Prikazivanje članaka po tagu lekari

* Pretposlednjeg dana početnog meseca u ovoj godini, 30. januara počinje sa radom dvodnevni, drugi InternationalWorskhop u Evropskom trening centru za vensku estetiku, čiji je osnivač svetski priznati hirurg dr Petar Dragić

Ovom prestižnom događaju iz oblasti medicine prisustvovaće dvadesetak vrhunskih lekara iz Ruske Federacije, Kazahstana, Bugarske i Slovačke. Drugi „InternationalWorkshop“ biće održan 30. i 31. januara u Evropskom trening centru za vensku estetiku, pri klinici „Dr Dragić“ u Beogradu (na adresi, ulica Đure Jakšića br. 6). Osim navedenih poznatih vaskularnih hirurga kao i direktora i vlasnika zdravstvenih ustanova radu će prisustvovati i drugi eminentni stručnjaci iz ove oblasti.

Glavni edukatori su dr Petar Dragić, jedan od najpoznatijih svetskih hirurga u oblasti venske estetike i dr Kasuo Miyake, međunarodno priznati vaskularni hirurg iz Brazila, izumitelj laserske CLaCS tehnike. Eminenentni Evropski trening centar za vaskularnu estetiku pri klinici „Dr Dragić“ osnovan je u januaru 2020. godine, a u radu prvog „InternationalWorkshopa“ učestvovalo je 15 poznatih ruskih vaskularnih hirurga i vlasnika klinika širom Rusije (Moskva, Sankt Petersburg...).

Dr Petar Dragić, rođen u Somboru 1970, je usko specijalizovani hirurg iz oblasti venske problematike i venske estetike laserskom metodom i jedini hirurg čija je specijalnost rešavanje problema sa kapilarima. Pionir je laserskih operacija vena ne samo u Evropi, već u svetu. Prvi je svetski ambasador estetske flebologije (lečenje kapilara metodom CLACS). Prva laserska operacija u zemlji urađena je 2007. godine u Novom Sadu, izveo ju je dr Dragić. Prvi je u svetu po broju operacija godišnje - čak 1000. Dobitnik je brojnih nagrada na inostranim kongresima, gde je čest gost i predavač. Tokom protekle decenije edukovao je više stotina lekara iz zemlje i inostranstva i podigao laserske operacije na najviši nivo.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

INTERVJU:
Milorad Ivanović, glavni i odgovorni urednik BIRN-a

Posle strogih mera tokom vanrednog stanja Srbija je ušla u potpuno opušten odnos prema epidemiji Korona virusa. Sve se svelo na preporuke. Nakon parlamentarnih, lokalnih i pokrajinskih izbora, javnih, sportskih i privatnih događaja koji su okupljali veliki broj ljudi bez distance i zaštitne opreme situacija sa epidemijom se iz dana u dan pogoršava. Broj novozaraženih koji je u porastu možda bi i mogao da se pravda nepredvidjivošću virusa da u javnosti svakodnevno ne slušamo oprečne informacije. BIRN je objavio da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna od virusa Korona umrla 632 pacijenta što je za 388 više od zvaničnog podatka za taj period (zvaničan podatak je 244). Ko je lažirao podatke, sa kojim ciljem? O odgovornosti, oprečnim podacima, manipulaciji građanima i položaju zdravstvenih radnika za Bilten UGS Nezavisnost govori Milorad Ivanović, glavni i odgovorni urednik BIRN Srbija.

▪️ Birn je podatke o broju zaraženih i umrlih objavio 22. juna i logično bi bilo da takav tekst ozbiljno uzdrma resorno ministarstvo i ostale nadležne insitucije. Realnost je drugačija, mi ni dalje ne znamo odgovorne niti imamo dokumentovana i argumentovana objašnjenja. Očekujete li konkretnije reakcije od onih koje smo čuli prethodnih dana ili ćemo opet imati ignorisanje?

