Prikazivanje članaka po tagu nasilje

* Gradsko veće Grada Sombora održalo je u utorak, 2. februara 23. sednicu kojom je predsedavao gradonačelnik Antonio Ratković. Članovi Gradskog veća odlučivali su o 11 tačaka dnevnog reda

Gradsko veće odobrilo je učešće Grada Sombora u projektu „Kuće za bolju budućnost u Somboru“ sa kojim će se prijaviti na javni poziv Evropske unije i Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u okviru programa „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji“.

U okviru projekta planirana je kupovina, adaptacija i opremanje osnovnim kuhinjskim aparatima 10 kuća. Kuće će biti namenjene za socijalno osetljive grupe (Romi, žene žrtve porodičnog nasilja i omladina koja po navršenom punoletstvu izlazi iz sistema socijalnog staranja). Kuće i korisnici će biti odabrani putem otvorenog javnog poziva, a Grad će stupiti u ugovorne odnose sa svim odabranim korisnicima. Osim kupovine i opremanja kuća, svim odabranim učesnicima biće ponuđena obuka iz zanata i zanimanja po njihovom izboru kako bi se osposobili za rad i otvorila im se mogućnost finansijske nezavisnosti.

Učesnici u projektu će proći i kurs iz samozastupanja, kako bi naučili na koji način mogu da se upoznaju i ostvare svoja prava iz oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja, socijalne zaštite i pristupa drugim institucijama. Osim Grada Sombora partneri u projektu su Centar za socijalni rad Sombor, Savez romskih nevladinih organizacija Zapadnobačkog upavnog okruga i NVO Ženska alternativa.

Članovi Gradskog veća na ovoj sednici usvojili su finansijske planove za 2021. godinu za pozicije budžeta: javni red i bezbednost, komunalna oblast - građevinsko zemljište i putevi, politički sistem lokalne samouprave i opšte javne usluge uprave, a dali su i saglasnost na izvođenje radova na adaptaciji i sanaciji podova u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“ u Somboru.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
* Sportski savez grada Sombora učestvovao je i ove godine u obeležavanju Međunarodnog dana u borbi protiv nasilja nad ženama
 
U skladu sa trenutnom situacijom - pandemimoj virusom Covid - 19, ove godine je urađena Anketa sa učesnicima programa pod zajedničkim nazivom "Budi zdrava, vežbaj sa nama".
 
Proteklih godina je bila praksa da ovaj važan datum bude obeležen u smislu predavanja na teme "Prevencija nasilja nad ženam " kao i sa časovima samoodbrane.
 
Rezultate ankete mozete da pogedate u 2 priloga obrađene ankete, u slajdovima odmah ispod testa.
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Prva vest

* Pretposlednjeg novembarskog petka, Somborski edukativni centar je nizom aktivnosti obeležio Međunarodni dan dečjih prava kao i Dan borbe protiv nasilja nad decom

S obzirom na to da su deca osnovnoškolskog uzrasta u prethodnom periodu imala priliku da učestvuju na sada već tradiocionalnom likovnom konkursu pod nazivom “Iskorak iz nasilja”, u prostorijama Somborskog edukativnog centra, a u skladu sa poštovanjem trenutnih mera u vezi sa prevencijom širenja korona virusa upriličeno je proglašenje pohvaljenih i nagrađenih radova pristiglih na pomenuti konkurs.

Na konkurs je pristiglo više od 100 dečjih radova, među kojima je bilo radova dece koju su za učestvovanje na konkursu podstakle učiteljice i nastavnice likovne kulture iz osnovnih škola “Bratstvo jedinstvo”“Dositej Obradovi攓Avram Mrazović” i “Nikola Vukićević”.

Nagrađeni i pohvaljeni
Kategorija I-IV razred

I mesto Dušica Bukva, IV razred
II mesto Tisa Forgić, I razred
III mesto Sara Sekulić, II razred

Pohvaljeni:
Jelena Vorkapić, II razred
Veljko Lukić, I razred
Mihajlo Olujić, I razred
Tea Terzin, IV razred
Sofija Devrnja, I razred

Nagrađeni i pohvaljeni
Kategorija V-VIII razred

I mesto: Sara Bala, V razred,
II mest: Željana Bijelić, V razred
III mesto: Sanja Bjelajac, VIII razred

U toku prepodneva, dosadašnje donacije u vidu čepova prosledili smo Udruženju “Čepom do osmeha” koje uspešno sprovodi akciju sakupljanja plastičnih čepova kako bismo osnažili i pružili podršku pojedincima i porodicama osoba sa invaliditetom, odvajanjem plastičnih čepova čime se unapređuje sistem odvajanja čvrstog otpada u Srbiji i omogućava se lakše funkcionisanje u svakodnevnom životu - poručuju u Somborskom edukativnom centru.

