Prikazivanje članaka po tagu finansije

* Kao i prethodnih kada smo od 2015, tako i sada kao i svake godine krećemo u proces takozvanog participativnog budžetiranja gde će građani grada Sombora normalno i naseljenih mesta, odlučivati šta će to da se radi i da se finansira iz budžeta u njihovim mesnim zajednicama - rekao je na samom početku konferencije za medije održanoj u zgradi Županije u ponedeljak, 28. septembra Sava Dojić, gradski većnik za finansije i privredu, kojoj je prisustvao i Mihael Plac, šef Odseka za Lokalno ekonomski razvoj (LER). Jezgrovito desetominutno obraćanje javnosti većnika Dojića prenosimo u celosti s obzirom i na značaj transparentnosti i efikasnog učestvovanja građana u kreiranju gradskog budžeta

- Pošto smo tokom prethodnih pet godina primetili da ima dosta nedostataka u vezi sa ranijim sistemom koji smo radili, ovoga puta - ove godine, pokušavamo da ga unapredimo, tako da smo u ovoj godini odlučili da svaka mesna zajednica, kako gradska tako i naseljenih mesta, predloži po tri poejkta - nastavio je Sava Dojić, dopunjujući: - Građani tih mesnih zajednica će glasati za jedan proijekat koji će Grad Sombor finansirati naredne godine. Za to smo se opredelili pre svega zbog toga da bi i male (manje) mesne zajednice mogle da učestvuju u participativnom budžetiranju, učestvovale su i do sada, ali su glasali za sasvim neke druge predloge, kao i da se izjasne šta je to u njihovom selu trenutno najpotrebnije, normalno, da bi se poboljšao život u mesnim zajednicama. Znači, sledeće godine svaka od seoskih i gradskih mesnih zajednica će dobiti po jedan projekat koji će Grad Sombor finansirati iz svog budžeta.

Takođe, ono što je Sombor prvi u Srbiji odradio to je uključivanje učenika srednjih škola u participativno budžetiranje. Taj proces je završen nedavno, u njemu je učestvovalo šest srednjih škola i svaka od srednjih škola je dobila što nove sanitarne čvorove, što opremu, što sredstva za izvođenje nastave. - Što se srednjih škola tiče tu ćemo malo kasniti zato što učenički parlamenti još nisu formirani, tako da ćemo za sredu (30. septembra) sazvati sastanak ili sa predsednicima učeničkih parlamenata ili sa profesorima koji su zaduženi za rad sa učeničkim parlamentima pa ćemo i ove godine raditi participativno budžetiranje u srednjim školama - najavio je Dojić. - Razlika u odnosu na prošlu godinu je upravo u novonastaloj situaciji pa će glasanje biti isključivo onlajn, trajaće 15 dana od dana kad počnemo a nadam se da ćemo za mesec dana, najkasnije prekosutra, imati sve predloge, pa već u sredu, 30. septembra može da počne glasanje a što se tiče srednjih škola nadamo se da ćemo početi sa glasanjem sledeće nedelje.

Ove godine nema drugog kruga, nastavio je Dojić, mesne zajednice su poslale po tri predloga i to putem saveta mesnih zajednica. - Predozi su sada ovde kod mene i sledeće što treba da uradimo jeste da vidimo da li su objekti u vlasništvu Grada - da li se na tim objektima može raditi, te da posle proveravanja imovinsko-pravnih odnosa, proverimo da li za te radove postoje projekti. Ukoliko ne postoje projekti građani mogu da glasaju za taj predlog, s tim što će onda već sledeće godine u budžet grada ući izrada projekta, a ne radovi, radove ćemo ostaviti za 2022. godinu.

- Cilj svega ovoga jeste da se što više građana uključi u odlučivanje o trošenju budžeta Grada. Sve zavisi od toga kakvi budu predlozi, jer mislim da ćemo značajna sredstva iz budžeta Grada upotrebiti, izdvojiti, baš za ove namene. Dakle cilj je da građani transparentno odlučuju o tome šta će se u njihovim mesnim zajednicama raditi - podvukao je gradski većnik Sava Dojić.

Osim ovoga što je Grad tražio od mesnih zajednica, da dostave šta bi se radilo sledeće godine, a da tu ne budu neki preskupi projekti, tražili smo, kako je rekao Dojić, od mesnih zajednica da nam dostave i njihov plan kapitalnih investicija za naredne četiri godine - gde će svaka mesna zajednica da predloži uslovno rečeno, skuplje i ozbiljnije projekte koji bi u naredne 4 godine bili rađeni u mesnim zajednicama. - To će verovatno biti daleko veći iznosi i normalno da tu neće svaka mesna zajednica dobiti u istoj godini to što je tražila, ali, za naredne četiri godine ono što je najkapitalnije za konkretne mesne zajednice to će se sve sigurno odraditi. Normalno, da tu ne mogu da dođu u obzir neki izuzetno skupi projekti kao što su kanalizacija u naseljenim mestima, jer to Grad Sombor ne može sam da isfinansira, to su izuzetno skupi projekti gde moramo svakako, da učestvujemo ustvari, tražimo ko će to sufinasirati s nama - da li će to da bude pokrajina ili republika.

