Prikazivanje članaka po tagu nezavisnost

petak, 10 septembar 2021 00:17

Počeo 6. Kongres GS sindikata i zdravstva "Nezavisnost"

* Otpočeo je sa radom VI Kongres Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost"

Koleginicama i kolegama želimo uspešan rad - poruka je u Ujedinjenim granskim sindikatima NEZAVISNOST!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

Tagovano

Opširnije...

petak, 02 april 2021 09:24

Sindikat (udruženje) penzionera Srbije "Nezavisnost" u javnoj raspravi o izmenama i dopunama Zakona o PIO!

* U skladu sa javnim pozivom na javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Sindikat (Udruženje) penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’, jedno od dva reprezentativna penzionerska udruženja na nacionalnom nivou, se uključilo u ovu raspravu i na adresu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Republičkog fonda PIO, dostavio svoje primedbe i predloge

Primedbe i predlozi se ne odnose samo na predloženi tekst Nacrta Zakona, već i na deo drugog sadržaja trenutno važećeg Zakona. Do stavova upućenih u okviru javne rasprave, naš Sindikat (Udruženje) je došao u poslednjih nekoliko godina, kroz više rasprava o celovitoj reformi sistema PIO, organizacijom domaćih, regionalnih i međunarodnih skupova na ovu temu. Na tim skupovima kojima su, osim naših članova i sindikalnih eksperata, učestvovali mnogobrojni stručnjaci iz zemlje i regiona kao i iz evropskih i međunarodnih asocijacija sindikata zaposlenih (EKS i MKS) i penzionera (FERPA), razmenjena su iskustva i razmatrani primeri dobre prakse iz zemalja učesnica i članica međunarodnih udruženja sindikata i penzionera.

Osnovne primedbe i predlozi odnose se na suštinu sadržaja Zakona:

ostvarivanje stečenog prava penzionera na penzije obračunate u skladu sa Zakonom o PIO i u tom smislu, zahtev da se penzioneri obeštete, odnosno da im se vrati deo penzija umanjen po osnovu Zakona o privremenom načinu obračuna penzija;

povoljnija formula za usklađivanje penzija kako bi se sprečilo smanjenje njihove realne vrednosti, odnosno kupovne moći;

povećanje realnih izvora finansiranja prava iz PIO, koristeći imovinu Fonda;

povećanje izdvajanja za društveni standard penzionera;

vraćanje prava socijalnih partnera, predstavnika reprezentativnih sindikata zaposlenih, reprezentativnih penzionerskih organizacija i udruženja poslodavaca u upravljanje i nadzor nad radom Republičkog fonda.

Sa većinom ovih stavova, pojedinačno, u više navrata, Sindikat penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’ je već upoznao nadležne državne organe, ali, na žalost, nismo dobili adekvatne odgovore. Zbog toga smatramo da je predstojeća izmena i dopuna Zakona o PIO dobar trenutak da se neke uočene greške i nepravilnosti isprave, da se obezbedi poštovanje Ustava, zakona i drugih normativnih akata i, na taj način, obezbedi dostojanstveniji život penzionerima i članovima njihovih porodica.

Kroz načelne primedbe i stavove, Sindikat je naglasio obavezu Vlade i nadležnog Ministarstva da o ovim značajnim društvenim pitanjima konsultuje reprezentativne socijalne partnere i Socijalno-ekonomski Savet kao najviši oblik institucionalnog socijalnog dijaloga, te da uvaži njihove stavove i predloge i prihvati navedene argumente, a u skladu sa konvencijama i preporukama MOR-a i evropskim standardima utvrđenim u poglavljima za pristupanje Evropskoj uniji.

U okviru priprema za formulisanje navedenih primedbi i predloga, Sindikat (Udruženje) penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’ je izvršio konsultacije sa Savezom penzionera Srbije, drugim reprezentativnim udruženjem penzionera na nacionalnom nivou. Na naše veliko zadovoljstvo, stavovi našeg Sindikata (Udruženja) su usaglašeni ili korespondiraju sa stavovima Saveza penzionera Srbije, što je u skladu sa potpisanim Sporazumom o saradnji.

Načelne primedbe i konkretni predlozi za izmene i dopune Nacrta Zakona, sa obrazloženjima, dostavljene nadležnom Ministarstvu i Republičkom fondu PIO, u traženoj formi, nalaze se u prilogu (koji objavljujemo u celosti):

