Prikazivanje članaka po tagu mediji

Objavljeno u Prva vest

* Dobro izveštavanje o dečijim pravima iziskuje pristup velikom broju informacija o deci, od kojih se najveći broj nalazi u posedu državnih vlasti. Na žalost, još uvek preveliki broj vlada i državnih institucija sakriva potrebne informacije

Naša država je godinama unazad potpisivala nekoliko stotina međunarodnih konvencija, među kojimaje i čuvena Konvencija o pravima deteta koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u novembru 1989. godine. Ona se smatra prvim međunarodnim ugovorom koji se posebno bavi pravima deteta, jer je svet shvatio da dete nije moguće zaštititi samo postojećim zakonodavstvom. Tada su se sve vlade složile da zaštite decu od diskriminacije, seksualne i komercijalne eksploatacije i nasilja i da posebnu pažnju posvete deci bez roditelja i mladim izbeglicama. Svakih pet godina vlade su u obavezi da podnesu izveštaj Komitetu Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Komitetr azmatra postignut napredak... I dolazi do zaključka za svaku zemlju - članicu Konvencije.

Nevladina organizacija „Prijatelji dece Srbije“ u saradnji sa UNICEF-om je 1993. godine izradila i objavila (u Beogradu i Skopju) ovaj kodeks sa podnaslovom „Pravila ponašanja medija u odnosu na decu“ sa prilogom „Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba“. Oba dokumenta je potpisalo nekoliko desetina redakcija i stranaka. U dokumentu je vrlo jasno, na osnovu svih Evropskih konvencija koje se time bave, definisano da deca ne mogu da budu instrumentalizovana, a posebno ne u političke svrhe. Autor kodeksa Prvoslav S. Plavšić podseća da su taj tekst, kada je izdat, potpisale sve tada jače stranke u Srbiji.

* Šta su to mediji danas jer više nije reč samo o medijima koji imaju redakcije, zakonske i projektne obaveze?

- Deca gotovo bez izuzetka prate pre svega nove elektronske medije i obilje društvenih mreža o čijim sadržajima jedva da možemo govoriti jer nema objavljenih stručnih analiza, ni istraživanja. Samo u ekstremnim i ekscesnim situacijama javnost reaguje, kratko, burno i površno. Mediji se mahom uzdržavaju da deci serviraju neprimerene sadržaje u svom oficijelnom segmentu, ali sasvim zanemaruju decu, njihove potrebe i probleme. Neki se čak ne drže regulatornih zabrana, posebno kada je reč o deci-žrtvama i njihovom identitetu. Tek u poslednje vreme počela su da deluju institucionalna tela zaštite dece od elektronskog kriminala, uspostavljene su telefonske linije za pomoć i distribuirane brošure i objašnjenja. Organizacija Prijatelji dece Srbije izdala je krajem prošle godine Pravilnik Deca i mediji, istog autora, ali on kao i raniji Kodeks iz 1993. godine nije izazvao odgovarajuću pažnju stručne i opšte javnosti. Dovoljno je baciti pogled na naše kioske i videti otužne i ogavne slike i reči, čijim su pogledima izloženi i mladi. Najzad, politička klima zaoštravanja sukoba i rasta tenzija na svim nivoima donela je i ponovljene pretnje deci suparnika u direktnom ili najavljivanom obliku, čak uz otvorenu personalizaciju, što je nova tema za nekorektne medije. Deca Srbije zaslužuju bolji, civilizovaniji tretman i to ne samo u medijima - zaključuje Prvoslav S Plavšić, psiholog, istraživač medija i komunikacija.

Pozitivna uloga medija

U nekoliko ponovljenih istraživanja projekta “Prava deteta u medijima” pod pokroviteljstvom UNICEF-a, u više gradova Srbije zabeležen je blagi porast svesti dece (na kraju osnovne i početku srednje škole) o svojim pravima, kao i povećanje njihove kritičnosti prema svim činiocima njihovog odrastanja, uključujući i medije. Neki od rezultata istraživanja su:

- Mnogi mladi nisu ni čuli za Konvenciju o pravima deteta;

- Samo oko 12 odsto je negde nešto pročitalo iz ovog dokumenta;

- Ima dosta dece koja ne znaju ni za UNICEF;

- Samo oko 4 odsto dece smatra da mediji u njihovom gradu dovoljno pišu i govore o dečjim pravima, 55 odsto to negira, a 26 odsto ocenjuje da neki mediji to čine, a drugi ne;

