Prikazivanje članaka po tagu mera

* Prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” u Srbiji svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, a oko 60 odsto zaposlenih prima platu ispod prosečne zarade

Minimalna zarada u Srbiji u 2021. godini iznosi 32.126 dinara (oko 273 evra) i veća je za 6,6 odsto u odnosu na prošlu godinu. I neoporezivi deo zarade povećan je sa 16.300 na 18.300 dinara.

Iako socijalni partneri (država, sindikati i poslodavci), u okviru Socijalno-ekonomskog saveta nisu uspeli da se dogovore o visini minimalca (sindikat je tražio da najniža zarada prati minimalnu potrošačku korpu, odnosno da bude oko 38.000 dinara), država je ,,prelomila” i tako je napravljen vidljiv iskorak u visini najniže zarade.

Međutim, surova statistika pokazuje da su Srbija i druge zemlje regiona daleko od najnižih zarada u zemljama Evropske Unije, pa čak i onih iz okruženja.

Tako je na primer najniža zarada u Crnoj Gori na nivou od 222 evra, dok je u Severnoj Makedoniji minimalac 234 evra, a u Bosni i Hercegovini najniža zarada je oko 210 evra.

Dodatni problem predstavlja i činjenica da veliki broj zaposlenih u zemljama regiona prima minimalnu zaradu. Tako, prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” u Srbiji svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, a oko 60 odsto zaposlenih prima platu ispod prosečne zarade.

I u drugim zemljama regiona, situacija je slična a ponegde čak i teža. Tako na primer u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji skoro 30 odsto zaposlenih prima minimalnu zaradu, a slična situacija je i u Bosni i Hercegovini.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković kaže za Biznis.rs da se Srbija po visini minimalne zarade ne može porediti sa zemljama EU, ali da je ona sada otprilike na nivou polovine prosečne plate u zemlji. Atanacković je naglasio da je minimalna zarada u Srbiji proteklih godina rasla brže od privrednog rasta zemlje.

Velike razlike u Evropskoj Uniji

Mesečna minimalna zarada pokazuje i velike razlike u ekonomskom razvoju i među zemljama članicama Evropske Unije. Podaci Eurostata za januar ove godine pokazuju da se mesečna minimalna zarada u zemljama EU kreće od 332 evra u Bugarskoj do 2.202 evra u Luksemburgu.

Prosečni minimalac na istoku Evrope je oko 700 evra dok je na severozapadu Unije iznad 1.500, prema podacima 21 članice EU koje imaju određenu minimalnu zaradu.

Minimalna zarada u deset država Unije prošlog meseca bila je ispod 700 evra: Bugarska (332), Mađarska (442), Rumunija (458), Letonija (500), Hrvatska (563), Češka (579), Estonija (584), Poljska (614), Slovačka (623) i Litvanija 642 evra.

U pet zemalja, uglavnom na jugu EU, minimalne zarade su u rasponu od 700 do 1.100 evra: Grčka (758), Portugalija (776), Malta (785), Slovenija (1.024) i Španija (1.108), dok najveći minimalac primaju građani u državama zapada i severa EU: Francuska (1.555), Nemačka (1.614), Belgija (1.626), Holandija (1.685), Irska (1.724) i Luksemburg 2.202 evra.

Radi poređenja, minimalna zarada na nivou SAD u januaru 2021. iznosila je 1.024 evra.

Najnižu minimalnu zaradu, među zemljama obuhvaćenim statistikom Eurostata, ima kandidat za članstvo u EU - Albanija i to 213 evra.

