Prikazivanje članaka po tagu hrvatska

* Posle pilot-emisije (u decembru 2020), ostvaren je stalni serijal medijskog zbližavanja dva višedecenijska grada pobratima: Osijeka (Republika Hrvatska) i Sombora (Republika Srbija). Stalni termin: poslednja subota u mesecu, od 11:00 časova (repriza u istom terminu prve subote narednog meseca) - mogućnost odloženog slušanja na youtoube kanalu Novog Radio Sombora;

https://www.youtube.com/channel/UCd3_n9QO8n3qwjLxjHjV0FQ - zapratite ako do sada niste,

isto tako i na portalu Osijek danas: https://osijek-danas.com/

Za Novi Radio Sombor, Srbija, na linku: http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html, emisije priprema i realizira Udruga Pannonians Put (https://pannonians-put.hr/) gde su takođe postavljene sve emisije. Urednik emisija OSSO iz Osijeka za Sombor (Hrvatska za Srbiju): Siniša Maurus.

Za Radio Mačkamama, Osijek, Hrvatska, na linku: http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-hrvatska/143-radio-mackamama-osijek.html, emisije priprema i realizuje Udruženje Podium, izdavač našeg dvostrukog elektronskog medija Novog Radio Sombora. Urednica emisija OSSO iz Sombora za Osijek (Srbija za Hrvatsku): Nataša Turkić.

Sve emisije biće postavljene na portalu Novog Radio Sombora na ovoj stranici, smatrajući da je i to jedan od dobrih zbirnih predloga da je sve - na jednom mestu i na ovaj način. Trajno. Izvolite, drage i dragi naši, širimo naša SUSEDOVANJA.

----------------------
 
OSSO - RADIO MOST/RADIJSKI MOST OSIJEK-SOMBOR. SVE EMISIJE:

EMISIJA OSSO broj 1 (januar-siječanj 2021) = Sombor za Osijek - Srbija za Hrvatsku

https://www.youtube.com/watch?v=xlfrfQZodfk&t=2s

EMISIJA OSSO broj 1 (siječanj-januar 2021) = Osijek za Sombor - Hrvatska za Srbiju

https://www.youtube.com/watch?v=gaHar59-rkM&t=2s

EMISIJA OSSO broj 2 (februar-veljača 2021) = Sombor za Osijek - Srbija za Hrvatsku

https://www.youtube.com/watch?v=t6SJR3arxEE&t=2s

EMISIJA OSSO broj 2 (veljača-februar 2021) = Osijek za Sombor - Hrvatska za Srbiju

https://www.youtube.com/watch?v=Tb9Qi2HPRUc&t=2s

EMISIJA OSSO broj 3 (mart-ožujak 2021) = Sombor za Osijek - Srbija za Hrvatsku

https://www.youtube.com/watch?v=utBcNgxJy70&t=2s

EMISIJA OSSO broj 3 (ožujak-mart 2021) = Osijek za Sombor - Hrvatska za Srbiju

https://www.youtube.com/watch?v=Jh8b76Dyrvk&t=2s

EMISIJA OSSO broj 4 (april-travanj 2021) = Sombor za Osijek - Srbija za Hrvatsku

https://www.youtube.com/watch?v=sWALNMhcp84&t=2s

EMISIJA OSSO broj 4 (travanj-april 2021) = Osijek za Sombor - Hrvatska za Srbiju

https://www.youtube.com/watch?v=uxS21DGiKv4&t=2s

EMISIJA OSSO broj 5 (maj-svibanj 2021) = Sombor za Osijek - Srbija za Hrvatsku

https://www.youtube.com/watch?v=Pw5X6dXHGco&t=3s

EMISIJA OSSO broj 5 (svibanj-maj 2021) = Osijek za Sombor - Hrvatska za Srbiju

https://www.youtube.com/watch?v=jqhre0r_g8Y&t=3s

-------------------

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Selektor reprezentacije Srbije, Ljubomir Obradović ovako je video poraz od Mađarske 26:38 u drugom kolu grupe C na EP 2020 u danskom Koldingu:

