Prikazivanje članaka po tagu obraćanje

* U velikoj sali zgrade Županije gradonačelnik Sombora Antonio Ratković uručio je danas 28 ugovora o stipendiranju najperspektivnijh sportista sa područja Grada Sombora, za 2021. godinu. Svečanom činu prisustovali su i gradska većnica za sport, omladinu, decu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Zoran Bojić. U atmosferi sportskog dostojanstva, viteškog držanja i međuuvažavanja bili smo svedoci veličanstvenog skupa zdravih, dobrih i kvalitetnih mladih ljudi sportista, susretu toliko svojstvenom njima, prisnom i bliskom. O ovom događaju izveštavali smo i u našem radijskom programu (ukoliko niste čuli u prvom emitovanju danas u 16 časova, moći ćete da čujete u repriznim ponavljanjima, u 20:00, kao i nadalje, na linku Novog Radio Sombora: http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html - kao i u programu, i na ovoj stranici objavljemo kompletno obraćanje mladim sportistima Sombora, od strane gradonačelnika Antonija Ratkovića

Gradonačelnik je najpre izrazio zadovoljstvo što je danas sa mladim sportistima, jer to je prilika da im uruči ugovore o stipendiranju. - Na taj način vam se ujedno zahvaljujem na trudu i uspesima - rekao je najpre Antonio Ratković i nastavio podsećanjem na slavnu ovdašnju sportsku prošlost i ukazivanjem na kvalitetnu stvarnost koja upućuje na još bolju budućnost: - Sombor je definitivno grad sporta i grad sportista. Naš grad već duže od jednog veka neguje organizovanu sportsku tradiciju. Prvo sportsko udruženje organizovano je još daleke 1887. godine a među sportovima u kojima su Somborci dominirali s kraja devetnaestog veka bili su plivanje, vaterpolo, a potom u dvadesetom veku i rvanje, dizanje tegova, gimnastika, rukomet.

Ulaganje u sve vidove sportskih aktivnosti tokom dugog niza godina doveli su Sombor na mapu onih gradova u našoj zemlji koji su višestruko olimpizovani. Sombor u svojoj bogatoj sportskoj istoriji ima upisana imena bezmalo pedeset sportista i trenera koji su učestvovali na olimpijskim igrama, naglasio je Ratković. - Mi izuzetno uvažavamo i cenimo ove činjenice i u tom smislu naše jasno opredeljenje je da kao Grad obezbedimo sve potrebne uslove za kvalitetno bavljenje sportom, od najmlađe populacije, pa do veteranskog sporta.

- Da ovo nisu samo prazne fraze, imali ste priliku da se uverite u to već nekoliko godina unazad. Oko 5 procenata gradskog budžeta opredeljeno je za oblast sporta, za izgradnju i održavanje infrastrukture, za aktivnosti u vezi sa sportom, za funkcionisanje sportskih klubova, za plate trenera, za stipendije najperspektivnijih sportista. Međutim - podvukao je gradonačelnik - novčana sredstva iako neophodna za funkcionisanje kako klubova tako i samih sportista, nisu jedini pokretač razvoju sporta i postizanju vrhunskih rezultata. Tu je veoma važno da sportisti imaju priliku da se nađu sa svojim rivalima i odmere snage. A to se čini na različitim manifestacijama, turnirima i kupovima u kojima je takmičenje osnovni razlog susreta.

Iako je Sombor kao grad više puta osvedočen kao odličan organizator i domaćin različitih sportskih manifestacija, u poslednjih godinu dana i mi kao grad i vi kao sportsiti nismo imali uslove da to ispoljimo onako kako je to za nas uobičajeno, već smo vas zbog specifičnih uslova i pošasti zvane koronavirus, bodrili i podržavali u malo izmenjenim uslovima, bile su takođe reči jednako bitne u obraćanju gradonačelnika: - To nikako ne umanjuje vaše zasluge i vaš rezultat. Čak naprotiv, u tom smislu mi smo nastavili da vas podržavamo i obezbeđujemo preduslove za bavljenje sportom što potvrđujemo i današnjim povodom za susret sa vama.

