Prikazivanje članaka po tagu korona

/Autorski tekstovi, Branislav Božić/

~ . ~

* Novembarski talas epidemije korona virusa u Srbiji je negativnim efektima već nadmašio oba prethodna, ali u preduzećima zasad nema naznaka da su oni postali „inkubatori zaraze“, izuzimajući noćne klubove i kafiće koji rade uprkos visokom riziku

Naravno, po prirodi posla u rizičnu zonu virusa Kovid 19 spadaju gotovo svi zaposleni u zdravstvu i dobar deo onih u socijalnoj zaštiti i domovima za starije osobe. Da je to tako posvedočio je na dan donošenja izmena Zakona o zaštiti od zaraznih bolesti ministar zdravlja Zlatibor Lončar koji je kazao da je 814 medicinskih radnika inificirano korona virusom, od kojih je 47 na bolničkom lečenju. Istovremeno u ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika i u domovima za smeštaj odraslih i starih bilo je zaraženo na isti dan 165 zaposlenih.

Kada je reč o fabrikama i o realnom sektoru, nakon poslednjeg većeg slučaja zaraze, kada se u niškoj Juri u oktobru inficiralo 68 radnika, a zbog toga zasedao čak i Gradski krizni štab, inspekcija navodno nije našla nijedan bitan propust na licu mesta. Da li to znači da će osim kod poslovično problematične Jure nadležni morati i dalje da utvrđuju “pravilnosti” umesto onog što je pogrešno, pitanje je na koje će verovatno najviše ukazivati sindikati i radnici.

Da podsetimo, u Juri je inspekcija kako-tako počela da “radi” svoj posao tek nakon burnog protesta radnika u Nišu, a pre toga u Rači i Leskovcu. Niški radnici su izneli niz ozbiljnih optužbi, počev od toga da poslodavac nije obezbedio dovoljno maski, preko neadekvatne organizacije rada, do dupke punih autobusa kojima se prevoze na posao. Kako bilo, nakon pomenutog nalaza isnpekcije u Juri utišao se glas radnika, ali je zato nedavno slično stanje bilo u Zastavi oružju. Korona virusom inficirano je dvadesetak radnika, a nakon toga su pooštrene mere i sprovedeno masovnije testiranje.

Pojavilo se, takođe u Kragujevcu, žarište i u firmi Fijat plastik. Radnici u ovoj firmi su se pobunili ukazujući da su epidemiološke mere „obesmišljene“, te su menadžmentu kompanije Fijat Krajslera predložili da se primeni samoizolacija preventivno za sumnjive kontakte, ali je predlog odbijen. Ističu da zaposleni dobijaju po dve maske za osmočasovno radno vreme, iako je poznato da maska štiti samo dva sata.

Na pomenutim primerima vidi se sva nelogičnost aktuelnih mera i primena kontrole u Srbiji, a, kako ističu naši sagovrnici, proizvodni i drugi radnici još i imaju sreće da stanje nije gore. Očigledno je da je to tako zahvaljujući i njihovom oprezu i korišćenju zaštitnih sredstava koji sami kupuju.

Državna tolerancija „inkubatora zaraze“

Kako za sajt Nezavisnosti kaže novinar Miša Brkić u zaštiti radnika na radnom mestu ključna je uloga zakona, odnosno države.

- Jasno je da je državi stalo da ne naljuti poslodavce, ali je apsolutno jasno i da zakon mora da štiti radnika. Zato i postoji - da sudi ”ni po babu, ni po stričevima”. Naravno, na poslodavcima je bila i jeste obaveza da zaštite radnike. Međutim, stiče se utisak da nije u pitanju samo materijalni trošak kao razlog neuvođenja zaštitnih mera. Ima mnogo neznanja i nesposobnosti menadžera i neposrednih rukovodilaca da organizuju zaštitne mere. Najveći im je, na primer, problem prevoza zaposlenih do radnog mesta - ukazuje Brkić i dopunjuje da je nesporno da je mere najteže sprovesti u industrijskim pogonima, jer je tu mnogo ljudi na malo prostora.

Za našeg sagovornika je enigma zašto se ne ograničava rad pravih „inkubatora zaraze“ kao što su kafići i noćni klubovi.

- Oni nisu srpska privreda, niti od njih zavisi bruto društveni proizvod (BDP) da bi se toliko razmišljalo da li ih treba zatvoriti ili ne, ako su ključni uzročnici širenja epidemije. Izgleda da državni vrh i dalje ima previše razumevanja za te ”biznise” jer odatle stižu jake lobističke poruke i podrške  vlastima - smatra Miša Brkić.

Izgleda da je ta „poruka“ veoma uticajna, jer se uprkos insistiranju medicinskog dela Kriznog štaba da se ograniči rad kafića i klubova u četvrtak 12. novembra, prvi put od početka epidemije desilo da Vlada ne donese nove mere, nego je vagala šta i kako da uradi.

A da li se slične poruke i zahtevi iz sindikata uvažavaju, za naše sagovornike iz granskih sindikata UGS Nezavisnost pitanje je na koje je gotovo nemoguće odgovoriti, jer se radi po onom starom - na papiru i u obećanjima nekako, a u praksi gotovo nikako.

Nebriga o novozaposlenima

Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite kaže da je nakon njihovih najnovijih zahteva i predloga Vladi stiglo samo ćutanje.

- Osim zahteva za optimalnim zaštitnim sredstvima, tražili smo i ono što je za samo zdravstvo najbitnije, a to je prevođenje u stalni radni odnos svih zaposlenih koji su primljeni na određeno vreme za vreme pandemije, a ako zatreba da se traže i novi prijemi ili pomoć sa biroa za zapošljavanje. Doduše, novih zapošljavanja, tj prelaska iz statusa na određeno u status na neodređeno vreme ima izuzev tamo gde to pravo, protivno naredbama Ministarstva zdravlja, nisu iskoristili pojedini direktori ustanova. Nakon niza pregovora ostvarena su prava na stimulacije koje se obezbeđuju iz sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO), ali prema procenama samog fonda. Po nama, tu je načinjena greška, jer je bilo jednostavnije da je evidentiranje učinka rada prepušteno ustanovama. Upravo usled tog previda iz par ustanova su prispele primedbe na način isplate - ističe Ilić.

Sem ovog, a što se tiče GS zdravstva, na prvom mestu neizostavan je socijalni dijalog kako bi se rad sa kovid pacijentima i u sličnom kriznim stanjima uredio Posebnim kolektivnim ugovorom, zbog prevencije bezbednosti i zdravlja na radu i sa stimulacijama stepenasto prema težini rada.

Prema Ilićevim informacijama broj zaraženih medicinara je oko 7-8 odsto od ukupnog broja inficiranih u zemlji.

- Ono što predstavlja najveću opasnost po zdravstveni sistem je nagli skok zaraženih koji nas može dovesti do „zarobljavanja“ određenih grupacija u zdravstvu koje su posebno obučene za rad u kovid sistemu, pa bi se za njih teško mogla naći zamena. Naravno, ne treba zanemariti ni iscrpljenost zaposlenih koji još od marta, iz dana u dan, rade pod dodatnim fizičkim naporom i stresom od potencijalne zaraze - napominje predsednik GS zdravstva Nezavisnost, jednog od dva reprezentativna sindikata u toj delatnosti.

Ne popuštati sindikalni pritisak

Dragan Vesić, Sekretar GS industrije, energije i rudarstva kaže da je u najvećem broju preduzeća aktiviran rad odbora za bezbednost i zdravlje na radu u kojima učestvuju predstavnici sindikata, tako da je u ovom trenutku stanje u fabrikama i rudnicima bolje nego u prvom talasu.

- Imali smo probleme sa zaražavanjem u državnom preduzeću Zastava oružje, a takođe se nedavno povećao i broj inficiranih u fabrici Tigar Tajers u Pirotu, ali se ne radi o alarmantnim ciframa. Obilazeći mnoge fabrike proteklih sedmica uverili smo se da su poslodavci shvatili ozbiljnost situacije. Kontrole preventivnih epidemioloških mera su rigorozne, svuda se meri temperatura na ulasku, a pojedini poslodavci su zapretili čak i kažnjavanjem onih pojedinaca koji u toku rada ne nose maske - navodi naš sagovornik.

Vesić misli da je odgovornije postupanje poslodavaca rezultat sindikalnog pritiska, ali i da su vlasnici shvatili da prekid proizvodnje zbog povećanog zaražavanja nanosi njima veliku ekonomsku štetu, mnogo veću od troškova mera.

- Naravno, nismo zaboravili na probleme koje smo u aprilu imali sa poslovodstvom fabrike Jura u Rači, gde je naš sindikalni poverenik progonjen samo zato što je zahtevao striktno poštovanje epidemioloških mera. Zbog toga smo rešeni da ne popustimo u sličnim slučajevima, jer zaštita zdravlja zaposlenih mora da bude imperativ ispred profita, odnosno neće biti ni tog profita ako radnici budu bili bolesni.

„Opušteno“ u državnim organima

Dragan Čabrić i Nebojša Pejčinović, predsednik i sekretar GS uprave, pravosuđa, odbrane i policije (GS UPOP) kažu da se nakon prvih nesnalaženja u ovim delatnostima u martu, očekivalo da će kasnije biti mnogo lakše.

Međutim, u julu je bilo mnogo zaraženih među zaposlenima u državnim organima, pre svega zbog neadekvatne primene mera prevencije i zaštite. Opuštenost i neodgovornost poslodavaca koja je i demonstrirana sa najvišeg državnog nivoa (cirkus oko izbora, fudbalski derbi i slično) dovela je do masovnog oboljevanja državnih činovnika. Rad od kuće je bio organizovan samo za najugroženije kategorije zaposlenih. Neretko i čitava odeljenja i organizacione jedinice su bile desetkovane, podsećaju iz GS UPOIP.

- Mere karantina i obavezne izolacije i danas, kao i u julu i avgustu, određuju se po pravilu sa zakašnjenjem. Uz to, problemi postoje kod lica koja su angažovana putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima, jer im se period koji provedu u izolaciji ne isplaćuje uredno, a često ostaju i bez nadoknade za te dane. Isto je i kod obračuna troškova prevoza. Sve u svemu, sav ili najveći trošak koji nastaje zbog epidemije uglavnom snose zaposleni u državnim organima. Količina maski i sredstava za dezinfekciju je po pravilu nedovoljna za kontinuiranu zaštitu koja jedino garantuje kakvu-takvu bezbednost na poslu - objašnjava Nebojša Pejčinović.

Naš sagovornik podseća i da je u prvom naletu virusa u martu bilo ozbiljnih problema u policiji i vojsci kod kontrole mera u vreme vanrednog stanja sa potencijalno zaraženim osobama.

- Trenutno je ozbiljna situacija u lokalnim samoupravama, recimo u katastrima, takoreći svuda gde postoji neposredni kontakt sa građanima. Međutim, kada zbog toga reagujemo i izađemo u javnost, veoma često, kao u slučaju Republičkog geodetskog zavoda, budemo okrivljeni za širenje panike i lažnih vesti. U tom smislu može se konstatovati da i sindikat u ovim okolnostima trpi diskriminaciju i mobing - navode u GS UPOIP.

Pomeriti školski raspust

Apeli sindikata nekad se, ipak, uvaže, kao u oblasti obrazovanja, kaže Tomislav Živanović, predsednik GS prosvetnih radnika Srbije.

- Naša i inicijativa još dva sindikata prema novom ministru bila je da se i za srednje škole omogući jesenji raspust od tri dana, kako bi se sa vikendom usporilo širenje virusa preko školske dece. To je prihvaćeno. Iniciraćemo i da se, ako to može pomoći u usporavanju širenja epidemije, pomeri raspust kako u Vojvodini tako i u ostalim krajevima Srbije, a da se kada opasnost bude manja nastava organizuje kako se to bude moglo. Ovome treba pridodati i opasnost od sezonskog gripa čije je širenje preko školske dece i te kako izraženo - ističe Živanović.

On podseća na već poslovične nelogičnosti u različitim oblastima, kao što je ona da je krizni štab doneo odluku o ograničenju broja na manje od pet osoba na otvorenom tako i u zatvorenom prostoru, a istovremeno u školama je na svakom času po 15 đaka. Odluka da navedene odredbe ne važe za škole dovoljno govore o tome da u Kriznom štabu nisu pravovremeno sagledali sve potencijalne opasnosti. Ili ne znaju kako to da reše i kako da pomire kvalitet u nastavi sa opasnošću od pandemije, smatra Živanović.

Predsednik GS PRS ukazuje i da uputstva Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nisu uvek jasna i nije ih lako primeniti, te se neka od njih, od slučaja do slučaja, moraju improvizovati ili se traže dodatna objašnjenja. Nejasno je, recimo, kada se škola zatvara, odnosno koliki se broj zaražene dece i zaposlenih podrazumeva da bi se to desilo. To je posebno važno kod obolevanja deficitarnog nastavnog kadra za koje ne može naći adekvatna zamena na tržištu rada. 

Građevinarstvo odoleva epidemiji

Za Sašu Dimitrijevića, predsednika GS Građevinarstva, građevinskog materijala i drvne industrije najbitnije je da se što doslednije sprovode Vladine avgustovske mere za privredu.

U granama ovog sindikata sve kompanije su usvojile planove preventivnih mera, a problem su radovi u tehnologiji izvođenja koji zahtevaju intenzivnije kontakte zaposlenih, ili su higijenske mere teško sprovodive zbog objektivnih uslova kao što su rad na otvorenim gradilištima i trasama puteva.

- Postoje sporadični primeri infekcije kao što se dešavalo i tokom prva dva talasa epidemije, ali sve kompanije rade. Teško je tu sada utvrditi i da li su radnici zaraženi “privatno” ili na radnom mestu. Gledajući stanje u državi pre bi se reklo da je ono prvo. Važno je da zasad nemamo informacije o većem broju zaraženih u kompanijama i to tako treba da ostane - zaključuje Dimitrijević.

Veliki pad turističke privrede

U Granskom sindikatu prehrane, ugostiteljstva, turizma, poljoprivrede, vodoprivrede i duvanske industrije (GS PUT), ističu da je epidemija izazvala najveći pad poslovanja u turističko-ugostiteljskoj privredi.

- Broj turističkih noćenja u septembru bio je manji za 23 odsto, a broj dolazaka turista za 43 procenata u odnosu na isti mesec 2019. Interesantno je to što statistika pokazuje da je u delatnosti usluga smeštaja i ishrane čak zabeležen rast zaposlenih, tako da je u trećem kvartalu ove godine bilo ukupno 87.322 radnika, što je za pet odsto više nego u istom kvartalu lane. Sigurno je ovaj efekat postignut zahvaljujući merama subvencionisanja, ali verujemo da je delimično rast zaposlenosti zabeležen i zbog zapošljavanja radnika koji su pre odluke o subvencionisanju radili „na crno“ - kaže Dejan Titović, predsednik ovog granskog sindikata.