- Totalno je bilo drugačije sve u odnosu na utakmicu sa Holandijom. Pričali smo o tome da je vrlo teško oporaviti se od sinoćne utakmice, da igramo odmah danas. Dok smo završili sa konferencijom, kasnije večerom, bilo je malo vremena za odmor. Nije bilo svežine i koncentracije. Realan rezultat je poraz. Rezultat je previsok. Izdržaćemo, bitno je da je bila Mađarska. Moramo da se osvežimo, imamo dva dana, igramo u utorak u 18 časova. Da vratimo svežinu, želju, volju i da pobedom nad Hrvatskom uđemo možda i sa maksimalnim brojem bodova. Rezultat je previsok, ali znate da smo priključili dve devojke iz karantina, pružili smo šansu Trifunović u napadu da odmorimo Stoiljković, bila je Radojević na levom krilu da odmorimo Radosavljević, pustili smo Lavko koja je bila 11 dana u izolaciji. Ima dosta nekih stvari o kojima sam vodio računa, naravno i o rezultatu, da me neko ne shvati pogrešno. Ali, kada sam video rezultat, pokušao sam da razigram i ostale igračice, trebaće nam u nastavku takmičenja - rekao je Obradović i dopunio:

- Imaćemo i trening, pogledati dve utakmice Hrvatske, videti da li će nastaviti sa 3-2-1, kao što su odlično odigrale protiv Mađarica. Prijaće nam da uđemo u ritam utakmica, dan odmora, utakmica. Iskompletirali smo se, idemo dalje.

Jovana Stoiljković:

- Nismo imale dovoljno vremena da se odmorimo i pripremimo za ovaj meč. Umor je učinio svoje. Zato sad možemo mirno da se spremimo za naredni susret protiv Hrvatske.

Jelena Trifunović:

- Ne znam šta bih rekla. Loša utakmica za nas, i u odbrani, i u napadu. Postigli smo 26 golova, ni premalo, ni previše, ali danas nije bilo dovoljno. Jednostavno, ništa nije išlo. Nedovoljno koncentracije, nedovoljno snage. Glupo je pričati o umoru i vaditi se na izolaciju. Sutra imamo dan odmora, da malo treniramo i damo sve od sebe u meču sa Hrvatskom.

***

Reprezentacija Srbije poražena je od selekcije Mađarske 26:38 (11:20) u drugom kolu grupe C na Evropskom prvenstvu u Danskoj. Izabranice selektora Ljubomira Obradovića i dalje imaju sve u svojim rukama kada je u pitanju plasman u glavnu fazu takmičenja.

Odlučujuća utakmica za devojke Srbije biće duel sa Hrvatskom u utorak (8. decembar) od 18 časova u Koldingu. Pobeda bi uz povoljan rasplet situacije u grupi mogla da donese i sva četiri boda na početku glavne faze takmičenja.

SRBIJA-MAĐARSKA 26:38 (11:20)

SRBIJA: Tomašević 3 odb, Risović 5 odb, Pop-Lazić 4, Radosavljević 5, Trifunović 4, Nikolić 3, Lavko 4, Liščević 1, Krpež-Šlezak 1, Stoiljković, Radojević, Janjušević, Milojević 1, Agbaba 2, Jovović 1.

MAĐARSKA: Sikora 2 odb, Biro 20 odb, Sološi 10, Kovačič 4, Šacl 5, Klujber 3, Tomori, Sekereš, Lukaš 6, Lakatoš 1, Faluvegi 2, Helembai, Hafra 4, Tovizi, Marton, Kazor 2.

Semafor: 1:0, 2:5, 5:5, 5:8, 6:10, 8:13, 9:16, 10:19, 15:28, 17:31, 18:33, 22:35, 25:37.

