Prikazivanje članaka po tagu diskriminacija

* Zakon o rodnoj ravnopravnosti stupio je na snagu 1. juna ove godine, ali je kontroverzne reakcije izazvao još u samoj pripremi ovog akta. O čemu je zapravo reč, odnosno šta reguliše navedeni propis?

Zakon u uvodu definiše da se njime uređuju pojam, značenje i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Sama svrha donošenja zakona, opredeljena ovakvim uvodnim odredbama, ne bi smela kod bilo koga da izazove negodovanje. Zbog toga ćemo se detaljnije upoznati sa pojedinačnim odredbama zakona, odnosno novinama koje ovaj propis uvodi u radne odnose.

I Definisanje diskriminacije po osnovu pola

Prema novousvojenom zakonu, diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu.

Oblasti društvenog života u kojima ovaj zakon nalazi primenu su brojne, jer definiše da se mere za suzbijanje diskriminacije uvode u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života.

Kao što vidimo, zakon ima svoju primenu i u oblasti radnih odnosa, te ćemo se posebno osvrnuti na ovu tematiku.

II Primena i novine u oblasti radnih odnosa

Najpre treba istaći da je diskriminacija po polu i rodu bila zabranjena na radu, u vezi sa radom, kao i za lica koja traže zaposlenje i pre stupanja na snagu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer je svaki takav oblik diskriminacije bio zabranjen Zakonom o radu, Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o ravnopravnosti polova (umesto kojeg je i donet novi zakon jer je prethodni ocenjen kao neefikasan). Zakon o rodnoj ravnopravnosti isto tako proklamuje jednak tretman i jednake mogućnosti za žene i muškarce, kako u oblasti traženja i dostupnosti poslova, tako i u oblasti ostvarivanja prava na rad. Na taj način novi zakon samo potvrđuje dosadašnja načela jednakosti zaposlenih u pravima iz radnog odnosa i zabranu diskriminatornog ponašanja poslodavaca, s tim što ovaj propis posebnu pažnju poklanja diskriminaciji po rodu i polu i zabranjuje je ne samo na radu, već u svim drugim sferama društvenog života-politika, ekonomija, kultura, sport…

Određena promena je nastala kada je u pitanju propisivanje zabrane diskriminacije sa seksualnom konotacijom jer je uveden novi zakonski pojam-seksualno ucenjivanje. Zabranjeno je i do sada bilo uznemiravanje, seksualno uznemiravanje, a novim zakonom je na spisak nedopuštenih ponašanja dodato i seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom na osnovu pola odnosno roda koje čine poslodavci, zaposleni ili druga radno angažovana lica prema drugim zaposlenima ili drugim radno angažovanim licima. Zakon seksualno, odnosno polno ucenjivanje definiše kao svako ponašanje lica koje, u nameri činjenja ili nečinjenja dela seksualne prirode, uceni drugog da će u slučaju odbijanja pružanja traženog protiv njega ili njemu bliskog lica izneti nešto što može škoditi njenoj ili njegovoj časti ili ugledu. Uznemiravanje na osnovu pola i seksualno uznemiravanje zabranjeni su ne samo na radnom mestu, već i prilikom zapošljavanja, stručnog usavršavanja i napredovanja.

Može se reći da konkretniju promenu za položaj žena u okviru radnog prostora ipak donose pojedine odredbe zakona, kao npr. one po kojima je posebno zabranjena rodna neravnopravnost za vreme odsustva sa rada zbog trudnoće i nege deteta. U tom smislu zabranjen je premeštaj zaposlene koja je na odsustvu sa rada zbog trudnoće, na porodiljskom odsustvu, odsustvu sa rada radi nege deteta i odsustvu sa rada radi posebne nege deteta, na druge poslove ili upućivanje na rad kod drugog poslodavca, ukoliko je to za zaposlenu nepovoljnije, osim ako to nije učinjeno u skladu sa nalazom nadležnog zdravstvenog organa ili zbog organizacionih promena kod poslodavca, koji su izvršeni u skladu sa zakonom.

Osim toga, odsustvovanje sa posla zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može biti razlog za uskraćivanje prava na stručno usavršavanje i napredovanje i sticanje višeg zvanja, odnosno premeštaja na neposredno više izvršilačko radno mesto. Takođe, poslodavac je dužan da nakon porodiljskog odsustva porodilju vrati na poslove, odnosno radno mesto na kome je radila pre odsustvovanja ili na odgovarajuće poslove, odnosno radno mesto, ali ne pod nepovoljnijim uslovima (u pogledu zarade, uslova rada i tome slično).

