Prikazivanje članaka po tagu minimalac

* "Podizanje minimalne cene rada može da znači promenu od borbe za večeru do borbe za bolje društvo." - Galeb Nikačević, Agelast podcast

- Učlanite se u sindikat i pomozite da stvari iz korena menjamo kako bismo svima obezbedili dostojanstven život - poručuju reprezentativni srpski sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost", u nastavku zajedničke kampanje "Diži minimalac".

#DižiMinimalac 

---------------

Podržite sindikate! #DižiMinimalac

* Nedavno smo, u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenim granskim sindikatima “Nezavisnost”, pozvali sve građane i građanke Srbije, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahteve sindikata za podizanjem minimalne zarade barem do nivoa minimalne potrošačke korpe na predstojećim pregovorima o minimalnoj ceni rada koji će se odigrati u okviru Socijalno-ekonomskog saveta ovog leta. Sa više strana smo dobili pitanje - kako podržati ovu borbu - napominju u Centru za politike emancipacije (CPE), organizaciji nastaloj u Beogradu 2011. godine, čije su političko obrazovanje i istraživački rad primarna polja u kojima CPE deluje

Za početak, svi se mogu uključiti u kampanju #DižiMinimalac koja se odvija na društvenim mrežama i time podići vidljivost ovog pitanja:

- podelite javni status uz hešteg #DižiMinimalac o tome zašto vi mislite da današnja minimalna zarada nije dovoljna za dostojanstven život;

- pridružite se ljudima i organizacijama koje već aktivno podržavaju kampanju Diži minimalac i napravite fotografiju sa strelicom što možete uraditi uz pomoć platforme Canva - kliknite:

OVDE 

i u okvir ubacite vašu fotografiju koju potom možete sačuvati na računaru ili telefonu i podeliti na društvenim mrežama uz hešteg #DižiMinimalac;

- na vašu Facebook profilnu sliku dodajte okvir Diži minimalac koji možete naći klikom:

OVDE 

a u opisu fotografije dodajte hešteg #DižiMinimalac i napišite zašto mislite da minimalna zarada mora biti veća.

Takođe, podvlače u Centru za politike emancipacije, moći ćete da šaljete sastavljeno pismo - Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Vladi Republike Srbije kako bismo sa što više strana ukazali na probleme sa kojima se radnice i radnici sa najnižim primanjima svakodnevno susreću i nužnost povećanja minimalne zarade barem do nivoa minimalne potrošačke korpe. Planiramo još aktivnosti na ovom planu. Borba za veće minimalne zarade tiče se svih nas. Pismo predsednici Vlade Ani Brnabić u vezi sa predstojećim pregovorima o visini minimalne zarade objavljeno je juče i možete ga uputiti kako je navedeno u prethodnoj rečenici, navedenim predlagačima odluka a objavljeno je na ovom linku ispod - gde ga možete pročitati u celosti:

https://cpe.org.rs/vesti/pismo-predsednici-vlade-ani-brnabic-u-vezi-sa-predstojecim-pregovorima-o-visini-minimalne-zarade/

Pregovori u okviru Socijalno-ekonomskog saveta još nisu počeli i očekuje se da će krenuti sredinom avgusta (podsetili su u CPE na svom portalu: https://cpe.org.rs/, još 4. avgusta. Ipak, u javnosti se već čuju najave predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, da će minimalna zarada biti povećana sa 32.000 dinara na 35.000 dinara. Treba podsetiti da predsednik, prema Zakonu o radu, nema nikakve ingerencije u procesu određivanja minimalne zarade. Osim toga, cifra od 35.000 dinara je i dalje daleko od nivoa minimalne potrošačke korpe koja se u Zakonu o radu pominje kao referentna vrednost od koje se polazi pri utvrđivanju minimalne cene rada. Trenutno minimalna potrošačka korpa iznosi oko 39.000 dinara i za očekivati je da će do kraja godine prebaciti cifru od 40.000 dinara.