Koliko je poznato rukovodstvu GS PUT, do sada nije bilo većih epidemioloških žarišta u preduzećima sa srednjim i većim brojem radnika. Kažu da su na uspeh sprovođenja zaštitnih ovih mera svakako uticali i postojeći standardi bezbedne proizvodnje hrane.

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
četvrtak, 10 septembar 2020 17:23

Somborsko "Bunjevačko kolo" aktivno i u vreme korone

* Od 4. juna ove godine Udruženje građana “Bunjevačko kolo” Sombor je na novoj adresi, Jovana Popovića bb, Sombor, odnosno, na adresi, na kojoj se bilo od 2009. do 2016. godine

Aktivni članovi udruženja i članovi Upravnog odbora su se dali na posao i uredili prostorije. Krečilo se, spremalo, obavile popravke, kao bi prostor bio prilagođen potrebama. U velikoj sali je postavljena stalna izložba slika rađenih u tehnici slame.

Poštujući preporuku Republike Vlade Srbije o merama zaštite i ograničenom okupljanju na otvorenom i zatvorenom prostoru, rad sekcije žena je nastavljen 30. juna.

Radionice slamarenja teku svakog utorka, od 18:00 časova. Franja Parčetić iz Gradine, donirao je snopove ručno pokošenog žita - sa svoje njive, za potrebe slamarske sekcije. Od čitavih stabljika žita umetnice slamarenja su pripremile osnovni materijal za rad, “čisteći slamu” u dvorišnom prostoru, za izradu svojih budućih umetničkih dela. Potom je počela izrada cvetnih ukrasa od slame za potrebe udruženja.

Od 26. do 29. avgusta članice slamarske sekcije Bunjevačkog kola izlagale su svoje radove na manifestaciji “Pijaca lepih stvari” koja je održana u ulici Kralja Petra I, a pod pokroviteljstvom Grada Sombora, MZ “Venac” i uz podršku JKP “Prostor“ i Turističke organizacije Sombor.

Slamarsku sekciju posetila je TV ekipa Javnog servisa. U razgovoru sa slamarkama interesovali su se o radu sekcije i procesu izrade umetničkih dela. Zapis će biti emitovan u emisiji „Građanin“ na programu RTS-a.

Usledilo je učestvovanje na Opštinskoj smotri likovnih umetnika Vojvodine u organizaciji KC ”Laza Kostić” na kojoj su za Zonsku smotru rangirane slike: “Prelja”, autorke Ilonke Bogišić, rad “Bicikl”, Irene Vuković i “Komšijski divani”, delo Ksenije Vuković.

Inače, u okviru Udruženja Bunjevačko kolo, već treću godinu za redom, uspešno radi i dramska sekcija pod rukovodstvom Nenada Zubovića. Sa predstavom „Ča Grgine huncutarije“, koja je prošle godine premijerno izedena u Narodnom pozorištu Sombor, a sa kojom su nastupili u Subotici i Novom Bečeju, ove godine su se sa istom predstavom predstavili, 27. juna na manifestaciji “Mikini dani”  u Mokrinu. Članovi dramske sekcije vredno rade na pripremi novog pozorišnog komada.

Tokom jula i avgusta organizovana je “Letnja škola folklora” kojom rukovodi Antun Fratrić. Smisao ove škole je da polaznici, njih 24-oro mladih, savladaju osnove bunjevačkih i drugih narodnih igara.

I pod vrlo teškim okolnostima, gotovo nemogućim, zbog vanredne situacije, kao i zbog nedostatka finansija, jer do danas nije uplaćno ništa što je opredeljeno po konkursima na koje je apliciralo UG “Bunjevačko kolo” Sombor za svoje aktivnosti, udruženje radi, jer postoji velika ljubav i volja svih članova za unapređenje, očuvanje i negovanje bunjevačke  kulture i tradicije.

(U slajd dodatku ispod teksta pogledajte još nekoliko najnovijih fotografija sa aktuelnih raznovrsnih aktivnosti i akcija UG "Bunjevačko kolo" Sombor)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Kultura

 - U Somboru organizovane dve akcije dobrovoljnog davanja krvi, jedna u Crvenom krstu, a druga na parkingu ispred LIDL-a. Na dve akcije došlo je ukupno 67 davalaca, posle lekarskog pregleda 51 davalac je dao krv, 14 žena i 3 prva davanja. Zahvaljujemo Kompaniji LIDL na saradnji -

~ . ~

* U Gradskoj organizaciji crvenog krsta u Somboru proticala je ovog lepog septembarskog utorka, 8. septembra, redovna akcija dobrovoljnog davanja krvi. No jeste redovna, ali je i posebna. Pozdravljam Biljanu Klipa, sekretarku, zahvaljujući što ste nas i ovoga puta domaćinski primili. Pitam u ovoj našoj priči, po čemu je upravo ova današnja akcija - 8. septembra, a po čemu će ostati zabeležena u kalendaru dešavanja, naročita?