U organima poslodavca mora se težiti ravnopravnoj zastupljenosti polova. To znači da poslodavac mora da se trudi da obezbedi podjednak broj muškaraca i žena u organima upravljanja i organima nadzora uz uvažavanje specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, službe ili delatnosti, mesta i uslova rada propisanih merila za izbor, odnosno imenovanje, i drugih objektivnih razloga.

Poslodavci koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, dužni su da određuju i sprovode posebne mere u okviru godišnjih planova ili programa rada, koji obavezno sadrže i deo koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Poslodavci čiji planovi ili programi nisu javno dostupni dužni su da o donošenju plana ili programa obaveste ministarstvo nadležno za ljudska prava i da uz obaveštenje dostave izvod iz plana, odnosno programa u delu koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Takođe, poslodavci čiji godišnji izveštaji o realizaciji plana ili programa nisu javno dostupni, dužni su da o usvajanju izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa obaveste ministarstvo.

Poslodavci su dužni da sačinjavaju i dvogodišnje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, koji, uz popunjeni obrazac na način uređen zakonom, sadrži kratku ocenu stanja u pogledu ostvarene rodne ravnopravnosti u organu poslodavca, uključujući razloge zbog kojih nije ostvarena propisana ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca u sastavu organa poslodavca, ako ta zastupljenost nije ostvarena. Činjenica da će podaci biti dostupni javnosti i navedeni niz akata koje poslodavac treba da izradi i dostavi ministarstvu radi kontrole, takođe predstavljaju vid „pritiska“ da se nešto značajnije učini u pravcu usvajanja antidiskriminatornog ponašanja.

III Zabrana otkaza i nejednakih zarada za isti rad

Zabranjen je otkaz, odnosno raskid radnog odnosa od strane poslodavca, odnosno organa javne vlasti, kao i proglašavanje zaposlenog za višak na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja.

Ponovo ističemo da su ove zabrane postojale i pre novog zakona, s tim što su novčane kazne za prekršaje koji poslodavci čine kršeći zabranu diskriminacije po osnovu pola i roda porasle. Naravno da ni od sada poslodavac nije mogao da uruči otkaz niti da proglasi zaposlenog za višak na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao ni da otkaže ugovor o radu zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja. Slično je i sa zabranjivanjem nejednakih zarada za rad iste vrednosti na osnovu pola ili roda. Naime, zaposlenima se garantuju jednaka plata za isti rad ili rad iste vrednosti, bilo da se isplaćuje u celosti u novcu ili delom u novcu, a delom u naturi, u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose.

I kod ove odredbe se ne radi o nečem novom, jer Zakon o radu principijelno zabranjuje različitu zaradu za rad iste ili slične vrednosti. Ovaj zakon samo ponavlja i potvrđuje zabranu koja je i do sada postojala, s tim što naglašava da do nejednakog postupanja ne sme da dođe s obzirom na pol.

IV Nadzor nad primenom zakona

Što se tiče primene Zakona, nadzor nad njegovom primenom u delu koji se odnosi na oblasti rada i zapošljavanja vrši ministarstvo nadležno za rad i zapošljavanje, a inspekcijski nadzor u toj oblasti vrši inspekcija rada.

Situacija je trenutno takva da su novčane kazne za poslodavce koji krše zakonske odredbe o zabrani diskriminacije porasle sa maksimalnih 500 hiljada dinara po Zakonu o zabrani diskriminacije, odnosno sa 1,5 miliona po Zakonu o radu, na 2 miliona dinara (dosadašnji Zakon o ravnpravnosti polova čak i nije propisivao sankcije). Dakle procenjeno je da je neophodno pojačati kaznenu politiku jer dosadašnja nije dala zadovoljavajuće rezultate, odnosno stanje nije onakvo kako je proklamovano. Tako je propisano da će se novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniti poslodavac koji ima svojstvo pravnog lica ako prekrši neku od zabrana o kojima smo govorili u ovom tekstu. Kazna je predviđena i za odgovorno lice u pravnom licu.

Imajući u vidu način na koji zakon reguliše zabranu diskriminacije po polu i rodu na radnom mestu, može se zaključiti da ništa radikalno nije promenjeno u odnosu na dosadašnju regulativu, koja je takođe promovisala rodnu ravnopravnost, odnosno sankcionisala diskriminaciju po polu. Reč je o tome da novi zakon naglašava zabrane koje su i do sada postojale, uvodi određene promene koje nisu toliko značajne (bar u oblasti radnih odnosa) i u određenoj meri pojačava kaznenu politiku.

O autoru: Milan Predojević (fotografija u slajdu ispod rubrike)

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju.

Aktuelnu rubriku objavljujemo u okviru saradnje a posredstvom portala: poslovi.infostud.com

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Rodna ravnopravnost
* Cilj panel diskusije, kao i predhodne dve, je da okupi stručnjake i stručnjakinje koji se iz različitih perspektiva bave pružanjem pomoći i zaštite žrtvama rodno zasnovane diskriminacije i povrede prava u oblasti rada i zapošljavanja i doprinese uspostavljanju dijaloga, umrežavanju i boljem korišćenju postojećih resursa za pomoć i podršku žrtvama na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou
 
Panelisti koji će diskutovati o temi su Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Milanka Stevović, advokatica NVO "Oaza sigurnosti", Marija Srdić, predsednica sekcije za afirmaciju ženskog biznis liderstva Unije poslodavaca Vojvodine, Rada Gujaničić, predsednica Upravnog odbora Ženskog centra Užice, Jasmina Nikolić, direktorka Viktimološkog društva Srbije, Sanja Ćopić, predsednica Upravnog odbora Viktimološkog društva Srbije.
 
Diskusija će moći da se prati uživo preko facebook naloga VDS.
 
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

* Žene u Srbiji imaju ista prava kao i muškarci, ali je njihov položaj lošiji jer su diskriminisane na osnovu pola i roda, u javnoj i privatnoj sferi, izložene su diskriminatornim rodnim stereotipima i nasilju, manje su zaposlene iako su obrazovanije, rade na slabije plaćenim poslovima, opterećene su radom u domaćinstvu i brigom o deci više od muškaraca, manje učestvuju u odlučivanju i slično. Žene iz višestruko marginalizovanih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela i druge, u lošijem su položaju i u poređenju sa ženama iz opšte populacije i u poređenju sa muškarcima iz svojih grupa

Patrijarhalni stavovi su rasprostranjeni i doprinose lošijem položaju žena u društvu, a oni se održavaju i šire u javnom govoru i medijima. Iako su rodno zasnovani stereotipi i seksizam prisutni u velikoj meri prema (svim) ženama, upotreba diskriminatornog govora često je usmerena na žene iz javnog i političkog života. Veoma često se komentariše fizički izgled političarki, njihov stil, garderoba i slično, a ne pridaje se značaj njihovim profesionalnim kompetencijama i pozicijama na kojima se nalaze.

Pojedini visoki državni funkcioneri, profesori i druge javne ličnosti u Srbiji daju seksističke i mizogine izjave u vezi sa ženama uopšte, kao i u vezi sa političarkama, novinarkama i drugim stručnim ženama.

Njihovi stavovi i izjave šire se preko medija:

Seksistički napadi na novinarke u Srbiji : novinarke su često bile meta
seksističkih napada 2019. godine. Na primer, Sergej Trifunović, lider Pokreta
slobodnih građana, u januaru je vređao Ivanu Žigić , novinarku Srpskog
telegrafa, a u oktobru novinarku RTS a Oliveru Jovićević , uporedivši je sa
prostitutkom. Nakon brojnih reagovanja i kritika, on se „ i tom
prilikom dodatno vređao Oliveru Jovićević. Ovakvo ponašanje se nastavilo i u
2020. godini na primer, preko 20 seksističkih izjava na Tviteru objavio je
Dragan J. Vučićević, glavni i odgovorni urednik tabloida „Informer“, kojima
vređa Žaklinu Tatalović, novinarku televizije N1. Idući korak dalje, objavljene
su i fotografije na kojima se navodno nalazi ova novinarka.

Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete
predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „ mađarski jezik
najbolje uči spavanjem sa Mađaricom

Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, često svojim izjavama
vređa žene, preti im i iznosi vulgarne, uvredljive seksističke komentare, a
posebno skrećemo pažnju na uvrede upućene narodnim poslanicama
Aleksandri Jerkov i Mariniki Tepić , novinarki l ista Danas Snežani Čongradin i
poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković . Pored toga, narodni
poslanici SRS napali su i vređali ministarku Zoranu Mihajlović.