*********

Ime organizacije i institucije:
UDRUŽENjE (Sindikat) PENZIONERA SRBIJE ''NEZAVISNOST''
BEOGRAD, NUŠIĆEVA 21
Ime i prezime: MILOŠ GRABUNDžIJA, predsednik
Kontakt telefon: O62/ 8855 652
E-pošta: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Datum: 30.mart 2021.g.
?1. Primedbe i sugestije, koji se odnose na Nacrt zakona kao celinu ili na njegov deo
Osnovna, načelna, primedba odnosi se na to što prilikom izrade Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, nisu konsultovani reprezentativni socijalni partneri – reprezentativni sindikati zaposlenih i reprezentativna udruženja penzionera.
Isto tako, neprihvatljivo je da barem prilikom planiranja javne rasprave o predloženim izmenama i dopunama, reprezentativni socijalni partneri nisu posebno pozvani, već se tretiraju kao sva ostala pravna i fizička lica – predlagač im se obraća putem javnog poziva, što je suprotno osnovnim principima socijalnog dijaloga. To je, na žalost, povezano i sa činjenicom da socijalni partneri ne učestvuju ravnopravno u upravljanju RF PIO.
Predložene izmene i dopune imaju više tehnički karakter, dok se suštinski ništa ne menja u položaju korisnika penzija. Udruženje (Sindikat) penzionera Srbije ''Nezavisnost'' stoji na stanovištu da svaka izmena i dopuna Zakona o PIO, kao deo reforme sistema PIO, treba za osnovni cilj da ima unapređenje društvenog, socijalnog i materijalnog položaja penzionera.
Izmene i dopune Zakona o PIO moraju biti u potpunosti u skladu sa Ustavom i drugim pozitivnim normativnim aktima, i ne smeju da dovode u neravnopravan položaj pojedine kategorije osiguranika. Na žalost, predloženom dopunom člana 70 Zakona (70d), pravi se razlika između penzioera koji su otišli u prevremenu penziju u skladu sa Odlukom Vlade o restrukturiranju i pripremi za pšrivatizaciju, i ostalih korisnika prevremene penzije.
Iako se u obrazloženju Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, pominje i Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija kojim je bio privremeno uređen način isplate penzije za korisnike čija je penzija bila veća od 25.000 dinara, kao i njegovo stavljanje van snage, ponuđenim izmenama i dopunama Zakona o PIO nije predviđeno obeštećenje penzionera oštećenih po osnovu četverogodišnje primene ovog Zakona.
?2. Broj člana u Nacrtu zakona i vaš predlog za izmenu
Imajući u vidu iznete opšte, načelne, primedbe, Udruženje (Sindikat) penzionera Srbije ''Nezavisnost'', predlaže sledeće:
1. Umesto predloženog člana 70d, postojećem članu 70a, dodati novi stav koji glasi:
''Nakon navršenih 65 godina života korisnika penzije, visina prevremene penzije se obračunava na način na koji se određuje starosna penzija'' (bez umanjenja).
2. Član 80, dopuniti novim stavom koji glasi:
'' U slučaju da ovako usklađen iznos prosečne penzije bude niži od 50% prosečne zarade u istom periodu, odnosno da izdvajanje za masu isplaćenih penzija bude znatno niže od 10% BDP, penzije se vanredno usklađuju ili se, u konsultaciji sa reprezentativnim socijalnim partnerima, utvrđuje nova formula usklađivanja.''
3. Član 155, izmeniti, tako da glasi:
'' Upravni odbor imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, a ima 9 članova i to:
• 4 člana iz sastava nadležnog ministarstva ili drugih državnih organa, odnosno institucija koje se neposredno bave pitanjima iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i zaštite;
• 2 člana iz redova sindikata zaposlenih, reprezentativnih na nacionalnom nivou (po 1 iz svakog reprezentativnog sindikata);
• 1 član iz sastava reprezentativnog udruženja poslodavaca;
• 2 člana iz redova udruženja penzionera reprezentativnih na nacionalnom nivou ( po 1 iz svakog).''
4. Iza člana 168, dodati novi član 168 a, koji glasi:
''Nadzorni odbor
Nadzorni odbor broji 5 članova, a čini ga po 1 član iz svakog sindikata zaposlenih, udruženja penzionera i udruženja poslodavaca, reprezentativnih na nacionalnom nivou.
Delokrug i način rada Nadzornog odbora uređuje se Statutom RF PIO i Pravilnikom o radu Nadzornog odbora. ''
5. Član 169, tačku 3 izmeniti tako da glasi:
'' 3. Sredstva dobijena stavljanjem u funkciju i domaćinskim raspolaganjem imovinom RF PIO, kao i prihod od infrastrukturnih objekata građenih sredstvima RF PIO.''
6. Član 171, stav 2, procenat izdvajanja za društveni standard, povećati sa 0,10 na 0, 20 % ukupnih prihoda Fonda .
7. U završne i prelazne odredbe, ubaciti novi član, koji glasi:
''Posebnim -lex specijalis- zakonom, donetim u roku od 6 meseci od usvajanja ovog Zakona, utvrdiće se obaveza države da korisnicima penzija vrati dug, odnosno deo penzija umanjen po osnovu primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, kao i rok i način vraćanja tog duga. ''
? Obrazloženje upućenog predloga za izmenu
1. Član 70d Nacrta Zakona, pravi razliku između penzioera koji su otišli u prevremenu penziju u skladu sa Odlukom Vlade o restrukturiranju i pripremi za pšrivatizaciju, i ostalih korisnika prevremene penzije, što jedan deo penzionerske populacije diskriminiše i dovodi u neravnopravan položaj. To nije u skladu sa Ustavom i treba menjati, kao što je predloženo od strane Udruženja (Sindikata) penzioera Srbije ''Nezavisnost''.
2. Kako kretanje penzija ne bi zaostajalo za kretanjem zarada, odnosno kako se ne bi smanjivala realna vrednost – kupovna moć penzija, treba odrediti parametre za vanredno usklađivanje penzija – odnos sa prosečnom zaradom i učešće troškova penzije u BDP. Ukoliko ta opcija nije prihvatljiva, moguće je, umesto ''švajcarske formule'' (50:50) primeniti formulu koja se primenjuje u Sloveniji – usklađivanje penzija 60% sa rastom zarada, a 40% sa rastom potrošačkih cena.
3. U upravljanju Fondom PIO treba, u skladu sa načelima socijalnog dijaloga (konvencije i preporuke MOR-a) da, osim Vlade, ravcnopravno učestvuju predstavnici svih reprezentativnih socijalnih partnera – sindikata, poslodavaca kao i reprezentativni predstavnici korisnika penzija – udruženja penzionera. To je praksa u svim demokratskim društvima – u upravljanju ravnopravno učestvuju oni koji stvaraju i oni koji koriste sredstva Fonda PIO – zaposleni, poslodavci i penzhioneri, posredstvom svojih legitimnoih predstavnika.
4. Sindikat penzionera Srbije ''Nezavisnost'' se protivio ukudanju Nadzornog odbora RF PIO i smatra da to nadzorno telo, koga bi činili predstavnici socijalnih partnera, ali ne i Vlade, treba vratiti kao jedan od kontrolnih mehanizama funkcionisanja Fonda.
5. Sa ciljem povećanja realnih izvora prihoda za podmirivanje prava iz i po osnovu PIO, a samim tim i smanjenja učešća finansiranja iz Budžeta, u realne prihode Fonda treba uvrstiti prihode od privatizacije i eksploatacije imovine RF PIO, poslovnog prostora, banja i rehabilitacionih centara i infrastrukturnih objekata građenih sredstvima Fonda PIO.
6. Srecdstva za društveni standard penzionera koja se izdvajaju po stopi od 0,10% ukupnih primanja, nisu dovoljna za pokrivanje potreba podizanja društvenog standarda penziionera, posebno onih sa nižim penzijama. Tome svedočimo svake godine prilikom prijava za besplatno korišćenje banja i rehabilitacionih centara, kod podele paketa solidarne pomoći, organizacije Olimpijade lica trećeg doba i drugih sportskih i kulturnih manifestacija, jer zbog ograničenih sredstava, otprilike tek svaki treći penzioner koji ispunjava uslove za korišćenje ovih pogodnosti, to može i da iskoristi. Zbog toga je neophodno povećati sredstva za društveni standard penzionera koja će se koristiti u skladu sa Pravilnikom o društvenom standardu penzionera, na 0,20% ukupnih prihoda Fonda.
7. Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija je, prema oceni Udruženja (Sindikata) penzionera Srbije ''Nezavisnost'' bio suprotan odredbi Ustava Republike Srbije o nepovredivosti stečenih prava (a penzije su stečeno pravo). Zbog toga je obaveza države da taj dug penzionerima vrati. Način i rokove vraćanja, Vlada treba da utvrdi, uz prethodne konsultacije sa reprezentativnim sindikatima i udruženjima penzionera, kroz poseban Zakon (npr. Zakon o pretvaranju tog duga u javni dug) ili poseban Program vraćanja duga. Udruženje (Sindikat) penzionera Srbije ''Nezavisnost'' je sačinilo radnu verziju takvog Zakona i spremni smo ga ustupiti na uvid i korišćenje nadležnim državnim organima.