- Za 2021. godinu - nastavio je Ratković - preko Konkursa za sport smo dodelili 28 stipendija - i to 12 kadetskih u iznosu od 8 hiljada dinara, 7 juniorskih vrednosti devet hiljada i 9 seniorskih u iznosu od po 10 hiljada dinara mesečno. Naravno to je samo jedan delić od ukupnih izdvajanja za sport na godišnjem nivou, naime iz budžeta za ovu godinu za sport i omladinu je ukupno izdvojeno oko 172 miliona dinara. S tim sredstvima će biti finansirani sportski klubovi, programi Sportskog saveza, programi u oblasti školskog sporta, zatim finansiraćemo nabavku sprava i druge opreme za vežbanje i trenažne procese a značajna sredstva ćemo uložiti i u objekte i poboljšanje infrastrukturnih uslova za odvijanje sportskih aktivnosti, treninga i takmičenja.

Naravno sve ovo činimo jer imamo očekivanja od vas sportista da svojim rezultatima opravdate zajedničke napore svih nas. I da Sombor, na sportskoj mapi, bude poznat i prepoznat kao lider. Siguran sam da ćete vredno trenirati i ispuniti naša i vaša očekivanja a u prilog tome jesu i činjenice koje se tiču vaših prošlogodišnjih rezultata koji su vas opredelili da danas budemo zajedno na ovom mestu povodom dodele ugovora o stipendiranju najperspektivnijih sportista. Ja vam od srca svima čestitam i zahvaljujem vam se na svim trenucima radosti kojima ste slaveći svoje sportske uspehe proslavljali i ime grada Sombora. Još jednom hvala, dobrodošli, hvala što ste izdvojili vaše vreme i da danas zajednički dodelimo ove ugovore. Hvala vam.

Kroz lepo osmišljen program odlično je vodila Tamara Madžarev.

(U fotogaleriji ispod teksta pogledajte i druge zanimljive momente koje smo tokom današnje svečanosti zabeležili)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

(Privatno pismo):

“Postovanje Siniša Vidim da na svom profilu objavljujes vesti i podrzavas sve sto se tice osnivanja zajednice klubova, a da prethodno nisi cuo drugu stranu. RSV postoji 70. godina i zaslužuje vise poštovanja.Kad smo se čuli obećao si da ces nas kontaktirati u vezi toga, neznam zašto je to izostalo. U svakom slučaju ne želim da vodim raspravu po društvenim mrežama po tom pitanju. Sve sto smo imali da kažemo po tom pitanju smo rekli na zvaničnim sastancima organa i tela RSV. Saopštenja po tom pitanju smo u nekoliko navrata objavili na Web sajtu savezu. Mi se znamo dosta dugo, smatram da te nisam nikad povredio i uvredio i da smo zaslužili vise poštovanja. U svakom slučaju vi nastavite sa vašim izveštavanjem, u poslovnu politiku i nacin vašeg izveštavanje nećemo se mešati. Veliki pozdrav i srecno...”

.....

(Javni odgovor):

Poštovanje, Slobodane,

Kada si mi u utorak, 29. septembra 2020. u 20 časova 41 minut, poslao poruku u mesindžer mog privatnog fejsbuk naloga (pp poruke), pomislio sam prvo, da želiš privatno da me pozdraviš ili nešto upitaš, recimo, zdravlje - koje je i najvažnije, kako se osećam nakon smrti oboje roditelja u samo dva meseca, imam li problema u vezi sa “izlaženjem kraja na kraj” pošto su mediji danas u nezavidnoj situaciji, te znaš i sam posle gašenja starog Radio Sombora, kada sam ostao bez posla i plate, da sam pokrenuo Novi Radio Sombor, smogao nekako snage i borimo se. Sve u smislu solidarnosti. Pomsilio sam, da mi se zato obraćaš. Jer reč je o pp porukama. S tvoje i jednako, moje strane, solidarnosti. Naravno, nikada ne kukam, o privatnim problemima i životu pogotovo, nastojim da probleme i potrebe rešavam sam a sa, pouzdanim i vrednim saradnicima koji iskreno, gotovo isključivo volonterski rade, kako sastavljam taj famozni, kraj sa krajem pa što se tog poslovnog dela tiče eto nekako guramo, dakle to sam mogao da pomislim da želiš da me pitaš, osim nekih možda i drugih privatnih tema o kojima dugogodišnji drugari kao što i sam kažeš da jesmo - pričaju, u stilu, “ej dobra ti je ona pesma, gde si nabavio papagaje i zečeve, kod nas je lepo vreme, praviš li zimnicu…”. Tako razgovaram privano veruj, sa brojnim dugogodišnjim prijateljicama i prijateljima i iz rukometnog sveta, kao sav normalan svet.

