Prikazivanje članaka po tagu generacija

Bliska saradnja nauke i privrede je preduslov za stvaranje stručnjaka nove generacije

* Današnje generacije studenata stasavaju u okruženju i okolnostima koje se menjaju iz dana u dan. Znanje koje stiču na svojim fakultetima im pruža odličnu osnovu za izazove koji ih čekaju u realnom poslovnom okruženju. Takođe, kompanijama, poput DDOR-a, koje prate razvoj društva i tehnologije, ali i donose svežu poslovnu praksu sa razvijenih tržišta i iz značajnih evropskih finansijskih grupacija, poput Unipol grupe, potrebni su mladi stručnjaci koji će spremni da se dalje razvijaju i stiču kvalitetno iskustvo. Upravo je ovo razlog zbog kojeg su danas potpisani sporazumi o saradnji između DDOR osiguranja i tri eminentna fakulteta Novosadskog univerziteta - Prirodno-matematičkog i Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada i Ekonomskog fakulteta iz Subotice koji stvaraju osnovu za partnerstva kojima se primarno studentima pruža mogućnost sveobuhvatnog obrazovnog ciklusa, ali i otvara mogućnost za realizaciju različitih zajedničkih naučnih i praktičnih projekata

Izrazivši veliko zadovoljstvo time što je kompanija učinila naredni korak u stvaranju boljeg ambijenta saradnje nauke i privrede, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja, Frančesko Maši je rekao: - Velika mi je čast što predstavljam DDOR, jednu od vodećih osiguravajućih kompanija na tržištu i našu Grupu, Unipol, jer nastavljamo da ojačavamo saradnju između DDOR-a i ovako značajnih i uglednih naučnih i obrazovnih institucija i to Ekonomskog fakulteta iz Subotice, Prirodno-matematičkog fakulteta i Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada. Delimo iste vrednosti podržavajući i ohrabrujući doživotno učenje i razvoj. 'Živi kao da ćeš sutra umreti. Uči kao da ćeš živeti večno.' Obrazovanje je najmoćnije oružje kojim možete da promenite svet i znanje vam niko ne može oduzeti, poput vaše strasti i vašeg srca. Obrazovanje postavlja osnovu koja nas uči hrabrosti da razmišljamo van ustaljenih okvira i želji da stalno menjamo svoje ideje, stavove, našu tačku gledišta i da se poboljšavamo, jer kada težimo da postanemo bolji nego što jesmo i sve oko nas postaje bolje. I sve što možete učiniti dobro, sigurno možete učiniti još bolje, i dodao: - Danas sam posebno ponosan jer, zajedno sa ovako značajnim naučnim i obrazovnim institucijama, obeležavamo početak, potpuno sam uveren, novog puta za pripremu budućih generacija stručnjaka u našoj industriji, za dobrobit čitave zemlje i celokupne zajednice, imajući u vidu konačni cilj - uklanjanja svih prepreka daljem ekonomskom i socijalnom zbližavanju.

Prisutnima se prvi obratio prof. dr Nebojša Gvozdenović, dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici i rekao: - Veliko je zadovoljstvo biti danas na ovom mestu. Naša saradnja je svakako dugogodišnja i ogleda se u činjenici da veliki broj alumnija sa Ekonomskog fakulteta u Subotici radi baš u DDOR-u. Istakao bih nekoliko stvari. Prvo, naš fakultet direktno upućuje studente i svršene studente sa redovnih studija i studijskih programa na kojima direktno izučavamo osiguranje, finansijsku i aktuarsku matematiku kojom sam se i lično bavio izučavanjem matematičkih modela osiguranja lica. Svojevremeno smo i sa Narodnom bankom Srbije organizovali kurseve gde smo buduće aktuare pripremali za ispite. Iz ovoga možemo da zaključimo da Ekonomski fakultet svakako upućuje na poslove osiguranja i otvara im vidike o poslovima kojima se bavi jedna osiguravajuća kuća. Sem toga, naša saradnja je dodatno podstaknuta akreditovanim programima kojima smo već ove godine na master studijama imali obaveznu studentsku praksu i time obavezali sve studente da moraju obavezno da provedu dve nedelje u privredi i za nju stiču bodove. Isto tako, studenti na osnovnim studijama kojima će praksa biti obavezna, stižu nam za dve godine i imaćemo potrebu da pronađemo čak 500 praksi i iskreno se nadam da će DDOR biti zainteresovan za njih.