- Pre svega hvala vama što ste došli ovde kod nas da ispratite i današnju akciju i hvala vam što učestvujete u samoj promociji dobrovoljnog davalaštva krvi jer to je kako za nas tako i za sve pacijente kojma je ovaj vid pomoći potreban veoma značajna stvar. Današnja akcija je posebna po tome što je organizujemo na dve akcije dobrovoljnog davanja krvi, jedna je kod nas, redovno u prostorijama Crvenog krsta na Apatinskom putu broj 19, a drugu akciju paralelno imamo u saradnji sa Kompanijom Lidl na parkingu ispred Lidla kako bismo omogućili našim sugrađanima koji su u drugom djelu grada kojima nije zgodno da dođu u Crveni krst, kako zato što ovdje ipak ima mnogo više ljudi i bude gužva, tako i zbog toga prosto da i oni koji su spontani davaoci, koji će otići u prodavnicu, videće jednostavno, transfuziomobil, da mogu i oni da daju krv.

Govori u našem razgovoru s povodom za Novi Radio Sombor Biljana Klipa, rukovodilac ove humanitarno-društvene organizacije i nastavlja: - Naši sugrađani su zaista pokazali svoju humanost i sve više i više ih se odaziva na naše pozive, tako da mogu da kažem da smo izuzetno zadovoljni odzivom na same akcije. Samim tim, ovaj mjesec ćemo imati svake nedelje akciju, dakle osim današnjeg dana, već 14. septembra odnosno sledećeg ponedjeljka, kada organizujemo omladinsku akciju dobrovoljnog davanja krvi, u prostorijama Crvenog krsta (Centar za edukaciju) i naravno, pozivam sve naše mlade koji se osjećaju zdravo, koji su napunili 18 godina i koji žele da pomognu drugima da se odazovu akciji. Sledeća akcija je 24. septembra, pa 30. septembra, što se ovog meseca tiče - poslednjeg dana u septembru imamo ponovo dve akcije dobrovoljnog davanja krvi, jedna je akcija u prostorijama Crvenog krsta a druga u Kljajićevu gdje imamo dosta davalaca i gdje očekujemo isto tako dobar odziv.

* Naseljena mesta su posebno interesantna, ravnopravno pridajete pažnju njima, već ste i u tome imali iskustva naravno i koliko očekujete da će se i ovoga puta, već prema najavama, radovati tako da kažemo, žitelji Kljajićeva?

- Sigurno hoće, imamo i pokušavamo da oživimo i ona sela u kojima nemamo dovoljan broj davalaca, s tim što moram da napomenem, da mnogo naših sugrađana iz naseljenih mjesta dolazi i krv daje upravo u Somboru pošto su zaposleni, ili mladi pošto idu u škulu, jer naše akcije su uglavnom u prepodnevnim časovima, tako da ne možemo ni da očekujemo u svim naseljenim mjestima da imamo jako dobar odziv. Ali, naravno pokušavamo, evo i ova epidemiološka situacija je malo otežala i samu promociju dobrovoljnog davalaštva krvi kako u mjesnim zajednicama tako i u preduzećima, tako i u srednjim školama. Moram napomenuti da imamo izuzetno dobru saradnju sa svim srednjim školama i da naši mladi edukatori i motivatori iz oblasti dobrovoljnog davalaštva krvi svake godine dva puta godišnje rade na promociji dobrovoljnog davalaštva krvi u srednjim školama i da nam je to jedan ozbiljan resurs u, kako samom podmlađivanju, tako i omasovljavanju.

* Upravo ste me motivisali na to pitanje s obzirom da realizujemo evo treći put, godišnji gradski projekat LAP za mlade pod nazivom „Sve je lako kad si mlad“, gde ste prvi i osnovni partner. Srednjoškolci su dakle u prvom planu i u okviru ovoga projekta, pa koliko je to značajno i koliko će podići svest i među onim tako da kažem, možda malo stidljivijim srednjoškolcima?

- Vjerujem da hoće, svi projekti koji su usmjereni na mlade a svjesni smo da naš grad zaista posvjećuje pažnju mladima i organizuje različite projekte kako u samoj sredini tako i usmjereni njima, jer činjenica je da mladi hoće da se uključe u različite sadržaje i da hoće da učestvuju u svim našim manifestacijama kako Crvenog krsta tako i u drugim manifestacijama. Imamo zaista dobru omladinu i aktivnu omladinu u našem gradu. Tako da, sve jedan projekat koji organizujemo - naorčito, mi volimo da budemo partneri u takvim projektima, jer smatram da sve što je humano, što je posvećeno mladima, što će mlade usmjeriti na pravi put da treba da budemo partneri u takvim aktivnostima i vjerujem da će i ovaj projekat zaista doprineti da se mladi i angažuju i nauče nešto novo i budu još aktivniji u ovoj našoj zajednici.

* Hvala vam na podršci i partnersvu i ovom prilikom, projekat je smatramo specifičan, konkretno jer Udruženje Podium osim što smo zajedno i sa vama napravili do sada dosta humanitarnih manifestacija, a kao ujedno izdavač Novog Radio Sombora, pa smo zato spojili taj promotivni deo sa medijskim, što ste vi odmah razumeli; tu možemo da koristimo što više šansi kako na portalu tako i u progamu internet radija jer prednost interneta je da može da nas čuje ceo svet. Nameće mi se zato i pitanje-pa i kada dođu iz inostranstva, gde žive i rade, možda zbog korone sada manje dolaze, sugađani, ili njihovi rođaci, koji pohađaju školu ovde. Koliko je to značajno?

