Prikazivanje članaka po tagu kompanije

* DANISH BOARD OF DISTRICT HEATING i POSLOVNO UDRUŽENJE "TOPLANE SRBIJE" organizatori su ovoga vikenda u Novom Sadu seminara na temu daljinskog grejanja u Srbiji. Ovom osmom po redu zajedničkom skupu prisustvuje i u radu učestvuje Đurađ Milanović, direktor somborskog Javnog komunalnog preduzeća ENERGANA
 
- Danske kompanije koje se bave poslovima na daljinskom grejanju, predstavile su se članovima sprskog Udruženja. Na redovnoj sednici Poslovnog udruženja toplana razmatrane su novine u novom setu zakona o energetici - istakao je na društvenim mrežama o ključnim prvim utiscima čelni rukovodilac somborske Energane Đurađ Milanović.
 
Najvažniji zadaci dansko - srpskog tima su unapređenje kapaciteta Toplana Srbije, počev od neophodnosti merenja i efikasnog korišćenja toplotne energije, primene obnovljivih izvora energije i primene novih koncepata i tenhologija.
 
Danska je sa centralnim grejanjem inače otpočela još u 19. veku kada je energiju dobijala iz spaljivanja otpada. Danas je skoro dve trećine ove zemlje priključeno na sistem centralnog grejanja i hlađenja, a Danska se ponosi najnaprednijom tehnologijom i znanjem iz ove oblasti.

 

Poslovno udruženje "Toplane Srbije" osnovano je 4. aprila 1997.godine, na Skupštini održanoj u Kraljevu. Osnivački akt potpisali su tada predstavnici 14 toplana.

Udruženje je osnovano radi unapređenja međusobne saradnje, usaglašavanja planova rada toplana, razmene stručnih iskustava, usaglašavanja cene grejanja preko zajedničkih kriterijuma, zajedničkog nastupa prema ministarstvima, komorama, udruženjima i drugim institucijama. 

Javno komunalno preduzeće ENERGANA Sombor član je Upravnog odbora od 2001. godine

do danas.

U daljim rubrikama pratićemo detalje sa ovog seminara kao i sve aktivnosti ovog somborskog

javnog komunalnog preduzeća.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava na objavljivanje su zaštićena i zadržana!)

- U slajd-dodatku ispod teksta pogledajte još nekoliko aktuelnih fotografija sa sovog seminara -

Objavljeno u Prva vest

* Kompanijama koje grubo eksploatišu radnike i krše osnovna međunarodno priznata prava zaposlenih ne bi trebalo da bude dozvoljeno da se takmiče na jedinstvenom tržištu Evropske unije, saopšteno je iz Evropske konfederacije sindikata 

Povodom namere Evropske komisije da donese uredbu o stranim subvencijama, Evropska konfederacija sindikata (EKS) je ocenila da prisilan rad, eksloatacija dece i nepoštovanje osnovnih prava, kao što je pravo na organizovanje radnika, predstavljaju nelojalnu konkurentsku prednost na jedinstvenom tržištu Evropske unije.

- Evropska komisija mora široko da gleda na strane subvencije. Moraju postojati jasna pravila za identifikovanje preduzeća koja subvencionišu države i koja će ih sprečiti da koriste nepravednu prednost, uključujući grubo iskorišćavanje radnika i životne sredine - izjavila je Izabela Šuman, konfederalna sekretarka EKS.

„Pravila EU o nelojalnoj konkurenciji za preduzeća sa prostora EU daleko su od savršenih, ali bar postoje. Ta pravila ne važe unutar EU za državne subvencije kompanijama iz zemalja koje nisu članice EU. EKS nije protiv stranih državnih preduzeća, ali jeste protiv korišćenja subvencija iz zemalja koje nisu članice EU na način koji narušava konkurenciju na unutrašnjem tržištu, uključujući i subvencije zasnovane na bruto eksploataciji. Kompanije koje koriste prisilni ili dečji rad ili ilegalno smanjuju zarade ne bi trebalo da budu u mogućnosti da koriste svoju nemoralnu dobit ulaganjem ili kupovinom kompanija iz EU ili dobijanjem javnih ugovora. Konkurentnost se nikada ne sme graditi na lošim ekološkim i socijalnim standardima“, navodi se u saopštenju EKS - najveće sindikalne asocijacije u Evropi.  

