Prikazivanje članaka po tagu inicijativa

Stručni prilozi za novu strategiju sindikata Nezavisnost (3)

Šta sindikati u Srbiji treba da čine kako bi vratili izgubljeno poverenje radnika? Kako odoleti i suprotstaviti se zakonskom derogiranju radnih prava kao posledici ofanzive (neo)liberalnog kapitalizma? Šta treba menjati u socijalnom dijalogu sa državom i poslodavcima? Da li političke partije mogu biti iskreni partneri sindikata? Može li saradnja sindikata sa civilnim društvom osnažiti borbu za odbranu i unapređenje prava zaposlenih građana?

Ovo su neka od najvažnijih pitanja na koja smo odgovore tražili od desetoro stručnjaka različitog profesionalnog usmerenja, sa sličnim ali i različitim pogledima na ulogu, poziciju i uticaj sindikata u savremenom srpskom društvu. Intervjui su rađeni za potrebe istraživanja UGS Nezavisnost „Ka novoj strategiji sindikata“, koje se realizuje uz podršku švedske organizacije Međunarodni centar Ulof Palme.

Inicijativa A11: Sindikati moraju biti glasniji u borbi za pravednije društvo

Intervju: Danilo Ćurčić i Milica Marinković 

Sindikati treba da dokažu da investicije mogu doći i ako se poštuju domaći propisi, ne zagađuju vazduh, voda i zemlja, a radnici ne tretiraju kao jeftina radna snaga koja treba da bude srećna što uopšte ima posao, kažu u Inicijativi A11 u razgovoru za UGS Nezavisnost

Inicijativa A11 je neprofitna, nestranačka i nevladina organizacija koja se bavi promocijom, unapređenjem i zaštitom ljudskih prava pripadnika ranjivih, marginalizovanih i diskriminisanih grupa, sa posebnim fokusom na njihova socijalna i ekonomska prava.

Na pitanja za potrebe istraživanja “Ka novoj strategiji sindikata” zajedno su odgovarali programski koordinator Inicijative A11 Danilo Ćurčić i viša savetnica u toj nevladinoj organizaciji Milica Marinković.

Koliko ste obavešteni o radu sindikata u Srbiji?

- Može se reći da smo donekle obavešteni, ne iz razloga što to ne želimo da budemo, već zbog toga što je vidljiv i problem u komunikaciji između sindikata, udruženja i drugih aktera koji su zainteresovani i bave se pitanjima radničkih prava i socijalne pravde. Mi se obaveštavamo preko stručnih skupova, mejling lista, publikacija i na druge načine. Osim toga, pratimo i medijsko izveštavanje o socijalnim i ekonomskim pravima, te u tom smislu imamo saznanja i iz medija, ali nam nedostaje suštinski razgovor sindikata sa ostalim akterima.

Koliko verujete sindikatima u Srbiji?

- Imajući u vidu da ima dosta sindikata koji se razlikuju po načinu delovanja i političkog istupanja, poklanjamo poverenje u odnosu na to odakle dolaze informacije. Stoga imamo veći stepen poverenja u određene sindikate koji su se prema našem mišljenju pokazali kao nezavisniji u radu i kojima je cilj poboljšanje položaja radnika. Smatramo da je poverenje u njihov rad veoma značajno, ne samo za nas koji posmatramo sa strane već i za članstvo. U pogledu poverenja u sindikate, verovatno je to jedno od osnovnih pitanja kojima i UGS Nezavisnost i drugi sindikati treba da se pozabave kako bi popravili i stanje u oblastima u kojima deluju. Prečesto čujemo „sindikati ne mogu ništa“, iako je, uz sva ograničenja koja i sindikati i drugi akteri imaju u svom delovanju, sasvim sigurno da povezivanje sa sindikatima zasnovano na zajedničkim vrednostima, može da ima blagotvorne efekte i da dovede do promena koje želimo da vidimo u domenu socijalnih i radničkih prava u zemlji.

Šta bi sindikati trebalo da urade kako bi poboljšali položaj zaposlenih, nezaposlenih lica i penzionera, i tako povratili poverenje građana?

- Ovaj odgovor zahteva nekoliko strategija.