Prisutnima se obratila dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Milica Pavkov Hrvojević sledećim rečima: - Izuzetno mi je drago što danas predstavljam našu kuću, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu i što prisustvujem ovom svečanom potpisivanju sporazuma o saradnji. Izdvojila bih način kako je došlo do ovog čina, jer obično dve institucije pokušaju prvo da pronađu zajedničke ciljeve i interes zbog kojih bi sarađivale, međutim potpisivanje sporazuma je došlo kao rezultat već postojeće saradnje, na inicijativu gospode Dejana Botića i Filipa Grujića iz DDOR-a koje sam upoznala na Sajmu praksi i stručnog usavršavanja na našem fakultetu i koji su pokazali inicijativu za daljom i intenzivnijom saradnjom sa našom kućom. Naravno, Prirodno-matematički fakultet, kao jedan multidisciplinarni fakultet sa svojih pet departmana neguje različite bazične nauke. Pre svega tu je Departman za matematiku i informatiku koji obuhvata pre svega osnovnu ciljnu grupu jedne osiguravajuće kuće poput DDOR-a. Naročito me je zainteresovala pomenuta alumni baza koja je pokazala da najveći broj zaposlenih u DDOR-u dolazi upravo sa tog departmana i studentskih programa kao što su diplomirani matematičar i diplomirani informatičar, kao i sa master studija Data science, primenjena matematika, a ono što je bilo posebno interesantno za mene je da su se tu našli i diplomirani biolog i diplomirani geograf i geoinformatičar, diplomirani turizmolog i diplomirani analitičar zaštite životne sredine što svedoči o nečemu na šta sam ja jako ponosna kao neko ko rukovodi Prirodno-matematičkim fakultetom, a to je da mi pre svega učimo naše studente da misle naročito u vremenu kada stara zanimanja nestaju i potrebna je brzina u prilagođavanju novim uslovima života i rada. Ovaj ugovor bi trebalo da pruži i dodatne mogućnosti stručne prakse studenata Departmana za matematiku i informatiku, pomoć pri izradi seminarskih, master, diplomskih i završnih radova i naravno mogućnosti predavanja stručnjaka iz DDOR-a kod nas i obrnuto. Nadam se da je ovo početak još dublje, veće i šire saradnje i da ćemo tek otkriti nove mogućnosti saradnje kroz zajednički rad i partnerstvo.

Uz zahvalnost za ovu inicijativu DDOR osiguranja, prof. dr Srđan Kolaković, dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu je rekao: - Izuzetna mi je čast što se danas nalazim u ovoj prestižnoj kompaniji sa kojom Fakultet tehničkih nauka ima decenijsku saradnju koja se u poslednjih nekoliko godina i ubrzala i proširila. Mi smo potpuno uvereni da pripremamo studente za vas jer imamo module „Upravljanje rizicima i osiguranjem“ na studijskom programu Inženjerski menadžment, a imamo i čitav studijski program „Upravljanje rizikom od katastrofalnih događaja i požara“, međutim verujem da svih naših 16.000 studenata mogu da budu vaši zaposleni i koji će vam pomoći. Od građevinaca, arhitekata, mašinaca koji odmah mogu da se uključe na procenama šteta, na primer. Normalno je da će ovaj sporazum još više pospešiti saradnju i naša je želja da imamo još više uspešnih zajedničkih projekata kroz studentske prakse koje su od izuzetnog značaja za naše inženjere kao i kroz transfer znanja sa Fakulteta tehničkih nauka ka DDOR-u, kao i stručnjaka DDOR-a studentima Fakulteta tehničkih nauka. Naša je želja da još više sarađujemo i da zajednički razvijamo struku i vašu kompaniju, a samim tim i Fakultet tehničkih nauka. Siguran sam da ćemo u tome uspeti.

Da podsetimo, DDOR osiguranje, kao društveno odgovorna kompanija, u svojoj strategiji saradnje sa naučno-obrazovnim institucijama povezana je kako sa srednjoškolskim, tako i sa visokoškolskim ustanovama. Kompanija je kao jedan od osnivača, na inicijativu krovne novosadske naučno-obrazovne institucije - Univerziteta u Novom Sadu, učestvovala u formiranju Fonda za stipendiranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih naučnika i umetnika koji već trideset godina uspešno pruža podršku studentima. Takođe, od prošle godine, kompanija je pokrenula saradnju sa srednjim školama u čitavoj Srbiji, koje u svojim programima realizuju modul „Službenik u bankarstvu i osiguranju“ i kroz neposrednu dodatnu nastavu zainteresovanim učenicima približava teme kako iz osiguranja, tako i iz poslovanja velikih preduzeća i međunarodnih finansijskih grupacija.