Dostignuća žena u nauci su na izuzetno visokom nivou i globalno su priznata, ali u Srbiji to još uvek nije na zadovoljavajućem nivou – naučnice i njihov rad nisu dovoljno vidljivi, te je i u ovoj oblasti bitna podrška medija. Studija Univerziteti između meritokratije i patrijarhata: žene i moć delanja pokazala je da je rodni disbalans visok na rukovodećim pozicijama u sistemu visokog obrazovanja, kao i da postoje drugačija očekivanja od žena i muškaraca koji su na rukovodećim položajima. Najveće razlike između muškaraca i žena na rukovodećim pozicijama u akademiji vidljive su kroz uspostavljanje ravnoteže između porodičnog i profesionalnog života jer karijerni uspeh žena nije praćen emancipacijom unutar privatnog domena. I u retkim situacijama kada se pojave u medijima, naučnice su često izložene diskriminaciji.

Tokom gostovanja epidemiološkinje dr Darije Tepavčević Kisić, zamenice direktorke
Inst ituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u emisiji Fokus na radio televiziji
B92, voditelj Oliver Jakšić je izjavio:
Pre nego što počnemo razgovor na bilo koju... odnosno o bilo čemu drugom, hoću da vas
pitam kako je pala odluka da jedna dama ode u Niš uz ministra Nedimovića kada
je najteže? Dakle, mnogi se pitaju zar to nije mogao da bude neko iz struke, ali
muškog pola . Naravno, uz svo poštovanje damama vezano za rodnu ravnopravnost
i tako dalje , ali ovo je nešto najbliže ratnom stanju, pa vas pitam, na liniju fronta je otišla
jedna žena.

Njegova izjava naišla je na burnu reakciju javnosti povodom čega je voditelj
rekao :
Nisam mislio ništa negativno. To je bila ideja, da se na takav način istakne uloga
žena u svemu ovome . Mislim da je Darijin odgovor doveo do toga da se to pitanje
protumači kao seksističko... i dodao da će se izviniti u uvodnom delu sledeće emisije,
ukolik o je bilo koga uvredio na bilo koji način. Međutim, iz izvinjenja izuzeo je dr
Tepavčević Kisić jer ona nije bila uvređena

 

Od početka medijskog pojavljivanja povodom obaveštavanja javnosti o stanju u Srbiji u vezi sa širenjem virusa COVID-19, dr Darija Tepavčević Kisić bila je na meti niza seksističkih i uvredljivih komentara na društvenim mrežama u vezi sa njenim fizičkim izgledom (oblačenje, frizura). Sa ovakvim i sličnim komentarima susrela se i nastavnica likovne kulture koja održava nastavu na daljinu putem televizije. Višestruko marginalizovane grupe žena skoro uopšte nisu zastupljene u medijima. Položaj ovih žena veoma je težak, izložene su specifičnim oblicima diskriminacije i nasilja, te bi interesovanje medija za prepreke sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu, svakako doprinelo poboljšanju njihovog položaja. Kada se o njima piše u medijima, one su uglavnom stereotipno predstavljene.

U godišnjem izveštaju za 2019. godinu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na neophodnost odgovornog medijskog izveštavanja i navodi da medijsko izveštavanje ne sme da karakteriše govor mržnje, senzacionalizam, seksizam, mizoginija, diskriminatorni stavovi i uvredljivo izveštavanje. Takođe, upućene su preporuke mera marketinškim agencijama u Srbiji da prilikom kreiranja reklamnog sadržaja vode računa da se ovim sadržajima ne zagovaraju ili podržavaju predrasude i drugi društveni obrasci ponašanja koji su zasnovani na stereotipima. Preporuke mera su upućene nakon što je praksa pokazala da se u pojedinim reklamama podržavaju obrasci ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova. Putem društvenih medija dele se seksističke objave, naizgled „bezazlene šale“, koje „niko“ ne shvata ozbiljno jer su „zabavne“. Međutim, te objave (komentari, mimovi, gifovi i slično) prikazuju odnos prema ženama i njihov položaj u društvu. U produžetku dajemo nekoliko primera koji su deljeni na društvenim mrežama tokom vanrednog stanja.

 

CEDAW komitet
preporučio je Srbiji da:

razvije posebnu strategiju i sprovede široke javne kampanje, usmerene na
žene i muškarce na svim nivoima društva, uključujući i verske vođe, kako bi
potvrdili politiku rodne ravnopravnosti i promovisali pozitivne slike žena koje
aktivno učestvuju u društvenom, ekonomskom i političkom životu;

prati upotrebu mizoginog jezika u javnim izjavama i medijskom izveštavanju,
ohrabri medije da uspostave efikasan mehanizam samoregulacije koji bi se
bavio ovim jezikom i sprovede zakonske izmene i dopune, kako bi se autori
smatrali odgovornim.