----------------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Tagovano

Opširnije...

utorak, 22 decembar 2020 23:17

Autorski tekstovi / Branislav Božić: Kad pocrni siva ekonomija - prekarni rad preko omladinskih i studentskih zadruga

* Godinu dana nakon donošenja Zakona o agencijskom zapošljavanju, umesto da se poboljša položaj angažovanih preko agencija, brojni radnici ostali su bez posla, ili su prinudno prevedeni u crne zone rada

Armija od najmanje 80.000 radnika koji su do 1. marta kada je stupio na snagu Zakon o agencijskom zapošljavanju bili radno angažovani preko agencija, popularno govoreći “na lizing”, do danas je, prema nezvaničnim procenama prepolovljena, “zahvaljujući”, pre svega, pandemiji kovida 19. Zapravo, prvi talas otkaza uzrokovanih pandemijom počeo je a i nastavio se među ovim radnicima.

Sindikati kao da su naslutili pogubno dejstvo pomenutog zakona kada su prošle godine insistirali da se prilikom njegovog donošenja eliminišu sve uočene pretnje za prava zaposlenih preko agencija. To se posebno odnosilo na visinu plate, prava na bolovanje, godišnji odmor, kao i na bezbednost na radu, prevoz i druga prava iz radnog odnosa. Nažalost, ispostavilo se da su sindikati opravdano strahovali da će zakon pomoći samo poslodavcima, posebno onim koji sve svoje poslovne promašaje i neuspehe prebacuju na teret zaposlenih.

Zadrugarstvo jače od lizinga

Zbog drastičnog pada ekonomskih aktivnosti u više grana i delatnosti, ali i zbog samog zakona i sistemskih rupa, domišljati posrednici brzo su se snašli i prebacili svoje aktivnosti u po njima liberarniju a zapravo za njih manje rizičnu grupu - omladinske i studentske zadruga, a ne retki se ponovo okrenuli potpuno crnom tržitu radne snage. Ovo poslednje su otkrili brojni slučajevi angažovanja radnika u građevinarstvu, čak i iz inostranstva, na šta je letos ukazivao sajt UGS Nezavisnost skrećući pažnju da su pojedine tobožnje agencije zapravo organizovale trgovinu ljudima.

I bez pomenutih kriminalnih radnji, primetno je to da je veliko angažovanje sindikata prilikom donošenja pomenutog zakona, krajem 2019, najvećim delom obesmišljeno neusvajanjem ključnih zahteva sindikata, pre svega u vezi sa dozvoljenim procentom agencijskih radnika u firmama korisnicima.

Savetnik u UGS Nezavisnost Zoran Ristić podseća da zapravo nije prihvaćeno to da se ograničenje zaključivanja ugovora o zapošljavanju posredstvom agencija definiše u odnosu na ukupan broj zaposlenih kod poslodavaca korisnika, odnosno da se to ograničenje ne vezuje i za one koji su kod agencije zaključili ugovor na određeno vreme.