Izvor: UGS "Nezavisnost"

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Autorski tekstovi: Svetozar Raković

* Približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo bez posla zbog pandemije virusa COVID-19, ali i antipandemijskih mera i ograničenja njihovih država i kompanija. Najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. I u 2021. godini svet suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i velikom nesigurnošću ekonomskog ozdravljenja, upozorava Međunarodna organizacija rada. Pandemija je uzdrmala planetarnu ekonomiju u razmerama kakve nisu zabeležene od Drugog svetskog rata, a ekonomski oporavak do kraja 2020. godine je skroman i neravnomeran, ukazuje Međunarodna organizacija (MOR) u obimnom izveštaju „Covid-19 i svet rada“, objavljenom krajem januara 

Analize MOR o uticajima pandemije na svetsku ekonomiju pokazuju da je u 2020. godini u svetu izgubljeno 114 miliona radnih mesta u odnosu na 2019. Najveći gubici zaposlenja bili su u Americi, a najniži u Centralnoj Aziji i Evropi, gde su sprovođene aktivne mere zadržavanja posla smanjivanjem radnog vremena i finansijskom podrškom preduzećima i radnicima.

Analize MOR-a na osnovu dostupnih podataka iz raznih zemalja pokazuju da su mere finansijske podrške radnicima ublažile udar krize, ali i da je podrška bila neujednačena u različitim sektorima rada. Rezultat je da su generalno najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. U relativnom smislu, gubitak zaposlenja je bio veći kod žena (5,0 odsto) od muškaraca, i veći za mlade radnike (8,7 procenata) nego za starije radnike.

Gubici sveta rada

Najnovije ažurirane procene MOR-a su da je u toku cele 2020. godine usled pandemije u svetskoj ekonomiji izgubljeno 8,8 procenata globalnog radnog vremena u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2019. godine, što je ekvivalentno gubitku 255 miliona poslova sa punim radnim vremenom (tabela 1, u slajdu ispod teksta).

Treba imati na umu da pomenuti pad radnog vremena u 2020. godini predstavlja zbir veličina izgubljenog zaposlenja i smanjenja radnog vremena za one koji su ostali zaposleni.

Gubici radnog vremena su naročito veliki u Severnoj i Južnoj Americi, Južnoj Evropi i Južnoj Aziji.

Najveći gubici radnog vremena u svetskoj ekonomiji u toku 2020. godine ostvareni su u drugom tromesečju - 18,2%, što je ekvivalentno broju od 525 miliona poslova sa punim radnim vremenom od 48 sati nedeljno (tabela 2).

Procenjuje se da je u prošloj godini globalni prihod od rada (bez mera finansijske podrške) opao za 8,3 procenta, što iznosi 3,7 hiljade milijardi američkih dolara, ili 4,4 procenta globalnog bruto proizvoda. Najveći gubitak dohotka od rada ostvaren je u zemljama američkog kontinenta (10,3%), dok je najmanji gubitak zabeležen u regionu Azije i Tihog okeana (6,6%).

Analize MOR ukazuju da se tokom drugog talasa virusne pandemije situacija poboljšavala pa je tako u trećem kvartalu 2020. evidentirano smanjenje gubitka radnog vremena od 7,2% u odnosu na 12,1% u celoj prvoj polovini 2020. godine. Rast radnog vremena, veći od očekivanog, posebno je bio izražen u zemljama sa srednje nižim prihodima. U četvrtom kvartalu gubici su dodatno opali: globalno radno vreme smanjeno je za 4,6 procenta, što je ekvivalentno obimu od 130 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Najnovije ankete o radnoj snazi (do trećeg kvartala 2020) otkrivaju jak kontrast između masovnih gubitaka poslova u teško pogođenim sektorima (usluge smeštaja i ishrane, umetnosti i kulture, maloprodaje i građevinarstva) i rasta zaposlenja u velikom broju sektora visokokvalifikovanih usluga (informacije i komunikacije, finansije i osiguranje).

MOR ocenjuje da će ova divergencija povećavati nejednakost unutar pojedinačnih zemalja, zajedno sa već značajnim razlikama nastalim zbog negativnih uticaja krize na poslovanje u najteže pogođenim sektorima.