- Oko 10-13 odsto dece ima predlog o tome čemu bi mediji mogli da posvete pažnju u vezi sa dečjim pravima, dok 80 odsto jednostavno kaže da oni treba da pišu i govore o svemu što je važno za decu;

- Zabrinjavaju odgovori svakog sedmog deteta (oko 15 odsto) da u njihovoj sredini ima zloupotreba dece od strane odraslih, zatim ocena 36 odsto učenika koji nisu mogli da navedu konkretne primere, ali misle da takvih zloupotreba ima, ali i 42 odsto odgovora da zloupotreba ima, mada oni nisu sigurni u to, malo je dece (oko 8 odsto) koja to negiraju;

- Rangirajući one koji bi najviše trebalo da brinu o dečjim pravima, deca su na prvo mesto u 65-69 odsto slučajeva stavljali roditelje i porodicu, školu u oko 3 odsto, državu i vlast u oko 10 odsto, političare svega u 1-3 odsto, medije u 1-2 odsto slučajeva, itd. Deca se uzdaju u one kojisuimnajbliži, a nemajunaročitihočekivanjaodvećinenašihinstitucija. Mediji ne zauzimajuzavidnomesto u tom pogledu – što je jasnakritikananjihovračun;

- Učenici sami procenjuju da oni i njihovi drugovi iz škole još uvek nedovoljno poznaju svoja prava, ali 83 odsto kaže da bi volelo da sazna o tome nešto više.

O deci, kasnije

Ako ostane vremena i prostora, ako nas dnevna politika i navodno važnije teme ne preokupiraju do kraja, možda će se pojaviti vest i o deci. Potreba za novinarskom obukom za izveštavanje o pravima dece nikada nije bila veća, ni za novinare početnike, ni za one koji su na sredini novinarske karijere. Mediji mogu mnogo bolje da ukažu javnosti na prava deteta, nego samo prikazivanjem dece kao nemih “žrtava”.

Istražuje, novinarka: Maja Radu

Projekat „Mladi”, realizuje se u saradnji sa Lokalpresom, Media Literacy Alliance and Digital Importance. Projekat je podržala Delegacija Evropske Unije u Srbiji i Ambasada SAD u Beogradu

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Mladi

* Novinarska i medijska udruženja oštro protestuju zbog privođenja novinarke Ane Lalić kojoj je sinoć (1. april) u kasnim večernjim satima prvo urađen pretres stana, a onda određen i pritvor trajanju od 48 sati. Naša koleginica je privedena na osnovu prijave Kliničkog centra Vojvodina zbog navodnog širenja panike koji je izazvala tekstom o stanju u Kliničkom centru Vojvodine. Novinarka je jutros puštena na slobodu i ukinuta joj je mera zadržavanja

Podsećamo da je 28. 03. 2020. Vlada izdala Zaključak kojim je ozbiljno ugrozila protok informacija, te dovela novinare, njihove izvore i sagovornike u situaciju da ukoliko govore istinu, ali se nisu pre toga konsultovali sa Kriznim štabom mogu završiti u zatvoru. Prvi takav slučaj dogodio se juče, nakon čega je premijerka izjavila da Vlada ukida pomenuti Zaključak.

Novinarska i medijska udruženja ocenjuju ovaj potez kao pokaznu vežbu koja ima za cilj da zastraši javnost, ali pre svega naše koleginice i kolege koje obavljaju posao profesionalno u interesu javnosti. Ovakvo ponašanje najviših državnih organa ocenjujemo kao krajnje neodgovorno u trenutnku kada su istinite, potpune i blagovremene informacije od životnog značaja za naše građane.

Pozivamo nadležne institucije da poštuju zakone i Ustav naše zemlje, da se uzdrže od brzopletih odluka i arbitrarnosti i da bez obzira na vanredno stanje ne suspenduju demokratski poredak u našem društvu.

Pridružujemo se predlogu koleginica iz kolega iz NDNV-a da novinari u narednom periodu na svakoj pres konferenciji postavljaju pitanja o koleginici Lalić, a medije pozivamo u znak solidarnosti da dalje istražuju temu stanja u Kliničkom centru Vojvodina kako bi javnost bila upoznata sa relevantnim činjenicama.

U Beogradu, 02. 04. 2020.

Asocijacija onlajn medija
Asocijacija medija
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija
Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Lokal pres
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Veleposlanstvo Republike Hrvatske objavilo Odluku o dodjeli financijskih sredstava organizacijama hrvatske nacionalne manjine koje produciraju medijske sadžaje

Na stranici Veleposlanstva Republike Hrvatske u Beogradu objavljena je Odluka o dodjeli financijskih sredstava organizacijama hrvatske nacionalne manjine koje produciraju medijske sadržaje za 2019. godinu.