- Nismo bili za to da se ograničenje odnosi samo na one koji imaju ugovore o radu na određeno vreme u agenciji, ali je takva formulacija ostala u zakonu. Sada u praksi zbog toga imamo probleme, jer se ljudi zapošljavaju u agenciji na osnovu ugovora za rad na stalno, a onda se oni ne računaju na ukupan broj angažovanih preko agencija kod poslodavca korisnika. Smatramo i dalje da bi bilo mnogo bolje rešenje da se u odnosu na ukupan broj zaposlenih definiše taj procenat i to je ključna primedba sindikata - objašnjava Ristić za sajt Nezavisnosti.

Da podsetimo, Nezavisnost je tražila da se taj broj mogućih radnika preko agencija u nekoj drugoj firmi ograniči na 10 odsto, bilo je reči i o duplo većem ili trostrukom procentu, što je vešto izbegnuto rešenjem da agencije praktično sklope ugovore za stalno sa svojim radnicima a onda oni kod poslodavca korisnika mogu da čine 100 odsto ukupno zaposlenih.

Takvo rešenje koriste čak i neka državna preduzeća a često strane kompanije, jer im se to više isplati, kako zbog nižih zarada, tako i zbog čuvene fleksibilnosti, čitaj mogućeg prekida ugovora, donosno bržih, jednostavnih i jeftinih otkaza. U trenucima kada država stranim firmama daje stimulacije po zaposlenom i do 18.000 evra i uz ovakva zakonska rešenja, očigledno je da je sada u praksi sistemski potpomognut i osnažen nesiguran, prekarni rad.

Prekarijat kao sudbina

Prema istraživanju Fondacije za razvoj ekonomskih nauka (FREN) autora Galjine Ognjanov, Mihaila Arandarenka i Dragana Aleksića “Ex post analiza nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine“ narednu deceniju obeležiće pitanja kvaliteta radnih mesta, oskudice određenih kvalifikacija, potrebe većeg i intenzivnijeg radnog učešća stanovništva radnog uzrasta koje je sada izvan radne snage ili je angažovano na lošim, slabo plaćenim i nisko produktivnim poslovima. Biće to glavni izazovi politike zapošljavanja ali i ukupne ekonomske politike.

Jedan od zaključaka studije je i da je, nezavisno od tekuće krize, oslanjanje strategije zapošljavanja isključivo na dostizanje kvantitativnih indikatora tržišta rada pokazalo slabe strane u zanemarivanju kvaliteta zaposlenosti, koji se izražava kao udeo dobrih, sigurnih i dobro plaćenih radnih mesta u ukupnoj zaposlenosti. U tom kontekstu, potrebno je preispitati regulativu i primenu zakonskih instituta koji podržavaju rast prekarne zaposlenosti - ugovora o delu, o privremenim i povremenim poslovima, agencijskom zapošljavanju, o stručnom osposobljavanju i stručnoj praksi, preko studentskih ili omladinskih zadruga, itd.

Jači inspekcijski nadzor, izmene zakonskih rešenja i maksimiranje broja fleksibilnih ugovora predstavljaju potencijalna rešenja koja bi mogla da preokrenu sadašnji nepovoljni trend rasta prekarnosti, ističu autori pomenute studije.

Prvi na udaru krize

Zoran Ristić smatra da je, ipak, Zakon o agencijskom zapošljavanju popravio položaj radnika koji su iznajmljivani preko agencija, jer su dobili prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod drugih poslodavaca. Donošenjem zakona u načelu je uveden red u prostor koji je dotad bio potpuno neuređen,

- U zakonu je jasno definisano na šta se odnose jednaki uslovi rada. Uspeli smo da donekle popravimo položaj u smislu njihove osnovne zarade, zatim njihovog radnog vremena, plaćanja prekovremenog i noćnog rada, obezbeđivanja odmora i bolovanja i niz drugih prava regulisanih zakonom. Primetna su poboljšanja nekih prava u odnosu na vreme pre donošenja zakona - ukazuje Ristić.

Treba podsetiti i da je pre stupanja zakona broj angažovanih preko angencija bio oko 80.000 ljudi, kako su tvrdili u mnistarstvima i Nacionalnoj službi zapošljavanja, odnosno do 100.000, kako su tvrdili sindikati.

- Tada smo imali oko 120 agencija, a sada ih je samo 75 koje su registrovane po zakonu. Većina njih je dobila saglasnost u drugoj polovini ove godine. Ne znamo sada tačan broj angažovanih preko agencija, ali je sigurno to da su u vreme epidemije oni koji su radili preko agencije sa fleksibilnim oblicima angažovanja bili prvi na listi za otkaze i proglašavanje viška. Prvi su osetili udar krize usled epidemije i bili su u mnogo goroj poziciji u odnosu na one koji su direktno angažovani, zajedno sa licima koji su imali privremene i povremene poslove - napominje Ristić.

Ono čega su se pregovarači iz sfere sindikata i rada bojali jeste činjenica da nisu istovremeno bitno promenjeni propisi o zapošljavanju preko studentskih i omladinskih zadruga, pa su preko noći brojni radnici prevedeni u zadruge.

U praksi to znači da su oni koji su radili preko agencija sada u zadrugama imaju još niže zarade, manja prava i nesigurnije uslove rada. Istraživanje koje će uskoro predstaviti Nezavisnost pokazuje upravo da preko zadruga veliki broj lica radi više godina, a to se dešava sigurno i zbog toga što ne mali broj onih koji su izgubili posao preko agencija, sada nema izbora i mora da se radno angažuje posredstvom zadruga. Prema tom istraživanju, 57,7 odsto onih u zadrugama imaju ugovor o privremenim i povremenim poslovima, čak 26 odsto negira da ima bilo kakav ugovor, a približno 16 odsto nije ni odgovorilo na pitanje, jer očigledno ne znaju da li rade po ugovoru ili ne.