Sve pomenute nesrazmere u podrškama država ukazuju na rizik od neravnomernog oporavka, što će povećati nejednakosti u narednim godinama.

Za oporavak po meri čoveka

Svet je ušao u 2021. godinu i dalje suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i prihodima i sa velikom nesigurnošću. MOR ukazuje da odgovorne nacionalne politike traba da kombinuju vakcinaciju i druge mere javnog zdravlja sa podrškom privredi i tržištu rada. Kreatori politike treba da nastoje da podrže snažan i šroko zasnovan oporavak, fokusirajući se na zapošljavanje i odgovarajuće zarade, prava radnika i socijalni dijalog: oporavak usmeren na čoveka.

Da bi se ostvario takav oporavak, kreatori politike moraju uzeti u obzir:
(a) održavanje prilagodljive makroekonomske politike za podršku prihodima i investiranju;
(b) pružanje pomoći zemljama sa niskim i srednjim prihodima u vakcinaciji;
(c) podršku teško pogođenim grupacijama (mladi, žene, slabo plaćeni i nekvalifikovani radnici) u pronalaženju pristojnih mogućnosti za rad kako ne bi dugoročno trpeli najteže socijalne posledice pandemije („efekat ožiljaka“);
(d) uravnoteženje potreba različitih sektora tako što bi se efikasnim merama podržale tranzicije tržišta rada, kao i preduzeća, posebno manja;
(e) sprovođenje strategija oporavka na osnovu socijalnog dijaloga, promovišući prelazak na više inkluzivan, elastičan i održiv svet rada.

Na početku 2021. godine čak 93 odsto radnika u svetu žive i rade u zemljama koje su zadržale razne mere ograničenja na radnom mestu u vezi sa virusom COVID-19. MOR primećuje da više geografski i sektorski ciljanih mera protiv pandemije postepeno prerastaju u zakonske norme. Najteža situacija je u zemljama u kojima je blokirana cela ekonomija, osim osnovnih delatnosti. U tim zemljama danas živi 3 odsto svetskog radništva, što jeste značajno bolje nego na vrhuncu krize, u aprilu 2020, kada je u takvim uslovima živelo čak 41 odsto radnika širom sveta. Procenat zaposlenih koji borave u zemljama sa pojedinim zatvorenim sektorima, u januaru je takođe opao na 11 odsto sa više od 30 procenata u septembru prošle godine. Međutim, i dalje je veoma veliki udeo radnika (77%) koji žive u zemljama u kojima su na snazi mere izolacije nekih područja ili sektora (85% krajem jula 2020).

Trendovi zatvaranja radnih mesta znatno se razlikuju među glavnim svetskim regijama (Afrika, Amerika, Arapska regija, Azija i Pacifik, Evropa i Centralna Azija).

Sa drugim talasom pandemije, u drugoj polovini 2020. godine, u regionu Evrope i Centralne Azije zabeleženo je značajno povećanje ograničenja na radnom mestu. Na početku 2021, svaki peti zaposleni u regionu živi u zemljama sa zatvorenim ekonomijama, osim neophodnih sektora, što je najveći udeo između pet glavnih regiona sveta. Taj trend je naglo povećan od decembra novim ograničenjima u pojedinim zemljama na severu, jugu i zapadu Evrope. Danas čak 40 odsto radnika u toj podregiji boravi u zemljama sa velikim brojem privremeno zatvorenih radnih mesta.

Najveća ograničenja za radna mesta su u Aziji i na Pacifiku (više od 90 procenata radnika). Međutim, u skladu sa globalnim trendom, i u ovom regionu mere su više geografski ciljane (za delove zemlje), dok je veoma mali udeo radnika pogođen potpunim ograničenjima ekonomije.

Svi ostali glavni regioni (Afrika, Amerika, Arapska regija) postepeno su omekšavali antipandemijske mere. Približno polovina zaposlenih u regiji arapskih država trenutno boravi u zemljama sa ograničenjima na radnom mestu, za razliku od perioda april-jun 2020. kada su ograničenja važila za skoro 100 procenata radnika.