Što se tiče zaposlenih, problem njihovog položaja jeste sa jedne strane u nepoštovanju propisa. Zakoni na snazi pružaju neki nivo zaštite prava, ali ih odlikuje slaba ili loša primena, kao i okolnost da Inspektorat za rad ne uživa poverenje zaposlenih. Stoga, ključ u poboljšanju njihovog položaja jeste veće poštovanje zakona. Obezbeđivanjem primene propisa došlo bi se do bolje zaštite zaposlenih. Sa druge strane, problem leži u načinu na koji se privlače strane direktne investicije i tome kako su radnici često primorani da se o njima govori kao o vosokoobrazovanim i nisko plaćenim, kao u onoj čuvenoj reklami Privredne komore Srbije. Problem je u tom smislu i u tome što je alternativa uvek sve gora i gora i nama se čini da je tu prostor u kom sindikati treba da deluju. Da pokažu da je alternativa moguća i da investicije mogu doći i ako se poštuju ili ne srozavaju domaći propisi, ako se ne zagađuju vazduh, voda i zemlja, i ako se radnici ne tretiraju kao jeftina radna snaga koja treba da bude srećna što uopšte ima posao.

Kada govorimo o penzionerima i nezaposlenima, tu je situacija malo kompleksnija s obzirom na prirodu samih sindikata i njihovog delokruga rada. Ipak, verujemo da bi se glasnijim i aktivnijim radom i reakcijama sindikata u oblastima u kojima se tiču ne samo položaja radnika, već i drugih građana, dakle u svim onim oblastima u kojima je u pitanju borba za osnovne vrednosti socijalne pravde i solidarnosti, poraslo i poverenje ne samo nezaposlenih i penzonera, već i mnogih drugih u sindikalne ideje i sindikate.

Kako vidite odnos države i vlasti prema sindikatima?

- Država je učinila brojne korake kako bi umanjila i omalovažila ulogu sindikata. Trenutno imamo utisak da postoji veliki broj sindikata koji imaju za cilj da se ne suprotstavljaju odlukama države i poslodavaca i da pokušavaju na neki način da održe glavu iznad vode. Na ovaj način je umnogome oslabljena uloga sindikata, kako u očima javnosti tako i kod članstva.

Iako još postoji poštovanje obaveza države prema sindikatima, u smislu pozivanja u radne grupe za izradu relevantnih propisa, i drugim segmentima gde je prisustvo sindikata poželjno, međutim, stiče se utisak da je takav odnos isključivo radi notiranja prisustva i učešća sindikata bez stvarne volje da su oni značajan činilac u pripremama propisa, javnih politika ili u dijalogu o tome u kom pravcu želimo da se društvo razvija.

Suštinski, sindikalna pozicija je kao između čekića i nakovnja. Ova pozicija, iako teška, mogla bi da se preokrene aktivnijim radom sindikata „na terenu“, uključivanjem mladih koji su, kako sada stvari stoje osuđeni zauvek na nesigurne poslove, kao i glasnijom borbom za pravednije društvo.

A kako komentarišete odnos poslodavaca prema sindikatima?

- Poslodavci na sindikate uglavnom gledaju kao na pretnju u poslovanju. Stiče se utisak da su više spremni na sabotažu i opstrukciju sindikalnog delovanja i rada, nego na saradnju. Ove sabotaže se pre svega odnose na razne vrste pritisaka kako ne bi došlo do formiranja sindikata, u smislu osipanja članstva da ne bi došlo do reprezentativnosti kao i u pritiscima na sindikalne predstavnike. Čini nam se da na nekim mestima postoji i tendencija da poslodavci nude određene „benefite“ tokom rada, kako bi se kroz različite forme nagrađivanja umanjio značaj sindikalnog organizovanja. Ti benefiti se odnose na neke sportske ili društvene aktvnosti i uglavnom nisu u sprezi sa radnim pravima, ali nekad budu dobar pokazatelj kako je poslodavac dobar i brine o radnicima, dok istovremeno ne ispunjava svoje osnovne obaveze po Zakonu o radu ili ne plaća dovoljno zaposlene. Naš je utisak da ove prakse, pre svega, postoje u privatnom sektoru, dok je u javnom sektoru i dalje primetno postojanje velikih granskih sindikata koji mogu iz drugačije pozicije da nastupaju.

