Prikazivanje članaka po tagu korporacije

* Fondacija Ana I Vlade Divac i NCR Srbija organizuju konferenciju Budućnost STEAM obrazovanja u Srbiji  u utorak, 15. juna od 12 časova u Hotelu 88 Rooms, Rooftop sala Takovska 49. u Beogradu

Govoriće:

·  Stefan Lazarević, generalni direktor, NCR Srbija

·  Ana Košel, direktor, Fondacija Ana i Vlade Divac

·  Marko Krstić, v.d. direktora, Centar za promociju nauke

·  Jelena Batur, savetnik u sektoru za srednje obrazovanje, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije

·  Milan Stanojčić, nastavnik, ETŠ Nikola Tesla, Beograd

·  Marjana Brkić, naučnica, Centar za promociju nauke

· Teodora Petrović, učenica, Politehnika – škola za nove tehnologije

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, Fondacija Ana i Vlade Divac i NCR Fondacija realizuju projekat čiji je cilj poboljšanje uslova za STEAM obrazovanje u srednjim školama. Kroz nabavku opreme, unapređenje kompetencija nastavnika, kao i povećanje znanja i interesovanja učenika za STEAM discipline, Fondacija Ana i Vlade Divac i NCR će pomoći učenicima da steknu veštine koje su im neophodne za uspešno snalaženje na tržištu rada.

O STEAM OBRAZOVANJU

Engleski pojam STEAM javlja se kao akronim, koji upućuje na nekoliko akademskih disciplina: nauka (science), tehnologija (technology), inženjerstvo (engineering), umetnost (arts) i matematika (mathematics). Prema mišljenju brojnih stručnjaka, STEAM veštine ne treba izučavati izolovano kao posebne predmete, već ih je potrebno implementirati u sve škole, bez obzira na dominantni profesionalno-obrazovni profil za koji bi se učenik opredelio. Bez obzira čime će se pojedinac baviti, STEAM predmeti biće mu neohodni za uspešno snalaženje na tržištu rada.

O FONDACIJI ANA I VLADE DIVAC

Fondacija Ana i Vlade Divac osnovana je 28. juna 2007. godine kao nezavisno i neprofitno udruženje sa ciljem da pomogne građanima, posebno izbeglim i raseljenim licima, u praktičnom rešavanju njihovih životnih i egzistencijalnih problema sa posebnim akcentom na rešavanju njihovih stambenih pitanja.Fondaciju su osnovali Ana i Vlade Divac, kao nastavak dvadesetogodišnjeg humanitarnog rada započetog u SAD u okviru Humanitarne organizacije Divac (HOD). Organizacija je u proteklih 14 godina bila prvenstveno usmerena na podršku najugroženijima (na rešavanje stambenih i ekonomskih problema), na unapređenje uslova za kvalitetno odrastanje dece i mladih, razvoj filantropije i socijalno preduzetništvo. 

Zahvaljujući podršci više 700.000 pojedinaca, 700 kompanija i 83 organizacije, Fondacija je do sada prikupila više od 23 miliona dolara i obezbedila pomoć za više od 750.000 ljudi. 

O NCR FONDACIJI

NCR fondacija osnovana je 1953. godine kako bi, u skladu sa misijom kompanije NCR, pružala podršku razvoju zajednica u kojima NCR posluje. Uporedo sa transformacijom NCR korporacije u vodeću kompaniju u oblasti softvera i i pružanja usluga u sektoru finansija, maloprodaje i ugostiteljstva, NCR fondacija je unapređivala svoju strategiju za podržavanje projekata koji za cilj imaju jačanje zajednica.

O NCR KORPORACIJI

NCR korporacija, sa sedištem u Atlanti (Džordžija, SAD), je vodeća kompanija u oblasti softvera i pružanja usluga u sektoru finansija, maloprodaje i ugostiteljstva. NCR korporacija ima oko 36 000 zaposlenih širom sveta, od kojih je oko 4 000 u Srbiji. 

O CENTRU ZA PROMOCIJU NAUKE

Centar za promociju nauke (CPN) je javna institucija, koju je 2010. godine osnovalo Ministarstvo nauke Srbije sa zadatkom da promoviše nauku i tehnologiju. Centar, u skladu sa svojim mandatom, programe i aktivnosti sprovodi radeći sa istraživačkim i obrazovnim institucijama u Srbiji i širom sveta, a blisko sarađuje i sa republičkim ministarstvima, medijima i privatnim sektorom. Misija CPN-a je da premosti jaz između nauke i društva okupljajući sve relevantne aktere i širu javnost u procesu istraživanja i inovacija.

Na ovom dešavanju nas će kao i do sada predstvaljati Srđan Ačanski.