Sredstva su dobili: Udruga novinara, ,Cro-info" Subotica za TV i Internet program na hrvatskom jeziku 35.000,00 kuna, Hrvatska udruga novinara ,,Kro-njuz" Subotica za Radijski program na hrvatskom jeziku 30.000,00 kuna, Udruga Hrvatska nezavisna lista Subotica Nove vijesti na hrvatskom jeziku i Mjesečnik Hrvatske novine 15.000,00 kuna, Udruga ,,Marija" Novi sad Sve o Srijemu na jednom mjestu Radio Marija za hrvatski puk Srijema - Vojvodine i Novi Sad je i Moj grad - 30.000,00 kuna.

Ivan Karan

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Vijesti dana
Objavljeno u Sindikat

* Zloupotreba i posledice zloupotrebe psihoaktivnih supstanci pogađaju sve društvene slojeve u svim zemljama sveta. Zloupotreba droga ima negativne posledice po zdravlje i živote ljudi, podstiče kriminal i preti održivom razvoju

Rezolucijom 42/112, 1987. godine Generalna skupština UN-a proglasila je 26. jun Međunarodnim danom protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama kao izraz odlučnosti da ojača delovanje i saradnju u borbi protiv zloupotrebe i trgovine drogama. Ovaj dan obeležava se širom sveta u cilju mobilisanja pojedinaca i zajednice za podizanje svesti o velikom društvenom problemu koji predstavlja pre svega ilegalna droga i za aktivan odnos u suzbijanju problema zloupotrebe droga.

Slogan kampanje za 2018. godinu je „Prvo saslušaj”  (link: http://www.unodc.org/listenfirst/) i on je kao i prethodne dve godine, nadovezujući se na postignuti uspeh. Ovim sloganom nastavlja se sa ukazivanjem da je najpre saslušati dete ili mladu osobu, prvi i osnovni korak koji valja učiniti kako bi im se pružila pomoć u njihovom zdravom odrastanju i bezbednom razvoju.

Cilj kampanje jeste podrška prevenciji upotrebe droga koja je zasnovana na naučnim dokazima o efikasnosti, kao i povećanje efektivnog investiranja za dobro dece i mladih. Prevencija u oblasti zloupotrebe psihoaktivnih supstanci je sklop psiholoških, socijalnih, pravnih i zdravstvenih aktivnosti sa ciljem sprečavanja oštećenja zdravlja, nastanka bolesti i posledica izazvanih rizičnim ponašanjem, tj. korišćenjem psihoaktivnih supstanci. Tri glavna cilja prevencije su:

1. sprečavanje konzumiranja psihoaktivnih supstanci

2. odlaganje konzumiranja psihoaktivnih supstanci  i

3. sprečavanje da oni koji eksperimentišu sa drogama postanu korisnici visokog rizika i zavisnici od droga

Detinjstvo i adolescencija su periodi značajnog razvoja i mogućnosti, ali i periodi kada su deca i adolescenti posebno osetljivi na rizična ponašanja, uključujući i upotrebu duvana, alkohola i droga. Većina mladih nikada neće koristiti droge, ali oni koji hoće često su pogođeni i faktorima koji su van njihove kontrole kao što su siromaštvo, izloženost nasilju, nedostatak roditeljske brige i ljubavi i provođenje vremena sa vršnjacima koji se rizično ponašaju, kriminal. Posebno je važno razvijati i sprovoditi programe namenjene osetljivim grupama mladih tj. mladima pod povećanim rizikom za korišćenje psihoaktivnih supstanci, a ne manje važno je i uključivanje roditelja u preventivne aktivnosti.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i mreža instituta/zavoda za javno zdravlje obeležavaju 26. juni Međunarodni dan protiv zloupotrebe i krijumčarenja droga organizovanjem različitih aktivnosti kao što su javne manifestacije, predavanja i tribine za roditelje i decu, priprema i/ili distribucija informativnog materijala za stanovništvo. Sve aktivnosti podrazumevaju i intenzivnu saradnju sa svim sektorima društva i medijima. Značajno je učešće škola, roditelja, policije, radno aktivnog stanovništva i poslodavaca, medija, verskih zajednica, zdravstvenih radnika, udruženja građana i drugih u aktivnostima koje imaju za cilj smanjenje zloupotrebe droga.