- Nerealno je očekivati da će neko od nadležnih izaći i reći - tačno je da smo skrivali pravi broj umrlih i zaraženih. Očekujem da će oni i dalje nastaviti da negiraju da postoje neslaganja između onoga što nam javno govore i podataka koji stoje u Informacionom sistemu Covid 19 u koji su novinari BIRN-a imali uvid.
S druge strane, moje mišljenje je da bi za samu javnost, ali i za državu, bilo jako korisno kada bi nadležni izašli i rekli kakva je situacija. Proteklih nekoliko meseci to se već dešavalo - tako je glavni epidemiolog dr Predrag Kon gostujući u jednoj emisiji priznao da na početku epidemije Srbija nije imala dovoljno testova, ali da je smatrao da nije primereno da se tada o tome govori. Takođe, i predsednik Srbije je kazao da je namerno umanjivao podatke o broju respiratora koje Srbija ima kako bi u pregovorima sa strancima izdejstvovao bolje uslove za nas.
Dakle, možda pravu istinu nećemo saznati sada, ali siguran sam da će za neko vreme, neko od njih reći istinu i objasniti zbog čega su podaci o broju umrlih i zaraženih smanjivani.

▪️ Govorili ste u javnosti da su lekari obavili svoj posao, podaci iz zdravstvenih ustanova stizali su u bazu i kod svakog podatka u informacionom sistemu stoji da ga je odobrilo Ministarstvo zdravlja. Ko je sve imao pristup podacima?

- Upravo tako - lekari iz kovid bolnica su odradili svoj posao i podatke o umrlima, testiranim i zaraženim redovno su slali u Covid 19 informacioni sistem, baš onako kako je i predviđeno odlukom Vlade. Ti podaci su se slivali u Insitut Batut. Osim njih, pristup podacima imali su i predstavnici RFZO, Ministarstva zdravlja i Vlade. Batut je tu najmanje kriv. Oni su svoj posao uradili i izveštaje sa tačnim podacima svaki dan su slali u Ministarstvo zdravlja i Vladu. Ko je i zbog čega onda odlučio da smanjuje zvanične podatke - pitanje je na koje nemamo odgovor. Ali ćemo nastaviti da ga tražimo.

▪️ Prema bazi podataka koju ste analizirali 1080 pacijenata je preminulo, vi ste objavili 632 (broj za koji, po analizi, nema dileme da se odnosi na osobe preminile od COVID-a 19). Zvaničan podatak je 244. Da li nakon takvog odstupanja građani i građanke danas mogu imati poverenja u ono što saopštava krizni štab, ministarstva, Batut, predsednica Vlade i predsednik države?

- U našim tekstovima mi nikoga ne optužujemo, nego samo postavljamo pitanje “zašto”, odnosno “kako” je došlo do toga da se razlikuju brojevi koji postoje u Informacionom sistemu, od onih koji su nam saopštavani. Možda postoji neko logično objašnjenje, koje mi u ovom trenutku ne vidimo. Zato smo i tražili da nam se objasne podaci makar za jedan dan, recimo za 12. ili 13. april, kada je javno saošteno da je u kovid bolnicama umrlo 6 pacijenata, dok u Informacionom sistemu stoji broj od 38, od čega je njih 23 sigurno bilo pozitivno na kovid neposredno pred smrt. Napominjem, da su svi ovi ljudi umrli u kovid bolnicama, što znači da su se tamo lečili jer su imali simptome te bolesti.

▪️ Umesto toga sva obrazloženja zvaničnika svode se na rečenicu “umrli od Korone ili umrli sa Koronom”. Podsetite nas šta kaže Svetska zdravstvena organizacija u tom smislu i koliko je izjava premijerke Ane Brnabić u kojoj spominje stradanje u saobraćajnoj nesreći takođe manipulacija?

- Svetska zdravstvena organizacija kaže da se smrt od kovida ne može pripisati nekoj drugoj bolesti, recimo kanceru. To jedino ne važi kada osoba doživi neku nesreću, odnosno umre od povrede. Premijerka je baš taj primer uzela, ali u pogrešnom kontekstu, rekavši da je u bazi dosta ljudi koji su bili pozitivni, a koji su stradali, recimo od sudara sa autobusom. To su gluposti. Svaki lekar u našim kovid bolnicama je dobio upustva da takve slučajeve ne ubacuje u Informacini sistem.

▪️ Kod nekih se stvorila sumnja i kada je u pitanju tekst BIRN-a. U javnosti se polemisalo o datumu njegovog objavljivanja, zašto baš dan posle izbora. Hajde i sada da pojasnite da li je reč o etičkoj, profesionalnoj ili pak političkoj odluci?