- U galeriji fotografija, pogledajte: 1) Predsednik i članovi IO DDOR-a, direktor Direkcije za HR DDOR; 2) prof. Nebojša Gvozdenović, Frančesko Maši, prof. Milica Pavkov-Hrvojević, prof. Srđan Kolaković; 3) Frančesko Maši i prof. Pavkov-Hrvojević; 4) Frančesko Maši i prof. Gvozdenović; 5) Franečsko Maši i prof. Kolaković - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Obrazovanje

* U centrima za osnovnu obuku Vojske Srbije u Somboru, Valjevu i Leskovcu prve martovske nedelje je svečano počela obuka vojnika na služenju vojnog roka generacije „mart 2022“

Vojnici su u prethodnih nekoliko dana prošli period prilagođavanja, upoznali se sa organizacijom života i rada u Vojsci Srbije, zadužili lično naoružanje i pripremili se za početak intenzivne obuke. Narednih pet nedelja, oni će se u centrima za osnovnu obuku osposobljavati za rukovanje ličnim naoružanjem i izvođenje osnovnih taktičkih radnji i postupaka u borbi, savladaće sadržaje iz strojeve obuke i Pravila službe i značajno će unaprediti svoje fizičke sposobnosti.

U nastavku služenja vojnog roka vojnici će biti raspoređeni u centre za specijalističku obuku, gde će se osposobljavati za specijalnosti u okviru rodova i službi, a potom će, do završetka vojnog roka, u jedinicama Vojske Srbije biti na kolektivnoj obuci i uključeni u realizaciju svakodnevnih zadataka. I ova generacija vojnika pokazuje izuzetnu motivisanost za služenje vojnog roka i zadovoljstvo uslovima života i rada u centrima za obuku, koji su u prethodnom periodu, kao i vojnička primanja, značajno poboljšani.

- Dodatak, slajd-fotografija -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* 'Hvala puno na prilici da se moje lice pojavi na stranici "Novi Radio Sombor". Mnogo cenim to, jer je to još jedna prilika, da mnogi ljudi čuju za mene i ono najvažnije, da pogledaju moj modni blog, koji vodim od 2016. godine.' - Šta reći na ovakvim rečima devojke koja osim svih kvaliteta, nosi skromnost, uz vaspitanje kojim zrači kao i osmehom kada vas na ulici pozdravi. Kultura je takođe njeno prvo lice jednine, a ona sama po sebi, jedno lepo lice Sombora. Hvala tebi Jovana, na saradnji koju želimo pre svega da razvijemo zbog naših dragih čitalaca i slušalaca našeg internet radija, gde ćeš takođe biti rado dočekana pa da se i tvoj glas čuje širom sveta, zaslužuješ, zaslužuje i tvoj i naš Sombor, u kojem živiš. Jovana Strahinić - predstavljamo, na stranici Modeling-Samo pozitivno, u ovoj, prvoj rubrici o stasitoj, harizmatičnoj i vrlo uspešnoj i obrazovanoj mladoj Somborki

A link bloga Jovaninog bloga, koji svakako preporučujemo, posetite, je na adresi:

https://vannajoblog.wordpress.com/

- Moja majka, Snežana Kelić, moj je stilista i vrlo često moj fotograf na blogu - priča nam Jovana, ponosna na svoju majku, njenu najveću podršku. - Ona je i uvidela da imam smisla za poziranje i da me kamera "voli", te je predložila da treba da se okušam u svetu mode. Sve je počelo, kada sam imala 15 godina...

U svetu mode Jovana je od 2013. godine, kada je prvo profesionalno fotografisanje imala u Beogradu, gradu u kojem i rođena. Fotografisao ju je čuveni Andreja Damnjanović. Iako je tada bio izuzetno mlad, već je bio veliko ime.

- Oduševila me je njegova jednostavnost, a njega moja fotogeničnost. Radila sam kasnije sa puno fotografa - nastavlja Jovana. Među njima je svakako poznati zrenjaninski fotograf Tibor Arva, koji ju je fotografisao za tri naslovne strane časopisa "Vojvođanski magazin".

