Prikazivanje članaka po tagu ekonomska polititka

Istraživanja / Autori: Galjina Ognjanov, Mihail Arandarenko i Dragan Aleksić

* Jači inspekcijski nadzor, izmene zakonskih rešenja i maksimiranje broja fleksibilnih ugovora predstavljaju potencijalna rešenja koja bi mogla da preokrenu sadašnji nepovoljni trend rasta prekarnosti, navodi se u preporukama studije FRENA “EX POST ANALIZA NACIONALNE STRATEGIJE ZAPOŠLJAVANJA ZA PERIOD 2011-2020. godine“

Nezavisno od tekuće krize, oslanjanje Strategije zapošljavanja isključivo na dostizanje kvantitativnih indikatora tržišta rada pokazalo je slabe strane u zanemarivanju kvaliteta zaposlenosti, izraženog kao udeo dobrih, sigurnih i dobro plaćenih radnih mesta u ukupnoj zaposlenosti. Najsažetije, može se reći da kvalitet zaposlenosti tokom ove decenije uglavnom stagnira, dok se kvalitet radne snage nešto brže unapređuje. Iz prikazanih trendova trebalo bi da bude jasno da najveći izazov ekonomske i industrijske politike neće biti nezaposlenost, kao što je to bio slučaj u protekloj deceniji.

Umesto toga, pitanja kvaliteta radnih mesta, kvaliteta obrazovnog sistema, oskudice određenih kvalifikacija, potrebe većeg i intenzivnijeg učešća u radnoj snazi stanovništva radnog uzrasta koje je sada izvan radne snage ili je angažovano na lošim, slabo plaćenim i nisko produktivnim poslovima – obeležiće narednu deceniju i biće glavni izazovi politike zapošljavanja i ukupne ekonomske politike.

U tom kontekstu, potrebno je preispitati regulativu i primenu zakonskih instituta koji podržavaju rast prekarne zaposlenosti – ugovora o delu, o privremenim i povremenim poslovima, agencijskom zapošljavanju, o stručnom osposobljavanju i stručnoj praksi, preko studentskih ili omladinskih zadruga, itd. Jači inspekcijski nadzor, izmene zakonskih rešenja i maksimiranje broja fleksibilnih ugovora predstavljaju potencijalna rešenja koja bi mogla da preokrenu sadašnji nepovoljni trend rasta prekarnosti.

Osim toga, buduća Strategija zapošljavanja  trebalo bi da prati veći broj strukturnih pokazatelja zarada i zaposlenosti – kretanje prosečne i medijalne plate na nacionalnom i regionalnom nivou, kretanje fonda plata na svim teritorijalnim nivoima i udela rada na nacionalnom nivou. Bilo bi potrebno definisati njihovu ciljnu dinamiku.

Socijalno-ekonomski savet pojavljuje se kao jedinstveno dobro pozicionirana i dovoljno uticajna i fleksibilna krovna struktura za upravljanje i sprovođenje budućom Strategijom. On je sačinjen od po šest predstavnika Vlade, sindikata i poslodavaca. Šest njegovih članova koji zastupaju Vladu – predsednik Vlade i ministri rada, finansija, privrede , prosvete i zdravlja – predstavljaju jezgro izvršne vlasti. Predstavnici socijalnih partnera – Unije poslodavaca i dva reprezentativna sindikata – imaju važnu ulogu u upravljanju Strategijom, praćenju tokova na tržištu rada, ugovaranju minimalne zarade itd. Istovremeno, oni predstavljaju i sponu ka civilnom društvu i ka građanima kao krajnjim korisnicima Strategije.

Uklanjanje prepreka socijalnom dijalogu i potreba njegovog osnaživanja stalno se ističu u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije. Ovo uključuje jačanje kapaciteta socijalnih partnera, prilagođavanje zakonskog okvira za njegovo sprovođenje na različitim nivoima i rast administrativnog budžeta Socijalno-ekonomskog saveta. S druge strane, već postignut visoki javni profil SES-a mogao bi da doprinese vidljivosti Strategije, kao što bi i pozicioniranje Strategije u okvire SES-a dalo dodatni podsticaj proširenju značaja i opsega njegovog rada. Strategija bi na taj način delimično dobila i kvalitet socijalnog pakta. Međusektorska koordinacija Strategije mogla bi da se obavlja u okviru SES-a kroz koordinirajuću aktivnost Vladinog dela SES-a (šest gore navedenih ministara) i osnaživanje njegovih stručnih tela. Operativno sektorsko vođenje i praćenje Strategije ostalo bi u nadležnosti MRZBSP.

Iskustva primene dosadašnje Strategije pokazuje da je ispunjenje kvantitativnih ciljeva zaposlenosti bilo delimično ’pomognuto’ procesima koji nemaju pozitivan predznak – slabljenjem kvaliteta zaposlenosti i demografskim opadanjem. Nova Strategija trebalo bi i da postavi skup makroekonomskih ciljeva koji će kao celina biti otporan na ovakvu kritiku. To bi značilo dopunjavanje standardnih indikatora sa tri nova – prvi, koji bi reflektovao ciljano popravljanje strukturnih obeležja zaposlenosti u pogledu kvaliteta zaposlenja, drugi, koji bi identifikovao ciljani apsolutni broj zaposlenih pre nego ciljanu stopu zaposlenosti, i treći, kojim be se pratila ciljana visinu prosečne i medijalne zarade u zemlji.

Puna i kvalitetna zaposlenost ostaće ključna težnja naših građana, a nezaposlenost  najveći socio-ekonomski problem, čije rešavanje zahteva mnogo više sredstava i koordinisanog napora nego što je to bio slučaj tokom primene sadašnje Strategije.

*Tekst je sažeta verzija zaključnih preporuka studije  FRENA  “EX POST ANALIZA NACIONALNE STRATEGIJE ZAPOŠLJAVANJA ZA PERIOD 2011-2020. godine“, autora profesora Galjine Ognjanov, Mihaila Arandarenka i Dragana Aleksića

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…