Molim Vas da ocenite socijalni dijalog u Srbiji, posebno funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta?

- Socijalni dijalog u Srbiji je nerazvijen, i pre je utisak da je to neka vrsta obaveze koju država na neki način ispunjava, nego što je istinski mehanizam za postizanje sporazuma o temama koje se tiču radničkih prava. Tako svake godine znamo unapred koja će biti minimalna cena rada, kako će porasti ovoliko ili onoliko, a da te informacije dolaze od onih koji i nisu učesnici u socijalnom dijalogu. S druge strane, utisak nam je da je u poslednje vreme došlo do povećanja broja propisa o kojima se izjašnjava Socijalno-ekonomski savet, ali da to ponekad i nisu propisi koji su u domenu rada ili imaju uticaj na radna prava. Na kraju, čini nam se da bi tešnja saradnja udruženja, sindikata i drugih aktera koji su zainteresovani za unapređenje radničkih prava i socijalne pravde mogla da se uspostavi upravo u domenu unapređenja rada Socijalno-ekonomskog saveta.

Da li političke stranke uvažavaju sindikate? Ako mislite da uvažavaju, na koje stranke mislite?

- Ne, nemamo utisak da uopšte postoji jasna komunikacija između sindikata i političkih partija, makar ne javno vidljiva. Političke partije sindikate ne gledaju kao partnera, ne spominju ni radnička prava, a ni sindikate u programima, niti na smislen način ukazuju na trenutno stanje u pogledu ostvarivanja radnih prava.

Da li bi sindikati trebalo da budu aktivni na polju politike, recimo da učestvuju u parlamentarnim izborima?

- U ovakvim uslovima, ta ideja verovarno ne bi bila dobro rešenje, jer bi došlo i do mešanja političkih interesa, pa i potencijalne konfuzije oko svega toga šta sindikati rade i kako utiču na bolju zaštitu radničkih prava. Ovo, naravno ne znači da sindikati ne treba da budu aktivni tokom donošenja javnih politka i tokom različitih situacija u kojima je važno ukazati na to da se urušavaju socijalna prava ili da dolazi do daljeg slabljenja pozicije radnika i svih onih koji su obespravljeni. S druge strane, ni političke stranke ne vide sindikate kao značajne političke činioce pa je pitanje šta bi istupanje nekog sindikata u ovaj domen svakodnevne politike, pa i kampanja za parlamentarne izbore donelo u nekim kasnijim razgovorima o saradnji i zajedničkom delovanju u parlamentu.

Koji su najveći radnički problemi? Koliko sindikati mogu da doprinesu rešavanju tih problema?

- Najveći problemi su nizak iznos minimalne zarade, nepoštovanje pravila o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i zlostavljanje na radu. Neki problemi su vidljiviji u određenim delatnostima, kao što je pitanje bezbednosti kod radnika na građevini, primera radi. Sindikati tu mogu značajno doprineti da se situacija promeni. Tu pre svega mislimo na vršenje pritiska na poslodavce i držanje ove teme konstantno aktuelnom.

Osim toga, jedan dodatni problem koji godinama imamo prilike da vidimo je fragmentacija radnog prava i konstantno iznalaženje novih i novih mehanizama da se određeni oblici rada ne nazovu radom, da se sve svede na nekakve moje prve plate, platformske poslove, sezonske poslove i poslove koji nemaju zaštitu u skladu sa Zakonom o radu. To je opasna pojava koja dodatno slabi sindikate i mislimo da je zbog toga potrebno da sindikati što pre iskorače u taj kvazi regulisani prostor, da ponude platformu prekarnim radnicima koji nemaju ni minimum zaštite i da na toj energiji takođe grade dalje svoju poziciju u društvu.

Šta mislite o tezi da „radnici jesu nezadovoljni svojim položajem ali nisu spremni da nešto učine da im bude bolje“?

- Radnici jesu nezadovoljni svojim položajem, ali nisu dovoljno osnaženi da nešto učine da im bude bolje, to je suština svih problema i zaključak svih razgovora o tome zašto se radnici sami ne organizuju i sami ne štite svoja prava.

