Prikazivanje članaka po tagu fotografije

* Svetski je dan kulture, 15. april. Kao što smo najavljivali, izveštavali tako i na današnji, sam ovaj dan - najznačajniji datum kada s razlozima u čitavom svetu se veliča njena uzvišenost, gospođa kultura, posvećujemo i ovu reportažu u slici pretežno, pa i reči. Oboje, to ovaj datum, zaslužuje. Naš maestro umetničke fotografije, saradnik, solidarac - uvek, Petar Zambo, ovim setom srećnom duplom brojkom „3“, sa, dakle, 33 gotovo „nasumce“ odabrane, po ko zna koji put dokazuje da jedna slika ima, bezbroj reči kojima govori

Uživajte uz kolaž na naslovnoj, i sa svih 33 u foto slajdovima u galeriji ispod ovih reči. Na stranicama vašeg i našeg portala Novog Radio Sombora, poštovane čitateljke i čitaoci, prvo vam se zahvaljujemo na pažnji kao i na tome što sa tolikim brojem, već iznad nekoliko hiljada pregleda, jednako učestvujete sa nama u ovoj priči.

Ona nema kraja jer kultura je uvek bila, jeste i ostaće, naša svakodnevica, skupna stvarnost, taj svetli putokaz zajedničke budućnost na koju smo i ovoga puta, mi iz nekoliko zemalja, potvrdili u tom Somboru, vetrovite ali više no tople subote 9. aprila gospodnje 2022, uživali, voleli se, u zajedničkom zagrljaju ostadosmo za ono sutra na koje smo kako smo i poželeli, jednostno - "osuđeni".

I zato, podsetimo se:

-----------

*Svetski dan kulture obeležava se 15. aprila u mnogim zemljama širom sveta u znak sećanja na taj datum 1935. godine kada je u Vašingtonu potpisan Sporazum o “očuvanju umetničkih i naučnih tvorevina i istorijskih spomenika”, koji je u međunarodnoj pravnoj praksi poznat kao Rerihov pakt.

Inicijativu da se dan potpisivanja Rerihovog pakta obeležava kao Međunarodni dan kulture, koju je pokrenula 1988. godine društvena organizacija Međunarodna liga zaštite kulture, počeo je da realizuje 1996. godine Međunarodni centar “Rerih”.

U decembru 2008. godine, na inicijativu društvenih organizacija nekoliko zemalja sa svih kontinenata, osnovan je Pokret čiji je cilj da se 15. april obeležava kao Svetski dan kulture pod Zastavom sveta.

Predlog da se ustanovi Svetski dan kulture izneo je 1931. godine slikar Nikolaj Rerih u begijskom gradu Brižu na konferenciji posvećenoj postizanju međunarodnog sporazuma o očuvanju kulturnog nasledja. Rerih je smatrao da je kultura glavna pokretačka snaga na putu usavršavanja ljudskog društva, video je u njoj osnovu za zajedništvo ljudi raznih nacionalnosti i veroispovesti. Tada je i postavljen osnovni zadatak Dana kulture: široki poziv lepoti i znanju.

Nikolaj Rerih je pisao: “Odredićemo i Svetski dan kulture, kada će u svim hramovima, u svim školama i obrazovnim društvima i asocijacijama, na prosvećen način biti skrenuta pažnja na istinske riznice čovečanstva, na tvorce herojskog entuzijazma, na usvaršavanje i prolepšavanje života”.

-----------

Idući tom smernicom Reriha, usudili smo sa da 2017. godine baš na taj dan (15. april) obeležimo u Somboru, kao prvi u Srbiji, Svetski dan kulture. Tri puta uživo, u ambijentu svečane sale somborske zgrade Županije-Gradske uprave, a potom dva puta zaredom online, usled već dragom Bogu hvala, korone iza nas i eto nas ponovo, po 6. put zajedno, ko što reče Rerih, na putu multietničko-internacionalnih niti koje kroz kulturu sve čvršće vežemo poput užeta onog netaknutog, na krmi bilo kojeg broda na kojem zajedno plovimo površinama Panonskog mora bilo gde na pučini s koje se oslanjamo ne njegove somborske daleke obale i mirne luke i nasmejane rive. Onakve, kakvi smo i mi.