- BIRN ima jako striktna profesionalna i etička pravila i tekst objavljujemo tek kada je on potpuno tačan i kada imamo sve informacije. Igrom slučaja, ispostavilo se da je to bilo dan posle izbora. Izbori za nas nisu igrali nikakvu ulogu kada smo odlučivali kada ćemo ga objaviti. Jednostavno, u ponedeljak ujutru imali smo zakazan sastanak sa direktorkom Batuta i očekivali smo da će nam ona dati odgovor o razlikama u brojevima. Bilo bi neprofesionalno da smo tekst objavili, a da nismo dali direktorki da nam odgovori - iako smo je nekoliko puta zvali telefonom, čak je i koleginica Natalija Jovanović nenajavljeno išla u Batut i srela se na kratko sa njom. Želeli smo da tekst bude takav da kada ga objavimo niko ne može da kaže da podaci nisu provereni, ili da nisu tačni. U tome smo i uspeli.

▪️ Koliko je cela ova situacija dodatno obezvredila profesiju zdrastvenih radnika, ugrozila i otežela njihov položaj?

- Moje veliko poštovanje ide svim lekarima, sestrama i drugim ljudima u zdravstvu. Oni su odigrali neverovatno važnu ulogu i oni su stub ovog sistema. Mislim da ova kriza neće uticati na smanjenje njihovog kredibiliteta, naprotiv - svi mi vidimo da oni vode jednu nadljudsku borbu. S druge strane, mislim da su članovi Kriznog štaba podbacili i da nisu bili na visini zadatka.

▪️ Birn je poverljive podatke dobio, pretpostavljam, upravo, iz zdravstvenih izvora. Izvori se ne otktivaju, to je jasno, ali ste komentarisali u medijima, tim povodom, da u zdravstvu ima mnogo ljudi koji su etični, ali i nezadovoljni i nepomirljivi sa celom ovom situacijom. Da li uporavo to što je neko odlučio da iznese podatke u javnost budi optimizam?

- Mi nikada ne govorimo o svojim izvorima, pa tako ni sada nisam u prilici da vam kažem kako smo i na koji način došli do podataka. Ono što mogu da kažem jeste da su podaci sigurno tačni, da su provereni nekoliko puta iz više izvora. I zaista ste u pravu, u zdravstvu ima mnogo veoma hrabrih ljudi koji nam se javljaju i govore nam ono što im je na duši - da jako puno rade, a da se njihov trud ne ceni dovoljno. Zato mislim da je važno da se istina zna. Skrivanjem istine, mi minimalizujemo njihov trud. Ako kažemo da su tokom jednog dana lekari i sestre morali da napišu izveštaj o smrti za 38 pacijenata, time pokazujemo da cenimo njihov rad i trud. Nema potrebe da se podaci kriju i smanjuju. Čak i sa podacima koji stoje u Informacinom sistemu, Srbija je u odličnoj poziciji u odnosu na druge zemlje. Treba biti ponosan na ono što je naš zdravstveni sistem uradio.

▪️ Reakcija lekara u Novom Pazaru na posetu premijerke takođe je mnogima probudila optimizam. S obzirom na to da je zdravstvena situacija u Novom Pazaru i Tutinu veoma teška, da li je potez zdravstvenih radnika zaista optimizam, bunt ili samo potez iz očaja?

- Situacija u Sandžaku je očigledno izmakla kontroli jer se dosta dugo skrivala pod tepih i očigledno nije shvaćena ozbiljno. Na kraju su lekari bili ti na čija pleća je svaljen ceo problem. Probajte da stavite masku na lice i da tako ceo dan provedete u sobi bez klime. A onda zamislite da ceo dan provedete u skafanderu, jedva dišući, pokušavajući da pronađete venu pacijentu da biste mu dali infuziju. Zbog toga ja u potpunosti razumem ogorčenost lekara u Sandžaku, ali i širom Srbije. Nakon prestanka vanrednog stanja, prestali su i aplauzi našim lekarima. Njima svima treba dati orden.

▪️ Da li Birn nastavlja da prati ovu temu i vrši određeni medijski pritisak na nadležne?

- BIRN nastavlja da radi na ovoj temi i nastavićemo da tražimo odgovore. Verujemo da se upornost isplati - posebno kada znamo da radimo stvar koja je od opšteg značaja.