Istovremeno, do tri godine radno angažovanje u omladinskim i studentskim zadrugama ima njih 22,2 odsto, a do 120 dana, što je zakonski maksimum, samo 24,4 procenata ispitanika. Dakle samo četvrtina angažovanih preko zadruga radi po propisima, a još jedna četvrtina je praktično na cnom tržištu, prenosi nam Ristić delove istraživanja koje će Nezavisnosti poslužiti za borbu protvi ovakve prakse.

Zoran Ristić navodi da bi preko omladinskih zadruga trebalo da se zapošljavaju nezaposleni do 30 godina starosti, a preko studentskih zadruga isključivo studenti do 26 godina, ali da se to ne poštuje u praksi. Zato nije redak slučaj da preko omladinskih zadruga rade i stariji od 30 godina, kao i da na privremeno - povremenim poslovima mnogi rade kontinuirano i po desetak godina.

Ovakva praksa je primamljiva za vlasnike agencija za zapošljavanje koji sve češće istovremeno osnivaju i omladinske i studentske zadruge, pa poslodavac ima mogućnost da bira kako će iznajmiti radnike. Apsurdno je da danas kompanije, čak i državne, angažuju preko zadruga radnike za dugi niz godina, samo da bi se izbegle obaveze koje moraju da se ispune ukoliko se ljudi angažuju posredstvom agencija.

Zakon i EU harmonizacija

Na temu iskustava u primeni Zakona o agencijskom zapošljavanju Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu za sajt Nezavisnosti kaže da je primena zakona počela u vreme koje je obeležio talas otpuštanja radnika.

- Između ostalih, negde u aprilu, otpuštani su i ustupljeni zaposleni pre isteka ugovora na određeno vreme. Budući da je njihov položaj prema tom zakonu veoma loš, na šta se upozoravalo još prilikom usvajanja zakona, ovakvi otkazi su veoma lako realizovani. Tako su prva iskustva bila izuzetno negativna. U kasnijim mesecima, sa relativnom stabilizacijom tržišta rada, ali uz primetno nižu potražnju za radnicima, primena zakona je relativno uobičajena, bez većih poteškoća. Sada se u praksi javljaju pitanja na koja ni novi zakon ne daje odgovore, tako da je potrebno neke odnose detaljnije regulisati, naročito proklamovanu nerazrađenu subordinaciju koja postoji između ustupljenog zaposlenog i poslodavca korisnika. Nedoslednost zakonodavca u ovoj sferi stvara nerazrešive pravne zagonetke kada je reč o nekim veoma jednostavnim pitanjima - objašnjava Reljanović.

Na pitanje o potrebi sindikalnog angažmana na planu promena radnog zakonodavstva Reljanović kaže da bi, na primer, trebalo daleko bolje zaštititi položaj ustupljenog zaposlenog, koji se proglašava viškom pre isteka zakonskog roka.

- Trebalo bi i onemogućiti agencijski rad pojedinih kategorija radnika, na primer dece, kao i rad u pojedinim delatnostima, kao što je građevina. Mora se daleko bolje regulisati uporedni zaposleni, a u vezi sa tim i onemogućiti neograničeno korišćenje agencijskih radnika koje je sada moguće. Konačno, kolektivna prava su katastrofalno uređena. Primera radi, ustupljeni zaposleni faktički ne može da koristi pravo na štrajk koje mu je formalno priznato. Ova oblast prava ustupljenih zaposlenih trebalo bi da bude predmet detaljnijeg regulisanja, i to imajući u vidu na koji način ih uživaju ostali zaposleni prema Zakonu o radu ili drugim zakonima - ističe Reljanović.

Naš sagovornik dodaje da je veoma značajno da kategorija agencijskih radnika bude regulisana i Zakonom o radu.

Na pitanje da li su radnici koji rade putem agencija sada “vidljiviji” i kako dodatno poboljšati njihov položaj, Reljanović ocenjuje da je veoma važno što je njihov status na neki način uređen, kao i zato što više ne postoji mogućnost da obavljaju rad van radnog odnosa.

- Ipak, postojeći Zakon o agencijskom zapošljavanju je manjkav, postoje rešenja koja su neodrživa, kao i da nije dosledno implementirano antidiskriminaciono načelo, kao jedno od osnovnih načela Direktive Evropske unije o radu agencija za privremeno zapošljavanje. Opšti je utisak da je ovaj zakon donet da bi se samo formalno zadovoljila potreba harmonizacije sa propisima EU, a da je tek sada moguće raditi na praktičnim rešenjima kojima bi se otklonile nedoumice, popunile pravne praznine i omogućilo faktičko vršenje nekih prava koja su ustupljenim zaposlenima sada formalno dostupna, ali praktično neostvariva - zaključuje Mario Reljanović u izjavi za sajt Nezavisnosti.

Autor: Branislav Božić

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Tagovano

Opširnije...