Dojić je nastavio u vezi sa najvitalnijim, životnim pitanjima: - Ono što ćemo sigurno završiti u naredne četiri godine jeste, da će sva naseljena mesta dobiti kvalitetnu, zdravu pijaću vodu, do sada smo polovinu sela odradili, ostaje nam tu još nekoliko udaljenijih mesta, da vidimo kako ćemo rešiti, to su Rastina, Aleksa Šantić, Telečka, jer Grad Sombor je s kraja na kraj, kako god pogledate, 52 kilometra tako da - ili ćemo ići na fabrike vode, kao što smo radili u nekim selima, kao u Bačkom Bregu, Kolutu, sad ćemo graditi fabriku vode i u Bačkom Monoštoru, ili ćemo ići na varijantu povezivanja sa gradskim vodovodom, svud gde to bude moguće.

- Ponavljam, osnovni cilj je da građani znaju gde se troši budžetski dinar, odnosno kako se prazni račun budžeta Grada Sombora i za čega se on koristi. Inače u svim onim anketama koje smo imali od raznih ekspertskih kuća, jedino je, na osnovu ispita uspešnosti budžet Grada Sombora dobio čistu desetku. Na sajtu Grada imate i vodič kroz budžet i Odluku o budžetu grada Sombora i mesečne izveštaje kako se budžet troši pa koliko je njegovo izvršenje, još samo da što više ljudi uključimo u odlučivanje o trošenju tih para. To nam je osnovni cilj i mislim da je ovo stvarno i dobar put kojim idemo.

Prošle godine sakupljeno je 7 hiljada glasačkih listića, krenulo se 2015. sa oko 1.200, što znači da interesovanje građana iz godine u godinu raste. - Još sada kad ovo proširimo na mesne zajednice gde će građani moći da odluče šta će se u njihovom selu raditi, mislim da će interesovanje biti još daleko veće, jedino što je tu problem što će glasanje biti onlajn, sad, možda će to biti problem za naše starije građane, ali ima i onih mlađih koji će da ih i poduče, tako da smo za ovu godinu to jest za sledeći budžet, isplanirali ovakav način rada i, mislim da ćemo tu značajna sredstva, ponavljam, izdvojiti u tu svrhu.

Mihael Plac, šef Odseka za LER pomenuo je, prema njegovim rečima, pretpostavljenu brojku: - Neka projekcija je da projekti budu vrednosti sto miliona dinara, na što je Dojić precizirao: - Neko će predložiti i 100, nego 3 mioiona, sve u suštini, bolje da budu i 2-3 miliona, ali je bitno da znamo da to građanima treba. Dakle kada dobijemo konačan rezultat glasanja, tada ćemo videti koliko para treba pa ćemo toliko i izdvojiti iz budžeta. Neka to bude i 30 miliona, zašto da ne. Ali znamo, da smo odradili nešto što je građanima potrebno. Normalno da bi bilo bolje da možemo da odradimo više ali shodno i ovoj novonastaloj situaciji mislim da ćemo sve ovo što građani žele moći. Jer, pregledao sam i ove predloge koji su do sada stigli, nisu to megalomanski predlozi, radi se uglavnom o fasadama - domova kulture, mesnih zajednica, o uređenju centra sela, dečjim igralištima, to nisu bog-zna kakve investicije tako da mislim da ćemo to na „prvi pogled“ što je vidljivo moći da isfinansiramo,

Postoje tu kako kaže Dojić i malo i ozbiljniji predlozi kao što je svakako uređenje željezničke stanice. - Prošle godine je bilo 150 godina od nastanka tog parka, prvog parka u Somboru, lično mi je žao što to nismo bolje obeležili pošto sam ja iz te mesne zajednice, malo da sam ovako i pristrasan, ali mislim da je to investicija nešto veća, tako da ćemo videti da li ćemo to moću uraditi jer tu bi trebalo naravno, osvetilti ceo park, dakle ove staze što idu okolo i srediti ih, urediti. Znamo da tamo imamo i biciklističku stazu, koja je sad zarasla u travu, da je to park koji je sad loš. To je recimo, primer dobrog predloga, ali pitanje je da li ćemo moći to da odradimo sledeće godine s obzirom na iznos, ili ćemo ga ostaviti za sledeći period - ili će biti potreban projekat da se uradi sledeće godine, tako da 2022. godine, da se radi park uz željezničku stanicu. To je ono što sam rekao i na početku, treba da rasčistimo imovinsko-pravne odnose, treba pogledati da li postoji projekat za tako nešto značajnije i onda tek odlučiti da li taj predlog može da bude na listi ili će sledeće godine projekat, pa tek onda da se radi – zaključio je Sava Dojić.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (S. Stričević)

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" Udruženja Podium koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…