- Apsolutno, kako da ne, svjesni smo svega, ovo svakako nije prva aktivnost u kojoj mi sarađujemo sa Podiumom, organizovali smo i zajedničke aktivnosti iz oblasti socijalne zaštite, ne samo u radu sa mladima i ja koristim ovu priliku vam se zahvalim što ste u nama prepoznali organizaciju koja može i hoće da bude partner u takvim aktivnostima. Isto tako znamo da je Novi Radio Sombor slušan i da naši mladi vole da se uključe i da budu i tu, sa vama partneri i u smislu saradnje sa vašim i našim medijem.

* Volontere svakako i u ovom razgovoru ne možemo da izostavimo. Uvek su prisutni, na svakoj akciji, sada ću malo da se našalim, ipak ćemo i mi malo da ih ubuduće „zavrbujemo“, zajedno sa vama :-), a uskoro nadamo se da će biti mogućnosti za vidljivost-vidljive masovnije akcije, što je jako važno, zar ne?

- Apsolutno. Ja vjerujem da hoće, naši volonteri su uvek spremni da se uključe u sve aktivnosti koje realizujemo kako samostalno tako i u saradnji sa našim partnerima. Imamo veliki broj volontera koji su edukovani iz različitih oblasti rada kako prevencije trgovine ljudima, promocije humanih vrednosti, motivatora dobrovoljnog davalaštva krvi, naravno prvu pomoć ne smjemo da izostavimo, ne smjemo da izostavimo ni realistički prikaz povreda i oboljenja, tako da sasvim sigurno će biti spremni i vrlo rado učestvovati i u ovim našim zajedničkim budućim aktivnostima.

* I još samo da pitam, solidarnost je jedna od onih osnovnih premisa u vašem i našem radu. Upravo evo u toku našeg razgovora, zazvonio je telefon i pozvala je Čedanka Andrić, izvšrna sekretarka u reprezentativnom srpskom sindikatu, UGS „Nezavisnost“, u okviru kojeg ima sedamnaest grana, ona je izrazila želju da ponovo uskoro dođe na teren u Sombor, i eto mogućnosti spoja te saradnje s obzirom na medije da smo na jednoj od najnižih lestvica nažalost po standardu, a raditi se mora. Mnogi smo ostali bez posla, bez statusa i primarnih prava dok dužnosti novinara ispunjavamo, a znam da Vi to cenite jer među prvima ste i kao društveno-humanitarna organizaciji i lično podržavali opstanak jedinog regionalnog medija starog Radio Sombora čije je odlaženje u prošlost počelo pre skoro deceniju i po, sve do njegovog konačnog gašenja 2015, i evo priznajem drago mi je što ste maločas pomenuli Novi, s kojim ulazimo u petu godinu rada. Koliko tu vidite mogućnost da u toj korelaciji, sa radničko-klasnom borbom Sindikata, Crvenog krsta kao jednom neprofitnom humanitarnom organizacijom i nama medijima postanemo jedno zajedno saradničko solidarno telo?

- Vi znate da je uloga Crvenog krsta uvjek da pomogne svima onima koji se nalaze u nevolji i zaista nastojimo da kroz sve naše aktivnosti, kroz naš rad, kroz sve oblasti svakodnevnog delovanja, zaista promovišemo našu misiju i pomažemo onima kojima je pomoć potrebna. Bez obzira na naciju, na vjeru, na boju, na uzrast, na pol, tako da ono što možete da očekujete od Crvenog krsta jeste da će svoju misiju zaista ispunjavati i dalje i da ćemo uvjek raditi u skladu na principima solidarnosti i principima Crvenog krsta.

* Šta biste još u ovom momentu poručili, ovog interesantnog 8. septembra 2020. građanima i za slušaoce (intenet radija) a i čitaoce (portala) Novog Radio Sombora?

- Hoću još jednom da vam se zahvalim što nas pratite, što pratite sve naše aktivnosti, i hoću još jednom da napomenem ulogu naših naslednika i da zato pozovem sve mlade koji su napunili 18 godina, koji žele da pomognu da spasu nečiji život da dođu da daju krv, 14. septembra, dakle u ponedeljak od 9 do 13 časova u prostorije Crvenog krsta, Apatinski put 19 u Somboru.

(Pogledajte i galeriju slika odmah ispod rubrike u slajdu, Foto: Endi Vaš)

* Razgovor emituje i program Novog Radio Sombora, na linku: 

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (razgovarao: Siniša Stričević)

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Prva vest
četvrtak, 06 avgust 2020 18:15

Doderović u Slovanu!

* Povratak u Slovačku: Ivan Doderović iskusni golman (32) iz Leskovca, Srbija
 
Tridesetdvogodisnji golman Doderović, internacionalac u Slovackoj i Austriji. Ovoga leta 2020. godine, potpisao je ugovor za ligaša FK Slovan Modra iz istoimenog mesta. Prethodnu sezonu je proveo u FC Angern (Austrija).
 