četvrtak, 15 oktobar 2020 23:16

Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost izvestio članstvo i javnost o aktivnostima tokom stanja pandemije i naveo neposredne planove

* U ISČEKIVANJU FORMIRANJA NOVE VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Obaveštenje

Svim povereništvima GS ZSZ NEZAVISNOST

Poštovane koleginice i kolege, podsećanja radi, od izbijanja (pandemije) epidemije Covid - 19 do danas, u GS ZSZ NEZAVISNOST uradili smo sledeće:

Pregovarali i potpisali Aneks Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove kojim su zaposleni koji su se inficirali na radnom mestu dobili, za dane odsustva - bolovanja, naknadu plate od 100% (prosečna plata u zadnjih 12 meseci). Ovaj aneks je omogućio da se isto ovo pravo definiše i kroz PKU za socijalnu zaštitu;
Obratili se nadležnim ministarstvima i državnim institucijama sa preko 30 dopisa i rešavali probleme zaposlenih i naših članova u vanrednim okolnostima rada;
Organizovali, održali i učestvovali na više on line savetovanjima, tribinama i seminarima sa kolegama iz Evropske konfederacije sindikata javnih službi (EPSU) i Svetske konfederacije sindikata javnih službi (PSI) čiji je član naš granski sindikat. Teme su se ticale zaštite i prava zaposlenih u javnim službama (zdravstvu i socijalnoj zaštiti) - razmena iskustava sa kolegama iz Evrope i sveta u radu vanrednih okolnosti prouzrokovanih Covidom - 19;
Pokrenuli i uputili ministarstvima zdravlja i socijalne zaštite inicijativu za izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove i PKU za socijalnu zaštitu. Zbog još uvek neformirane Vlade RS očekujemo poziv za pregovore odmah po formirariju iste. Ovim Aneksom želimo da uredimo polje bezbednosti i zdravlja na radu u slučajevima epidemija od većeg epidemiološkog značaja, poput sadašnje Covid - 19. Takođe ostala prava koja nisu predviđena zakonima u ovakvim situacijama. Na ovaj način bi prava i obaveze za eventualne buduće epidemije bile zakonski uređene tj. status zaposlenih;
Učestvovali na raznim tribinama, konferencijama za novinare i u informativnim medijima gde smo iznosili naše stavove, predloge i ideje za poboljšanje funkconisanja i rada zdravstvenih ustanova u vreme epidemije. Na ovim skupovima i medijskim nastupima smo isticali važnost i ulogu sindikata u ovim vremenima.
Na dnevnom nivou reagovali prema nadležnim ministarstvima, kriznom štabu i poslodavcima (direktorima) u rešavanju individualnih i zajedničkih problema koji su se svakodnevno javljali u radu zdravstvenih ustanova i ustanova socijalne zaštite;

i uradili još puno toga kao i u vremenima normalnog rada pre korona virusa.

U isčekivanju formiranja nove Vlade Republike Stbije, odnosno resornih ministarstava, kratkoročni prioriteti koji će biti predmet rasprave i konkretnih zahteva prema nadležnima, na Izvršnom odboru i Glavnom odboru GS ZSZ NEZAVISNOST će biti:

Razmatranje i donošenje odluke o potpisivanju izmena i dopuna PKU, odnosno Aneksa PKU:
Razmatranje Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru s ciljem eventualnih izmena i dopuna, kao i primene platnih grupa i platnih razreda od 2021. godine. Novi način obračuna i isplate plata kroz grupe I razreda je već jednom odložen do početka naredne godine i nameće se pitanje da li će moći da se krene januara 2021. godine ili će ponovo biti odloženo. Od nadležnih očekujemo odgovore;
Priprema i upućivanje zahteva ministarstvima i Vladi RS za povećanje plata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Takođe i zahtev za dodatno povećanje plata zaposlenima na poslovima sa pacijentima obolelim od korona virusa jer u ovom vremenu nose najveći teret i odgovornost:

APLAUZI NISU DOVLJNI „HEROJIMA NACIJE”!

S poštovanjem,

Vaš GS ZSZ NEZAVISNOST, 13. oktobra 2020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Tagovano

Opširnije...

četvrtak, 10 septembar 2020 20:10

Slobodan Stupar: Sindikat je, pre svega, sila

Slobodan Stupar, jedan od osnivača prve nesistemske sindikalne organizacije u Srbiji, Nezavisnog sindikata Televizije Beograd

* Položaj radnika u Srbiji danas je kao u prvobitnoj akumulaciji kapitala, zaposleni su postali najamna radna snaga bez ikakvih prava. Radnici ne treba da sa plaše udruživanja, isticanja svojih zahteva pa ni pobune, a sindikat treba da se resetuje i promeni strategiju

Početkom 90-ih, u vreme preteće najezde nacionalizma i promene uređivačke politike državne radijske i televizijske kuće, grupa novinara, urednika i stvaralaca pobunila se i formirala Nezavisni sindikat Televizije Beograd. To je bila prva sindikalna nesistemska organizacija zaposlenih u bivšoj Jugoslaviji. Dotad posmatrana kao neformalna grupa ljudi, ozvaničila je svoje postojanje i ciljeve, a među osnivačima bio je i sagovornik sajta UGS Nezavisnost Slobodan Stupar, novinar-urednik na Radio Beogradu, saradnik Bi-bi-sija na srpskom iz Beograda. Među osnivačima bili su i Filip David, Gordana Suša, Nadežda Gaće, Ibrahim Hadžić, Vasilije Anđelić, Branislav Čanak i drugi radnici RTV Beograd koji će ubrzo, zajedno sa drugim sindikalnim organizacijama iz raznih krajeva Srbije, formirati Ujedinjene granske sindikate “Nezavisnost”. U rešenju od 26. avgusta 1991, “Nezavisnost” je upisana u Registar sindikalnih organizacija, a prvi zastupnik bio je Slobodan Stupar.

Ispostaviće se vrlo brzo da će spisak osnivača postati i spisak otpuštenih novinara i urednika koji su se suprotstavili nacionalističkoj uređivačkoj politici, sa spiska koji je u ime vlasti pročitao Vojislav Šešelj, omiljeni “opozicionar” Slobodana Miloševića.