- Volim da igram na sigurno - iskrena je Jovana ali objašnjava i pravi razlog, zašto: - Iz tog razloga, želela sam da uložim u svoje obrazovanje, jer mi to niko ne može oduzeti. Iako sam i dalje bila u malom gradu, našem lepom Somboru, uz maminu podršku i nagovor, upisujem Pedagoški fakultet u Somboru, smer "dizajner medija u obrazovanju". To je jedna od najboljih odluka koju sam donela u životu.

Nakon svega što je videla, naučila, kaže, shvatila je da može da bude model, bloger i uspešan student. Uporedo sa obavezama na fakultetu, radila je revije (Bonatti, Suzana Perović, Vlada Savić), i fotografisanja za Bazar, Blic ženu, Vojvođanski magazin, a njene fotografije pojavljivale su se i u poznatom omladinskom časopisu "Hej!".

Diplomirala je u roku, sa 22 godine, kao najmlađi student u generaciji. - Napravila sam video-igricu, i diplomski rad odbranila sa 10-kom uz pomoć i stručno mentorstvo Doc. dr Dragana Rastovca. Nakon završenog fakulteta, javlja mi se prilika da sarađujem sa Somborskim šnajderkama, i na taj način dobijam mogućnost da sarađujem sa poznatim somborskim fotografom Sinišom Trifunovićem. Usledila je i modna revija u Beogradu, gde sam nosila model Somborskih šnajderki, iz kolekcije "Reborn".

Ovom prilikom, Jovana zaključuje: - Mogu reći da sam srećna, jer svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem! U kom smeru ću krenuti, pokazaće moji sledeći koraci, a vama ostaje da mi poželite sreću, što i ja svima vama želim u redakciji „Novi Radio Sombor”! Veliki pozdrav, Jovana Strahinić poznatom kao Vannajo :-)

Uzvraćamo najsvesrdačnije, Jovana srećno, ubeđeni smo - istom mišlju i tvojih i naših sugrađana i mnogo šire... uz već raniji dogovor, da ćemo i sa naše strane naravno - ekipe Novog Radio Sombora, uraditi i novi booking-modeling sa Jovanom Strahinić sa našim profesionalnim fotografom-fotoaparatom :-) 

- Pogledajte ovom prilikom odabranih 24 fotografije sa dosadašnjih naslovnica, kastinga, revija i Jovaninih snimanja, uz imena fotografa koji su načinili ove fotografije - u slajdovima ispod teksta: Andreja Damnjanović (fotografije 1, 2, 3), Đorđe Radev (4), Jelena Repac (5, 6, 8), Jovan Živković (7), Nele Mešić (9, 10), Siniša Trifunović (11, 12), Snežana Kelić (13, 14), Tibor Arva (15 - 22), Vasa Nadarević (23), revija u Beogradu (24) -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Modeling
četvrtak, 09 septembar 2021 23:25

Zoran Slavnić: Klubove privatizuju zbog pranja para

* Visoki stepen međusobne tolerancije i solidarnosti održao je moju generaciju jugoslovenske košarke sa Kićanovićem, Ćosićem, Dalipagićem, Delibašićem, Jerkovim, Jelovcem, Kapičićem, Tvrdićem, Šolmanom, Plećašom, Simonovićem, Radovanovićem... Ložim se na male i sirotinju. Kad si antimaterijalista i razmišljaš srcem, obično ne izađe dobro, ali evo za neki dan punim 72 i ne žalim se, izjavio je Zoran Moka Slavnić, velikan srpske i jugoslovenske košarke, specijalno za portal UGS Nezavisnost

U intervjuu, Slavnić je govorio o svojoj sjajnoj sportskoj karijeri, saradnji sa igračima, trenerima i klubovima, sportskim školama, patriotizmu, izazovima privatizacije u sportu...  

Debitujući kao selektor Srbije 2007. na Evrpskom prvenstvu u Italiji Slavnić je u reprezentaciji „lansirao“ devet mladih igrača, takođe debitanata.

- Reprezentacija je kultno mesto, gde svaki normalni sportista želi da doprinese za svoju zemlju, bio je to patriotizam. To se davno izgubilo. Ja sam te 2007. postao selektor i na primedbe ti si lud, znaš li šta radiš i da ćeš da nadrljaš, ja sam rekao pa naravno da znam, ali meni je životna želja bila da budem selektor svoje zemlje. Vreme je pokazalo da to nije bila pogrešna selekcija, posle četrnaest godina ostao je jedan, glavni plejmejker, što znači da sam dobro „ubo“. I još jedan koji je igrao do pre nekoliko godina. S moje strane, dovoljno - kazao je Slavnić.