Ovogodišnja kampanja šalje korisne poruke svim partnerima u prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, roditeljima, nastavnicima, radnicima u prevenciji, kao i u policiji.

~ . ~

Roditelji imaju najveći uticaj na razvoj svoga deteta, pa otuda i odgovornost i mogućnost da se reaguje u teškim i neželjenim stuacijama. Što je jača veza i veća bliskost dece sa roditeljima – to je manje rizičnog ponašanja. Taj dobar odnos sa decom počinje prvim korakom u kojem treba saslušati dete. Čak i kratko vreme svakodnevno provedeno sa detetom, ali sa punom pažnjom roditelja na njega, može mnogo pomoći u njegovom razvoju i sprečavanju rizičnog ponašanja. Dete treba pohvaliti kada to zaslužuje, upoznati ga jasno sa pravilima ponašanja, a kada ih prekrši mirno i razumno izneti posledice. U razgovoru sa detetom treba ga pitati šta mu je potrebno i kako planira svoje aktivnosti, gde će biti i sa kim će provoditi vreme i u tome pružiti pomoć onda kada je potrebno. Treba imati u vidu da se i roditelji zajedno sa decom razvijaju i mogu postajati uvek bolji, dok deca mogu napredovati u školi kao i u privatnom životu. U mnogim zemljama su implementirani programi za podršku porodici i razvoju porodičnih veština i daju ohrabrujuće rezultate. Takođe se ove godine ističe potreba da se postave pravila ponašanja deci koja će njima biti orijentacija za život. Postavljanje pravila mirno, ali toplo izgrađuju sigurnost i stvaraju zdravo okruženje za decu i njihov rast.

Nastavnicima koji inače imaju veliki uticaj na proces odrastanja dece i razvoj njihove ličnosti se poručuje da se informišu i podrže kreiranje preventivnih programa zasnovanih na dokazima, da primenjujući te programe obrate pažnju na odnose među decom i osećaj pripadnosti koje dete ima u školi jer se pokazalo da su ona deca koja imaju osećaj pripadnosti manje podložna rizičnom ponašanju. Takođe je bitno da nastavnici, pre svega, izgrade dobar odnos sa decom, da umeju da ih saslušaju sa razumevanjem i empatijom, zatim da podržavaju razvoj njihovih ličnosti razvijanjem ličnih i socijalnih veština različitim aktivnostima. Nastavnici treba da učine sve što je moguće da se deca zadrže u školi negovanjem dobre atmosfere u školi u kojoj bi se deca motivisala za različite aktivnosti i razvijala sve svoje potencijale.

*****

Zdravstveni radnici i saradnici koji se bave prevencijom zloupotrebe psihoaktivnih supstanci za kreiranje i realizaciju svojih preventivnih programa treba da koriste činjenice o različitim faktorima rizika na decu i mlade, kao što su: porodični odnosi i naročito konflikti, ekonomski uslovi, posebno siromaštvo, uticaj medija, laka dostupnost i ponuda droga, zakonska regulativa u zejdnici. Pri tome treba uvek imati u vidu osetljive grupe dece koje treba najpre saslušati, jer je njima često potrebna veća podrška za ravoj veština koje bi ih činile otpornim na negativne uticaje i faktore rizika okoline. Pokazalo se u mnogim zemljama da prevencija zasnovana na dokazima daje rezultate tako što smanjuje broj dece koja imaju rizično ponašanje i koriste drogu i odražava se na pozitivne efekte u socijalnim odnosima dece sa okolinom kako u školi, tako i u porodici.

Radnicima u policiji se poručuje da imaju u vidu rizike koje donosi mladost i adolescencija u kojoj mnogi imaju sklonosti da ispituju svoje potencijale upuštajući se u rizična ponašanja, tako da se može očekivati i korišćenje psihoaktivnih supstanci. Oni treba da u svojim preventivnim aktivnostima imaju sluha za informacije koje dobijaju od dece i omladine kako bi to primenili u pomoći i zaštiti koju pružaju deci u njihovom odrastanju. Poznato je da su policijske službe korisni partneri kako u prevenciji nasilja i kriminala, tako i u prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.

Uključivanje što većeg broja partnera u obeležavanje Svetskog dana protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama kao značajnog datuma iz Kalendara zdravlja, doprinosi daljem jačanju međusektorske saradnje u oblasti smanjenja ponude i potražnje droga i unapređenju javnog zdravlja.

Informacije i promotivni materijal nalaze se i na linku:

http://www.unodc.org/listenfirst/en/factsheets.html

Izvor: Zavod za javno zdravlje Sombor / Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 3 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…