Kako u osnovnoj definiciji solidarnosti jeste pažnja jednih prema drugima, ona postoji kako privatno, tako postoji dakako, i poslovno. S obzirom da u tvojem pp nije bilo - pp, već kada sam pročitao, shvatio sam to - ne kao neki ne daj bože, pritisak na mene ili novinarstvo uopšte (a mogao bih i tako da shvatim), već da tvoje pisanje nije sadržalo ijednu privatnu temu. Zašto dakle, pišem javno? Pa zato što ne znam da pišem pp kada su javne stvari bilo koje vrste u pitanju a ti o njima meni pišeš u pp. To je suština. Ali hajde da i to razumem. Ali ne razumem, prvo kao čovek, pa onda kao novinar koji je kao što znaš, decenijama vezan za sport, a upravo velikim delom baš za, meni i lično posebno drag rukomet, zašto stavljaš u prvo lice jednine RSV (ili bilo koji organ ovoga sveta), a ne činioce, koji su ključni, jedini i neposredni proizvođači?! = Rukmetašice, rukometaše i trenere. Svi ostali, od najvišeg rukometnog vrha, funkcionera, saveza, rukometnih i klupskih radnika, u funkciji su upravo igračica, igrača i trenera. Obrnuto, ne bi moglo da funkcioniše. Zašto? Pa baš zato kao što kažeš, RSV je osnovan pre 70 godina, a ta organizacija je osnovana samim tim što su osnovani klubovi. A da nije bilo LJUDI, po selima, gradovima, talenata, tih velikih-malih poslenika koji su srce davali za svoju decu i to i dalje čine, kako bi bilo ijednog mogućeg saveza, ne samo RSV? I još jedno pitanje, sa "zašto": Zašto uopšte naglašavati postojanje RSV, sastanke i odluke, citiram, “zvaničnih sastanaka, organa, tela…”. Svi organi i tela konkretno sada, RSV ne bi imala logički svrhu da postoje, da ne postoje klubovi. Oni sU važni. Bilo čiji lični interes uvek je padao u vodu. Pre ili kasnije. Život, puls, potrebe, problemi i troškovi, to je fokus pažnje, to je realizovani sedmerac ili uspešna odbrana "zicera" od strane golmana: Dakle, najvažniji su klubovi, igračice, igrači, treneri. Svi mi ostali, u funkciji smo njih. I rukovodioci i mediji. Svi. A publika i navijači su tu, da bodre klubove - jer i bez njih se ne može. Uz publiku, navijače i javnost, naravno sve je lepše, zato tribine i postoje, zato se neposredni proizvođači i trude. Da bi publika bila što zadovoljnija.

Da ne bismo skretali sa teme (uz sve godine našeg prijateljstva čijem se nastavku radujem) i uz činjenicu da smo i u somborskom klubu (gde sam takođe prošao sve lične “selekcije”, od tehničkog sekretara do predsednika Skupštine kluba, od slavnih dana kada je somborski ŽRK bio više puta u samom domaćem i evropskom vrhu, pa do sada kada je u najnižem rangu), pa i tos sve prebolimo i preživimo naravno, želeo sam reći da smo uvek cenili, kada “nam” sude na domaćem terenu ravnopravno, poput dva po mojoj ličnoj proceni (verujem da u tome nisam usamljen) do sada najuvaženija sudijska para, Branka Marić-Zorica Gardinovački i Štefan Jug-Bogdan Jegič. Ti (Slobodan Višekruna-Zoran Stanojević) u tim zlatnim rekao bih i sudijskim vremenima, bili ste odmah uz rame po meni, nedostižnom pomenutom sudijskom jugo-srpsko-slovenačkom dvojcu. Možda još poneki drugi par, mada ih je u ta doba bilo zaista prilično kvalitetnih. Uvek su utakmice tada završavane na sveopšte zadovoljstvo, bez obzira na njihov ishod. I iskren sam kao bez lažne skromnosti, uvek - uvek sam se radovao kada sam u biltenu video da će nam suditi najbolje i najlepše, Branka i Zorica. Ne samo što su najlepše, nego zato što tu nema pardona. A to smo svi cenili i voleli.