Tradicionalno na 20. novembar, volonteri/ke Somborskog edukativnog centra su počeli sa prikupljanjem školskog pribora koje će rasporediti u novogodišnje paketiće zajedno sa prikupljenim slatkišima i kao i svake godine u vreme praznika pokloniti deci iz osetljivih grupa.

Aktivnosti u sklopu obeležavanja ova dva značajna datuma podržane su od strane Grada Sombora i inicijativa Arigatou InternationalPrayer and Action i Global Network of Relgions for Children

(U fotogaleriji pogledajte slajdove sa događaja)

Beleži: Ivana Barać

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Mladi

* Somborski edukativni centar raspisao je likovni konkurs za decu osnovnoškolskog uzrasta na temu “Iskorak iz nasilja”. Likovni konkurs se realizuje u sklopu projekta “Iskorak iz nasilja” koji finansira Grad Sombor i Arigatou International

Cilj likovnog konkursa je podizanje svesti o značaju dečjih prava i odrastanju u sigurnom i podsticajnom okruženju. Organizatori konkursa žele da motivišu učenike osnovnih škola da kroz likovne radove iskažu kako za njih izgleda bezbrižno odrastanje odnosno okruženje bez nasilja. Svojim radovima deca će poslati poruku široj javnosti da je nenasilna komunikacija i poštovanje dečjih prava osnovni preduslov za bezbrižno odrastanje.

Pravo učestvovanja imaju deca osnovnoškolskog uzrasta sa teritorije Grada Sombora (Aleksa Šantić, Bački Breg, Bački Monoštor, Bezdan, Gakovo, Doroslovo, Kljajićevo, Kolut, Rastina, Riđica, Sombor, Stanišić, Stapar, Svetozar Miletić, Telečka i Čonoplja).

Kako bi svi imali jednake šanse na konkursu, određene su kategorije za učesnike:
– I kategorija – učenici od I do IV razreda
– II kategorija – učenici od V do VIII razreda

USLOVI:

- priloženi radovi moraju biti samostalan dečji rad, crno-beli ili u boji, oslikani ili nacrtani bilo kojom tehnikom (olovka, bojice, flomasteri, tempere, vodene bojice i slično);
- format radova je isključivo blok broj 5;
- svaki učenik može učestvovati sa najviše dva rada;

- grupni radovi se neće razmatrati;
- na pozadini svakog rada OBAVEZNO je ispisati lične podatke (ime i prezime, škola, razred, kontakt telefon roditelja/staratelja). U slučaju da podaci nisu uneti rad neće biti razmatran od strane komisije;
- originalni radovi se šalju na adresu Somborskog edukativnog centra (Staparski put 16, Sombor) sa naznakom “Za likovni konkurs” ili se dostavljaju lično u prostorijama organizacije, radnim danima od 9 do 17 časova;
- rok za dostavljanje radova: 12. novembar 2020. godine do 17 časova.

Radovi koji nisu u skladu sa uslovima i temom konkursa ili nisu dostavljeni do naznačenog roka neće se uzeti u razmatranje. Radovi se NE VRAĆAJU učenicima nego ostaju u zbirci Somborskog edukativnog centra. Organizator zadržava pravo da radove koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe i da ih reprodukuje u štampanim ili elektronskim publikacijama.

Osnovni kriterijumi za odabir radova su kreativnost, originalnost i estetika. Za najkreativnije radove predviđene su simbolične nagrade. O dobitnicima nagrada odlučivaće tročlana komisija.

Dodela nagrada i izložba radova biće upriličena tokom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad decom (19. novembar) i Međunarodnog dana dečjih prava (20. novembar).

Za dodatne informacije možete nas, kažu u SEC-u, kontaktirati putem mejla:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., telefona: 064/3304582 ili lično u prostorijama organizacije radnim danima u periodu 9 do 17 časova.

Beleži: Ivana Barać

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu. 

Objavljeno u Mladi
Poslednje oktobarske srede u sklopu programa „Besplatna sportska rekreacija - fitness" u Čonoplji održan čas samoodbrane za žene u sklopu ciklusa borbe protiv nasilja nad ženama. Čas samoodbrane je održao Merli Robert, predstavnik Centurion Urbancombat, sportskog udruženja iz Sombora
U okviru ovog programa, protiču časovi samoodbrane, predavanja, edukacije u cilju sprečavanja nasilja nad ženama.
Treninge u sklopu rekreacije - fitnesa sprovodi master sporta Iris Deak.
Koordinator programa je Ilija Lalić.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

nedelja, 23 avgust 2020 22:13

Izveštavanje u medijima o nasilju nad ženama

Poslednjih godina se u Srbiji ulažu određeni napori kako bi se poboljšao sistem prevencije i zaštite od nasilja, a u tome važnu ulogu igraju ženske organizacije koje se bave ovim pitanjima i međunarodna ugovorna tela i mehanizmi. Međutim, nasilje prema ženama je i dalje veoma rasprostranjeno u Srbiji.