Izvor: Rukometni savez Srbije

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Group C

 
1  Croatia
200
51:47
4
4
 
2  Hungary
101
60:50
10
2
 
3  Serbia
101
55:63
-8
2
 
4  Netherlands
002
50:56
-6
0
 
04.12.20 (18:15)
Hungary vs Croatia
22 24
 
05.12.20 (20:30)
Netherlands vs Serbia
25 29
 
06.12.20 (16:00)
Serbia vs Hungary
26 38
 
 
06.12.20 (18:15)
Croatia vs Netherlands
27 25
 
08.12.20 (18:15)
Serbia vs Croatia
 
 
08.12.20 (20:30)
Netherlands vs Hungary
Objavljeno u Sport

Autorski tekstovi: Jelka Jovanović 

* Sa novom minimalnim cenom rada za 2021. godinu od oko 32 hiljade dinara, Srbija nije promenila svoje osrednje žalosno mesto u regionu, a posebno brine činjenica da je sve manja razlika između najniže i prosečne zarade. Ne zbog naglog rasta životnog standarda onih na dnu, već činjenica da je njih mnogo, pošto svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, još toliko njih samo desetak procenata više, a čak 60 odsto je ispod prosečne zarade. Nije utešno što je slična statistika u Makedoniji, BiH, Crnoj Gori, Albaniji i na Kosovu, mada nisu svi pokazatelji isti. Izdvajaju se Hrvatska i Slovenija gde minimalac tretiraju kao obavezu koju poslodavci primenjuju retko i kratkoročno, na samo nekoliko procenata zaposlenih, ali koji obezbeđuje prostojan život

Sledeći uputstva nimalo nadležnog u meritumu stvari predsednika Srbije i vladajuće stranke Aleksandra Vučića, Vlada Srbije - kojoj su mandat i ovlašćenja istekla poodavno - mimo volje socijalnih partnera, odlučila je da minimalna cena rada naredne godine bude od 29.428,80 do 33.843,12 dinara, zavisno koliko mesec ima radnih sati, odnosno 6,6 odsto više nego ove. Po satu.

Reprezentativni sindikati i poslodavci nisu uspeli tokom višenedeljnjih razgovora-pregovora da se usaglase, pa pred formalno nadležan Socijalno-ekomonski savet (čiji su članovi) nisu izašli sa kvalifikovanim predlogom. Sindikati su, podsetimo, hteli dvocifreno uvećanje do vrednosti tzv. minimalne (redukovane do praga siromaštva) potrošačke korpe, oko 37.5000 dinara, a poslodavci da se stavi moratorijum na tu obavezu i zadrži postojećih tridesetak hiljada dinara.

PRESEČENO: Premda, u konstelaciji akutne ekonomske krize izavane koronavirusom, ali i realnih ekonomskih parametara ni 30, ni 32, a ni 37 hiljada dinara ne garantuju ono što se zove iole dostojanstvenim životom, s jedne strane, a s druge bitno ugrožavaju opstanak mnogih malih firmi.

Privremeno kao trajno

Vlada je, malo po babu, malo po stričevima, iako bez mandata, “presekla” da ne bude ni nula (do četiri odsto) ni 12 odsto (do 15 procenata), već oko 6,6. Uz navodno popuštanje poslodavcima povećanjem za oko dve hiljade dinara neoporezovanog dela zarade, čime se donekle amortizuje trošak istog tolikog povećanja minimalca. Pri čemu je, zapravo, tzv. država najviše sebi učinila uslugu i snizila izdatke za poreze pošto je sama najveći poslodovac formalno oko 350.000 zaposlenih koji su na najnižoj ceni rada. Treba li naglasiti godinama, iako bi ta mera zakonski trebalo da bude privremena i povremena, dok se ne prevaziđe akutna kriza u poslovanju.

Izgledi da se taj fundus bedno plaćene radne snage promeni su dvojaki; sa istekom obaveze poslodavaca koji su prihvatili državnu pomoć u minimalcima tokom trajanja koronavirusa (tri meseca neto po radniku, plus dva po 18.000 neto) da ne otpuštaju zaposlene - može ih biti nešto manje. Pritom, ako reše da zadrže zaposlene mnogi poslodavci će biti prinuđeni da se uključe u mini-plate, čime se broj onih koji će raditi za garantovani iznos značajno povećati. Procene idu i do pola miliona, što je četvrtina ukupno zvanično zaposlenih.

Taknuto-maknuto, šahovski rečeno, a ko preživi pričaće.

Izvesno je da će i naredne jeseni, kao i prethodnih godina, reprezentativni sindikati tražiti izjednačavanje najniže cene rada i najjeftinije potrošačke korpe, a poslodavci predah ili minimalne korekcije uz povećanje neoporezovanog dela zarada (svih, ne samo minimalne). A, u nastojanju da 2025. prosečna zarada bude 900 evra, vlast će sve više primicati minimalnu i prosečnu zaradu. Pri čemu se niko neće truditi da objasni da u prosečnoj plati učestvuju i izvršitelji i notari sa desetinama hiljada evra mesečno, za razliku od nekih ranijih godina kad ih nije bilo, a odnos minimalne zarade i prosečne plate nije bio kao sada jedva jedan prema dva, već 1:3, kao 2008.