Vraćam se zato na akteulnu, sadašanju, sasvim sam saglasan većini - goruću temu, koja isto tako, nema pardona. Pa zašto goruću?-ako nigde ne gori, jer sve ljudi mogu da reše. Ljudi! Svi smo svedoci toga da su problemi u rukometu Vojvodine nagomilani. Sada su očigledno kulminirali. Prvenstveno oni, naravno, materijalne prirode. Novca za dosadašnju vrstu i način takmičenja, jednostavno, nema. Svedok sam kako funkcioneri klubova, nakon utakmice, pabirče po džepovima, ispražnjenim klupskim kasama, pozajmljuju jedni od drugih-predsednici od trenera ili obrnuto... ne bi li uspeli da isplate takse, dnevnice, putne troškove ili šta već, službenim licima nakon samo jedne prvenstvene utakmice. O nekadašnjim stipendijama, hranarinama, platama igračima, trenerima, koje su naravno zaslužili, ne možemo da govorimo jer je to stvar već davnih prošlih vremena. Klubovi, jednostavno, najblaže rečeno, preživljavaju. Gase se mnogi, oni duge tradicije. Podrška i solidarnost izostaje. Od onih - koji treba prvi da brinu o njima. Jer su njihovi službenici. U Rukometnom savezu Vojvodine. Ali, naplaćivanja ostaju. I bivaju što je još strašnije, sve veća. Ono što je srž teme, jeste upravo to: Zašto niste prihvatili u Savezu (RSV) molbe klubova da budu ukinute smanjene kotizacije, bar u vreme pandemije i postpandemije? Najviši državni vrh nalazi rešenja za građane da lakše žive. Pa kako klubovi da isplate "za ono" što nisu ni igrali? I to, kažem - baš u vreme koje je pogodilo sve nas i čitavu planetu, Covid-19? Zašto pandemija nije bila dovoljna, da kažete, da odlučite: Sad ste oslobođeni kotizacija, da biste mogli da uopšte, otpočnete takmičenje? Moj stav, kada sam video kolike su kotizacije bile za sadašnje baraže za popunu liga, umalo me veruj, šlog nije strefio.

Jer, to je Solidarnost, krupnim slovom. Grupna, kolektina, sverazumna. Ako je sa bilo čije strane izostala, a jeste, onda ne možemo govoriti o dijalogu. A dijalog je sada neophodan i preko potreban i on je jedino moguće rešenje da bi ovaj problem bio prevaziđen.

“Mi se znamo dosta dugo, smatram da te nisam nikad povredio i uvredio i da smo zaslužili vise poštovanja.” Ponavljam ovaj tvoj citat, jer ko govori o povredi, uvredi i šta je to objavljeno, a da “smo zaslužili više poštovanja”? U tekstu nisi ni pomenut da bi sada samog sebe prozvao, pa ne vidim razloga zašto si napisao “da smo zaslužili više poštovanja”. Preneo sam, jednostavno, pismo javnosti od strane Zajednice klubova RSV koja je Novom Radio Somboru, kao i drugim medijima, dostavila službeno dopis. I to je to. Kažeš, zašto se nisam prethodno obratio vama, a kako prethodno, znači da su problemi ipak postojeći? I zato, nadalje, što se novoformirana Zajednica klubova RSV (čija je predsednica odnosno zastupnica Udruženja upisanog u APR Katarina Radović iz Rume), koju kažeš “podržavam”, zvanično i službeno - mejlom, ponavljam, obratila medijima, ali ne znam da li drugi mediji, a medij koji uređujem nije dobio nijedan do ovoga časa, mejl, niti drugu vrstu poslovnog-službenog-zvaničnog obraćanja, u formi relevantnog saopštenja ili sličnovrsnog dopisa, od strane RSV, da bih uopšte bilo šta mogao i da objavim. Naravno da bih objavio. Novi Radio Sombor objavljuje sve relevantne aktuelnosti i događaje. I ključno: Zašto postoji ono u tvojem obraćanju, “mi, vi, oni”. Svi zajedno! Tako jedino valja. A da bi to bilo u funkciji i da bi takmičenje moglo uopšte da počne, svi mi koji nismo igračice, igrači i treneri, od predsednika Saveza, generalnog sekretara, do klupskih radnika, svi su - službenici. Službenici neposrednih proizvođača rukometne igre koju svi toliko ZAJEDNO volimo. Ali s tom razlikom, što neki službenici (manjina) ipak jesu plaćeni za svoj posao, ostali ne. Rade ga iz ljubavi. Prema tom istom dragom rukometu. Ništa lično, ništa iz koristi, ništa iz ličnog interesa.