Prati, istražuje: novinar, dipl.turizmolog
Srđan Ačanski

Objavljeno u Prva vest

 * Sredinom jula održan je online trening za predstavnike/ce lokalnih medija i civilnog sektora iz Zapadnobačkog i Južnobačkog okruga pod nazivom ”Antidiskriminatorno izveštavanje i rodna ravnopravnost” na kojem je učestvovao i naš medij koji je predstavljao naš kolega Srđan Ačanski. Zaključke i upustva ćemo vam predstaviti kroz nekoliko tekstova u nastavcima

Na treningu, koji je deo projekta ”Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji”, učestvovalo je 10 predstavnika/ca medija i 5 predstavnika/ca organizacija civilnog društva.

Prema podacima brojnih istraživanja relevantnih institucija i organizacija u Srbiji, žene spadaju u jednu od društvenih grupa koje su najčešće izložene diskriminaciji, posebno u oblasti rada i zapošljavanja. Mediji imaju izuzetno važnu ulogu, ne samo u informisanju javnosti, nego i u preveniranju diskriminatornih praksi i nasilja. Stoga je istinito, odgovorno, blagovremeno i verodostojno izveštavanje od ključnog značaja za razvoj društva u kojem se istinski poštuju i štite ljudska prava.

Trening ”Antidiskriminatorno izveštavanje i rodna ravnopravnost” strukturiran je tako da polaznicima/cama pruži informacije o tome šta je to diskriminacija i kako je prepoznati (sa fokusom na polnu i rodnu diskriminaciju), te koji mehanizmi zaštite stoje na raspolaganju građanima/kama Srbije. Takođe, polaznici/ce su kroz interaktivni rad, stekli praktična znanja o medijskom izveštavanju o rodnoj i polnoj diskriminaciji, uključujući i nasilje kao njen najdrastični oblik. Program treninga kreiran je tako da, s jedne strane, pomogne predstavnicima/cama organizacijama civilnog društva da komuniciraju sa medijima, a s druge strane da novinarima/kama pruži praktične savete za izveštavanje o diskriminaciji žena na tržištu rada.

Projekat ”Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji” realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i Fondacija Centar za demokratiju, uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju projekta Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Već nekoliko godina Fondacija Ana i Vlade Divac zagovara konkretne mere za smanjenje diskriminacije i povećanje zapošljavanja žena i osnaživanje ženskih nevladinih organizacija. Projektni partner, Fondacija Centar za demokratiju je vodeća organizacija civilnog društva u Republici Srbiji u oblastima socijalnih prava, pitanja tržišta rada i društvenog razvoja, sa zapaženim iskustvom u unapređivanju resursa za demokratsko upravljanje i promociji reformi u skladu sa zahtevima Evropske unije.

Učestvovao, pratio

Srđan Ačanski, dipl.turizmolog, novinar

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest

* Stalno zaposleni radnici autobuskog preduzeća "Severtrans" Sombor, njih tridesetak, danas (ponedeljak, 8. jun) su predali zahtev za smenu direktorice Snežane Cico. Zahteve su predali gradskoj vlasti u Somboru

- Oko 30 stalnih vozača ne radi. Poslednja zarada koju smo primili bila je za mart. Nekada smo dužili autobuse koje smo stalno vozili i koje smo održavali. Sada to nije slučaj i autobusi idu iz ruke u ruku, kvare se, gore, cirkus - kazao je vozač Zoran Sandić.

Neredovna isplata zarada samo je jedan od razloga koji su navedeni u zahtevu za smenu direktorke "Severtransa".

- Vrši se mobing nad zaposlenima, neredovne su isplate zarada, stalno zaposleni trpe diskriminaciju, jer ih ne poziva na posao, a umesto njih rade ljudi sa ugovorom i oni u penziji - rekao je Dragan Ilić.

- Ko je u sindikatu ne može da radi, pa ljudi da bi sačuvali posao izlaze iz sindikata - saopštio je predsednik Samostalnog sindikata "Severtransa" Risto Rončević.

Ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni okupljeni radnici će stupiti u štrajk 12. juna.

Većinski vlasnik "Sevetransa" je država, s obzirom da posle neuspele privatizacije ovo preduzeće nije ponovo prodato.

Direktorka Snežana Cico nije odgovarala na naše telefonske pozive i poruke (koleginice somborskog doipisništva RTV, u potpisu), pa smo i ovoga puta ostali uskraćeni za odgovor rukovodstva o trenutnom stanju u "Severtransu".

Dopunjujemo, da je i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković potvrdio da ko je član sindikata u somborskom prevozniku "Severtrans", nije pozvan da radi.

Izvor: RTV (Zlata Vasiljević)

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…