Da podsetimo, Doderović je branio u Slovačkoj prethodnih godinu i po dana za FC 34 Paludzka iz Liptovsky Mikulaš. Od januara 2020. godine je u austrjiskom trećeligašu FC Angern potpisao ugovor na 6 meseci koji je istekao u junu ove godine.
 
* Pitamo Doderovića kako je došlo da opet baš Slovačka bude mesto gde će nastaviti karijeru ?
 
- Moram da kažem, Slovačka je moja druga kuća, braneći za prethodni klub u Slovačkoj, stekao sam puno prijatelja u toj državi, naučio njihov mentalitet, kulturu, jezik.To mi puno odgovara. U januaru sam stigao u Austriju, počeo pripreme, pred početak prvenstva dolazi KORONA i tu sve staje, sponzori iz kluba se povlače, ekonomija slabi, morao sam da tražim druga rešenja.
 
Doderović nastavlja: - Krajem jula zvoni telefon, zove menadžer Aleksandar Marović, koji dovodi igrače u Slovačku i pita da li sam zainteresovan za FC Slovan Modru, klub koji je u usponu i ima visoke ambicije u budućnosti. Prihvatam ponudu, dolazim u klub, gde zatičem Aleksu Živkovića sa kojim sam igrao u prethodnom klubu u Slovačkoj, gde smo bili cimeri i odlično se poznajemo. Igrača kojeg je menadžer Aleksandar Marović, prvog doveo u klub, a Aleksa Živković preporučio mene gospodinu Maroviću jer je u Modri bio potreban i golman.
 
* Kako ste primljeni u FC Slovan Modra?
 
- FC Slovan Modra je klub sa velikom tradicijom, osnovan 1926. godine. Ljudi u klubu su jako gostoljubivi i prijatni. Sa trenerom Noro Salisom i direktorom Peterom Mariničem i menadžerom Aleksandrom Marovićem lako i brzo smo se dogovorili oko svih uslova i potpisali ugovor.
 
Za Novi Radio Sombor Ivan dopunjuje: - Hteo bi da se zahvalim menadžeru Maroviću, Aleksi Živkoviću koji su posredovali u ovom transferu.
 
Ivan Doderović čeka na sertifikat iz Austrije, kako bi svi papiri bili u redu i stekao pravo nastupa za novi klub.
 
U galeriji slika u okviru rubrike odmah ispod teksta, po pravilu - pogledajte i nove, ekskluzivne fotografije: prvi snimci u novoj sredini u slovačkoj Modri; Ivan prilikom potpisivanja ugovora za FC Slovan Modra a sa prvih treninga već uočavamo - sigurnost ispred gola
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (Siniša Stričević)
Objavljeno u Sport

* Nedostaje mi teren na današnji dan. Rad koji sam naučio i na koji sam navikao i nedostaje mi moj Beograd za 1. maj. I moj Novi Sad gde smo se mi iz Sombora,"prestrojavali" iz jednog u drugi autobus i zajedno hitali u istom, na isto - mesto protestnih prvomajskih šetnji u prestonici, kako se to na ovaj dan u čitavom svetu prigodno čini. Nedostaju mi kolege iz svih krajeva SFRJ sa kojima sam se sretao i sindikalci, nedostaje mi moja „Nezavisnost“. Sve normalno mi danas nedostaje. A slobodarski, moj kraljevski slobodni rodni grad Sombor i sutra će imati čistoljubivu solidarno, domaćinski pruženu ruku za sav normalan svet jer i posle karantene/karantina, živeće i 1. maj

DA NE BUDE ZABUNE

U izolaciji sam, kao i sav ostali narod u Srbiji danas 1. maja 2020, a ne nažalost, da sam na terenu, kao što sam to navikao godinama i kao što je to u jednim od primera bilo na današnji dan, 1. maja pre 5 godina recimo - od kada sam (i od tada) sačuvao nekoliko fotografija koje prilažem u galeriji rubrike. Osim ostalih mesta, podelio sam tom prilikom simbolične rečite pamflete mog (našeg) reprezentativnog srpskog Sindikata UGS "Nezavisnost", u Hotelu-prenoćištu Lodge-In, stecištu našeg stalnog partnerstva gde smo održavali seminare, sindikale okrugle stolove, i gde planiramo uskoro - kada ovo korona zlo prođe, islo i slično da organizujemo i radimo, tom lepo uređenom prostoru solidarnih domaćina takođe reprezentativnog somborskog ugostiteljskog objekta, kao i na još nekoliko lokacija u Somboru. Navikao sam da 1. maja radim, ili da odem na simboličnu prvomajsku radničku protestnu šetnju u našu prestonicu, Beograd.