Zato, prijatelju, poslušajte klubove. Moj pre svega ponavljam, ljudski, pa tek onda novinarski i bilo koje druge vrste dobronamerni, savet: Jer to je Dijalog. Ukinite kotizacije, shvatite da je vreme koje nas je zasedilo, za klubove dodatno breme. Ubeđen sam da razumeš molbu klubova. I da ćete izići u susret klubovima. A to što su klubovi organizovani u novu Zajednicu i žele da nadalje vode brigu o takmičenju, to je osnovno pravo što potvrđuje i relevantan organ resornog ministarstva Vlade Republike Srbije, Agencija za privredne registre (APR) gde je objavljen i Statut u kojem stoji da klubovi mogu da vode takmičenje. (Pa kad mogu drugi - kolektivni sportovi i to veoma uspešno, košarka, vaterpolo recimo, može isto tako i trofejni rukomet). A trofeje su osvojili - igračice, igrači i treneri. Ne savezi, ne funkcioneri, ne sekretari.

Prijatelju Slobodane, čista je namera. Većinska. Namera klubova koji sami po sebi čine većinu, dobra namera medijska, namera publike i javnosti. U tom cilju dobrih namera, dijaloga, solidarnosti, priredićemo konferenciju za javnost, uskoro, na koju ćemo naravno, i tebe pozvati.

I još nešto: Zašto sam objavio kao naslovnu fotografiju ove rubrike, odnosno moj javni odgovor na tvoje prethodno pp obraćanje, zato što ispade po tvom pisanju, da sam “usamljen” ali ne, naprotiv, pa bezmalo dva meseca će biti otkako je kolega Galić i to u vodećem pokrajinskom dnevnom listu “Dnevnik” objavio ovaj članak, sa zajedničkom fotografijom predstavnika 10 od 12 klubova PRLS-Ž, koja govori sve! Pridružujem se kolegi Galiću da ste vi u RSV servis i zaštitnik klubova bar bi tako trebalo da bude, a ne da im se još više “steže omča oko vrata”. Da sam na tvom mestu, pozdravio bih lepo sve drage klubove i dugogodišnje prijatelje u njima i podneo bih ostavku. To i tebi preporučujem, poštovani prijatelju, pa da lepo zajedno ubuduće gledamo - lepe utakmice naših klubova u organizaciji za koju će sami biti odgovorni a za štu spremni i u okviru koje svi oni neće plaćati nepotrebne dažbine kao do sada. O platama u RSV, honorarima, putnim troškovima i ostalim detaljima, koji naravno moraju da budu transparentni, postavićemo pitanja na već kako rekoh, ubrzo predstojećoj konferenciji za medije, odnosno za javnost, na koju ćemo te naravno, srdačno pozvati. Da, voda je zaista došla do grla, kako je "Dnevnik" još 8. avgusta dakle, i objavio.

S poštovanjem, tvoj prijatelj, Siniša Stričević, gl. odg. urednik Novog Radio Sombora, glavni poverenik reprezentativnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, Granskog sindikata Sporta i GS Kulture, umetnosti, medija za ovo područje, zastupnik Udruženja Podium

PS: Zašto odgovaram sa zakašnjenjem? Zato što pre svega želim da stignem pojedine važne privatne obaveze da realizujem koje mi nalaže i Svevišnji, a prioritet mi je priprema za godišnjicu mojih preminulih roditelja. Posao ne sme da trpi.

PSS: Uz ovaj odgovor, dodajem, takođe i rubriku objavljenu na našem portalu, 15. septembra 2020. pod naslovom “Prenosimo: Otvoreno pismo rukometnoj javnosti” a koja zauzima 1. mesto čitanosti u toku poslednjih mesec dana. Ponavljam je jer ona povod ove rubrike - nakon pp obraćanja. Rubrika se nalazi na linku: 

https://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/4119-otvoreno-pismo-rukometnoj-javnosti

U Somboru, 3. oktobra 2020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Drage koleginice i kolege, dragi prijatelji,
Želim da vas uverim da Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ čine sve što mogu kako bi zaštitili svoje članstvo i sve radnike u periodu vanrednog stanja usled širenja pandemije Korona virusa. Jasno nam je da postoji mnogo nedoumica u vezi sprovođenja odredaba definisanih uredbama Vlade Srbije

Uputićemo zvaničnim organima, a pre svega Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sva pitanja koja smo dobili od vas, a ima ih mnogo. Nećemo odustati dok ne dobijemo konkretne, zvanične odgovore vezano za:
?obezbeđivanje zaštitnih sredstava na radu;
?obezbeđivanja dolaska i odlaska na posao u uslovima ograničenog kretanja i smanjenja, odnosno najavljenog ukidanja javnog prevoza;
?načina obezbeđivanja zarade za roditelje koji ostaju kući zbog dece starosti do dvanaest godina;
?mogućnosti propisivanja iznosa naknade zarade utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu;
?statusa radnika i načina obezbeđivanja zarade za one koji su u karantinu ili samoizolaciji;
? i mnoga druga pitanja.