Muzička dama Sombora i Srbije, Škola srednje i osnovne, ove umetničke struke, beše nam ovogodišnji domaćin. Uz Gradski muzej Sombor i Gradsko udruženje penzionera Sombor, verujemo, da su naši gosti iz Republike Mađarske i Bosne i Hercegovine otišli kućama zadovoljno, da smo ćemo ih vratiti da i oni u našoj metropoli zelenili dalje razvijaju sopstveni osećaj i ulogu domaćina. Na Pecinim fotografijama, eto uverite se u to.

Hvala svima, u ime Svetog trojstva organizatora, Granskog sindikata KUM-Kultura, umetnost, mediji „Nezavisnost“, Udruženja „PODIUM“ i Novog Radio Sombora.

-----------

*Projekt Sporazuma dobio je ogroman publicitet i naišao na širok odjek u svetskoj javnosti.

Podršku Rerihovom projektu dali su svetski velikani kao što su Albert Ajnštajn, Romen Rolan, Bernar Šo.

U okviru tog sporazuma, prihvaćen je zaštitni znak koji je sam Rerih predložio i koji je trebalo da nose zaštićeni objekti kulture. Taj znak je bila Zastava sveta na kojoj su bila nacrtana tri kruga koja se dodiruju i simbolizuju prošla, sadašnja i buduća dostignuća čovečanstva okružena točkom večnosti.

U Paktu su sadržani opšti principi o značaju zaštite kulturnih dobara i poštovanja koje im treba ukazivati. Zaštita kulturnih objekata ima u Paktu Reriha obavezujući karakter i ne može biti oslabljena razlozima o vojnoj neophodnosti koja snižava efikasnost očuvanja kulturnih dobara u uslovima ratnih sukoba.

Pakt Reriha bio je iskorišćen kao osnov mnogih dokumenata o savremenoj međunarodnoj saradnji u oblasti očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa.

Među njima su i akti UNESKO-a - Konvencija o zaštiti kultunih dobara u slučaju oružanog konflikta, usvojena u Hagu 1954, Konvencija o merama usmerenim ka zabrani i predupređenju nezakonitog uvoza, izvoza ili prenošenja prava svojine nad kulturnim dobrima, doneta u Parizu 1970, zatim Konvencija o očuvanju svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa, proklamovana u Parizu 1972…

******

Post festum

*Kasnije su ideje Rerihovog pakta preuzete u Opštoj deklaraciji o kulturnoj raznolikosti (2001), Deklaraciji o sprečavanju namernog rušenja kulturnog nasleđa, koju je 2003. usvojio UNESKO, Konvenciji o očuvanju i podsticanju raznovrsnih formi kulturnog izražavanja UN (2005) i mnogim drugim međunarodnim dokumentima.

******

*Iz biografije Reriha

Nikolaj Rerih je rođen 9. oktobra 1874. u Sankt Peterburgu, a umro je 13. decembra 1947. u Indiji.

Bio je slikar, filosof, pisac, društveni radnik.

Stvorio je oko 7.000 slika od kojih se mnoge nalaze u poznatim galerijama i muzejima širom sveta. Napisao je i oko 30 književnih radova, a više puta je nominovan za Nobelovu nagradu.

Nosilac je više svetskih odlikovanja i priznanja, među kojima i je i Jugoslovenski orden svetog Save. Bio je vitez ruskog ordena svetog Svetislava, svete Ane i svetog Vladimira, vitez francuske Legije časti, vitez švedskog kraljevskog ordena Polarna zvezda.