 Nasilje prema ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa moći između muškaraca i žena koji su doveli do dominacije muškaraca i diskriminacije žena, kao i do sprečavanja punog napretka žena. CEDAW komitet ukazuje da rodno zasnovano nasilje predstavlja sredstvo kojim se žene drže u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce, što štetno utiče na njihov lični, društveni, politički i ekonomski život i ostavlja posledice na društvo u celini.

Iako se prikupljanje statističkih podataka o nasilju prema ženama poboljšalo, ono što ostaje problem je nepostojanje pouzdanih javno dostupnih evidencija. I dalje se o rasprostranjenosti nasilja, njegovim oblicima i manifestacijama uglavnom saznaje iz medija, najčešće povodom određenih datuma koji se obeležavaju u Srbiji, kao što je 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama, kada državni zvaničnici daju izjave iz kojih se saznaju određeni statistički podaci o nasilju. Na primer, podaci s kraja 2019. godine pokazuju da je prijavljeno 109.000 slučajeva nasilja u porodici i izrađeno 30.000 individualnih planova za zaštitu žrtve.

Prilično dobra evidencija o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici postoji na sajtu Isključi nasilje, koja je predstavljena u delu pod nazivom Statistika, ali je predstavljena po mesecima, ali ne i zbirno po godinama. Prema podacima iz marta 2020. godine, od početka primene zakona (jun 2017), grupe za koordinaciju i saradnju razmotrile su više od 132.000 slučajeva nasilja u porodici.

Mediji svakako imaju veoma važnu ulogu u informisanju javnosti o pojavama i rasprostranjenosti nasilja prema ženama, ali pored informisanja, mediji načinom izveštavanja mogu da podignu svet javnosti i skrenu pažnju na ovaj veoma štetni društveni fenomen.

Mediji su zainteresovani za izveštavanje o seksualnom uznemiravanju i nasilju kada su učinioci javne ličnosti. Na primer, mediji su redovno izveštavali o Mariji Lukić, ženi koja je preživela najpre seksualno uznemiravanje, napade i ucene od tadašnjeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke, a nakon toga se suočila sa velikim preprekama tokom sudskog postupka. Medijsku pažnju privukao je i Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca, koji je osuđen zbog izazivanja opšte opasnosti i lakih telesnih povreda koje je naneo supruzi. Na novinarska pitanja o nasilju prema supruzi, navodi da svako ima neku svoju porodičnu tajnu i svako ima nešto što ne bi voleo da se tako iznosi. Kada neko piše, treba da razmišlja o porodici, treba da razmišlja o deci, treba da razmišlja o širokoj populaciji koju zahvata i treba da razmišlja da se sutra vrlo brzo to okrene i da se piše u suprotnom pravcu. Mediji su preneli delove presude. Pored toga, Goran Cvetanović se uvredljivo i bahato ponaša prema ženama zaposlenim u opštini, na primer: Neka digne ruku ona koju nisam j... ili ako majka dođe da pita za zaposlenje ćerke, on obično kaže: Šta si ti došla, pošalji ćerku. Iako je sve ovo dospelo u javnost, Goran Cvetanović nije smenjen sa mesta gradonačelnika Leskovca. Takođe, mediji su izveštavali i o nasilju Milana Gurovića, poznatog košarkaša prema ženi i ćerki, kao i o njegovom naknadnom priznanju nasilja i osudi na kućni zatvor.

Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije iz maja 2019. godineukazala da je u Srbiji i dalje zabrinjavajuća uloga medija u održavanju rodnih stereotipa i minimizovanju rodno zasnovanog nasilja.

Visok nivo diskriminatornih rodnih stereotipa sa kojima se žene susreću ometaju unapređenje prava žena Srbiji, a postizanje ravnopravnosti između žena i muškaraca ključni je element u prevenciji nasilja prema ženama. O nasilju prema ženama izveštava se najčešće tek kada se nasilje desi. Način izveštavanja medija o nasilju nad ženama može da dovede do dodatne traumatizacije žene i njene porodice, često se nasilnici predstavljaju kao dobre osobe, a nasilje se romantizuje.

Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama, pokazuje da je ukupan broj medijskih objava u periodu od januara do kraja jula 2019. godine na temu muškog nasilja prema ženama bio je 5.549. Problemom nasilja prema ženama najviše su se bavili online portali (58%), zatim štampani mediji (36%), dok su TV i radio stanice znatno manje pažnje posvetile ovoj temi (6%). Ukupan broj medija koji su objavljivali na ovu temu je 103, znatno češće kada je reč o konkretnim slučajevima nasilja (79%), u odnosu na objave koje se bave fenomenom nasilja prema ženama iz edukativnog ugla (21%). U polovini medijskih objava otkriven je identitet preživele/žrtve i članova njene porodice, a jedna petina (20%) medijskih objava sadržala je informacije kojima se čin nasilja može opravdati spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika.

 

Skoro polovina medijskih objava (45%) sadržala je vrlo detaljne opise mesta i načina izvršenja dela, korišćenog oružja, količine krvi, iscepane garderobe, kao i preciznog opisa garderobe, modrica ili suza preživele/žrtve ili maloletne dece koja su činu prisustvovala, dok je skoro isti broj objava (46%) sadržao senzacionalističke ili stereotipne izraze za nasilje, preživelu/žrtvu i nasilnika. Mediji su naglašavali nacionalnu ili versku pripadnost nasilnika u slučajevima kada to nije bilo relevantno za priču, a uvek je bila reč o nacionalnim manjinama u Srbiji ili migrantima. Trećina medijskih objava (31%) sadržala je fotografije ili video zapise koji su na neadekvatan i stereotipan način prikazivali nasilje, preživele/žrtve i nasilnike, a u 10% medijskih objava koristili su se izrazi kojima se umanjuje, odnosno, ismeva nasilje i iskazuje direktno neverovanje preživeloj/žrtvi. Samo 13% medijskih objava ispunilo je edukativnu funkciju, u vidu opisa fenomena, prevencije i načina zaštite i podrške, kao i o uzrocima nasilja prema ženama koji se ogledaju u nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena.

Najekstremniji vid nasilja prema ženama je femicid. Međutim, u Srbiji ne postoji pouzdana zvanična statistika o femicidu, a podaci o broju ubijenih žena uglavnom se godinama unazad prikupljaju iz medija. Prvo interdisciplinarno i sveobuhvatno istraživanje o femicidu u Srbiji objavljeno je 2019. godine (Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji I i II).

KAD LJUBAV POSTANE STRAVIČAN ZLOČIN: Ovo su znaci koji mogu da nagoveste TRAGEDIJU;

Pucao u devojku pa se UBIO zbog ljubomore!

ŽENI PRESUDIO LETVOM POSLE SVAĐE ZBOG SEKSA!

Iskasapio ženu jer je izašla iz kuće sama;

Ubio sam je jer nije bila u kući i vodila računa o deci;

JEZIVA PORODIČNA TRAGEDIJA: Poljočuvar ubio ženu iz LJUBOMORE, pa presudio i sebi.

Nasilje prema ženama se veoma često u medijima opravdava kao „zločin iz strasti“ ili kao posledica nečega što je žena uradila. Ubistvo žene se predstavlja kao romansa ili melodrama, femicidi se nazivaju „porodičnim tragedijama“ a ljubomora se označava kao glavni uzrok niza femicida. U medijima se često ističe kako je ubica bio dobar i pošten domaćin, a izvor su uglavnom komšije i meštani.

Ispod ovakvih i sličnih medijskih sadržaja često se pišu komentari, koji dodatno viktimizuju žrtvu i/ili članove njene porodice. Veoma je važno da mediji takve komentare brišu, s obzirom na to da često pozivaju na nasilje, opravdavaju nasilnika i dodatno omalovažavaju žrtvu. Zaštitnik građana je u saopštenju iz novembra 2019. godine uputio apel svim institucijama da se bave i nasiljem na društvenim mrežama i da nađu načina da spreče i sankcionišu svaki vid teškog vređanja žena, majki, supruga i istaknutih stručnjakinja u svom poslu.

CEDAW komitet preporučio je Srbiji da:

-sprovede analizu o rasprostranjenosti i uzrocima rodno zasnovanog nasilja prema ženama, uključujući žene iz višestruko diskriminisanih grupa;

-razvije sveobuhvatnu strategiju i akcioni plan za eliminisanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama;

-obezbedi da sve žene žrtve rodno zasnovanog nasilja imaju nesmetan pristup efikasnoj zaštiti od nasilja.

 

pratio, novinar
Srđan Ačanski, dipl.turizmolog

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…