Novinarka: Tamara Srijemac

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Na predlog SZO/Evropski region, Evropski dan racionalne upotrebe antibiotika obeležava se 18. novembra svake godine, a od pre tri godine na predlog Svetske zdravstvene organizacije i čitava nedelja, sa ciljem da se skrene pažnja stručnjaka i javnosti na opasnost koja preti javnom zdravlju zbog rezistencije bakterija na antimikrobne lekove i da se poveća svest o potrebi racionalne primene antibiotika. Najnoviji podaci pokazuju da se širom Evrope broj bolesnika zaraženih rezistentnim bakterijama povećava i da je rezistencija bakterija na antibiotike značajna pretnja javnom zdravlju

U prilog tome govore i podaci o rezistenciji invazivnih izolata prikupljenih iz 22 mikrobiološke laboratorije iz Srbije i analiziranih u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za registrovanje i praćenje rezistencije bakterijskih sojeva na antimikrobna sredstva imenovanoj 2008. godine od strane Ministarstva zdravlja, a koja se nalazi u sklopu Centra za mikrobiologiju IZJZV. Republika Srbija se nalazi među evropskim zemljama sa najvišim procentima rezistentnih izolata.

Racionalna upotreba antibiotika može da doprinese prestanku razvoja i širenja rezistentnih bakterija i da pomogne da antibiotici sačuvaju svoju efikasnost i za buduće generacije.

Povodom obeležavanja Nedelje svesnosti racionalne upotrebe antibiotika 6. novembra održan je CAESAR sastanak 2018, organizovan od strane Nacionalne referentne laboratorije za registrovanje i praćenje rezistencije bakterijskih sojeva na antimikrobna sredstva, a pod pokroviteljstvom SZO. Na Sastanku su prikazani rezultati o AMR za 2017. godinu za Republiku Srbiju na osnovu rezultata 22 mikrobiološke laboratorije učesnice CAESAR mreže.

ANTIBIOTICI

Šta su antibiotici?

Antibiotici (antimikrobni lekovi) su lekovi koji ubijaju bakterije ili sprečavaju njihov rast i razmnožavanje, pa se koriste za lečenje infekcija ljudi, životinja i ponekad biljaka. Antibiotici su lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija i nisu svi aktivni protiv svih rsta bakterija. Postoji više od 15 klasa antibiotika koji se razlikuju po svojoj hemijskoj strukturi i načinu dejstva.

REZISTENCIJA BAKTERIJA NA ANTIMIKROBNE LEKOVE

Šta je rezistencija bakterija na antibiotike?

Bakterije su rezistentne na antibiotike kada ti lekovi izgube sposobnost da ubiju ili spreče rast i razmnožavanje bakterija. Neke bakterije su prirodno rezistentne na određene antibiotike (urođena rezistencija). Problem koji više zabrinjava je pojava da neke bakterije koje su normalno osetljive na antibiotike postanu rezistentne kao rezultat genetskih promena (stečena rezistencija). Rezistentne bakterije preživljavaju u prisustvu antibiotika i nastavljaju da se razmnožavaju izazivajući dugotrajniju bolest ili čak i smrtni ishod. Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama mogu zahtevati duže lečenje, više nege, alternativne i skuplje antibiotike, koji mogu imati ozbiljnije neželjene efekte.

UZROCI REZISTENCIJE NA ANTIMIKROBNE LEKOVE

Šta je najznačajniji uzrok rezistencije?

Rezistencija bakterija na antibiotike je prirodna pojava koja nastaje zbog mutacija gena bakterija. Međutim, preterana i nepravilna primena antibiotika ubrzava pojavu i širenje rezistentnih bakterija. Kada su izložene antibioticima osetljive bakterije bivaju ubijene, a rezistentne nastavljaju da rastu i razmnožavaju se. Takve rezistentne bakterije se mogu širiti i izazvati infekciju drugih ljudi koji nisu uzimali antibiotike.

Šta je nepravilna upotreba antibiotika?

Kada se antibiotici koriste iz pogrešnih razloga: većina prehlada i grip izazvani su virusima na koje antibiotici NE deluju. Antibiotici u takvim slučajevima neće popraviti stanje oboleleog, neće sniziti temperaturu ni ukloniti druge simptome.