S druge strane, u društvu je ogromno nepoverenje u institucije koje bi trebalo da štite radnike. Iako je jasno da mehanizmi zaštite neće raditi ukoliko ih niko ne koristi, neće ih niko ni koristiti ako vidi da sudski postupci traju predugo, da nema izgleda na uspeh jer sudovi pogrešno tumače zakon i slično.

Ono što sindikati mogu da urade povodom svega toga jeste da pomognu članstvu u prikupljanju dokaza za kršenje prava, da ti dokazi budu obimniji, da pružaju efikasnu podršku članstvu i da osim pravne podrške, razmotre i pružanje drugih vrsta podrške za vreme trajanja postupaka za zaštitu prava. Sem toga, u onim situacijama kada je postupak pokrenut, bolja saradnja sa medijima ponekad može da pomogne da se stvari pomere sa mrtve tačke i da dobijamo sve više situacija u kojima je napor da se preduzme nešto povodom lošeg položaja rezultirao i promenom tog položaja radnika i radnica na bolje.

Koji su najveći sindikalni problemi?

- Kada se sagleda situacija sa sindikalnim delovanjem u poslednjih nekoliko godina, može se zaključiti da se problemi radnika umnožavaju, a da moć sindikata slabi. Brojni su uzroci takve situacije. Kao jedna od najuočljivijih može se navesti velika moć poslodavaca (posebno inostranog kapitala) i politička zloupotreba sindikata.

Često smo bili svedoci toga da nosioci najviših državnih funkcija otvoreno govore o tome kako su zahtevi za boljom zaštitom radničkih prava nekakvi ludistički pokreti, kako je njima cilj da se rasteraju investitori i da se zemlja vrati u nekakvo mračno doba. Zbog ogromnog uticaja investitora, sindikati ne uspevaju da se postave kao ravnopravan partner i gube pregovaračku poziciju.

Osim toga, fleksibilizacija radnih odnosa bi trebalo da bude praćena u stopu u fleksibilizacijom rada sindikata kako bi oni pružili podršku i zaštitu svim onim radnicima i radnicama koji nemaju ni minimum zaštite. Možda deo problema leži u toj sporijoj reakciji sindikata na ovu fleksibilizaciju.

Šta mislite o štrajku i dometima takve sindikalne borbe?

- Smatramo da štrajk može biti upotrebljen kao jedno od sredstava borbe ali da on u našim okolnostima ne može biti jedino sredstvo te borbe. Ukoliko se koristi kao deo koraka ka postizanju cilja, ukoliko je deo šire koalicije, fronta ili borbe za ispunjenje nekog zahteva, što naravno podrazumeva i podršku drugih aktera, onda se čini da bi mogao biti mnogo efikasniji nego što se u skorije vreme pokazalo. Naravno, ovo je sve uopšteno i ovim odgovorom ne tvrdimo da nema uspešnih štrajkova, već da mnogo malih štrajkova, makar i bili uspešni, na širem planu ne uspevaju da promene sliku stvari. Problemi sa kojima se suočavamo su dubinske prirode, a sindikati nemaju snagu niti podršku da mogu trenutno njima da se bave.

Kako vidite međusindikalnu saradnju u Srbiji?

- Kao okupljanje po sektorskim pitanjima, organizovanje zajedničkih akcija kada su u pitanju opasnosti od većeg kršenja prava, ali i organizovanje štrajkova i/ili protesta koji bi imali upravo malopre pomenuti dubinski karakter. Svakako da udruženo delovanje dovodi do veće pregovaračke moći, te se čini da jedan od odgovora na pitanje zašto je ovakvo stanje u oblasti sindikalnog rada i zašto je osnovna percepcija ljudi da sindikati nemaju nikakvu moć leži u nedovoljnoj međusindikalnoj saradnji u Srbiji.

Koliko je važna saradnja sindikata sa civilnim društvom?