U Africi, približno svaki peti radnik živi u zemljama sa ograničenjima na poslu, što je skoro četiri puta manje nego u aprilu prošle godine. Većina mera ograničenja u radu u ovom regionu ciljana je na određene sektore ili geografska područja u okviru pojedinačnih zemalja. Na američkom kontinentu blizu 90 procenata zaposlenih žive u zemljama sa nekim oblikom zatvaranja radnog mesta. Međutim, skoro sva ograničenja usmerena su na određena geografska područja ili ekonomske sektore, što ukazuje na ublažavanje situacije i u tom regionu.

Projekcije za 2021. godinu

Uprkos očekivanjima i najavama da će snažan ekonomski oporavak uslediti već u drugoj polovini 2021. godine, nakon masovne vakcinacije protiv virusa COVID-19, MOR upozorava da je globalna ekonomija i dalje suočena sa visokim nivoom nesigurnosti, te da postoji rizik neujednačenog oporavka svetske ekonomije. Najnovije prognoze ukazuju na trajni deficit u radu u godini koja je počela (tabela 2).

Međunarodni monetarni fond (polazna prognoza) predviđa gubitak radnog vremena od 3,0 odsto u 2021. godini u odnosu na četvrti kvartal 2019. što je ekivalentno sa 90 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Prema pesimističkoj prognozi, gubici u radnom vremenu 2021. godine ostaće na 4,6 odsto, ili 130 miliona poslova (puno radno vreme), u odnosu na četvrti kvartal 2019.

Čak i optimistička prognoza, zasnovana na značajno povoljnijim ekonomskim uslovima, u tekućoj godini predviđa gubitak od 1,3 odsto globalnog radnog vremena (36 miliona poslova sa punim radnim vremenom).

Analize MOR-a pokazuju da su brojni faktori, uključujući i bolju kontrolu virusa, pomogli u promenama politike ograničavanja i zatvaranja radnih mesta. Vlade su prepoznale da su geografski ciljane i sektorski specifične mere prihvatljivije ljudima i da se tako smanjuju negativne ekonomske posledice pandemije.

Ipak, zaključuje se u izveštaju MOR-a, rizici po zdravlje su i dalje visoki, pa je potrebno uspostaviti odgovarajuću ravnotežu između mera javnog zdravlja protiv virusa i mera podrške radnicima i preduzećima pogođenim posledicama pandemije.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Pri Crvenom krstu u Somboru od oktobra 2018. radi Servis za podršku roditeljstvu, a finansiran je najvećim delom iz državnog projekta podrške porodicama i mera populacione politike

Od ove godine finansiranje je preuzela lokalna samouprava Grada Sombora, i za ovaj projekat je izdvojila 2,5 miliona dinara. Zaposleni roditelji dvoje i više dece, mlađe od 15 godina, u servis donose veš na pranje, sušenje i peglanje i to sve besplatno. Posle samo dođu i odnesu čist i ispeglan veš svojoj deci.

Prema rečima Biljane Klipa, sekretarke Gradske organizacije CK, cilj Servisa jeste da se olakša zaposlenim roditeljima, kako bi mogli više vremena da provedu sa decom. Tokom sedam meseci saopštili su da je oprano, osušeno i ispeglano skoro 30.000 komada raznog veša, posteljine i ćebadi. Na tim poslovima angažovane su tri osobe. Servis je radio i radi bez obustave rada u vreme epidemiološke situacije izazvane korana virusa, uz sve neophodne mere zaštite. Ovo je jedini servis ove vrste koji deluje u okviru Crvenog Krsta u Srbiji, a uz podršku lokalne samouprave.

Beleži novinarka: Maja Radu

(Medijska pratnja: Novi Radio Sombor)

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…