/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

MATERIJALA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

Evropska Federacija Sindikata javnih službi (EPSU) sa svojim članicama, čiji je član i Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“, obraćaju se srpskoj javnosti sledećim  (u naslovu) saopštenjem:

Na današnji dan pre godinu dana, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je globalnu pandemiju COVID-a 19. Prošla godina ojačala je već jake strane, a dodatno produbila slabosti naših društava. U Evropi je razotkrila krhkost javnih zdravstvenih sistema i potpuni nedostatak kapaciteta da se odgovori na takav šok. Tragedija je u tome što to nije došlo kao iznenađenje. Evropski sindikati javnih službi protestvovali su zbog nedostatka osoblja, nedovoljnog finansiranja i neadekvatnih resursa mnogo ranije od izbijanja pandemije. Ne začuđuje zato što su zdravstveni sistemi i institucije za socijalnu zaštitu bili sasvim preopterećeni kada je šokirao prvi talas pandemije.

To što je potreban jedan takav prelomni događaj kao što je globalna pandemija da bi bila prepoznata potreba za dobro finansiranim javnim službama i radnicima koji pružaju njihove usluge, predstavlja turoban odraz neoliberalnih politika. No, prošla, 2020. godina je pokazala da su mane privatizacije i budžetskih rezova nezaobilazna činjenica i sada je široko rasprostranjeno shvatanje da nam je potrebna revalorizacija javnog sektora. Ne možemo da se vratimo politikama štednje iz sveta pre pandemije - obnovljena izgradnja mora biti bolja. To je danas, na ovu godišnjicu koja je prekretnica, poruka miliona radnika javnih službi širom Evrope.

Primarni prioritet je jačanje sistema javnog zdravstva i nege. To zahteva javno finansiranje i okončanje poreskih politika koje favorizuju korporacije i one bogate. Vlade ovde moraju da deluju i na nacionalnom i na evropskom nivou. To dugujemo našim zdravstvenim radnicima i njegovateljima, od kojih se mnogi leče od posttraumatskog stresa.

Baš kao što je neposredno pre izbijanja pandemije u zdravstvenim i sektorima nege u Evropi bilo više od 100 štrajkova, sindikati iz tih sektora i dalje će biti borbeni u traženju povećanja plata, boljih radnih uslova, povećanog broja osoblja i službi za pružanje podrške.

Iako su zdravstvo i socijalna zaštita u prvom planu naše brige, druge javne službe su takođe bile na prvim linijama tokom krize. Od sektora otpada, vode i energije, preko službi socijalne zaštite i službi za zapošljavanje, radnici javnih službi su bili od presudnog značaja za održavanje funkcionisanja društava kao i u rešavanju društveno-ekonomskih posledica mera zaključavanja. Njihova uloga će postati utoliko važnija dok se budemo oporavljali od ekonomske krize. Potrebno je povećati ulaganja kako bi bili zagarantovani pristupačnost i kvalitet usluga kako bi bio osiguran pristup socijalnoj zaštiti, stanovanju, vodi, energiji i obrazovanju, a isto tako i finansiranju gradova i opšina.

Javni sektor takođe ima jedinstvenu ulogu u obnovi otpornijih društava, od kružnih ekonomija, preko zelenih transportnih sistema, do čiste javne infrastrukture. Za sve to bi trebalo da koristimo nacionalne (i EU) fondove za oporavak i otpornost, umesto da se upada u uobičajene greške privatizacije i javno-privatnog partnerstva.

Ova nezapamćena zdravstvena kriza pokazuje da Evropska unija mora da razmotri mogućnost ponovnog preuzimanja određenih sektora koji garantuju sigurnost evropskih građana, poput farmaceutskih industrija ili proizvodnje OZO-a. Takođe bi trebalo preispitati uspostavljanje evropskih kompetencija u zdravstvu i u državama koje nisu članice EU, kako bi se odgovorilo na pandemije, kako u EU, tako i u trećim zemljama. Nedostaci otkriveni tokom ove krize pokazuju da veliki deo sredstava iz EU fondova za oporavak mora da bude izdvojen za ulaganja u javne usluge, koje predstavljaju univerzalne vrednosti na kojima se temelji EU.

Kao čelnici evropskog sindikata javnih službi, borićemo se sa mnogim drugima za ravnopravnost na tržištu rada, bolje uslove rada i više javnih ulaganja. Zajedno s rastućim pokretom s istim ciljem, zalažemo se za poresku pravdu koja osigurava da korporacije plaćaju svoj pravični udeo i preokreću rastući trend nejednakosti. Ključno je da u oporavku od, kako se pokazalo, najgore ekonomske krize, radnici, zajednice i naša planeta imaju prioritet nad profitom nekolicine.

11. mart 2021.

U potpisu:

Mette Nord,                                                                        Jan Willem Goudriaan,

EPSU President                                                                 EPSU General Secretary

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…