*(Branko Rakočević)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* 'Hvala puno na prilici da se moje lice pojavi na stranici "Novi Radio Sombor". Mnogo cenim to, jer je to još jedna prilika, da mnogi ljudi čuju za mene i ono najvažnije, da pogledaju moj modni blog, koji vodim od 2016. godine.' - Šta reći na ovakvim rečima devojke koja osim svih kvaliteta, nosi skromnost, uz vaspitanje kojim zrači kao i osmehom kada vas na ulici pozdravi. Kultura je takođe njeno prvo lice jednine, a ona sama po sebi, jedno lepo lice Sombora. Hvala tebi Jovana, na saradnji koju želimo pre svega da razvijemo zbog naših dragih čitalaca i slušalaca našeg internet radija, gde ćeš takođe biti rado dočekana pa da se i tvoj glas čuje širom sveta, zaslužuješ, zaslužuje i tvoj i naš Sombor, u kojem živiš. Jovana Strahinić - predstavljamo, na stranici Modeling-Samo pozitivno, u ovoj, prvoj rubrici o stasitoj, harizmatičnoj i vrlo uspešnoj i obrazovanoj mladoj Somborki

A link bloga Jovaninog bloga, koji svakako preporučujemo, posetite, je na adresi:

https://vannajoblog.wordpress.com/

- Moja majka, Snežana Kelić, moj je stilista i vrlo često moj fotograf na blogu - priča nam Jovana, ponosna na svoju majku, njenu najveću podršku. - Ona je i uvidela da imam smisla za poziranje i da me kamera "voli", te je predložila da treba da se okušam u svetu mode. Sve je počelo, kada sam imala 15 godina...

U svetu mode Jovana je od 2013. godine, kada je prvo profesionalno fotografisanje imala u Beogradu, gradu u kojem i rođena. Fotografisao ju je čuveni Andreja Damnjanović. Iako je tada bio izuzetno mlad, već je bio veliko ime.

- Oduševila me je njegova jednostavnost, a njega moja fotogeničnost. Radila sam kasnije sa puno fotografa - nastavlja Jovana. Među njima je svakako poznati zrenjaninski fotograf Tibor Arva, koji ju je fotografisao za tri naslovne strane časopisa "Vojvođanski magazin".

- Volim da igram na sigurno - iskrena je Jovana ali objašnjava i pravi razlog, zašto: - Iz tog razloga, želela sam da uložim u svoje obrazovanje, jer mi to niko ne može oduzeti. Iako sam i dalje bila u malom gradu, našem lepom Somboru, uz maminu podršku i nagovor, upisujem Pedagoški fakultet u Somboru, smer "dizajner medija u obrazovanju". To je jedna od najboljih odluka koju sam donela u životu.

Nakon svega što je videla, naučila, kaže, shvatila je da može da bude model, bloger i uspešan student. Uporedo sa obavezama na fakultetu, radila je revije (Bonatti, Suzana Perović, Vlada Savić), i fotografisanja za Bazar, Blic ženu, Vojvođanski magazin, a njene fotografije pojavljivale su se i u poznatom omladinskom časopisu "Hej!".

Diplomirala je u roku, sa 22 godine, kao najmlađi student u generaciji. - Napravila sam video-igricu, i diplomski rad odbranila sa 10-kom uz pomoć i stručno mentorstvo Doc. dr Dragana Rastovca. Nakon završenog fakulteta, javlja mi se prilika da sarađujem sa Somborskim šnajderkama, i na taj način dobijam mogućnost da sarađujem sa poznatim somborskim fotografom Sinišom Trifunovićem. Usledila je i modna revija u Beogradu, gde sam nosila model Somborskih šnajderki, iz kolekcije "Reborn".

Ovom prilikom, Jovana zaključuje: - Mogu reći da sam srećna, jer svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem! U kom smeru ću krenuti, pokazaće moji sledeći koraci, a vama ostaje da mi poželite sreću, što i ja svima vama želim u redakciji „Novi Radio Sombor”! Veliki pozdrav, Jovana Strahinić poznatom kao Vannajo :-)

Uzvraćamo najsvesrdačnije, Jovana srećno, ubeđeni smo - istom mišlju i tvojih i naših sugrađana i mnogo šire... uz već raniji dogovor, da ćemo i sa naše strane naravno - ekipe Novog Radio Sombora, uraditi i novi booking-modeling sa Jovanom Strahinić sa našim profesionalnim fotografom-fotoaparatom :-) 