Bilo je to vreme širenja ratnog požara, vreme u kojem se radnici u Srbiji, a i u bivšoj Jugoslaviji, odlučuju se za tobožnju zaštitu nacionalnih, a ne vlastitih interesa. Tom konstatacijom počinjemo razgovor u kojem Slobodan Stupar najpre odgovara na pitanje zašto su radnici dozvolili da se odreknu relativno pristojnog društvenog položaja i zaštite koja uopšte nije bila za potcenjivanje, pogotovu gledana iz današnje perspective?

- Srbija je, kada se pojavio Slobodan Milošević, rekla “sad se narod pita”; i on sam ponavljao je tu frazu, govoreći i to da je narod uvek u pravu. Bilo je to u vreme kada smo imali zakon koji je ne kažem savršen - govorim o Zakonu o radu - ali bio je dobar. Značio je brigu o ljudima i zaštiti njihovih prava. Danas je teško naći sličan zakon. Čak je imao i svoju krajnost u onoj poznatoj rečenici “ne može mene niko toliko malo da plati, koliko mogu malo da radim”.

Bilo je to i vreme kada se radnik zaposli i - odmah je zaposlen do penzije. Ukoliko, naravno, ne poželi da promeni preduzeće ili ustanovu. Bilo je takvih regula, kakva je i zaštita od otkaza, podsetimo se i toga da niko nije mogao da otpusti radnika. Bio je zaštićen, postojali su i sudovi udruženog rada koji su sve vraćali na posao. Drugim rečima, do pojave Miloševića imamo zakon koji je ne samo slovo na papiru, nego je i primenjiv i primenjivan. Zaštita zaposlenih bila je izuzetna, plate vrlo solidne, u poređenju sa današnjim - neverovatne.

I šta se dogodi. Taj koji je rekao da je narod u pravu, kaže i to da su Srbi obespravljeni u tadašnjoj Jugoslaviji, da moraju da dignu svoj glas, da je Srbija podeljena na republiku i dve pokrajine. I da to mora da se promeni. Tako dolazimo do jednog, rekao bih, revolucionarnog perioda, u kojem više nisu važni zakon i njegova primena, nego to ko je jači. Radnici su sa oduševljenjem, kao Hitlera u Nemačkoj, dočekali Miloševića u Srbiji. I kreće, ne preterujem kad to kažem, nacionalsocijalizam.

* Kao da većina tada nije uvidela opasnost da bude uvučena u opasne međunacionalne sukobe?

- Da. Pitao sam tada stalno kolege iz Radio Beograda u kojem sam radio da li su svesni kako Miloševićeva politika vodi u rat u kojem može sve da ode u nepovrat, da posle opasnih sukoba više nema povratka. Govorili su mi da nisam u pravu, da izmišljam. A onda smo videli miting na Gazimestanu - kao film i fašističku estetiku Leni Rifenštal. Tada su mi kolege govorile da sam antisrbin. Tu gledamo kako nestaje zakon o radu o kojem govorimo, i to nije uradio Milošević, radnici su ga zgazili. Drugim rečima, jedna vrsta ludila je ušla u ljude.

* U socijalnom smislu to je bilo samoubistvo?

- Apsolutno. Posle tri-četiri godine Miloševićeve vladavine, ulazimo u hiperinflaciju kakva nije zabeležena u svetu. Ako odmah ne zamenite u marke nešto što se nazivalo plata, potpuno izgubi vrednost.

* Od Miloševićeve pojave, dakle, imamo potpuno menjanje socijalnog položaja zaposlenih, drastični pad zarada, ali i potpuno odsustvo zaštite temeljnih radničkih prava?

- Zakon više nije bio primenjiv, fabrike su prestajale da rade, sve zbog borbe za srpstvo. Da preskočimo jedan period, poslednje izmene zakona koji reguliše ono što nazivamo pravima radnika dogodile su se u vreme Aleksandra Vučića i dolaska takozvanog stranog kapitala, stranih investitora. Koji su - je l - otvarali fabrike za namotavanje žice. Lon poslovi.

Novi poslodavci uslovljavaju državu, traže da radnici nemaju nikakva prava, što Vučić, bez ikakvog gunđanja, prihvata. Kaže, čak, da će zakonska regulativa biti još povoljnija za ulagače, daje im budžetski novac za otvaranje radnih mesta. Tako dobijamo zakon za privatne firme i vlasnike, Oni se oslobađaju bilo kakvih obaveza i mogu sa radnicima da rade, maltene, šta im padne na pamet. Danas da primi radnika, sutra da ga otpusti, nema nikakve garancije za bilo šta.

A ostao je nepromenjen zakon koji reguliše prava zaposlenih u javnim preduzećima i u onima koji imaju državni kapital. Evo, recimo, Politika, Večernje novosti, firme u strašnim problemima, a ne mogu nikoga da otpuste. Država donira. I nikom ne pada na pamet da tu nešto menja.

* Ponovo dolazimo do uzroka?

- Nas su upropastili nacionalizam, ratovi, pljačka, ne znam da li je i u staroj, predratnoj Jugoslaviji bio ovako nezavidan položaj radnika. Sve je propalo i kad ovo jednoga dana prođe, kad Srbija, eventualno, malo ojača, moraće jedan deo radnog prava da prenese iz zapadnih demokratija i kapitalizma koji je daleko humaniji i bolje organizovan, kako bi se vratila izvesna radnička prava.

* Činjenica je, s druge strane, da nema pobune protiv takvog položaja; nema vriska, makar on bio i neartikulisan. Anestezija i odsustvo pokušaja da se bilo šta menja?