EKS smatra da “strane subvencije ne smeju ugroziti autonomiju evropskih industrija i pristojne poslove“. U saopštenju se navodi da je u 2016. godini 35 odsto ukupne imovine i 16 miliona radnih mesta u EU bilo u kompanijama koje su u vlasništvu ili pod kontrolom investitora koji nisu iz Evropske Unije. Poslednjih godina raste i udeo stranih preduzeća u državnom vlasništvu i investitora iz tzv. poreskih oaza.

Evropska komisija je 5. maja predložila uredbu za rešavanje negativnih efekata stranih subvencija na jedinstvenom tržištu. Cilj predložene uredbe je da popuni regulatornu prazninu jedinstvenog tržišta EU, odnosno da spreči zloupotrebe subvencija koje dodeljuju vlade država koje nisu članice EU i koje uglavnom prolaze nekontrolisano, dok subvencije koje dodeljuju države članice podležu pažljivom nadzoru. Nova uredba treba da onemogući strane subvencije koje remete jednake uslove na jedinstvenom tržištu. Namera EK je da ovom uredbom u okviru ažurirane industrijske strategije EU, koja je takođe usvojena istog dana, “promoviše pošteno i konkurentsko jedinstveno tržište, čime se postavljaju pravni uslovi za napredak evropske industrije”, objašnjeno je na službenom sajtu EK.

Izvršna potpredsednica EK Margaret Vestager izjavila je da je u 2019. godini vrednost stranih direktnih investicija bila veća od 7.000 milijardi evra. 

- Otvorenost jedinstvenog tržišta je naša najveća prednost, ali ta otvorenost zahteva pravičnost. Već više od 60 godina imamo sistem kontrole državne pomoći kako bismo sprečili trke subvencija između naših država članica. I danas usvajamo predlog za borbu protiv distorzivnih subvencija koje dodeljuju zemlje koje nisu članice Evropske Unije. U tim izazovnim vremenima je utoliko važnije osigurati jednake uslove za podršku oporavku ekonomije EU - podvukla je Vestager

Izvršni potpredsednik EK Valdis Dombrovskis rekao je da su nelojalne prednosti subvencija dugo bile pošast međunarodne konkurencije, i da je zato suzbijanje nepoštenih praksi prioritet EK. 

Komesar za unutrašnje tržište EU Tijeri Breton rekao je da je jedinstveno tržište izuzetno konkurentno i atraktivno za strane investitore i kompanije. 

- Ali otvorenost prema svetu podrazumeva da svi koji su aktivni na jedinstvenom tržištu, ulažu u Evropu ili konkurišu za javno finansirane projekte, igraju po našim pravilima. Danas smanjujemo prazninu u našim pravilima kako bismo bili sigurni da se sve kompanije ravnopravno takmiče i da se stranim subvencijama ne mogu podrivati jednaki uslovi i evropska konkurentnost - izjavio je komesar Breton

Evropski parlament i države članice će u roku od 8 nedelja raspravljati o predloženoj uredbi nakon čega će se pristupiti njenom usvajanju.

Beleži: novinar Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Autorski tekstovi: Svetozar Raković

* Približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo bez posla zbog pandemije virusa COVID-19, ali i antipandemijskih mera i ograničenja njihovih država i kompanija. Najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. I u 2021. godini svet suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i velikom nesigurnošću ekonomskog ozdravljenja, upozorava Međunarodna organizacija rada. Pandemija je uzdrmala planetarnu ekonomiju u razmerama kakve nisu zabeležene od Drugog svetskog rata, a ekonomski oporavak do kraja 2020. godine je skroman i neravnomeran, ukazuje Međunarodna organizacija (MOR) u obimnom izveštaju „Covid-19 i svet rada“, objavljenom krajem januara 

Analize MOR o uticajima pandemije na svetsku ekonomiju pokazuju da je u 2020. godini u svetu izgubljeno 114 miliona radnih mesta u odnosu na 2019. Najveći gubici zaposlenja bili su u Americi, a najniži u Centralnoj Aziji i Evropi, gde su sprovođene aktivne mere zadržavanja posla smanjivanjem radnog vremena i finansijskom podrškom preduzećima i radnicima.

Analize MOR-a na osnovu dostupnih podataka iz raznih zemalja pokazuju da su mere finansijske podrške radnicima ublažile udar krize, ali i da je podrška bila neujednačena u različitim sektorima rada. Rezultat je da su generalno najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. U relativnom smislu, gubitak zaposlenja je bio veći kod žena (5,0 odsto) od muškaraca, i veći za mlade radnike (8,7 procenata) nego za starije radnike.

Gubici sveta rada

Najnovije ažurirane procene MOR-a su da je u toku cele 2020. godine usled pandemije u svetskoj ekonomiji izgubljeno 8,8 procenata globalnog radnog vremena u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2019. godine, što je ekvivalentno gubitku 255 miliona poslova sa punim radnim vremenom (tabela 1, u slajdu ispod teksta).

Treba imati na umu da pomenuti pad radnog vremena u 2020. godini predstavlja zbir veličina izgubljenog zaposlenja i smanjenja radnog vremena za one koji su ostali zaposleni.

Gubici radnog vremena su naročito veliki u Severnoj i Južnoj Americi, Južnoj Evropi i Južnoj Aziji.

Najveći gubici radnog vremena u svetskoj ekonomiji u toku 2020. godine ostvareni su u drugom tromesečju - 18,2%, što je ekvivalentno broju od 525 miliona poslova sa punim radnim vremenom od 48 sati nedeljno (tabela 2).

Procenjuje se da je u prošloj godini globalni prihod od rada (bez mera finansijske podrške) opao za 8,3 procenta, što iznosi 3,7 hiljade milijardi američkih dolara, ili 4,4 procenta globalnog bruto proizvoda. Najveći gubitak dohotka od rada ostvaren je u zemljama američkog kontinenta (10,3%), dok je najmanji gubitak zabeležen u regionu Azije i Tihog okeana (6,6%).

Analize MOR ukazuju da se tokom drugog talasa virusne pandemije situacija poboljšavala pa je tako u trećem kvartalu 2020. evidentirano smanjenje gubitka radnog vremena od 7,2% u odnosu na 12,1% u celoj prvoj polovini 2020. godine. Rast radnog vremena, veći od očekivanog, posebno je bio izražen u zemljama sa srednje nižim prihodima. U četvrtom kvartalu gubici su dodatno opali: globalno radno vreme smanjeno je za 4,6 procenta, što je ekvivalentno obimu od 130 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Najnovije ankete o radnoj snazi (do trećeg kvartala 2020) otkrivaju jak kontrast između masovnih gubitaka poslova u teško pogođenim sektorima (usluge smeštaja i ishrane, umetnosti i kulture, maloprodaje i građevinarstva) i rasta zaposlenja u velikom broju sektora visokokvalifikovanih usluga (informacije i komunikacije, finansije i osiguranje).

MOR ocenjuje da će ova divergencija povećavati nejednakost unutar pojedinačnih zemalja, zajedno sa već značajnim razlikama nastalim zbog negativnih uticaja krize na poslovanje u najteže pogođenim sektorima.

Sve pomenute nesrazmere u podrškama država ukazuju na rizik od neravnomernog oporavka, što će povećati nejednakosti u narednim godinama.

Za oporavak po meri čoveka

Svet je ušao u 2021. godinu i dalje suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i prihodima i sa velikom nesigurnošću. MOR ukazuje da odgovorne nacionalne politike traba da kombinuju vakcinaciju i druge mere javnog zdravlja sa podrškom privredi i tržištu rada. Kreatori politike treba da nastoje da podrže snažan i šroko zasnovan oporavak, fokusirajući se na zapošljavanje i odgovarajuće zarade, prava radnika i socijalni dijalog: oporavak usmeren na čoveka.

Da bi se ostvario takav oporavak, kreatori politike moraju uzeti u obzir:
(a) održavanje prilagodljive makroekonomske politike za podršku prihodima i investiranju;
(b) pružanje pomoći zemljama sa niskim i srednjim prihodima u vakcinaciji;
(c) podršku teško pogođenim grupacijama (mladi, žene, slabo plaćeni i nekvalifikovani radnici) u pronalaženju pristojnih mogućnosti za rad kako ne bi dugoročno trpeli najteže socijalne posledice pandemije („efekat ožiljaka“);
(d) uravnoteženje potreba različitih sektora tako što bi se efikasnim merama podržale tranzicije tržišta rada, kao i preduzeća, posebno manja;
(e) sprovođenje strategija oporavka na osnovu socijalnog dijaloga, promovišući prelazak na više inkluzivan, elastičan i održiv svet rada.

Na početku 2021. godine čak 93 odsto radnika u svetu žive i rade u zemljama koje su zadržale razne mere ograničenja na radnom mestu u vezi sa virusom COVID-19. MOR primećuje da više geografski i sektorski ciljanih mera protiv pandemije postepeno prerastaju u zakonske norme. Najteža situacija je u zemljama u kojima je blokirana cela ekonomija, osim osnovnih delatnosti. U tim zemljama danas živi 3 odsto svetskog radništva, što jeste značajno bolje nego na vrhuncu krize, u aprilu 2020, kada je u takvim uslovima živelo čak 41 odsto radnika širom sveta. Procenat zaposlenih koji borave u zemljama sa pojedinim zatvorenim sektorima, u januaru je takođe opao na 11 odsto sa više od 30 procenata u septembru prošle godine. Međutim, i dalje je veoma veliki udeo radnika (77%) koji žive u zemljama u kojima su na snazi mere izolacije nekih područja ili sektora (85% krajem jula 2020).

Trendovi zatvaranja radnih mesta znatno se razlikuju među glavnim svetskim regijama (Afrika, Amerika, Arapska regija, Azija i Pacifik, Evropa i Centralna Azija).

Sa drugim talasom pandemije, u drugoj polovini 2020. godine, u regionu Evrope i Centralne Azije zabeleženo je značajno povećanje ograničenja na radnom mestu. Na početku 2021, svaki peti zaposleni u regionu živi u zemljama sa zatvorenim ekonomijama, osim neophodnih sektora, što je najveći udeo između pet glavnih regiona sveta. Taj trend je naglo povećan od decembra novim ograničenjima u pojedinim zemljama na severu, jugu i zapadu Evrope. Danas čak 40 odsto radnika u toj podregiji boravi u zemljama sa velikim brojem privremeno zatvorenih radnih mesta.

Najveća ograničenja za radna mesta su u Aziji i na Pacifiku (više od 90 procenata radnika). Međutim, u skladu sa globalnim trendom, i u ovom regionu mere su više geografski ciljane (za delove zemlje), dok je veoma mali udeo radnika pogođen potpunim ograničenjima ekonomije.

Svi ostali glavni regioni (Afrika, Amerika, Arapska regija) postepeno su omekšavali antipandemijske mere. Približno polovina zaposlenih u regiji arapskih država trenutno boravi u zemljama sa ograničenjima na radnom mestu, za razliku od perioda april-jun 2020. kada su ograničenja važila za skoro 100 procenata radnika.

U Africi, približno svaki peti radnik živi u zemljama sa ograničenjima na poslu, što je skoro četiri puta manje nego u aprilu prošle godine. Većina mera ograničenja u radu u ovom regionu ciljana je na određene sektore ili geografska područja u okviru pojedinačnih zemalja. Na američkom kontinentu blizu 90 procenata zaposlenih žive u zemljama sa nekim oblikom zatvaranja radnog mesta. Međutim, skoro sva ograničenja usmerena su na određena geografska područja ili ekonomske sektore, što ukazuje na ublažavanje situacije i u tom regionu.

Projekcije za 2021. godinu

Uprkos očekivanjima i najavama da će snažan ekonomski oporavak uslediti već u drugoj polovini 2021. godine, nakon masovne vakcinacije protiv virusa COVID-19, MOR upozorava da je globalna ekonomija i dalje suočena sa visokim nivoom nesigurnosti, te da postoji rizik neujednačenog oporavka svetske ekonomije. Najnovije prognoze ukazuju na trajni deficit u radu u godini koja je počela (tabela 2).

Međunarodni monetarni fond (polazna prognoza) predviđa gubitak radnog vremena od 3,0 odsto u 2021. godini u odnosu na četvrti kvartal 2019. što je ekivalentno sa 90 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Prema pesimističkoj prognozi, gubici u radnom vremenu 2021. godine ostaće na 4,6 odsto, ili 130 miliona poslova (puno radno vreme), u odnosu na četvrti kvartal 2019.

Čak i optimistička prognoza, zasnovana na značajno povoljnijim ekonomskim uslovima, u tekućoj godini predviđa gubitak od 1,3 odsto globalnog radnog vremena (36 miliona poslova sa punim radnim vremenom).

Analize MOR-a pokazuju da su brojni faktori, uključujući i bolju kontrolu virusa, pomogli u promenama politike ograničavanja i zatvaranja radnih mesta. Vlade su prepoznale da su geografski ciljane i sektorski specifične mere prihvatljivije ljudima i da se tako smanjuju negativne ekonomske posledice pandemije.

Ipak, zaključuje se u izveštaju MOR-a, rizici po zdravlje su i dalje visoki, pa je potrebno uspostaviti odgovarajuću ravnotežu između mera javnog zdravlja protiv virusa i mera podrške radnicima i preduzećima pogođenim posledicama pandemije.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Prema istraživanju fondacije Catalyst Balkans Srbija daruje 2019, građani i kompanije u Srbiji donirali su 34,5 miliona evra za opšte dobro u 2019. godini što pokazuje rast dobrotvornih davanja od 26,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je aktuelna borba protiv korona virusa ujedinila građane i kompanije koji su od početka krize do sredine aprila donirali skoro 9 miliona evra

*****

Srbija daruje 201

Ovogodišnji izveštaj beleži najveći iznos donacija otkako se sprovode istraživanja o stanju filantropije u Srbiji, što pokazuje da dobročinstvo više ne podrazumeva samo urgentnu pomoć ugroženima, već i doprinos za prevazilaženje drugih kriznih situacija.

Blagi porast donacija od građana i poslovnog sektora beleži se u 2019. godini. Građani su drugi put zaredom najveći darodavci sa učešćem od 43,3 odsto u ukupno darivanoj sumi, čime je potvrđen pozitivan trend uspostavljen prethodne godine.

Troškovi lečenja su namena za koju se najviše donira. Oko jedne trećine svih dobrotvornih akcija posvećeno je tome. Na drugom mestu je podrška marginalizovanim grupama sa 22,9 odsto aktivnosti. Prvi put posle više godina, zabeležen je porast donacija namenjenih smanjenju siromaštva, koje su sa 10,8 odsto u 2018. skočile na 14,4 odsto u 2019. godini. Obrazovanje je na četvrtom mestu sa 12,9 odsto dobrotvornih akcija.

COVID19

Od početka COVID19 krize, građani i kompanije se zajedničkim snagama bore protiv posledica pandemije korona virusa, donirajući ukupno 8,9 miliona evra. Vrednost ovih donacija prikupljenih u periodu od šest nedelja jednaka je sumi koja je u 2019. godini bila donirana za tri meseca.

Kompanije su doprinele borbi protiv pandemije sa čak 69 odsto ukupne donirane sume, što ih čini najvećim donatorima. Na drugom mestu nalaze se privatne fondacije sa 12,8 odsto, dok su građani u ukupnim donacijama učestvovali sa 4,6 odsto.   

Polovina svih dobrotvornih akcija povodom COVID19 krize usmerena je ka nabavci medicinske opreme, a 29,7 odsto je usmereno na potrošnu robu. Humanitarna pomoć ugroženima čini 8,3 odsto akcija, dok je preostalih 12,1 odsto namenjeno podršci tokom izolacije.

*****

Istraživanje „Srbija daruje“ deo je Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac. Ostali članovi koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, Smart kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Istraživanje je sproveo Catalyst Balkans u partnerstvu sa Trag fondacijom, a uz dodatnu podršku Čarls Stjuart Mot fondacije, Fond braće Rokfeler i Balkanskog fonda za demokratiju.

Izvor: https://www.divac.com/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U zavisnosti od toga koliko brzo će kompanije da uklone nepravilnosti koje su primećene, od toga zavisi kakvi će biti efekti, ali svakako neće biti većih posledica

To je za Tanjug prvog junskog dana izjavio sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Veljko Jovanović, povodom zabrane izvoza mesa na rusko tržište na 60 dana za četiri firme iz Srbije.

Jovanović je rekao da će se, nakon što nepravilnosti budu otklonjenje, te firme naći na listi izvoznika mesa i mesnih preradevina u Rusiju.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Privredna komora Srbije obaveštava start ap kompanije iz Srbije, čiji koncept odgovara zadatim propozicijama, da će krajem 2018. godine i tokom naredne, 2019. godine, biti raspisani novi pozivi za dodelu bespovratnih sredstava u okviru priprema za Svetsku izložbu EXPO 2020 u Dubajiu

U okviru priprema za Svetsku izložbu EXPO 2020 koja će biti održana u Dubaiju, program Expo Live dodeljuje sredstva u vrednosti od 100 miliona dolara za podršku inovativnim projektima koji nude kreativna rešenja u oblasti svakodnevnog života i/ili u oblasti očuvanja životne sredine.

Startap kompanija iz Srbije WooBox je već osvojila nagradu za inovaciju u vrednosti od 100.000 dolara. S obzirom da će krajem ove, ali i tokom naredne godine, biti raspisani novi pozivi za dodelu bespovratnih sredstava, PKS koristi priliku da pozove sve start ap kompanije iz Srbije, čiji koncept odgovara zadatim propozicijama, da se jave i učestvuju u ovom projektu.

Za sve informacije kontaktirati Danijelu Strižak iz Centra za bilateralnu saradnju PKS na 066 875 13 38 ili mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.  

Jovana Vujković

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…