- Pogledajte ovom prilikom odabranih 24 fotografije sa dosadašnjih naslovnica, kastinga, revija i Jovaninih snimanja, uz imena fotografa koji su načinili ove fotografije - u slajdovima ispod teksta: Andreja Damnjanović (fotografije 1, 2, 3), Đorđe Radev (4), Jelena Repac (5, 6, 8), Jovan Živković (7), Nele Mešić (9, 10), Siniša Trifunović (11, 12), Snežana Kelić (13, 14), Tibor Arva (15 - 22), Vasa Nadarević (23), revija u Beogradu (24) -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Modeling

* Međunarodni dan planina se obeležava svake godine kako bi se unapredila svest planinskih zajednica širom sveta. 11. decembar je zvanično proglašen Međunarodnim danom planina Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 57/245 u decembru 2002

Planinsko partnerstvo u okviru Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO-UN) je dobrovoljni savez Ujedinjenih nacija za zajednički rad za planinske narode i sredine. Tri planinska cilja među 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija posvećena su promociji održivog razvoja planinskih zajednica:

Cilj 6.6: „Do 2030. zaštititi i obnoviti ekosisteme koji se odnose na vodu, uključujući planine, šume, močvare, rijeke, vodonosne slojeve i jezera“;

Cilj 15.1: „Do 2030. godine obezbediti očuvanje, restauraciju i održivo korišćenje kopnenih i unutrašnjih slatkovodnih ekosistema i njihovih usluga, posebno šuma, močvara, planina i suvih područja, u skladu sa obavezama prema međunarodnim sporazumima“;

Cilj 15.4: „Do 2030. obezbediti očuvanje planinskih ekosistema, uključujući njihov biodiverzitet, kako bi se poboljšao njihov kapacitet da obezbede koristi koje su od suštinskog značaja za održivi razvoj.“

 

Mostar, Hercegovina

Srebreno, Dubrovnik

/Fotografije iz albuma Mediteran iz mog objektiva, autor AcanskiS

zabranjeno svako neovlašćeno preuzimanje i objavljivanje fotografija/

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Nije hiperbola, u naslovu, verujte mi na reč. Pisac ovih redova je to rekao i uživo, i "naručio" ko zna, jednog dana, pitajući dragu Luciju (koju najduže i poznajem u tom jedinstvu kolorita multikulturalnosti u Svetozaru Miletiću): - "a pošto su kuće u lepome Lemešu"? Dovoljno, za početak...

... a nastavak je bio više nego neverovatan... Svojim gostima na tradicionalnoj manifestaciji Dani kulena, proteklog vikenda, priredila je naravno - sa saradnicima, zvanično rečeno rukovodstvom a nezvanično, drugarima, u ogranku Gradskog udruženja penzionera Sombor u Svetozaru Miletiću, više iznenađenja. Iznenađenje nije bilo jedino njen osmeh i tolika, čudesna pozitivna energija kojom ova dama pleni, sve drugo tako-reći, jeste. Svakako, pretpostavljam, da mi lemeški džentlmeni neće zameriti na tome što odmah i njih ne pomenuh sa samog početka ove rubike, jer naravno, bez predsednika se ne može, a lemeške organizacije penzionera, predsednik Janoš Kočiš bio je od početka do kraja isto tako, sa gostima, uz jednu od najbližih saradnica, Luciju... vedar, nasmejan i pun lepih i korisnih informacija...

Lucijine i Janoševe prijateljice i koleginice, i ovde prisutan - "po koji" kolega-momčić, uz ove večite devojke iz Centrale penzinerske u Somboru, ove po sva čemu jedinstvene društvene organzacije, ko i uvek, spremne. Na lepotu druženja, na vic i šalu, ali, kad treba rukave zasukati, tu su prvakinje i odmah padaju dogovori za već predstojeće naredne izbore, pardon, planove, a to je već 1. oktobar - Međunarodni dan starijih osoba. I čitav ovaj mesec koji tek započe, Međunarodni mesec osoba - u zasluženim penzijama. Zašto se "zabunih", pa prvo rekoh izbore, pa zato jer i na taj izbor u smislu organizovanja manifestacija i priredbi povodom važnih datuma, imaju apsolutno totalno pravo.