- Veoma je značajna, jer se mogu razmeniti iskustva i pogledi na situaciju i u zajedničkoj saradnji lakše je uticati ne promene stvari koje nas zajedno muče. Takođe, civilno drustvo ima kontakte i metode rada koje nemaju sindikati i obrnuto, a sve to zajedno u sinergiji može da utiče na popravljanje situacije u kojoj se nalazimo. Zaista mislimo da je dublje povezivanje i bolja saradnja sindikata i organizacija civilnog društva deo odgovora na nagomilane probleme o kojima pričamo i da je u tom polju naša zajednička odgovornost da uspostavimo saradnju kako bismo na bolje menjali stvari u domenu radničkih i socijalnih prava.

Razgovarao, novinar: Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Sindikat

* Poslovni ljudi iz čitavog sveta, strani i domaći državljani koji u našu zemlju dolaze zbog posla, na inicijativu Privredne komore Srbije, od 21. januara granicu Republike Srbije mogu da pređu po pojednostavljenoj proceduri, drugačijoj od pravila koja važe za ostale putnike

Kako je postavljeno na sajtu republičke privredne Komore 22. januara 2021 - na inicijativu Privredne komore Srbije, Vlada Srbije je stranim i domaćim državljanima koji iz poslovnih razloga dolaze u Republiku Srbiju, omogućila da pređu granicu uz prethodnu najavu Komori, a da naknadno, u roku od 24 časa po ulasku u zemlju, pribave i dostave negativan brzi antigenski test na prisustvo virusa SARS-Cov-2, izdat od strane referentne laboratorije Republike Srbije.

- Srbija je, i u ovim okolnostima, kada većina zemalja propisuje dodatna ograničenja, našla način, da uz uvažanje epidemioloških mera, poslovnim ljudima iz čitavog sveta, kompanijama ovde već prisutnim i onima koji dolaze zbog budućih poslova, pojednostavljenjem procedura za ulazak u zemlju, olakša poslovanje, uz podršku Privredne komore u obavljanju potrebnih formalnosti - izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. 

Čadež je podsetio da poslovna putovanja i kontakti privrednika nisu stvar izbora, već potreba biznisa i izrazio nadu da će primer Srbije da prate i druge države, kako bi kompanije svuda u svetu, i u uslovima globalne zdravstvene krize, završavale poslove uz što manje troškova i gubitka vremena i iz pandemije izišle sa što manje posledica.

Po novim pravilima vlasnici, menadžeri i zaposleni u njihovim kompanijama koji nameravaju da iz poslovnih razloga dođu u Srbiju, a prilikom ulaska ne poseduju negativan RT-PCR test na virus SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, ne stariji od 48 časova, najaviće prethodno svoj dolazak Privrednoj komori Srbije koja će o tome blagovremeno obavestiti graničnu policiju, kako bi im bio omogućen prelazak granice. Po ulasku u zemlju radiće brzi antigenski test u srpskoj referentnoj laboratoriji, dostaviće ga potom Komori i ukoliko je negativan, nastaviće planirane aktivnosti.

Za najavu dolaska i sve potrebne informacije i podršku potrebno je da se obrate Privrednoj komori Srbije 48 časova pre planiranog ulaska u Srbiju posredstvom emaila:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Zahtev koji se upućuje Privrednoj komori Srbije treba da obuhvati sledeće podatke: ime i prezime osobe koja iz poslovnih razloga najavljuje ulazak u Srbiju, broj pasoša i naziv države koja je pasoš izdala, kratak opis poslovnih razloga ulaska u Srbiju, datum i mesto  ulaska u Srbiju, broj leta i naziv avio kompanije, odnosno registarsku oznaku putničkog motornog vozila, datum ulaska u Srbiju i datum planiranog izlaska iz Srbije, adresu na kojoj će lice boraviti dok je u Srbiji i kontakt telefon i mejl adresu lica za vreme boravka u Srbiji.

Nove procedure neće biti primenjivane na one koji dolaze iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore i Severne Makedonije, a kojima je prethodnom odlukom omogućen ulazak u Srbiju bez PCR testa.

U Srbiji mogu ući i svi oni koji imaju negativan RT-PCR test na virus SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, ne stariji od 48 časova. 