- Kriza u Srbiji traje trideset godina, ratovi, beda, siromaštvo; došli su ovi “trange-frange” investitori, ljudi jesu anestezirani. Drugo, ljudi su kukavice. Prosto je tužno gledati tu količinu kukavičluka. Došao neki investitor, Južnokorejac, ne da im da idu u toalet, naterao radnike da nose pelene. I šta biva - niko se ne buni. Je li to taj hrabri srpski narod. U kojoj smo to fazi kad svako nad nama može da se iživljava. A mi jedino molimo boga da ne bude previše bolno.

Tako to biva kad izgubiš te silne ratove. Pre svega kad ih vodiš.

* Vidite li način na koji sindikat treba da postupa ubuduće, kako da se za nešto izbori?

- Kao prvo, ne vidim inicijativu. Upravo zbog tog kukavičluka. Ljudi treba da znaju da se udruživanje radnika ne može zabraniti, da je to tekovina savremene civilizacije. I ne treba da se plaše udruživanja i isticanja svojih zahteva. Sada imamo položaj radnika kao u prvobitnoj akumulaciji kapitala, zaposleni su postali najamna radna snaga bez ikakvih prava.

I još nešto: sindikat, pre svega znači silu! Nemamo nikakva prava - u redu, naše legitno pravo je da posegnemo za silom. Pa da zaustavimo proizvodnju. Ne daje nikakve rezultate?! U redu, doći ćemo do upravne zgrade i zapalićemo je!

Onda nas gazda pozove i kaže, gospodo, nemojmo - šta, pravo na osam sati rada, na pauzu, na godišnji odmor? Pa, naravno, hajde da razgovaramo, mogli smo to i bez ove incidentne situacije. A mi kažemo - nismo, jer nisi hteo da razgovaraš i kad god nećeš da razgovaraš - desiće se isto.

* Došli smo do zakonske regulative koja dodatno obespravljuje radnike, kao mogućnost iznajmljivanja radnika na lizing?

- Odlično. Nas petorica zapalićemo nekoliko agencija koje iznajmljuju radnu snagu. Druga petorica zapaliće upravne zgrade firmi koje zapošljavaju radnike preko takvih agencija. Pokazaćemo snagu, jer ovakav položaj zaposlenih danas postoji jedino u krajnje zaostalim afričkim državama, a u nekim naprednijim je čak i bolji nego u Srbiji. Zbog toga je, naglašavam, upotreba sile legitimna.

* Za medije u Srbiji kao da ne postoje radnička prava - interesantna su jedino kada dođe do nekog incidenta, kakav je stradanje radnika?

- I to mogu da razumem, ali sam uveren da se može promeniti. I to kontinuiranim akcijama koje bi privukle javnost.

* Gde vidite ulogu sindikata, šta treba da radi?

- Imamo, nažalost, mnogo korupcije u sindikalnim vrhovima, u rukovodstvima. Jer, vlasnici će uvek pokušavati da prođu jeftinije i posezaće za korupcijom sindikalnih lidera koja im se više isplati. Zato radnici moraju da biraju nekorumpirane ljude, nije moguće da makar petorica ljudi ne mogu da među sobom pronađu jednog takvog.

* Kako vidite budućnost UGS Nezavisnost u čijem ste osnivanju učestvovali? Šta treba da radi, kako da se pozicionira?

- Akcije Nezavisnosti sam registrovao, ali ne i nekakav krajnji efekat. Ako ja kao novinar nisam čuo uspešnost sindikalnih akcija, ljudi koji manje prate medije nisu uopšte.

Sindikat treba da se resetuje, da promeni strategiju i da odluči hoće li biti sindikat koji se bori za radnička prava, ili nevladina organizacija. Nema prostora za nova predavanja i seminare, za političke sindikalne škole, uputstva o pregovaranju, smernice. Ili jesi, ili nisi sindikat! Nema proslave Prvog maja, ljudi treba da znaju da su se Prvog maja radnici u Americi 1886. pobunili, da je pobuna jedini način da se za nešto izbore. U Francuskoj, u Velikoj Britaniji, sindikati stanu, staje sve, cela država.

U Srbiji ljudi treba da shvate da je ljudski pobuniti se. Ili nas neće ostati ni za pod onu Tarabićevu šljivu. Ostaće nas za pod ovaj astal.

Bojan Tončić

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Tagovano

Opširnije...

ponedeljak, 24 avgust 2020 17:19

In memoriam: Zoran Stojanović, stručni saradnik GS IER "Nezavisnost" +

* Obaveštavamo članove i prijatelje našeg sindikata da nas je danas (ponedeljak, 24. avgust 2020) napustio naš drug, brat i kolega Zoran Stojanović, stručni saradnik u GS IER Nezavisnost

U ime svih članova Granskog sindikata industrije, energetike, rudarstva "Nezavisnost" izjavljujemo iskreno saučešće i duboku žalost članovima porodice.

Zoki, otišao si prerano ali ćeš zauvek biti u našim mislima! Neka te anđeli čuvaju... - osim ostalog piše na društvenim mrežama u čast prekaljenog borca za sindikalna, radničko-klasna prava, jednog od aktivistina i funkcionera UGS "Nezavisnost" po kojem će se ovaj srpski reprezentativni sindikat zauvek ponositi.

Mesto i datum sahrane objavićemo naknadno.

GS IER Nezavisnost

Saučešće izražavaju Novi Radio Sombor, Udruženje Podium, UGS "Nezavisnost" - Kancelarija Sombor

Objavljeno u Sindikat

Tagovano

Opširnije...