Minimalna zarada se trenutno nalazi ispod granice siromaštva za tročlanu porodicu i najdrastičniji je pokazatelj srozavanja životnog standarda većine stanovništva Srbije. Zato je povećanje minimalne zarade u cilju dostizanja nivoa koji bi omogućio radnicama i radnicima Srbije da žive od svog rada prvi korak stvarnog ekonomskog razvoja koji bi u prvi plan stavljao dostojanstven život radnica i radnika i socijalnu održivost i omogućio stvarni društveni razvoj Republike Srbije u celini.

* Prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” u Srbiji svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, a oko 60 odsto zaposlenih prima platu ispod prosečne zarade

Minimalna zarada u Srbiji u 2021. godini iznosi 32.126 dinara (oko 273 evra) i veća je za 6,6 odsto u odnosu na prošlu godinu. I neoporezivi deo zarade povećan je sa 16.300 na 18.300 dinara.

Iako socijalni partneri (država, sindikati i poslodavci), u okviru Socijalno-ekonomskog saveta nisu uspeli da se dogovore o visini minimalca (sindikat je tražio da najniža zarada prati minimalnu potrošačku korpu, odnosno da bude oko 38.000 dinara), država je ,,prelomila” i tako je napravljen vidljiv iskorak u visini najniže zarade.

Međutim, surova statistika pokazuje da su Srbija i druge zemlje regiona daleko od najnižih zarada u zemljama Evropske Unije, pa čak i onih iz okruženja.

Tako je na primer najniža zarada u Crnoj Gori na nivou od 222 evra, dok je u Severnoj Makedoniji minimalac 234 evra, a u Bosni i Hercegovini najniža zarada je oko 210 evra.

Dodatni problem predstavlja i činjenica da veliki broj zaposlenih u zemljama regiona prima minimalnu zaradu. Tako, prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” u Srbiji svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, a oko 60 odsto zaposlenih prima platu ispod prosečne zarade.

I u drugim zemljama regiona, situacija je slična a ponegde čak i teža. Tako na primer u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji skoro 30 odsto zaposlenih prima minimalnu zaradu, a slična situacija je i u Bosni i Hercegovini.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković kaže za Biznis.rs da se Srbija po visini minimalne zarade ne može porediti sa zemljama EU, ali da je ona sada otprilike na nivou polovine prosečne plate u zemlji. Atanacković je naglasio da je minimalna zarada u Srbiji proteklih godina rasla brže od privrednog rasta zemlje.

Velike razlike u Evropskoj Uniji

Mesečna minimalna zarada pokazuje i velike razlike u ekonomskom razvoju i među zemljama članicama Evropske Unije. Podaci Eurostata za januar ove godine pokazuju da se mesečna minimalna zarada u zemljama EU kreće od 332 evra u Bugarskoj do 2.202 evra u Luksemburgu.

Prosečni minimalac na istoku Evrope je oko 700 evra dok je na severozapadu Unije iznad 1.500, prema podacima 21 članice EU koje imaju određenu minimalnu zaradu.

Minimalna zarada u deset država Unije prošlog meseca bila je ispod 700 evra: Bugarska (332), Mađarska (442), Rumunija (458), Letonija (500), Hrvatska (563), Češka (579), Estonija (584), Poljska (614), Slovačka (623) i Litvanija 642 evra.

U pet zemalja, uglavnom na jugu EU, minimalne zarade su u rasponu od 700 do 1.100 evra: Grčka (758), Portugalija (776), Malta (785), Slovenija (1.024) i Španija (1.108), dok najveći minimalac primaju građani u državama zapada i severa EU: Francuska (1.555), Nemačka (1.614), Belgija (1.626), Holandija (1.685), Irska (1.724) i Luksemburg 2.202 evra.

Radi poređenja, minimalna zarada na nivou SAD u januaru 2021. iznosila je 1.024 evra.

Najnižu minimalnu zaradu, među zemljama obuhvaćenim statistikom Eurostata, ima kandidat za članstvo u EU - Albanija i to 213 evra.

Izvor: UGS "Nezavisnost"

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor