Prikazivanje članaka po tagu klimatske promene

subota, 30 oktobar 2021 08:14

WWF o COP26: Sva obećanja moraju biti ispunjena

Uoči početka COP26 u Glazgovu, WWF poziva građane da se priključe kampanji #WeWontForget i pošalju zvaničnicima poruku da njihova obećanja o rešavanju klimatske krize neće biti zaboravljena

Beograd - Hitno sprovođenje efikasnih politika i mera, i ispunjavanje svih do sada datih obećanja o klimi dva su glavna zahteva koja WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, stavlja pred svetske lidere uoči početka konferencije o klimi COP26.

COP26 je ovogodišnja Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i zakazana je u Glazgovu od 31. oktobra do 12. novembra. Na njoj se okupljaju predstavnici vlada iz čitavog sveta s ciljem da se definišu zajedničke politike i mere kao odgovor na klimatsku krizu, odnosno ispune obećanja s brojnih prethodnih sastanaka na vrhu, sažeta u Pariskom sporazumu iz 2015. godine.

- Pokretanjem efikasnih i ambicioznih akcija i usmeravanjem pregovora UN-a ka jednom cilju - ograničavanju globalnog zagrevanja na prosečnih 1,5°C - možemo da izbegnemo najrazornije uticaje klimatskih promena na ljude i prirodu. Okupljanje u Glazgovu možda je poslednja prilika da usporimo klimatske promene, da svetski lideri postignu dogovor i ispune sva dosadašnja obećanja vezana za klimatske promene - ističe izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz.

WWF je formulisao pet glavnih obećanja čije ispunjenje hitno očekuje od okupljenih na COP26. To su ubrzano smanjenje emisija ugljen dioksida, primenjivanje rešenja zasnovanih na prirodi, hitna pomoć prirodi i ljudima da se prilagode, finansiranje budućnosti i efikasno sprovođenje politika i mera ublažavanja klimatskih promena.

Hitno delovanje vlada u regionu je neophodno. Balkan je poslednjih godina pod jakim uticajem globalnog otopljavanja i veoma je ranjiv na klimatske promene. Zabeležen je porast prosečne temperature od 1,2ºC, a očekuje se dalje zagrevanje od 1,7 do 4°C, u zavisnosti od lokalnih i međunarodnih mera za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte u narednim godinama.

Uoči COP26, države su pozvane da podnesu poboljšane, ambicioznije nacionalno određene doprinose - NOD (eng. Nationally Determined Contributions). WWF-ova kontrolna lista NOD ima za cilj da osvetli njihov napredak, podstakne najbolje prakse, identifikuje teškoće i ukaže na one koji zaostaju. COP26 je važna prilika za vlade, kompanije i druge ključne igrače da pokažu da su već spremni da ispune sva data obećanja u vezi s klimom.

WWF zato poziva javnost u Srbiji da se priključi kampanji #WeWontForget i podseti i naše zvaničnike da ne zaboravljamo njihova obećanja o ciljevima i konkretnim merama ublažavanja i prilagođavanja u suočavanju s klimatskim promenama, kao i da je neophodno da oni budu usklađeni sa novim globalnim ambicijama.

Klimatske promene su najveći problem sa kojim se čovečanstvo suočava i da bismo ga rešili, neophodno je da svi zajedno radimo na tome. Upravo je to razlog zbog kojeg sam se i uključila u WWF-ove klimatske projekte. Međutim, vlade su te koje treba da povedu. Od COP26 očekujem konkretne mere, koje bi se u najskorijem roku primenile u većini država. Potrebni su nam i planovi, ali je mnogo važnija njihova primena, jer vremena više nemamokaže Minja Parabucki, predstavnica omladinskog pokreta WWF Adrije.

Da vremena više nemamo, moramo da podsetimo i donosioce odluka, što svako od nas može da učini već danas tako što će dati svoj glas za klimu. Svaki glas čini razliku:

https://www.wwfadria.org/sr/ukljuci_se/cop26_sva_obecanja_moraju_biti_ispunjena/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Ekologija

Najveće zaštićeno rečno područje u Evropi koje je u sredu, 15. septembra UNESCO proglasio prvim na svetu petodržavnim rezervatom biosfere Mura-Drava-Dunav, međunarodni je primer sinergije zaštite prirode i održivog razvoja

Zagreb/Ljubljana/Beograd, 15. septembra  2021. godine - Dok se svet suočava s klimatskom krizom i degradacijom prirode, današnje proglašenje Petodržavnog rezervata Mura-Drava-Dunav od strane UNESCO-a u Abudži, Nigeriji, istorijski je korak prema novom dobu za prirodu i ljude.

Rezervat biosfere, koji se proteže Austrijom, Slovenijom, Hrvatskom, Mađarskom i Srbijom na gotovo milion hektara i 700 kilometara rečnog toka, proglašenjem je službeno postao najveće zaštićeno rečno područje u Evropi i predstavlja međunarodni primer sinergije zaštite prirode, klimatske otpornosti i održivog razvoja. Zbog jedinstvenih staništa i brojnih retkih vrsta, rezervat biosfere takođe je poznat i kao Evropski Amazon.

- Proglašenje od strane UNESCO-a važan je pokazatelj međunarodne saradnje i zajedničke zelene vizije, značajan korak napred u očuvanju prirodnog i kulturnog blaga regiona i snažan primer ujedinjenja zemalja sa zajedničkim ciljem očuvanja prirode. Ovo je i važan doprinos implementaciji Strategije EU-a za zaštitu biodiverziteta, čiji je cilj da se do 2030. godine obnovi 25.000 kilometara reka i zaštiti 30 odsto kopna Evropske unije. To je samo još jedna potvrda mandata svih pet zemalja da zajednički krenu sa obnovom i zaštitom predela Mure, Drave i Dunava - rekla je Nataša Kalauz, direktorka WWF Adrije, svetske organizacije za zaštitu prirode koja je od samoga početka deo ove inicijative.

Iako ideja o petodržavnom UNESCO rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav datira s kraja prošlog veka, rad institucija na njegovom uspostavljanju je službeno započeo 2011. godine. Područje rezervata biosfere obiluje retkim staništima poput velikih poplavnih šuma, peščanih i šljunčanih sprudova, strmih obala, rukavaca i mrtvaja. Upravo su ona dom najveće populacije orla belorepana u Evropi i gnezdilište mnogih ugroženih vrsta ptica poput bregunica, male čigre i crne rode, staništa dabra i vidre i riba poput kečige.

Ne samo da brojne vrste zavise od Mure, Drave i Dunava, već i gotovo milion ljudi čije su živote oblikovale reke. Netaknute poplavne nizine čuvaju naselja od poplava, reke nam omogućavaju pitku vodu, plodno zemljište, ublažavaju posledice klimatske krize, a isto su tako zone rekreacije i inspiracije i mogu biti pokretač održivog razvoja.

- U vreme klimatske krize i velikog izumiranja vrsta, zaštita prirode postaje pitanje preživljavanja. Proglašenje rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav važan je korak prema zelenoj i održivoj budućnosti u kojoj nema više prostora za negativne prakse poput novih projekata izgradnje hidroelektrana, nepotrebne regulacije reka ili vađenja sedimenta. Europski Amazon stoga vidimo kao dobar primer suživota ljudi i prirode - dodala je Kalauz.

Vrednost zaštite ovog područja prepoznala je i Evropska unija koja je kroz svoje programe podrške sufinansirala projekte u vrednosti većoj od 20 miliona evra, a koji doprinose zaštiti prirode i razvoju ovog područja.

- Uprkos velikom iskoraku koji smo napravili ovim proglašenjem za očuvanje reka Mure, Drave i Dunava za sve buduće generacije, pred nama je puno posla. Neophodna je veća predanost ključnih donosilaca odluka, kao i privrednika sa ciljem podsticanja održivog razvoja Evropskog Amazona, kako on ne bi ostao samo „park na papiru“. Očekujemo nastavak dobre saradnje, rezervat biosfere u kojem se priroda istinski obnavlja, podstiče inovacija i u kojem su lokalne zajednice pokretači promena - zaključio je projektni saradnik u WWF Adriji Nikola Matović.