POČECI: Valja biti realan i reći da minimalna cena rada poslednjih godina “skače” redovno, ponekad kao lane ubedljivo (dvocifreno), pa vlastima omogućava samohvalu da je za manje od decenije udvostručena, no cena toga je sve izraženija uravnilovka. Taj već zaboravljeni termin iz socijalističkog doba opisuje težnju da se plate za sve poslove i sve zaposlene, bez obzira na kvalifikaciju, znanje i zalaganje, “uravnoteže”, bezmalo izjednače, da se upkos proklamovanom neokapitalizmu paradigma vlasti da su svi “jednaki” izdigne na nivo principa. Pa makar bili jednaki u siromaštvu, ako ne u raspodeli opšteg dobra, o čemu najbolje svedoči činjenica da više od 60 odsto zaposlenih prima tzv. referentu zaradu koja je tek nešto veća od minimalca.

Nonsens je da se ta takozvana socijalistička paradigma prilično razlikuje od stvarne, pošto je pred kraj počivše četvrte Jugoslavije (SFRJ), u kojoj je obnovljeno kolektivno pregovaranje i ugovaranje, krajem devete decenije XX veka u okviru firme bio predviđen raspon zarada jedan prema sedam. Pri čemu “kec” nije bio nužno na nivou zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom zajamčene/zagarantovane zarade, već u skladu sa ekonomskim moćima firme, pa i čitavnih grana, što se regulisalo posebnim kolektivnim ugovorima.

Pregovaračko nasleđe

Na nesreću, a i sramotu, danas čak ni analitičari radnih i socijalnih odnosa i prava ne znaju da Srbija - a i ostale države u regionu nastale na temeljima zajednički srušene SFRJ - tripartitno pregovaranje i formalni socijalni dijalog baštini upravo iz tog vremena kada su partneri bili (državni) sindikati i privrednici udruženi u privrednu komoru, a kao treći element država, poslodavac dobrom delu zaposlenih. I, naravno, kapo di kapo, što se bar ovde održalo i 2020, uprkos formalnoj promeni svojinskih i radnih odnosa i samog sistema.

Istorija kaže da su prva kolektivna ugovaranja uslova rada, uključujući nadnicu, priznata u Engleskoj 1891. godine, Nemačkoj 1918. i Francuskoj 1919. Tri godine posle Francuske i tri godine pre Italije, Kraljevina Jugoslavija, a time i Srbija, uvode taj institut, koji definitivno postaje opštevažeći princip 1935, kada je u SAD donet Vagnerov zakon. U prvim kolektivnim ugovorima sindikati i poslodavci bili su bukvalno na dve strane barikade, pri čemu barikade nisu bile samo figurativne; u ime svetosti privatne svojine i kapitala, poslodavci nisu dopuštali mešanje u “svoje” poslove, dok su sindikati zahtevali da se valorizuje učešće rada u konačnoj ceni proizvodnje. Sa barikadama ili pored njih.

POREĐENJA: Ovako formulisane osnovne pregovaračke pozicije održane su i danas, u zemljama bivšeg spocijalizma, realnog i posebno onog našeg samoupravnog, umnogome su čak istovetne, sem što su nekim čudom centralizma sile pregovarača prilično oslabile. Poslodavci, podsetimo, na nacionalnom nivou u Srbiji imaju samo jedno reprezentativno udruženje Uniju poslodavaca Srbije, a sindikati dve centrale sa pravom pregovaranja Ujedinjene granske sindikate Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije.

Jedini posle 2000. godine doneti Opšti kolektivni ugovor odavno je u penziji, a novog nema na vidiku, iako ni pređašnji nije mnogo značio, čak ni sa tzv. proširenim dejstvom, odnosno obavezom svih poslodavaca da ga primenjuju iako nisu u članstvu formalnih pregovarača - Unije i oba sindikata.