Uputstvo o načinu primene ograničenja ulaska u Republiku Srbiju licima koja dolaze iz država zahvaćenih epidemijom zarazne bolesti COVID-19.docx

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Nakon upućene inicijative Komorama od strane Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ (od 09. septembra) da se 2020. godina proglasi nultom godinom za obezbeđivanje potrebnih bodova članova komora zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika za obezbeđivanje i obnavljanje licence za rad, dobili smo prvi odgovor od Komore biohemičara Srbije

Ovaj odgovor objavljujemo u izvornom obliku kako bi se zainteresovani zaposleni informisali - poručuju u Granskom sindikatu zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost".

Kompletan odgoor možete da pročitate u obliku foto-slajda odmah ispod teksta.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Međunarodni dan mladih ustanovljen je 2000. godine sa ciljem da ukaže na probleme, kulturna i pravna pitanja omladine, učenika i studenata. Ove godine zbog pandemije izazvane COVID - 19 virusom, većina gradova nema nikakve, inače uobičajene manifestacije povodim Dana mladih

Globalne izazove poput pandemije KOVID-19 i klimatskih promena, možemo razumeti i kao alarm koji nam ukazuje na potrebu za prilagođavanjem i transformacijom postojećih sistema, na način da prilikom kreiranja nacionalnih i globalnih politika niko ne bude izostavljen. Pomenute okolnosti utiču na razvoj novih pristupa u korišćenju i razvoju tehničko-tehnoloških dostignuća za dobrobit čovečanstva i planete, a mladi su tu možda i ključni nosioci inicijativa i podrške društveno odgovornog delovanja, održivog razvoja i bolje budućnosti za sve.

Duboko uveren u to da je angažovanje mladih za globalno delovanje neophodno na putu razvoja i napretka globalne zajednice, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman kontinuirano nastoji da svoj doprinos i podsticaj aktivizmu mladih ostvari kroz saradnju s omladinskim organizacijama i aktivnostima koje realizuje zajednički sa njima ili za njih. Škola ljudskih prava Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana ove godine će po treći put biti organizovana za studente i studentkinje univerziteta i fakulteta u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, a mladi su obuhvaćeni i drugim aktivnostima ove institucije kao što su seminari i stručni skupovi o ljudskim pravima, Festival prava deteta, zajednički istraživački projekti i drugo.

Da bi angažovanje mladih imalo produktivnu snagu i bilo smisleno, neophodno je da su im obezbeđeni uslovi i podrška od strane donosioca odluka i kreatora politika za to. Kada ove pretpostavke izostaju angažovanje mladih može biti ispoljeno i kroz otpor i protest zbog neuvažavanja prava da se glas mladih čuje, uvaži, a njihovoj dobrobiti prida odgovarajuća pažnja i značaj.

„Saradnja sa mladima - ulaganje za budućnost" - Angažovanje mladih za globalno delovanje tema je obeležavanja ovogodišnjeg Međunarodnog dana mladih kojom želi da se ukaže na načine na koje angažovanje mladih na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou obogaćuje nacionalne i multilateralne institucije i procese, ali i da se ukaže na potrebu za poboljšavanjem položaja i uključivanja mladih u kreiranje javnih politika.

Beleži novinarka: Maja Radu

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Mladi
Gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović posetiće somborsku Osnovnu školu"Ivo Lola Ribar" u Somboru.
 
Povod poseti gradonačelnice ovoj gradskoj osnovnoij školi jeste realizacija programa "Drvo generacije" koji organizuje Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor.
 
Sadnja drveta biće upriličena na ovoj lokaciji u ponedeljak, 4. novembra u 13 časova. 
 
Grad Sombor inače, u saradnji sa Kulturnim centrom „Laza Kostić“ Sombor i Javnim komunalnim preduzećem „Zelenilo“ Sombor poklanja đacima prvacima drvo generacije u okviru istoimene manifestacije koja je pokrenuta na inicijativu Kulturnog centra „Laza Kostić“.

Sve osnovne škole na teritoriji Grada Sombora i naseljenih mesta koja pripadaju Gradu, dobiće na poklon po jedno drvo (Celtis – zaštitni znak Grada Sombora) i tablu sa natpisom „DRVO GENERACIJE 2019/2020“.