- U slajd-dodatku, fotografije: 1) Ušće Drave u Dunav, foto Ante Grgić, 2) Važna područja u okviru Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje u Srbiji, foto J. Pap, 3) Mural u Somboru, na zidu Osnovne škole Bratstvo Jedinstvo, oslikan povodom Dana Evropskog Amazona, foto Zdravko Dulović, 4) Zone zaštite, 5) Glavne prekretnice - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

MEĐUNARODNI DAN MLADIH

* Povodom Međunarodnog dana mladih, polaznici projekta „Na mladima klima ostaje”, omladinske inicijative WWF-a, pripremili su poruku javnosti o problemu klimatskih promena i njihovom uticaju da našu budućnost

Beograd, 12. avgust 2021. - U okviru saradnje sa mladima u Srbiji, WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, zajedno sa učesnicima projekta „Na mladima klima ostaje”, pripremila je video poruku o klimatskim promenama i njihovom uticaju na budućnost mladih. Nakon objavljivanja Izveštaja Međuvladinog panela UN o klimatskim promenama (IPCC), koji je još jednom upozorio na važnost hitnog i odlučnog reagovanja, mladi u Srbiji poručuju da moramo „da zajedno zaustavimo apokalipsu” i „hitno da se pokrenemo jer sve zavisi od nas”.

Projekat „Na mladima klima ostaje” omogućava mladima da pokrenu inicijative za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. U okviru projekta, učesnici su imali priliku da steknu znanja iz oblasti razvoja građanskih inicijativa, komunikacija, javnog zagovaranja, angažovanja zajednice i razvoja politika kroz prizmu klimatskih promena u Srbiji. Po završetku treninga, započeli su sopstvene inicijative koje će na jesen predstaviti na Omladinskom klimatskom forumu u organizaciji WWF-a na nacionalnom i regionalnom nivou.

Mladi će kreirati inicijative koje će raditi na podizanju svesti o uticaju klimatskih promena na biološku raznovrsnost, promociju korišćenja obnovljivih izvora energije, obrazovanje i uključivanje vršnjaka u borbi protiv klimatskih promena, društveno odgovorna rešenja za odlaganje otpada i bacanje hrane, kao i promovisanje održivih ekoloških navika sa ciljem smanjenja emisija ugljenika.

- U projektu je do sada učestvovalo 15 mladih lidera i liderki uzrasta od 15-24 godine iz čitave Srbije. Videli smo na delu njihov polet i želju da se uključe, da doprinesu i da se angažuju, ali i njihovu sposobnost da samostalno sprovode aktivnosti uz našu podršku. Njihove generacije će osetiti razorne posledice klimatskih promena. Stoga je sve važnije uključiti, osnažiti i podržati mlade koji žele svojim aktivnostima da se uključe u pitanja zaštite životne sredine, i tako osigurati budućnost naše planete, našeg doma. Ovo je sam početak saradnje i međusobne podrške mladih i WWF-a i radujemo se da vidimo šta će nam još doneti - ističe Mina Mirić, koordinatorka projekta „Na mladima klima ostaje” iz WWF Adrije.

WWF poziva građane i da pogledaju video poruku mladih  i podele je sa svojim bližnjima, kao i da prate dalje vesti o njihovim omladinskim inicijativama. Omladina u Srbiji je svesna problema koji klimatske promene predstavljaju. Na današnji Dan mladih, poslušajmo šta nam govore, na linku:

https://www.youtube.com/watch?v=Yj2Va-tSNzU&t=8s

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Mladi

Beograd, 6. jun 2021. – WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, poziva mlade ljude širom Srbije da se prijave na konkurs „Mladi protiv klimatskih promena” u okviru kog će moći da kroz sopstvene omladinske inicijative rade na suzbijanju posledica i pronalaženju rešenja za klimatske promene

Konkurs je otvoren u okviru projekta „Na mladima klima ostaje”, na kojem će mladi moći da nauče više o razvoju građanskih inicijativa, komunikacijskim aktivnostima, javnom zagovaranju, angažovanju zajednice i razvoju politika kroz prizmu klimatskih promena u Srbiji. Nakon obuke moći će da primene naučeno sprovođenjem sopstvenih inicijativa za podizanje svesti, ublažavanje posledica i prilagođavanje klimatskim promenama, uz podršku i mentorstvo stručnjaka iz WWF-a. Rezultate svojih inicijativa, mladi će moći da predstave široj javnosti na jesen, na prvom Omladinskom klimatskom forumu u organizaciji WWF-a na nacionalnom i regionalnom nivou.