I - ko to kaže, "Dan starijih osoba"? Primer: ... kad su sa "nešto muških" zaigrale čardaš u prelepo uređenom dvorištu tu, odmah preko puta Doma kulture u Miletiću gde je bilo i stecište ovogodišnje, naširoko popularne lemeške kulenijade, oko da vam stane. Lepotica do lepotice. I poruka, računajte na nas. Mi godine ne brojimo, vreme ne priznajemo, a o tome i ove fotografije - dole u slajdovima odmah ispod teksta, uz naslovnu, gde i dobri, stari harmonikaš, omiljeni čika Jožef Bodonji ih dočeka sa svirkom od nota-života, uz velepripoznatog kuvara Kanjo Grgu koji im po ko zna koji put prirediše, da "prste poližeš" sveže vrelo jelo a ovoga puta je to bio, cubok-paprikaš... da samo znate kakav... i tako, vreme rekoh već i svesno ponavljam, ovde, sasvim je stalo. 

Za njih, ono - nikada nije ni postojlo. 

Da, naravno, da ne zaboravim, u okviru lemeškog programa za nas spremljenog, i susret sa čudesnim tvorcem umetnosti slamarenja Stipanom Budimčevićem, a o tome, i o drugim vanrednim pričama ove idealne družine, u sledećim nastavcima na vašem i našem portalu i naravno u drugom nam mediju elektronskom-internet Novom Radio Somboru, pa da nas i ceo svet čuje...

U ime Novog Radio Sombora, Udruženja Podium i Granskog sindikata KUM-Kultura, umetnost, mediji "Nezavisnost", zahvaljujem se na pozivu, naravno jednako i u ime mojih koleginica i kolega, na još jednom susretu - tom susretu punog života i druženja, te priznajem, drage i dragi moji, devojke i mladići, nikad neću da izgovorim,"trećeg doba" - da jedva čekam, ponovo.

Vaš prijatelj, "sa-borac", partner, novinar, kako-god, Siniša Stričević 

- U dodatku pogledajte još neke od slajd-fotografija kako bismo vam barem delićem dočarali priču kako to Lemešani znaju da ispiračju... i kako to članice i članovi Gradskog udruženja penzionera Sombor hoće, vole, umeju i znaju;

Sledi još jedan set fotografija -

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Prva vest
* Izložba TRAGOVI U 30 SLIKA predstavlja uvid u godišnji ciklus jevrejske kulture i istorijat somborskih jevrejskih porodica koje su svojim delovanjem ostavile neizbrisive tragove u istoriji Sombora
 
Naročit povod za realizaciju ovog programa, kao što smo najavili na našem portalu, jeste obeležavanje Evropskog dana jevrejske kulture, kao i proslava prvog dana Roš Hašane, 5782. jevrejske nove godine, dana rađanja sveta prema Talmudu. Izložbu su priredili Gradski muzej i Jevrejska opština Sombor. 
 
Autorke izložbe su muzejski savetnik Milka Ljuboja i viši kustos etnolog Ljubica Bačić. Izložbu su, prethodnog utorka otvorili David Firanj, v.d. direktora Gradskog muzeja Sombor i Sandra Papo Fišer, predsednica Jevrejske opštine Sombor.
 
- Izložba “Tragovi u 30 slika” autorki Milke Ljuboje i Ljubice Bačić. Jevrejske porodice u Somboru, svedočanstva jednog vremena surovo prekinutog neizrecivim zlom - izjavila je prisustvujući otvaranju izložbe i istakla na svom fejsbuk profilu prof. dr Nataša Gojković, što notiramo i u našem naslovu i čije foto-zapise takođe dopunjujemo u galeriji slajd-fotografija u dodatku rubrike.
 