Kada se antibiotici koriste na neodgovarajući način: kraće nego što je propisano, u nižim dozama, neodgovarajućim razmacima (na primer 2 puta umesto 3 puta na dan) u organizmu se neće nalaziti dovoljno antibiotika da ubije sve bakterije, neke od njih će preživeti i mogu postati rezistentne.

Uvek poslušajte savet lekara kada i na koji način da koristite antibiotike.

Koje bolesti izazivaju rezistentne bakterije?

Multirezistentne bakterije (otporne na više antibiotika istovremeno) mogu izazvati mnoge infekcije - mokraćnih puteva, kože, rana, upale pluća, prolive, opšte infekcije sa prodorom bakterija u krvotok. Lokalizacija infekcije zavisi od vrste bakterija i stanja bolesnika.

Pacijenti u bolnicama izloženi su riziku od nastanka infekcija koje nisu u vezi sa osnovnom bolešću zbog koje su primljeni u bolnicu, uključujući i sepsu i infekcije hiruških rana izazvane rezistentnim bakterijama.

PROBLEM REZISTENCIJE NA ANTIBIOTIKE

Zašto rezistencija bakterija na antibiotike predstavlja problem?

Lečenje infekcija izazvanih rezistentnim bakterijama predstavlja izazov: najčešće korišćeni antibiotici više nisu efikasni, pa lekari moraju da se odluče za druge, što može izazvati kašnjenje početka terapije, komplikacije pa i smrt. Takođe pacijent zahteva više nege, alternativne i skuplje antibiotike, koji mogu imati i teže neželjene efekte.

Koliko je ozbiljan ovaj problem?

Situacija se pogoršava sa pojavom novih multirezistentnih sojeva bakterija (rezistentnih istovremeno na više grupa antibiotika).Takve bakterije mogu postati rezistentne na sve dostupne antimikrobne lekove. Bez delotvornih antibiotika mogli bismo da se vratimo u “pre-antibiotsku eru “, kada transplantacije organa, hemoterapija karcinoma, intenzivna nega i druge medicinske procedure ne bi više bile moguće. Bakterijske infekcije bi se širile, ne bi se mogle lečiti i izazivale bi često smrt.

Da li je rezistencija problem u Evropi?

Podaci pokazuju da u Evropi sve veći broj rezistentnih bakterija predstavlja rastući problem. Najniži procenti rezistentnih bakterija izoluju se u skandinavskim zemljama, znatno viši na jugu i istoku Evrope, gde je i potrošnja antibiotika veća, mada i drugi faktori imaju značaja, kao što su kvalitet bolničke nege, imunizacija i socijalni faktori.

Rezistencija i životinje koje se proizvode za ishranu ljudi

Antibiotici koji se koriste za lečenje i prevenciju bakterijskih infekcija kod životinja pripadaju istim grupama kao i oni koji se koriste za lečenje ljudi, zato i životinje mogu nositi bakterije rezistentne na iste lekove. Određene rezistentne bakterije, kao što su salmonele i kampilobakter, unose se u organizam čoveka putem hrane životinjskog porekla, ređe se stiču u direktnom kontaktu sa životinjama.

Da li je problem veći nego ranije?

Pre otkrića antibiotika, hiljade ljudi su umirale od bakterijskih infekcija kao što su upale pluća ili infekcije nakon hiruških zahvata. Od otkrića i početka korišćenja antibiotika, sve više bakterija, koje su u početku bile na njih osetljive, razvija različite mehanizme za odbranu od tih lekova. Zbog povećanja rezistencije i malog broja novootkrivenih antibakterijskih lekova, poslednjih godina problem rezistencije postaje jedna od glavnih pretnji javnom zdravlju.

Od presudnog je značaja pravilna i odgovorna upotreba antibiotika. Uspešne javno-zdravstvene kampanje, koje su već organizovane u nekim zemljama, kao rezultat imaju smanjenje upotrebe antibiotika

Svi imamo značajnu ulogu u smanjenju rezistencije na antibiotike:

Pacijenti

- Poštujte savete lekara u vezi sa uzimanjem antibiotika
- Kadgod je moguće , sprečite infekcije vakcinacijom
- Perite redovno ruke

- Uzimajte antibiotike uz lekarski recept, nikad ne koristite lekove koji nisu vama prepisani ili “ostatke” od prethodnih lečenja