 „Današnja omladina biće suočena sa posledicama neodrživog razvoja, prema tome u pitanju su njihova sadašnjost i budućnost. Zauzvrat, mladi ljudi postaju sve glasniji i aktivniji, traže hitne i odlučne promene i drže odgovornim donosioce odluka, posebno za rešavanje klimatske krize. U WWF-u mlade ljude vidimo kao ključnu pokretačku silu, ne samo zato što su oni ti na kojima klima ostaje, već iz razloga što poseduju veštine i stavove neophodne kako bi se dovelo do potrebnih, značajnih promena. Ovaj projekat uključiće mlade različitih interesovanja i veština ali sa jednim zajedničkim ciljem, da ukažu na klimatske promene i postanu katalizatori pozitivnih akcija na različitim nivoima, od svojih zajednica pa do nacionalnih i regionalnih platformi. Radujemo se da uključimo mlade ljude i pomognemo im da nastave da predlažu najkreativnija i inovativnija rešenja za izazove održivosti”, ističe Mina Mirić, koordinatorka projekta „Na mladima klima ostaje” iz WWF Adrije.

WWF poziva mlade ljude uzrasta od 15-24 godine koji su strastveni po pitanju klimatskih promena i žele da se uključe, proaktivno deluju, podižu svest o ovoj temi i rade na pronalaženju rešenja da se prijave na konkurs „Mladi protiv klimatskih promena” koji je otvoren do 20. juna i da postanu mladi klimatski lideri i liderke u Srbiji i regionu. Mladi mogu da se prijave kao pojedinci ili kao članovi već postojećeg omladinskog udruženja.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Mladi

* Svetska organizacija za prirodu (WWF)* organizuje obuku novinara o istraživačkom novinarstvu kako bi unapredili kvalitet i pouzdanost izveštavanja o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine

Beograd, 20. avgust 2020. - Svetska organizacija za prirodu (WWF), u saradnji sa Centrom za istraživačko novinarstvo (CINS), poziva sve novinarke i novinare, kao i studente novinarstva da se do 31. avgusta prijave na obuku o istraživačkom novinarstvu koja će biti održana krajem septembra 2020. godine putem online nastave. Nakon četvorodnevnih predavanja, obuka se nastavlja kroz saradnju učesnika sa mentorima koji će ih nekoliko meseci voditi u istraživanju odabranih tema. Izbor tema je vezan sa EU poglavljem 27: žaštita životne sredine i klimatske promene i UN ciljevima održivog razvoja. Istraživački tekstovi će biti objavljeni uz podršku WWF i CINS.

Obrazovani, pouzdani i vični zanatu istraživački novinari i novinarke su veoma značajni za podizanje svesti građana kako o tome šta je dužna činiti država i privatni sektor povodom klimatskih promena, tako i o tome kako sami građani svojim ponašanjem i načinom života mogu doprineti očuvanju prirode u našoj zemlji.

Republika Srbija se obavezala na primenu međunarodno usvojenih instrumenata za ublažavanje i prilagođavanje na klimatske promene. Osnova svega je uporan i svestran rad na pouzdanom informisanju i prosvećivanju građana, koji treba da postanu aktivno uključeni i da imaju uticaj na centre finansijske i političke moći. Čitavo društvo očekuje da se odgovorno sprovode usvojene politike i strategije usmerene na zaštitu životne sredine, ublažavanje posledica klimatskih promena i na održivi razvoj.

- Često smo skloni da previdimo jednostavnu istinu da bez zdrave prirode nema zdravog i uspešnog društva. Sva istraživanja ukazuju na to da će, ukoliko se ne preduzmu ozbiljne mere protiv emisije CO2 i ostalih uzroka klimatskih i prirodnih promena, doći do kritičnog rasta siromaštva u Srbiji, što će ugroziti svaku perspektivu ekonomskog i društvenog blagostanja. Većina građana Srbije još uvek nije svesna ozbiljnosti ovog planetarnog problema i zbog toga je važno da, između ostalih, osposobimo i one koji nam prenose informacije - medije - da razumeju problem, da znaju da ga predstave široj javnosti sa fokusom na naukom potkrepljene činjenice. Na taj način oni mogu da podstaknu građane na proaktivan odnos u rešavanju ovog globalnog problemaističe Duška Dimović, koordinatorka projekta u WWF kancelariji u Srbiji.

Obuka o istraživačkom novinarstvu je jedna od više komponenti projekta ’Da nam klima štima’  koji WWF sprovodi u Srbiji, uz podršku Vlade Švedske. Tri glavne komponente projekta - obrazovanje, informisanje javnosti i rad sa privatnim sektorom - koncipirane su tako da povežu različite aktere u društvu, interesne grupe, profesionalna i stručna udruženja, mlade i zainteresovane građane da bi se podigao opšti društveni i pojedinačni nivo razumevanja uzroka i značaja klimatskih promena.

* Svetska organizacija za prirodu (WWF) je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na: www.wwfadria.org/sr

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Ekologija

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…