U međuvremenu, molim vas da učinite sve:
▪️ da se aktiviraju Odbori za BZR u preduzeću/ustanovi;
▪️ organizujte kada god možete sastanke Odbora poverenika kako bi ste se međusobno informisali i organizovali akcije solidarnosti za one kojima je to potrebno;
▪️ neprekidno zahtevajte da vam poslodavac obezbedi sredstva zaštite – znamo da ima problema u nabavci maski, rukavica i sredstava za dezifekciju ali vaše zdravlje je prioritet, tražite od poslodavaca da se obraćaju Privrednoj komori, Ministarstvu privrede, lokalnim samoupravama, svima koji treba da im pomognu da sredstva obezbede
▪️ obaveštavajte centrale Granskih sindikata i Centralu UGS NEZAVISNOST o svim problemima koje imate kako bismo činili sve što možemo da se problemi reše.

Odgovore tražimo kako za radnike u javnom, tako i za radnike u privatnom sektoru, za nas ste svi vi jednaki i važno nam je zdravlje svakog od vas, zdravlje članova vaših porodica i prijatelja.

Sindikalni pozdrav,

Zoran Stojiljković,
predsednik UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Mi u Nezavisnosti nemamo nikakav razlog da se pravimo NAIVNI i, što bi se reklo, MUTAVI, kaže u svom najnovijem saopštenju za javnost (petak, 14. septembar 2018) profesor dr Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnosti

Drage moje i dragi moji,
svako sa elementarnom političkom pismenošću i ko baš ne želi da se, iz nekog interesa ili straha i nemoći, pravi naivan, zna da između obećanja i precizno oročenih preuzetih obaveza postoji jasna razlika. Naravno u nivou izvesnosti i čvrstine garancija. Zato se u narodu često koristi krilatica: "Obećanje – ludom radovanje."

Prošle nedelje na Socijalno-ekonomskom savetu, iliti skraćeno SESu, nama je obećano da će se već početkom oktobra desiti, ono što inače nije nikada ni trebalo da se desi - ukidanje zakona kojim su smanjene zarade u javnom sektoru. Tako bi, recimo, iz zone ignorisanja konačno izašli zaposleni u javnim i javno-komunalnim preduzećima.

Obećano je i dijaloško i pravedno razrešenje priče o platnim grupama i razredima.

Obećano je i da će minimalne zarade u naredne tri godine dostići vrednost „raskošne“ minimalne potrošačke korpe.

Obećana su i znatna povećanja plata, posebno u zdravstvu i obrazovanju.

U međuvremenu, vlast nas je u poslednjih nedelju-dve više puta ponovo prevarila. Prvo je na konto prihvatanja potrebe da se konačno ukine smanjenje penzija iznad 25.000 bukvalno izmišljeno, da ne kažem slagano, da smo podržali donošenje izmene zakona o PIO. Ovim zakonskim promenama se, primera radi umesto kriterija za korekciju nivoa penzija uvodi u zakonsko ruho politička odluka da će penzije biti onolike koliko Vlada kaže da ima para u budžetu. Pa se ti posle nekome žali i pozivaj na svoja zakonska prava.

Sužavanje prava na porodiljska bolovanja i blamantne izjave i nevešti demanti oko toga su takođe priča za sebe. Ispada da sve za šta se borimo – i kada se izborimo treba da bude prikazano kao dobra volja i milost dobijena od vlasti. I zagorčano nekom ujdurmom onako usput...

Mi u Nezavisnosti nemamo nikakav razlog da se pravimo naivni i, što bi se reklo, mutavi.

Molim vas za vaše odobrenje da u tripartitnim pregovorima i socijalnom dijalogu ne pristajemo više na ustupke zarad obećanja koja nisu pretvorena u oročene obaveze za čije je ispunjenje neko odgovoran.

Vaš Zoran Stojiljković
UGS NEZAVISNOST
predsednik

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Zbog sve težeg stanja u Javnom preduzeću Pošta Srbije, naročito tokom poslednjih godinu dana, kako navode, zaposleni traže dijalog sa poslovodstvom kao i resornim Ministarstvom. Sve teži uslovi za rad i socijalno-ekonomski položaj većine zaposlenih uzrokovali su da se sva tri reprezentativna sindikata u Poštama Srbije obrate Vladi Republike Srbije, dopisom koji prenosimo u celosti:

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…