Odgovarajući na pitanje o krizi sprske košarke poslednjih godina, Slavnić je podsetio i na neke uspehe.

- Saša Đorđević je kao selektor osvojio tri srebra, na Olimpijadi i svetskom i evropskom prvenstvu, i logično bi bilo da bude pohvaljen. Naravno, izuzimam EP jer smo izgubili od Slovenije, gde smo, po meni, bili za klasu jači. To bi moglo da se nazove neuspehom, ali je imao neku zalihu. Bilo je tu dosta i otkaza, a to je pitanje patriotizma, nema tu malo, ili imaš ili nemaš.

Ipak, on ukazuje i na velike greške:

- Vidim seriju promašaja, a najveći je Kokoškov, ne zato što je loš trener, iskreno ja ni ne znam kakav je. Dvadeset godina u Americi, pre toga vodio juniore OKK Beograda, juniore ili kadete Partizana... Očekivao sam da će na poslednjem predolimpijskom turniru i u meču sa Italijom da unese neke novine, ipak je tolike godine bio asistent u Americi. Međutim, on je potvrdio da je veliki spavač, da ne učestvuje, temperament katastrofa... To što smo imali od igrača bilo je dovoljno da mirno sedimo u sali ili ispred televizora u meču sa Italijanima. Bez obzira što se taj jedan, glavni igrač nije odazvao.

Govoreći o zlatnom periodu jugoslovenske košarke, Slavnić „otkriva“ tajnu velikih uspeha njegove generacije.

- Ključ uspeha, osim kvaliteta, bio je isoki stepen tolerancije i solidarnosti među nama. To nas je održalo. Bitlsi, Stonsi, Riblja čorba zato traju dugo. Ispoštovali su se koliko je potrebno. Sujeta uvek postoji. Ali ona nije smela da pređe taj stepen da kolektiv ima štetu od toga. Kićanović, Dalipagić, Ćosić, Delibašić, Radovanović, Jerkov, Jelovac, srž moje generacije. Tu su još bili Kapičić, Tvrdić, Šolman. Mnogo asova. Plećaš, Simonović, užas kakav igrač. Mi smo to imali i zato smo duže trajali i bili uspešni.

Na podsećanje da je bio među veoma retkim igračima koji su igrali i trenirali i Crvenu zvezdu i Partizan, Slavnić podseća na neuobičajeno blage reakcije navijača prema njegovoj „izdaji“.

- Jesu mrzeli, ali umanjeno. Sećam se, igram za Partizan protiv Zvezde, Žeravica je na klupi, ja kad god dam koš prođem pored klupe i kažem ‘vidiš kako ja to lepo radim’. U nekom trenutku navijači Zvezde počinju da skandiraju ’Moko vrati se’. To je zato što su znali motiv, da nije materijalni, već da me Zveda neće i da sam onda namerno otišao u Partizan.

Međutim, nisu svi pokazali razumevanje.

- U Sportskom društvu Crvena zvezda ja sam neki izdajnik, ali to me uopšte ne pogađa, jer to kažu novokomponovani i lažni zvezdaši. Da to nisam uradio nikada ne bih znao gde je granica mržnje i pokvarenosti. Tad sam shvatio. Tako da ni to nije loše da ojačaš, a meni kao najvećem Zvezdinom detetu, ne kažem najboljem, sve je vezano za Zvezdu. I sinu sam dao ime po Zvezdi. Bilo mi je jako teško za takve poteze, to su veliki lomovi i priznajem, znao sam i pretpostavio na šta to može da ode.

Slavni košarkaš je kao igrač, a još više kao trener pravio razna iznenađenja zato što je, kaže, razmišljao srcem:

- Dobro, ja sam valjda takav, avanturista, volim da eksperimentišem, pravio sam neke čudne lomove. Iz Španije, gde samo možeš da sanjaš život, odem u Šibenik. Ložim se na male i sirotinju i idem tamo gde me vole i gde me traže. Ako nisi u Barseloni ili Realu, ili još par klubova, svejedno je gde si, sve je isto. Kad si antimaterijalista, kad ceo život razmišljaš srcem, obično ne izađe dobro, ali evo ja za mesec i po dana punim 72 i ne žalim se. Kad kažu da vratim film, šta bih menjao? Možda bih, posle toliko godina, pazio sa kakvim se ljudima okružujem, to sad kažem, pričam bez veze. Kad volim druga, ja ga volim, nema veze šta zna.