Toga smo danas uskraćeni. Ujedinjenost nam ipak kaže da ćemo, solidarni, svesni i savesni, mi radnici, koji smo, mnogi od nas i polovinom prošlog desetleća ostali bez posla (u mom slučaju još 2007. kada je katastrofalnom privatizacijom započelo razaranje jedinog regionalnog elektronskog medija na Severozapadu Srbije Radio Sombora, pa smo sopstvenim naporima uz vašu podršku, dragi građani u ovom primeru čitaoci, i podršku Sindikata "Nezavisnost" osnovali dvostruki el. medij Novi Radio Sombor (kako bismo preživeli a građani imali mogućnost da od 23. septembra 2016. kada smo objavili prvi članak na ovom portalu i istovremeno pokrenuli internet Novi Radio Sombor, pročitaju aktuelnosti, slobodnu reč i čuju je barem-za sada- u internet radiju), te se tako i dalje borimo za vidljivost osnovnih radničko-klasnih prava premda radimo u otežanim ekonomskim uslovima, deleći svakodnevicu većine. Združeno i jedinstveno možemo mnogo jer sutra je novi dan a i posle korone, izolacije i karantina, biće nastavljen i 1. maj. Svima istovremeno da iskoristim i ovu svakako nesvakidašnju i neoubičajenu prvomajsku (ne)priliku, želim dobro zdravlje, puno sreće, povratak radnih mesta, bolje sutra i život od sopstvenog i dostojanstvenog rada.

Radilo se uvek 1. maja, s posebnim zadovoljstvom na terenu, pa evo nekih uspomena (i od pre 5 godina za juče-danas-sutra: aktivnosti članova i poverenika UGS "Nezavisnost" u Somboru, u kojima su učestvovali poznati somborski predstavnici starih zanata, ugostitelji, penzioneri, neki i učlanjeni u Sindikat baš tog dana, zanatlije, sportisti, umetnici...) Svi pod istim geslom, Solidarno, ujedinjeno, zajedno pa i ove fotografije u galeriju pridodajem. Držim se onog, slika govori često više od reči.

Replikom interakcije juče-danas-sutra, poređao sam ovako naizmenično i nekoliko fotosa sa tradicionalnog obeležavanja zajedničkog sindikalnog simbolično protestnog okupljanja UGS Nezavisnost i Saveza samostalnih sindikata Srbije u Beogradu od pre tri godine, u tom uobičajenom tradicionalnom traženju boljih uslova za rad i sveukupnog životnog standarda građana; prvomajsko podne beše suncem ogrejano, ispred Doma sindikata na Trgu Nikole Pašića: pored mene, predsedsnik Granskog sindikata Kulture, umetnosti, medija KUM Dragan Milanović Pilac, Gizela Tot, dugogodišnja funkcionerka i aktivistiknja UGS Nezavisnost, Petar Zambo, član SES-a Sombor i Srđan Siljanović, funkcioner tada somborskog GS zdravstva, snimio Dejan Horvat.

Čuvajući uspomene čuvam i fotografiju "somborske četvrtke" istog dana, članova somborskog Koordinacionog odbora "Nezavisnost". Simbolično smo i mi seli - stali ispred glavnih vrata ulaza zgrade Vlade Srbije, u osmehu borbe kao potvrdom, ništa nam nije teško, te u jasnoj želji za osnovnim, ključnim stavom u smislu razvoja socijalnog dijaloga u gradativno stvarnosnom zaživljavanju radničko-klasnih interesa, obaveza i prava. (Snimio Srđana, Pecu i mene, Dejan).

Pokrajinski Odbor Sindikata Nezavisnost AP Vojdoine kreće na 1. miting u Beograd, 2018. - Tu pridodajem i fotografije naših novosadskih sindikalnih kolega.

Međunarodni praznik rada ili Prvi maj praznik je da evo upotpunim današnji verujem prigodan tekst, kojim pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostignuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava.

Prvi maj je proglašen međunarodnim praznikom rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine, održane u Čikagu. Dan rada je jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti. Slavi se prigodnim manifestacijama u vidu prvomajskih protesta za ostvarivanje, solidarnost i poboljšanje radničko-klasnih prava u većini zemalja sveta.

Prvi put, javne i masovine demonstracije dakle, pre ravno 134 godine, a prvi put nakon sveg tog vremena koje je sastavilo tri veka - ovde, izolatorno. Ne znam otkud mi dođe ta priloška "kovanica", učinilo mi se da čak rogobatno zvuči. Možda ipak i ne toliko koliko trenutak izolacije koji većini nama u Srbiji traje čitavih 24 časa, na ovogodišnji 1. maj, prestupne 2020. Proći će i to. U ujedinjenoj - svako u svom izolatornom kutku - želji, veri, nadi i snazi koliko nam je od nje ostalo a sad nam, združeno potrebnija no ikad, da istrajemo u putu sveopšte međusobne solidarnosti da bismo mogli što ujedijeniji računajući na sve veći značaj i sadejstvo civilne sfere, da dočekamo lepše, bolje, zdravije, plaćenije i dostojanstvenije, sutra. 

Siniša Stričević 

Objavljeno u Prva vest
* Koncert je održan 2019. godine u Karmelićanskoj crkvi u Somboru
 
Učestvovale su:
 
Jana Jovanović - sopran 
 
Nataša Rašić - mecosopran 
 
Marija Družijanić - orgulje 
 
Predlažemo vam da upotpunite subotnje popodne ovim programom. 
 
Klik na link: https://youtu.be/yrQzUSRKjNA   
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Kultura

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…