Praksa nastala na temelju SFRJ sa manje ili nešto više izmena ostala je na snazi u svim novonastalim državama, što nije ni čudno pošto je tada započet proces bio u skladu sa evropskim zakonodavstvom i praksom MOR-a i međunarodnih sindikalnih centrala. No, razlike u privrednoj snazi koje su se i tokom života SFRJ osećale uvećane su, pa je i praksa minimalne cene rada, kao i ukupna platna politika različita.

Srbija je, valja odmah reći, upkos svim pričama o nikad boljem standardu i neviđenom rastu najvećem ne samo u regionu već i diljem evropskih, pa i svetskih meridijana, u jadnoj regionalnoj sredini, bar kada je visina minimalne cene rada u pitanju.

Po učestalosti njene isplate je pri vrhu, pošto svaki šesti zaposleni prima minimalac. I to godinama.

Slovenački maksi minimalac

U svemu prednjači, naravno, Slovenija u kojoj je na snazi minimalac od za nas neverovatnih 940,58 evra (prošle godine nešto više od 886 evra). Pri čemu plava koverta kod njih ne podrazumeva samo tu svotu - ona se uvećava za noćni i prekovremeni rad, kao i za rad tokom praznika. I u skladu sa najboljim socijalističkim (sic!) načelima, u minimalnu zaradu nije moguće uračunati obavezne troškove poslodavca za obrok i prevoz, a naravno ni službena putovanja, nagrade, otpremnine… Što, istina, formalno važi za sve zemlje regiona, uključujući Srbiju, ali zakon ide drumom, a praksa šumom, pa se malo gde primenjuju te odredbe o minimalcu uvećanom za uvećano radno angažovanje (i pripadajuća prava).

Za naše prilike zvuči čudno da je prosečna plata u Sloveniji veća od minimalne za samo oko 300 evra, odnosno nešto više od četvrtine, ali je to više nego logično ako se zna da u deželi samo četiri odsto zaposlenih prima minimalac. U Sloveniji se minimalna zarada redovno koriguje, slično kao i kod ostalih, u skladu sa troškovima života i rastom BDP-a (sa izuzetkom Crne Gore).

U Hrvatskoj je na snazi minimalac nešto veći od 400 evra. Poređenja radi, prvi Opći kolektivni ugovor, na osnovu saveznog zakona o radnim odnosima, Hrvatska je usvojila 1989, a najniža “osnovna plaća”, utvrđena je tada na 2.800 dinara, odnosno 15,38 dinara po satu rada. Za neupućene, nemačka marka je te godine vredela između sedam i osam dinara (pre minihiperinflacije Ante Markovića), odnosno minimalac je bio oko 400 maraka, što je ekvivalent današnjih 400 evra. Ove godine u Hrvatskoj minimalac od 3.250 kuna prima manje od tri odsto zaposlenih, ali je prosečna zarada u skladu sa drugim ekonomskim pokazateljima više nego dvostruko veća i iznosi oko 850 evra.

Crna Gora, pak, ima prosečnu zaradu veću nego u Srbiji, oko 520 evra, ali minimalac je minimalniji, pa je od 2018. na oko 220 evra, pri čemu je godinama pre toga bio “stabilnih” oko 190 evra.

U Bosni i Hercegovini prosečna i minimalna zarada slične su onima u Srbiji, mada entiteti samostalno određuju vrednost minimalca.

Severna Makedonija je na začelju eks-ju statistike sa prosečnom zaradom od oko 420 evra i bezmalo upola manjim minimalacem od 234 evra, koji propagandno dva meseca primaju i svi državni funkcioneri da bi se solidarisali sa najsimorašnijim radnicima.

Ako se prave validna poređenja jedan od glavnih parametara mora biti koliki je procenat ljudi na najnižoj zaradi pa da utvrdimo znanje; lane je u Srbiji od 2,16 miliona zaposlenih još aktuelnih 350.000 radnika bilo u minizoni, u Sloveniji je oko 3,7 odsto od ukupno 885.700 (slično je i sada), a u Hrvatskoj samo 2,25 odsto zaposlenih. Goru statistiku od Srbije beleže BiH, Makedonija i Crna Gora. U BiH ukupan broj zaposlenih je 820.000, a minimalac nešto veći od 210 evra prima bezmalo svaki treći radnik, kao i u Crnoj Gori (28 odsto). U Makedoniji je 26.000 denara garantovano za oko 70.000 od ukupno 247.200 radnika (28 odsto).