Postavka će inače trajati do 15. septembra 2021. godine.
 
- Fotografije u slajd-dodatku: Uroš Terzija (1-6); prof. dr Nataša Gojković (7-12, među njima i: tašnica iz radionice poznate tašnarske porodice Hamburg, 11-12) -
 
Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Kultura

(*Znao sam šta me u Rastini čeka. Na godišnjoj Skupštini Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije. Pripremao sam se zato, čini mi se duže nego obično za ovaj najnoviji pre svega, novinarski zadatak - za taj gospodnji dan, 3. jul 2021, u najsevernijem mestu Srbije - ili ujedno, prvoj kapiji kad se iz EU u Srbiju ulazi, toj toliko živopisnoj Rastini... Ništa lično. Da li, ipak, baš "ništa" lično, preispitivao sam se, priznaću, satima. Samo i kažem sada, duže su trajale te već uobičajeno-novinarski pripreme za jedan kako mi to u poslu volimo reći, teren-ili događaj. Jer neće to svakako biti - svakodnevni događaj... ponavljao sam u sebi i istovremeno trenirao emocije kako u svom poslu - tom prilikom ne bi smele da emocije nadvladaju razum. Teško? Iskušenje? I jedno i drugo. Znao sam i da će mi trebati dan, nešto i više, nakon događaja, nakon svetkovine i sećanja na pretke među kojima je i moj... pa da se stišam.. Da pokušam da napravim konačno ljudski reportažu, sa sve slikama koje sam pripremio, onako kako poslu i prvenstveno čitaocima portala i slušaocima našeg internet radija, i dolikuje. Pa da krenem jer - novinarstvo to jest aktuelnost dešavanja ne trpe baš često emocije, a još manje odlaganja, onog što se desilo makar koliko bili svi pa eto i pisac ovih redaka, od mesa i krvi.. Bolje zato da krenem... i, ne zamerite na ovakvom ako ga takvim mogu nazvati, uvodom, a zašto je do njega u ovu reportažu iz lepe Rastine sa zbivanja od juče došlo, spomenuću na samom kraju, mada je sve ovo što ću ispisati kako i svi gosti juče listom rekoše, još jedan novi početak, ali početak nešto sasvim drugačiji: u zajedničkoj smislenoj misiji/želji za sveopštim, boljim koliko sutra, razumevanjem, ujedinjenjem u trasi zdravijeg životnog učenja a od koga, do od predaka, čemu smo svi obavezni; u korist naših novih pokoljenja; *prim. aut. SS)

-------------

* Dostojanstveno. So, pogača, domaća rakija. Za početak. A za svakog gosta i osmeh dobrodošlice dve prelepe mlade Rastinke u izvornim hercegovačkim i ličkim nošnjama... možda baš simbolično „ispade“ kako i najbolje što se samog stecišta tiče valja (simboličnog naziva, a u zajedničkoj poruci, Deco, ovde vam je mesto), pred Domom omladine - upravo tu, gde pripadnici Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije zakazaše susret. Doček brojnih prijatelja-zemljaka, u počast borcima koji su dali živote u proboju Solunskog fronta. Polaganje venaca na dva monumenta te posebne Rastine, Spomenik solunskim dobrovoljcima, e tim osnivačima Rastine i Spomenik žrtvama logora Šarvar u Drugom svetskom ratu. Protokol. Temelj daljem drugovanju, upoznavanju, spajanju, činu najsvečanijem...

Osnovni cilj - da, jednostavno, niko ne zaboravi velike žrtve u Prvom svetskom ratu i naše pretke - domaćini istakoše to i u svojim pozivnicama, prethodno. Odavanje je ovo priznanja Solunskim borcima koji su upravo označili junaštvom svojim i početak kraja Velikog rata probojem Solunskog fronta, u jesen 1918. Svaka godišnjica, svaka godina - moralo bi da bude posvećena doseljavanju porodica iz dobrovoljačkih Solunskih jedinica u ove severnosomboske krajeve na samom rubu bačke ravnice, u daljim ciljevima: Hercegovci, Ličani... izgradili su Rastinu kao mesto za nezaborav, mesto za svaku novu - lepu priliku, mesto za šansu, mesto za život.