Na pitanje o kršenju prava igrača, Slavnić izdvaja košarku kao pozitivan primer, doduše iz ličnog iskustva.

- Košarka je jedan od najpoštenijih kolektivnih sportova, i ne znam kada i kako mogu da budu narušena ta neka prava. Kada potpišeš ugovor, vremenski i na tu i tu sumu, ko se toga ne pridržava ide na BAT (košarkaški arbitražni tribunal), pa on kaže, na primer, da je Partizan dužan Duletu Vujoševiću toliko i to mora da se plati. Ja nisam imao takvih problema, a nikada nisam potpisao ugovor. Sve je bilo na reč. U Španiji sam nešto potpisao, a nisam ni gledao šta, to me nije interesovalo. Ako neće da me ispate ja odem, a ako hoće da me oteraju, onda moraju da me isplate.

Popularni Moka je govorio i o trendu rasta stranih igrača u srpskim klubovima.

- Ono što se meni ne sviđa, ne dolaze dobri već neki prosečni. Za dobre nemaš pare, ti prosečni su opet bolji od nekih naših, ali im zauzimaju mesto. Ako neki klub uzme pet, šest, sedam stranaca, kako da mu se suprotstaviš, a želiš da budeš prvak i da predstavljaš nešto u Evropi. To je sistem spojenih sudova, ili kako kaže naš narod ‘ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se’. Tamni vilajet. Nekada smo imali deset domaćih i dva stranca, pa osam domaćih, pa će na kraju da bude osam stranaca, kao u Zvezdi i Partizanu. Ja ih ne kritikujem, oni to vide kao način za preživljavanje. To dokazuje da nemaš dovoljno dobrih trenera, koji su ključni u razvoju sportiste. Ima dosta mladih koji su veliki talenti u mlađim kategorijama, a onda ne eksplodiraju u klubu. Treneri im ne daju šansu, ne forsiraju ih, jer ne žele da rizikuju da ostanu bez posla. Takvim trenerima nije mesto u srpskoj košarci. Ne bih voleo da kao Olimpijakos izađemo na teren sa 12 stranaca, ili Čelzi sa 11, bez lokalnog kolorita. Za koga da navijaš?

Slavnić je veoma sumnjičav prema privatizaciji sportskih klubova:

- Šta se dobija sa privatizacijom? Na zapadu, dođe gazda i radi se po njegovom. Glejzer je nadrljao u Mančester junajtedu, neće da ulažu a navikli na trofeje. Kao trener ili igrač ti zavisiš od gazde. Kupi te Kinez, on radi onako kako on smatra da treba. U nekim slučajevima to je pranje para. Mislim da kod nas privatizacija nije nužna. Možda će se to desiti, ali šta ako onaj ko kupi klub ne zna, pa klub ode u ‘đul baštu’. Važno je ko upravlja klubom, na mestu direktora ili menadžera, a tu su potrebni ljudi koji imaju sportski pedigre. Dobar je primer Užica, finansijer je naš čovek iz Amerike, koji voli da njegov rodni grad ima dobar košarkaški klub, ali je vođenje kluba prepustio Raši Radovanoviću. To je dobra kompilacija. U suprotnom ko zna gde bi se otišlo - zaključuje čuveni košarkaški as u razgovoru za portal UGS Nezavisnost.       

Zoran Slavnić je bio jedan od najboljih košarkaških plejmejkera Jugoslavije, Evrope i sveta. Vlasnik je tri evropske zlatne medalje (Barselona 1973, Beograd 1975, Lijež 1977), jedne svetske (Manila 1978) i jedne olimpijske (Moskva 1980). Uz to ima i olimpijsko srebro (Montreal 1976), srebro sa svetskog (Portoriko 1974) i bronzu sa evropskog prvenstva (Italija 1979).