Lekari i drugi zdravstveni radnici

- Prepisujte antibiotike samo kad je to potrebno, za dokazane bakterijske infekcije, kad god je to moguće na osnovu antibiograma

- Kada god je moguće, prepišite lek specifičan za datu infekciju a ne antibiotik širokog spektra

- Objasnite pacijentu kako da olakša simptome prehlade ili gripa bez antibiotika

- Objasnite pacijentu zašto je važno da se pridržava pravila prilikom uzimanja antibiotika

Za zdravstvene radnike

Rezistencija na antimikrobne lekove

Rezistencija na antimikrobne lekove je sposobnost mikroorganizma da se odupre dejstvu antimikrobnog leka. To je adaptacija mikroorganizma na uslove sredine Svaka upotreba antibiotika stimuliše mikroorganizam da se adaptira ili ugine.

Rezistentni postaju mikroorganizmi koji kolonizuju ili izazivaju infekcije kod ljudi ili životinja, a ne sami ljudi i životinje Rezistencija je rezultat smanjenja ili gubitka efikasnosti antimikrobnog leka u lečenju ili prevenciji infekcije.

Bakterija je rezistentna na antibiotike onda kad oni izgube sposobnost da je ubiju ili spreče njen rast i razmnožavanje.
Neke bakterije su prirodno rezistentne na određene antibiotike (urođena rezistencija)

Problem koji više zabrinjava je pojava da bakterija koja je bila osetljiva na antibiotike postane rezistentna kao rezultat adaptacije kroz genske promene (stečena rezistencija)

Geni koji kodiraju rezistenciju mogu lako da se šire iz jedne bakterijske vrste u drugu Sve rezistentne bakterije preživljavaju, bivaju selekcionirane, dok antibiotik ubija one koje su još uvek osetljive Infekcija izazvana rezistentnom bakterijom zahteva više nege, kao i primenu alternativnih, skupljih antibiotika, koji često imaju teže neželjene efekte Rezistentne bakterije mogu da se šire sa osobe na drugu osobu, a velika potrošnja antibiotika u populaciji (bolnici ili u vanbolničkim uslovima)snažno doprinosi tom širenju.

Multipla rezistencija predstavlja rezistenciju mikroorganizama na veći broj grupa antimikrobnih lekova. Multirezistentne mogu biti ne samo bakterije koje izazivaju bolničke infekcije, nego i one koje se prenose hranom i vodom, uzročnici tuberkuloze, seksualno prenosivih bolesti, na primer gonoreje, kao i virus HIV. Problem sa multirezistentnim bakterijama leži u smanjenom broju preostalih opcija za terapiju pacijenata inficiranih ovakvim bakterijama.

Primeri bakterija koje su često multirezistentne:

Meticilin-rezistentni Staphylococcus aureus (MRSA) Vankomicin-rezistentni enterokoki (VRE)

Enterobakterije koje produkuju beta-laktamaze proširenog spektra (ESBL Escherichia coli i Klebsiella pneumoniae)

Multirezistentni Pseudomonas aeruginosa Multirezistentni Acinetobacter baumannii Clostridium difficile

Dva glavna pokretača rezistencije na antimikrobne lekove su:

Upotreba antibiotika, koja vrši ekološki, selektivni pritisak na mikroorganizme i doprinosi pojavi i selekciji rezistentnih jedinki u populaciji mikroorganizama Širenje i prenos rezistentnih mikroorganizama među ljudima, među životinjama i između ljudi, životinja i spoljne sredine.

Dva glavna područja kontrole i prevencije rezistencije na antibiotike su:

Racionalna upotreba antibiotika (samo kada je neophodno, u korektnim dozama, intervalima i odgovarajućem trajanju terapije) Higijenske mere za kontrolu prenosa rezistentnih bakterija (kontrola infekcija) uključujući higijenu ruku, skrining, izolaciju pacijenata koji su nosioci rezistentnih bakterija.