Mesto za mladi svet.

Ma koliko se to činilo možda u savremena vremena ne baš tako lako dostižno, ali... vera, nada i ljubav pobeđuju uvek kad je sveto trojstvo sasvim jasno a ovde jeste, pa rađaće se stog baš, po jedna nova beba. Rastinska. Bar jedan novi heroj, pa dva, troje-četvoro... polako... opet nova deca ko deselećima pre a i škola je tu da zaživi, obdanište već spremno, za nove mlade Hercegovce, Ličane, LJUDE... pružena ruka i svim drugima il’ prvima, svejedno, Rastinci će dočekati i UDOMITI svakog. A mesta za sve, ovde ima. Više nego dovoljno. Nije zato bez razloga ona već dobro poznata: ko u Rastinu prvi put dođe, poželi da drugi put to bude već koliko sutra, a za trajni život, eh, divote.. Sva blagodet prirode, banjski vazduh, raskoš svebujnog zelenila, krošnje što se ko zastave nekako neobjašnjivo a naočigled ponosno ko dobre vile vijore i u nebo stižući, pružaju oku svakom, sav svoj sklad.

A nakon ponosnog čina polaganja venaca, usledila je već rekoh, najavljena Skupština. Odmah smo svi shvatili da baš neće to biti ona „prava“, da kažem, uobičajena neki bi rekli „steretopina“ ili „dosadna“ skupština kojih je svima sasvim dosta. :-) Uvodničar, jedan od najčešćih rastinskhi domaćina, Jovan Vukobratović, odmah je to i napomenuo, nema nekog „glasanja“, premda je predviđen bio i Upravni odbor, ali aman, kako „rešiti“ sad tu sednicu Upravnog odbora Udruženja, pa Skupštinu, kad, pridošlo toliko sveta... ma sedite ljudi odma’ za astale, da se družumo uz ozbiljne zaključke ali i ako neko ipak „želi reč“, dobro. Hmm, „poneko“, a spontano, što je i najkarakterističnija crta sveukupno susreta i same Skupštine i nesvakidašnjeg Upravnog odbora ispostavilo se - odmah bila, jeste u tome što su govornici jedan za drugim javljali se da nešto kažu, poruče, pozove u „revanš“-posetu Rastince u svoje - takođe sagrađane metropole raštrkane kako i Bog nalaže svud po Vojvodini, od Hercegovaca, Ličana... Dalmatinaca, Bosanaca, ko do gnezda, gnezdo u kojima su i rode vazda rade i raspoložene.

„Raspravljalo“ se dakle tako, gotovo puna dva sata, o brojnim prošlim aktivnostima njihovog-i njihovih udruženja koja deluju u Bajmoku, Aleksi Šantiću, Bačkom Gračacu, Novom Žedniku, Gornjoj Rogatici, Sokolcu, Bačkoj Topoli, Subotici, Srbobranu, Srpskom Bačkom Karađorđevu, Stepanovićevu, Laćarku, Bečeju, Mišićevu, Zrenjaninu, Inđiji, Kljajićevu, Apatinu, Bačkom Bregu, Dušanovu, Višnjićevu, Kolutu, Sremskoj Mitrovici, Paliću, Novom Sadu, Gajdobri, Sečnju, Rumi, Somboru... u epicentru dobrovaljčkom, tog prvog julskog dana gospodnje, 2021, Rastini.

No nekako logično ispostavilo se, prvo je dobio reč dr Milan Micić, autor kao što znamo i kao što smo o njemu već ovih dana pisali, tridesetak književnih jedinica hronologije, a svoje najnovije publikacije "Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje: (1914–1918)” čija za temu ima kako smo već takođe izvestili na ovim stranicama najavljujući promociju knjige iste večeri u Staparu, koja sadrži popis imena svih dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke ali i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila u Velikom ratu 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu.