Novinar: Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima
Objavljeno u Sindikat

* Privremena lokalna samouprava Sombor od prethodnog petka, 20. avgusta sprovodi aktivnosti kako njeni članovi kažu, na upoznavanju građana Sombora o Privremenoj skupštini naroda dostojnog Srbije, lokalnoj samoupravi Sombor, tom prilikom građanima je predočeno koja prava mogu da ostvare putem Privremene skupštine naroda dostojnog Srbije, Lokalne samouprave Sombor. Od strane lokalne samouprave građanima su podeljeni proglasi Privremene skupštine naroda dostojnog Srbije, Lokalne samouprave Sombor i Sindikata zaposlenih policije

Privremena Skupština naroda dostojnog Srbije formirana je na temelj Odluke 16. juna prošle godine u Beogradu, u pravnom vakuumu koji je postojao između 2. i 21. juna 2020. nakon što je istekao mandat sazivu republičke Skupštine izrabrane na prethodnim izborima - stoji u jednom od proglasa povremene Lokalne samouprave Sombora.

 

Milan Mandić, advokat mlađe generacije, predsednik Skupštine privremene Lokalne samouprave Sombor, rekao je na skupu održanom u utorak, 24. avgusta ispred Lidl-a u Somboru da postoje konkretni i dovoljni razlozi za dalje aktivnosti kako napominje - Skupštine naroda i pozvao se na određene ustavne ustavne i zakonske odredbe: - Izbore koje su organizovali vlastodršci, nisu organizovali u skladu sa Ustavom, i sa Ustavnim rokovima koji su strogo propisani. Narod je tom prilikom na osnovu Člana 2 Ustava koji omogućava između ostalog vršenje vlasti narodnom inicijativom formirao privremenu Skupštinu i Skuptšina traži podršku za svoj rad i ostvarivanje ciljeva i odluka koje su već donete.

--------------------------

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Nosioci suverenosti

Član 2

Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.

Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.

---------------------------

Brojne su i odluke, kao i broj održanih sednica kojih je do sada bilo jedanaest, kaže Mandić a o tim odlukama narod može da se upozna preko sajta privremene Narodne skupštine (https://privremenaskupstinanarodasrbije.com/) zato što je u medijima, kako tvrdi, ograničen ili skoro nikakav pristup. - Postoji skoro potpuna medijska blokada sem recimo kod Novog Radio Sombora, koji je prepoznat i sa strane čitalaca i slušalaca na osnovu referenci broja pregleda članaka odnosno takozvanih pogodaka - to jest stabilinih slušalaca na portalima koji okupljaju radio stanice kako fm tako i internet, pa se i ovom prilikom zahvaljujem mediju koji uostalom prati sve događaje i objavljuje o njima, a ljudi se informišu i biraju informacije koje su im od koristi.

Mandić ističe veoma značajnom ulogu medija. Na pitanje da li i u kojoj meri u medijima postoji autocenzura ali i insitucija straha i u narodu, Mandić smatra da kada bi se mediji oslobodili i kada bi se čula istina, jako brzo bi se narod oslobodio straha: - U poslednjih dvadeset godina, mediji rade za istog gazdu koliko god se vlasti promenilo, u istoj su firmi, narodski rečeno. E sad mislim da je došlo vreme da se to konačno zaustavi jer ne budemo li to zaustavili sada mislim da nam spasa nema i sad je odsudan trenutak da se narod probudi konačno, da reaguje i da podrži privremenu Skupštinu naroda dostojnog Srbije koja je (nažalost) jedini izlaz za ovaj narod i za ovu državu da bismo se oslobodili ovih okova u kojima se nalazimo unazad trideset godina.

- O proceduri i potrebnom vremenu da bi ona bila pravno formalno i suštinski ispoštovana, mi smo odlučili da ćemo narod pozvati na skup podrške nakon što bude formirano 100 lokalnih samouprava - rekao je Mandić. - Formirali smo do sada, sopstvenim sredstvima, u svoje slobodno vreme, svojim radom, svojim zalaganjem, 48 lokalnih samouprava i formiramo ih i dalje, samo što to ide, dosta sporo jer nemamo, kažem, dovoljno medijskog prostora. Mi imamo i volju i rad, i teren, aktivnosti, susrete sa ljudima, puno ljudi koji se zalažu svim svojim snagama da se to što pre ostvari, međutim, treba i vremena i opet napominjem, medijske podrške. Kada kažem podrške, jednostavno mislim na obavljanje svog posla od strane medija i njihovo praćenje ovog rada kao i svih drugih događaja. Recimo, U Somboru smo mi, evo formirali lokalnu samoupravu, još jesenas, formirali su Apatin, Subotica, Kragujevac, Niš, Valjevo, Beograd - gde imamo većinu opština prestonice koje su formirane, skoro imamo 50 odsto. Kada budemo imali 100 formiranih, pozvaćemo narod da podrži privremenu Skupštinu naroda dostojnog Srbije na skup, koji će biti organizovan u određenom terminu i mestu. Kada se to dogodi onda će Skupština stupiti faktički na vlast i ostvariti sve one odluke koje je do sada donela. A one su brojne i zato pozivam ljude da se informišu o svim odlukama koje je privremena Skupština naroda Srbije donela na svojim sednicama.