Još je jedno poređenje bitno - koliko minimalac stvarno vredi: u Srbiji ne doseže ni tu redukovanu potrošačku korpu od koje niko ne može da preživi, a za prosečnu su potrebne 2,4 minimalne zarade. Njena vrednost je slična i u Crnoj Gorti, pa su tamo potrebna tri minimlca za prosečan život, u Hrvatskoj dva (potrošačka korpa teži 895 evra mesečno). S tim što Hrvati, kao ni Slovenci, ne znaju za redukovanu potrošačku korpu. U BiH bezmalo beleže regionalni rekord, jer je potrebno više od tri minimalca da se napuni korpa za četvoročlanu porodicu.

Na kraju, u većini evropskih zemalja zakonom je propisana minimalna plata koja predstavlja donju granicu za poslodavce. Kako navodi Eurostat, osim Danske, Italije, Kipra, Austrije, Finske i Švedske, sve ostale članice Evropske unije imaju nacionalnu minimalnu platu, kao i sve zemlje kandidati za članstvo u EU. Raspon minimalnih plata u zemljama EU na kraju 2018. godine kretao se od 261 evra u Bugarskoj do 1.999 evra u Luksemburgu. Ovaj prvi podatak zvuči utešno, ako se siromaštvo uzima kao mera života.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
četvrtak, 02 april 2020 13:42

Župa Dubrovačka - Biser "Južnog Jadrana"

* Župa Dubrovacka je opština koja se nalazi na samom jugu Republike Hrvatske, sa severa se graniči sa Bosnom i Hercegovinom, za zapada opštinom Dubrovnik, sa istoka opštinom Cavtat, dok se preko mora granci sa Republikom Italijom.

Sama opština formirana je 2001. godine, do tada je bila deo opštine Dubrovnik.

Župa Dubrovačka - mapa u Srebrenom

Opština obuhvata naseljna mesta Milini, Kupari, Soline, Plat i Srebreno koje je ujedno i sediste opštine. Opština ima 8000 stanovnika i spada u red manjih u Republici Hrvatskoj. Ovaj region je dosta stradao u ratu 1991.godine.

Glavne privredne grane opštine su turizam, ugostiteljstvo, poljoprivreda i stočarstvo.

Hotel Šeraton Srebreno

Mlini

Mlini su dobili ime zahvaljujući mlinovima izgrađenim na potocima koji protiču kroz mesto. Mlini obiluju malim šljunčanim plažama, a u mestu se nalazi i luka sa dokom za prihvat brodica.

Mlini imaju dva hotela, hotel  Mlini i Astarea.

Mlini - vidikovac

Pogled na Mline

Kupari

Kupari svoj naziv zahvaljuju nekadašnjoj ciglani za proizvodnji opeka i crepa koji se u Dubrovačkoj okolici naziva "kupa". U blizini naselja Kupari, u Kuparskom polju nalazi se  tvrđava  sagrađena 1623. godine za obranu mesta od gusara.

Šetalište između Kupara i Srebrenog, u daljini ostaci hotela "Pelegrin"

Svoj ubrzani razvoj Kupari su doživeli u sredinom 20.tog veka kad je izgrađen hotelsko - turistički kompleks, koji je bio pod upravom JNA. U sklopu ovog kompleksa nalazila se i Titova vila.

Sa Desna na levo "Betonski spavači Kupara" Pelegrin, Kupari, Grand, Goričina 1 i 2

U hotelskom kompleksu Kupari postoji šest hotela potpuno uništenih i devastiranih tokom ratnih dejstava 1991. godine: Mladost, Grand, Goričina 1, Goričina 2, Pelegrin i Kupari, od kojih će koliko je izvesno biti obnovljen samo češki hotel "Grand" koji je zaštićen kao kulturno istorijska vrednost, dok će se ostali srušiti, dosta arhitekata u Dubrovniku i Hrvatskoj se protivi rušenju hotela Pelegrin koji predstavlja delo čuvenog sarajevskog arhitekte Davida Fincija, nastalo 1964. godine. Za ovaj hotel se ranije govorilo da svaka soba ima pogled od milion dolara. Šljunčano - peščana plaža u Kuparima je jedna od najlepših plaža ovog dela Jadrana.

