oko 20 °C, a tokom najtoplijih dana pesak može dostići temperaturu i do 60 °C. Prosečna visina talasa u zalivu je oko 61 cm.

Sport

Grad ima  dugačku sportsku tradiciju, pomenenućemo najznačajnije klubove, a to su FK Crno More koji igra u prvoj Bugraskoj ligi (ПФК Черно море) i FK Spartak koji igra u drugoj bugraskoj ligi (ПФК Спартак Варна)

FK Crno More (bug. ПФК Черно Море Варна) je bugarski fudbalski klub iz Varne, koji se trenutno takmiči u Prvoj ligi Bugarske. Klub je nastao 18. februara 1945. ujedinjenjem 2 gradska kluba: „FK Vladislav i „FK Tiča i predstavlja daleko poznatiji i uspesniji klub od gradskog rivala Spartaka. Klub je okušao svoju sreću i u evro kupovima. ali bez zapaženijih rezultatasvoje utakmice igra na stadionu “Varna” koji se nekada zvao “Gagarin” u spomen nas sovjetskog kosmonauta Jurija Gagarina.

Pored dva fudbalska u Varni postoje još nekoliko košarkaških, odbojkaških, rukometnih, triathlon , teniskih, badminton i vaterpolo klubova, dakle kao što smo rekli u Varni je sport dosta razvijen i ima dugačku tradiciju, a sve če biti još bolje kada zavrsi izgradna velelepnog novog stadiona po UEFA standardima.

* Zlatni Pjasci (bug. Zlatni pjasci, Zlatni pjazatsi) je glavni primorski turistički grad na severnoj bugarskoj obali Crnog mora, pored istoimenog nacionalnog parka u opštni Varna. Smešten 17 km severno od centra Varne, gotovo je povezan s gradom neprekidnim nizom naselja i vila.

Popularno je turističko odredište, koje privlači mnogo posetilaca iz Rumunije, Ukrajine, Poljske, Nemačke, Velike Britanije, Rusije, Skandinavije, Francuske, Srednje i Istočne Evrope, Perzijskog zaliva, Izraela i drugih zemalja.

Zlatni Pjasci

Ubedljivo najpoznatiji i najbolji hotel u Zlatnim pjascima, koji je ujedno ostavio i najjači utisak od svih hotela na crnomorskoj obali je Hotel Kaliakra Palace ⭐⭐⭐⭐ (dobio ime po rtu Kaliakra koji se nalazi u neposrednoj blizini letovališta) predstavlja moderno namešten hotel koji se nalazi uz plažu na glavnoj šetališnoj zoni u Zlatnim pjascima, hotel Kaliakra Palace nudi usluge all inclusive i ultra all inclusive. U njemu se nalaze 3 vanjska bazena, uključujući odvojeni dečji bazen s dečjim toboganom i 1 unutrašnjii bazen. Sobe su opremljene satelitskom TV i balkoni s pogledom na more ili park. Gosti na licu mjesta mogu uživati ​​u restoranu s otvorenim terasama s pogledom na plažu, a-la-carte ribljim restoranom, restoranom BBQ terasa, lobby barom, koktel barom i 2 bara s bazenom. U objektu je takođe dostupno višenamjensko sportsko igralište, dečje igralište i dečji klub. Tu su i masaža, sauna i fitnes centar.

Hotel Kaliakra Palace ⭐⭐⭐⭐

*Sveti Konstantin i Elena (bug. Св. Константин и Елена) je najstarije letovalište na bugarskoj obali Crnog mora u uređenom parku 10 km severno od centra grada Varne. Letovalište je poznato po peščanim plažama isprekidanim stenovitim rtovima, vrućim mineralnim izvorima, modernim hotelima, sportskim i zdravstvenim ustanovama, spa centrima te marini za jahte.

Hotel Marina ⭐⭐⭐

(Sveti Konstantin i Elena, Bugarska)

Znamenitosti na području letovališta su pravoslavni manastir sv. Konstantin i Elena iz 16. veka, Euxinograd kraljevska letnja palata, park i vinarija te botanički vrt Univerziteta u Sofiji, takođe poznat kao Ekopark Varna.

 

 

text & photo, Srđan Ačanski, dipl.turizmolog

acanskiSphoto

 

Objavljeno u Turizam

* Ono što su Somborci mogli da zapaze odmah po dolasku jesu, obimni radovi na potpunoj rekonstrukciji kuhinje, kotlarnice i vodovodnih, kanalizacionih, plinskih grejnih i električnih instalacija

Prvi investicioni ciklus okončan je 2016. godine i objekat je u potpunosti rekonstruisan, u smislu spoljašnjeg dela fasade i izolacije, stolarije i krova. Završetkom trenutnih radova zanavljaju se bazični vodovi svih instalacija kao i kompletna kuhinja, što sa u prošloj godiini renoviranim restoranom i učionicom-čajnom kuhinjom, istovremeno čini drugi investicioni ciklus.

Rezultat će biti mogućnost spremanja i konzumiranje hrane - u skladu sa pravilima HACCP. Sledeći ciklus će biti fokusiran na renoviranje smeštajnih kapaciteta u većem obimu nego do sada, a rezultat će biti objekat kojim će Grad Sombor moći da se ponosi a Somborci da koriste objekat za potpuni odmor.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u JKP Prostor Sombor
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…