Vidiljive aktivnosti smatra veoma značajnim: - U petak, 20. avgusta nam je bio prvi dan aktivnosti u Somboru. Postavljeni su štand i baner pored pijace pošto je petak pijačni dan gde nam je dosta ljudi prišlo i pristupilo, poslepodne smo bili kod fontane na glavnoj ulici, gde je takođe bilo dosta ljudi, sledeća akcija bila je u ponedeljak u Staparu gde su naši aktivisti takođe prezentovali ideju privremene Skupštine naroda dostojnog Srbije i odziv među Staparcima je bio sasvim solidan. Sutradan, u utorak 24. avgusta smo stali ispred Lidl-a u Somboru, da u periodu između 17 do 21 čas upoznamo ljude sa pojedinim odlukama koje se tiču mera koje Krizni štab donosi svakodnevno i svakodnevno ih menja i koje nemaju nikakve veze sa zdravljem već sa širenjem panike i furstriraju ljude, ali ljudi misle da to oni moraju da trpe a ne moraju. Upravo pokušavamo da im objasnimo da postoji izlaz i da taj izlaz treba da iskoriste. Evo poslednji primer, naš odbornik a zamenik predsednika Skupštine Vladimir Miković, juče je ušao sa potvrdom privremene Skupštine naroda Srbije u Lidl, pokazao čuvaru potvrdu i čuvar nakon što je pročitao potvrdu koju je izdala privremena Skupština pustio je Vladimira da uđe bez maske u Lidl. On nije znao da to postoji - čuvar je saznao i pustio je čoveka. Tako da ja pozivam sve da probaju na taj način ako ne žele da nose maske, ako žele to je već njihova stvar, kao i sve što ne utiče na slobodnu volju svakog pojedinca.

- Pozivam što više mladih da nam se pridruže, mladi su nama i važna ciljna grupa. To su ljudi koji prate tako da kažem, alternativne medije, informišu se malo drugačije u odnosu na starije koji za sve informaciju saznaju uglavnom sa televizije a te informacije su uglavnom lažne i odvode ih na krivi put, pozivam sve i mlade i stare naravno, ali mlade posebno da nam se pridruže i da prate preko sajta, društvenih mreža, naše aktivnosti i u Somboru i drugim mestima. Na ovaj način imamo retku priliku da kažemo nešto u medijima, pošto prilike za to uglavnom pravimo sami preko društvenih mreža ili jutjub kanala privremene Skupštine koji isto ima, tako da kažem, ograničeno dejstvo.

Narednih dana biće nastavljene aktivnosti u naseljenim mestima somborskog područja.

- U dodatku, slajd-fotografije (Milan Mandić, 3 4); akcije u naseljenim mestima (Stapar, 8, 9)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Otvaranje izložbe likovnih radova somborskih đaka prvaka, pod nazivom "Moje drvo" biće upriličeno u utorak, 3. decembra u Maloj galeriji Kulturnog centra (Laze Kostića 5), sa početkom u 18 časova

Izložba je deo manifestacije "Drvo generacije 2019/2020" u sklopu koje su Grad Sombor, Kulturni centar i Javno komunalno preduzeće "Zelenilo" Sombor poklonili prvacima svih osnovnih škola na teritoriji Grada i nasaljenih mesta koja pripadaju Somboru, po jedno drvo (Celtis – zaštitni znak Grada Sombora) i tablu sa natpisom „DRVO GENERACIJE 2019/2020“.

Tim povodom đaci su crtali na temu "Moje drvo", a najbolji likovni radovi somborskih prvaka činiće postavku u Maloj galeriji Kulturnog centra.

Program je pokrenut sa osnovnim ciljem da se đaci prvaci edukuju o zaštiti životne sredine. Oni će čuvati svoje drvo i tokom predstojećih godina školovanja, dok Kulturni centar ima nameru da organizuje ovaj program i ubuduće.

Izložba će biti otvorena do 16. decembra.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…