 

Šetalište između Srebrenog i Kupara

Srebreno

Naselje Srebreno se spominje još 1294. godine kad je deo zemljišta u današnjem naselju držala benediktinska opatija. U mestu postoji i osnovna škola, ambulanta, tržni centar, caffe barovi i restorani. Na mestu nekadšnjeg hotela "Orlando" izgradjen je grandiozni hotel  "Sheraton"

Molo u Srebrenom

Pogled na Srebreno kroz borovu šumu

Svetionik

Šetalište uz more- Srebreno

Plat

U samom mestu postoje dva hotela. Plat je poznat po hidroelektrani koja je ukopana duboko u brdo Malaštica. HE Dubrovnik u Platu spada u grupu hidroelektrana sliva  rijeke Trebišnjice.  HE Dubrovnik koristi vodu reke Trebišnjice iz akumulacijskog  jezera  Bileća, nastalo izgradnjom brane Grančarevo. Zahvat vode za HE Dubrovnik ostvaren je izgradnjom brane Gorica, koja stvara kompenzacijski bazen. Ukupna instalirana snaga HE Dubrovnik je 216 MW (2x108 MW) a sa nje se električnom energijom napajaju Dubrovačko-neretvanska županija i grad Trebinje.

 

 Nadjite klupu............... :)

 

 

 

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski

 

AcanskiS:PHOTO ®

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

Objavljeno u Turizam
ponedeljak, 24 decembar 2018 18:11

Prva promo tura za slepe i slabovide u Somboru i Erdutu

Interreg IPA CBC Hrvatska – Srbija, Visitus

* Osobe oštećenog vida, slepi i slabovidi, članovi Saveza slepih iz Srbije i Hrvatske, učestvovali u prvoj promotivnoj turističkoj turi prilagođenoj ovoj grupaciji ljudi, koja je organizovana u Apatinu i Sonti. Organizovana je u okviru evropskog projekta Visitus “Proširenje turističke ponude za slepe i slabovide osobe”, čiji je nosilac Grad Sombor, a partneri su Opština Erdut u Hrvatskoj i Institut ekonomskih nauka Republike Srbije. Visitus je deo evropskog projekta Intereg IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Hrvatska od 2014. do 2020. godine

Turistička ponuda na prostoru Zapadnobačkog okruga u narednih nekoliko meseci biće prilagođena slepim i slabovidim osobama, kada će biti mapirano ukupno 30 turističkih tačaka u Somboru, Apatinu, Bačkom Monoštoru, Sonti, Bezdanu i Telečkoj.

Za ovaj projekat iz IPA fonda izdvojeno je 300.090,92 evra, a projekat traje od 15. juna 2017. do 14. februara 2019. godine. Po završetku projekta sve turističke tačke, koje su tokom dve godine mapirane i prilagođene slabovidim i slepim osobama, biće na raspolaganju ovoj turističkoj grupaciji i narednih godina. Organizovane turističke ture za slabovide i slepe osobe na području Zapadnobačkog okruga i u Osiječko-baranjskoj županiji postaće ustaljena praksa, što do sada nije bio slučaj.

“Da se krećemo sa osobama zdravog vida i da nismo ljudi drugog reda”

Tokom prve promotivne turističke ture članovi Saveza slepih iz Srbije i Hrvatske posetili su u Apatinu Podunavsko-nemački crkveni muzej i Crkvu uzvišenja Marijinog, a potom etno (šokačku) kuću u Sonti i Banju Junaković.

- Ovakve turističke ture donose neku vrstu jedinstva, jer su ovde članovi gotovo svih organizacija slepih i slabovidih iz Srbije i Hrvatske. Doprinosi i razbijanju predrasuda koje postoje o nama, slepima i slabovidima i trebalo bi ovako nešto organizovati bar jednom, dvaput godišnje. Za mene je ovo prvi ovakav projekat i želeo bih da se ovakva tradicija nastavi, jer su ovakvi programi prava retkost. Najveći utisak na mene je ostavila biblioteka Podunavsko-nemačkog muzeja u Apatinu, gde među 40.000 raritetnih knjiga, čuvaju i Bibliju, štampanu za slepe osobe, koja je jedinstvena u ovom delu regiona - kaže Zdenko Klinko, član Saveza slepih Srbije.