Autor je ovom prilikom najjednostavnijim rečima objasnio da ove činjenične hronološkim redom poslagane pojave i podakte vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke, kako je dr Micić i u knizi notirao. 

***

Svemu ovom i potonjoj zakusci koja je sve drugo bila ali ne „samo“ zakuska, već tradicionalna jela pred goste, kisela hercegovačka čorba, uz autentične salate po kojoj su ovi srpski narodi poznati, i naravno, nekoliko vrsta „deserta“ iz recimo svakog rastinskog komšijski porodičnog, domaćinstva, prethodio je parastos a delegacije su položile vence, najpre na Spomenik solunskim dobrovoljcima, koji predstavlja planinski masiv s krstom, ispred kojeg je bronzana statua srpskog vojnika, oslonjenog na pušku sa svih 176 imena solunaca borca. Zatm odmah, i na spomenik žrtvama Šarvarskog logora, koji simbolizuje logorske žice i lik iscrpljenog logoraša, a na kojem su uklesani stihovi Vojislava Ilića mlađeg.

Naročito su uz reči besede Oca Mirka, dirljivo do suze muške, zvučali s violine preneti zvuci pred spomenikom Solunskim dobrovoljcima i osnivačima sela, kao i spomenikom Eastinskim žrtvama logora u Šarvaru, emotivno izvedenih „Tamo daleko“, „Kreće se lađa francuska“... mladog maestra od tananih žica, Nemanje Golubića.

„Nešto“ veselije bilo je potom kad su glasove prenete u salu, pustili već nadaleko popularni, poznatim predvođeni baritnom kojem mikrofon ne treba, Momčilom i momcima muške Pevačke grupe iz Bačkog Jarka, ovog puta naravno uz neizbežnu harmoniku.

....Priča o Rastini i Rastincima čini se, tek kreće. A moj pradeda Stevan Ružić, počivši na Solunskom groblju, eto nisam mogao a da ga na kraju među dvadesetak govornika, ne spomenem. Tog mog pretka Solunca da nije bilo, ne bi ni ove reportaže. :-) No pak, to je manje i važno (što se bar mog obitavanja pod Suncem naravno, tiče), od zaključka ostvarenim na ovoj Skupštini i Upravnom odboru:

Sveujedinjenje najzad vekovima potrebno, svesprskog naroda podsticano idejonm mišlju sa ovoga skupa - iako ista više puta zagovarana, ali sada se učinilo, jačom no pre. To je zadatak, rekoše svi zemljaci u Rastini okupljeni, to je posao i to je zaštitni znak koji uz poštovanje svih i svakog, nastaje overom koji ni jedan pečat ne može da zameni.

.....

Novi Radio Sombor se zahvaljuje na prevozu Aleksi Subotiću, jednom od inicijatora i graditelja boljeg života, još bolje Rastine, još boljeg čina poput svih onih ordenja, činova i dlikovanja koje je njegov Solunac đed Kosta, zaslužio a u sada Aleksinom čuvanom u podobro bogatom amanetu od sjajne kutije zasluga za ovaj narod.

Inače, kakio je bilo i predviđeno, svemu u Rastini, prethodio je prvo susret gostiju sa domaćinima u somborskoj zgradi Ggradske uprave, gde je u Svečanoj sali Županije detalje o istoriji grada i ove sredine govorio zavičajni istoričar i publicista Milan Stepanović, sa kojim smo prošetali glavnom stazom Ravangrada Kralja Petra Prvog (o tome više u narednoj, sutrašnjoj reportaži), pa se zatim u koloni petnaestak vozila na čelu sa jednim od Subotića (već maloprethodno pomenutog), uputismo u centar dobrog naroda, Rastinu...

Prisustvovao, dao sebi za pravo da malo i govori, pratio i zabeležio: Siniša Stričević, gl.odg.urednik Novog Radio Sombora

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja i svaka buduća saradnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
 
- Dodatak: fotografije iz Rastine, 3. jula 2021. u slajdovima odmah ispod rubrike -
 
Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 5

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…