Sadnje novih stabala, koje će biti realizovane od 1. do 8. novembra, obeležiće i prikazivanje likovnih radova đaka prvaka, na temu „Moje drvo“. Najbolji radovi biće izloženi u Maloj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, od 3. do 16. decembra 2019. godine.

Program je pokrenut sa osnovnim ciljem da se đaci prvaci edukuju o zaštiti životne sredine. Oni će čuvati svoje drvo i tokom predstojećih godina školovanja, dok Kulturni centar ima nameru da organizuje ovaj program i ubuduće.

Novinar-izveštač: David Firanj
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Prva vest
utorak, 26 septembar 2017 22:43

Grupa potpisnika inicijative: Za slobodu medija

* Do sada se više od 80 medija i nevladinih organizacija, kao i više od stotinu pojedinaca priključilo grupi protiv medijskog mraka, kako bi zajedničkim aktivnostima krenuli u borbu za slobodu medija u Srbiji

“Pozivamo sve medije i organizacije da u četvrtak, 28. septembra, zajedničkom akcijom ukažu na postojanje medijskog mraka u Srbiji. Svi mediji, portali, veb stranice organizacija, društvene mreže građana i građanki koji se pridružuju ciljevima ove inicijativne grupe će u podne zamračiti ekrane ili tokom tog dana obeležiti svoja štampana izdanja crnim znakom koji simbolizira medijski mrak sa kojim se već godinama suočavamo u Srbiji” - navodi se u zajednickom saopštenju.

Takođe, grupa je u utorak, 26. septembra, distribuirala uputstva za ovu koordiniranu akciju kroz svoje kanale, a svako ko želi da se priključi može da pošalje mail na  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Sve informacije o aktivnostima pronađite na sledecem liku

Potpisnici inicijative: 
Asocijacija medija
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija – ANEM
Asocijacija online medija
Autonomni ženski centar
Balkanska istraživačka novinarska mreža – BIRN
Beogradski centar za ljudska prava
Biro za društvena istraživanja
Čačanske novine
Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije – CINS
Centar za kriznu politiku i reagovanje
Centar za marginu
Centar za praktičnu politiku
Centar za razvoj demokratskog društva Europolis
Cenzolovka
CRTA
Dnevni list Danas
EdenRockProduction
Edukaciono humanitarna organizacija EHO
European Centre for Press and Media Freedom
Fondacija Slavko Ćuruvija
Forum studenata novinarstva Evrope
Građanska akcija Pančevo
Građanska inicijativa Vršac protiv diktature
Građanske inicijative
Helsinški odbor za ljudska prava
Internet novine Kolubarske.rs
Internet portal Far
IRT Mladenovac
Istinomer
Izdavačka kuća Clio
Južne vesti
Koalicija za život
Komitet prava za ljudska prava – YUCOM
Kontrapress
KRIK – Mreža za istraživanje kriminala i korupcije
Kuća ljudskih prava
Le Courrier des Balkans
Lokal Pres – Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija
Lokalni front Kraljevo
Lozničke novosti
Media i reform centar Niš
Medija centar Beograd
Medijski istraživački centar
Moj Kovin
Nedeljnik Kikindske
Nedeljnik Novi magazin
Nedeljnik Vreme
Nezavisno društvo novinara Vojvodine – NDNV
Nezavisno udruženje novinara Srbije – NUNS
NIU "Ruske slovo"
Nova ekonomija
Odbor za ljudska prava
Peščanik
Podrinske
Portal Dijalog.net
Portal expres.rs
Portal Foruminfo
Portal info027.rs
Portal KruševacPress
Portal Mašina
Portal OzonPress
Portal Prokuplje Moj Kraj
Portal SOInfo.org
Poslovno udruženje Emiteri Srbije
Produkcija Arhitel
Produkcijska grupa Mreža
Regionalni web portal istočnevesti.com
Sajt Pančevo Si Ti
T1 televizija
Televizija Forum
Televizija Istok
Transparentnost Srbija
Udruženje Dijalog
Udruženje Forum žena Prijepolje
UG Za zdravu opštinu Stara Pazova
UGS Nezavisnost
Za media
Zemunske novine

Izvor: UGS Nezavisnost / S. S.

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…