Upotreba antibiotika u veterinarskoj medicini takođe utiče na rezistenciju

Antibiotici koji se koriste za lečenje i prevenciju infektivnih bolesti životinja pripadaju istim hemijskim grupama kao i oni koji se koriste u humanoj medicini, zbog toga životinje nose bakterije rezostentne na antibiotike koji se koriste za terapiju infekcija kod ljudi. Neke bakterije, na primer Salmonella i Campylobacter, unose se u ljudski organizam kontaminiranom hranom i izazivaju dijareju. Zbog izloženosti antibioticima, životinje mogu da nose rezistentne sojeve salmonela ili kampilobaktera, koji se prenose putem hrane sa životinja na ljude. Ljudi mogu da steknu rezistentne bakterije i direktnim kontaktom sa životinjama, kao što je slučaj sa određenim sojevima MRSA koji se izoluju kod stoke, naročito kod svinja.

Ipak, glavni uzrok nastanka rezistencije kod bakterija izazivača humanih infekcija ostaje upotreba antibiotika u populaciji, bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama. Na individualnom nivou (pacijent):

Uzimanje antibiotika uvek modifikuje normalnu bakterijsku floru i praćeno je selekcijom bakterija rezistentnih na antibiotike Te rezistentne bakterije mogu da perzistiraju, uglavnom bez nastanka infekcije, do 6 meseci, a ponekad i duže Pacijenti kolonizovani rezistentnim bakterijama imaju veću šansu da razviju infekciju izazvanu tim rezistentnim sojevima, nego osetljivim varijetetima iste vrste Antibiotike ne treba koristiti kada nisu neophodni, na primer u slučaju prehlade ili gripa Kada su antibiotici neophodni (o tome odlučuje lekar koji prepisuje lek) treba voditi računa da se koriste na pravi način, što znači u pravoj dozi, odgovarajućim intervalima, propisanoj dužini lečenja- na taj način postiže se optimalni efekat kojim se leči infekcija, a minimalizuje se verovatnoća pojave rezistencije Rezistencija se ponekad javlja kao prirodni proces adaptacije čak i u slučajevima kada se antibiotici pravilno koriste. Kada se rezistentne bakterije pojave, osnovno je preduzeti mere kontrole infekcije za sprečavanje širenja ovakvih sojeva sa inficiranih osoba na ostale pacijente ili druge osobe.

Na nivou populacije:

Postoje velike razlike između pojedinih država u učestalosti infekcija izazvanih rezistentnim bakterijama. U Evropi najređe se javljaju na severu (Skandinavija), a najčešće na jugu (Grčka, Italija, Kipar). Potrošnja antibiotika najveća je upravo u tim zemljama, u Grčkoj je na primer tri puta veća nego u Holandiji. Nivo potrošnje antibiotika uvek je u pozitivnoj korelaciji sa nivoom rezistencije bakterija u datoj populaciji U nekim evropskim zemljama (Francuska, Belgija), u kojima se sistematski sprovodi nacionalna kampanja za borbu protiv rezistencije i mere racionalne primene antibiotika, zabeleženo je smanjenje procenata rezistentnih bakterija.

U većini evropskih zemalja rezistencija je česta i ovaj problem se povećava

Rezistencija se naročito često nalazi kod Staphylococcus aureus (MRSA), Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae, Acinetobacter spp. i Pseudomonas aeruginosa. Sve češće su infekcije izazvane bakterijskim sojevima rezistentnim na većinu ili na sve dostupne antibiotike. Primeri ovakvih bakterija su enterobakterije koje produkuju karbapenemaze (KPC produkujuća Klebsiella pneumoniae) i multirezistentni Acinetobacter spp.. Za lečenje ovakvih infekcija često je efikasan jedino kolistin.

Dodatno zabrinjava činjenica da je veoma malo supstanci u fazi razvoja i istraživanja, koje bi potencijalno delovale na ovakve panrezistentne bakterije, a koje bi se mogle naći na tržištu za 5 do 10 godina. Savremena medicina u lečenju i profilaksi bakterijskih infekcija oslanja na efikasne antibiotike. Bez delotvornih antibiotika ne bi bila moguća intenzivna nega, transplantacija organa, hemoterapija malignih bolesti, nega prevremeno rođene dece, pa čak ni obični hiruški zahvati.

Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama nose veći rizik od smrtnog ishoda, dovode do produženog i komplikovanijeg lečenja, produženog boravka u bolnici i značajno većih troškova.

Rezistencija bakterija na antimikrobne lekove je globalni problem, a očuvanje delotvornosti antibiotika za generacije koje dolaze je odgovornost svih nas!

 

Objavljeno u Zdravstvo

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…