U prvoj turističkoj turi učestvovalo je 30 slepih i slabovidih osoba i njihovih pratilaca. Svi su saglasni da bi ovakve ture trebalo da postanu praksa, te da i ova grupacija ljudi bude ravnopravna sa ostalim turistima.

- Na mene je najveći utisak ostavila etno, odnosno Šokačka kuća u Sonti. Mislim da je neophodno da nas, slepe i slabovide osobe, što više uključuju u ovakve turističke aranžmane, da se krećemo sa ostalim osobama zdravog vida i da nismo osobe drugog reda. Mislim da je ovaj projekat početak takve prakse - kaže Saša Jovanović, predsednik međuopštinske organizacije Saveza slepih Pirot.

Drugog dana prve promo turističke ture za slepe i slabovide, učesnici su posetili Hrvatsku - Turističko informativni centar u Aljmašu, Svetište Gospe od Utočišta u Aljmašu i KZC “Milutin Milanković” u Dalju.

Visitus – jedinstven projekat, prilagođen slepima i slabovidima

Prva promotivna turistička tura, koja je ove nedelje organizovana, trajala je dva dana, u Somboru i u Erdutu, a učesnici su videli prvih nekoliko mapiranih turističkih tačaka sa obe strane granice.

- U januaru će ove promotivne turističke ture biti obogaćene sa četiri mesta u Srbiji i četiri mesta u Hrvatskoj, koja će biti opremljena specijalnim taktnim mapama, koje će na Brajevoj azbuci i glasovnim porukama, na četiri jezika, opisivati svih 58 mapiranih tačaka u Srbiji i Hrvatskoj, a koje su bitne za ovaj region sa obe strane granice - objašnjava Saša Bošnjak, projektni menadžer Visitusa za Grad Sombor.

On naglašava da nekoliko faktora garantuju održivost ovog evropskog projekta, koji zajednički realizuju Grad Sombor, Opština Erdut u Hrvatskoj i Institut ekonomskih nauka Republike Srbije.

- Prvo, imamo 50 obučenih turističkih radnika sa obe strane granice. Drugo, imamo 58 mapiranih tačaka, 30 u Srbiji i 28 u Hrvatskoj, koje trajno ostaju na turističkim mapama. Treće, oprema i pomagala koju smo, u okviru ovog projekta, nabavili za saveze slepih i slabovidih, ostaje tim savezima na korišćenje - kaže Bošnjak.

On navodi i da je Grad Sombor obezbedio besplatnu mobilnu aplikaciju u okviru ovog projekta, koja će početkom sledeće godine biti predstavljena javnosti, kao i turističke mape, prilagođene slepima i slabovidima.

(Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor)

Objavljeno u Prva vest

* Agencija za regionalni razvoj Republike Hrvatske (Upravljačko telo Programa), objavilo je Drugi poziv za podnošenje predloga programa Interreg IPA prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija 2014-2020.

Program poziva potencijalne podnosioce aplikacija da podnesu svoje projektne predloge putem Elektronskog monitoring sistema (eMS) do 5. jula ove godine u 12 časova. Projektni predlozi se mogu podneti u okviru bilo koje od četiri prioritetne ose i svih specifičnih ciljeva.

Četiri prioritetne ose su:

• Poboljšanje kvaliteta javnih socijalnih i zdravstvenih usluga u programskoj oblasti

• Zaštita životne sredine i biodiverziteta, poboljšanje sprečavanja rizika i promovisanje održive energije i energetske efikasnosti

• Doprinos razvoju turizma i očuvanju kulturne i prirodne baštine i

• Poboljšanje konkurentnosti i razvoj poslovnog okruženja u programskoj oblasti.

• Opredeljeni iznos u okviru Drugog poziva iznosi 17.915.469,24 EUR, od čega 15.228.148,85 EUR predstavlja sufinansiranje EU, a 2.687.320,39 EUR predstavlja nacionalno sufinansiranje.

Više informacija zainteresovani mogu da pronađu ovde: http://www.interreg-croatia-serbia2014-2020.eu/2nd-call-proposals/

Izvor: RPK Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…