Prikazivanje članaka po tagu diskriminacija

* Cilj panel diskusije, kao i predhodne dve, je da okupi stručnjake i stručnjakinje koji se iz različitih perspektiva bave pružanjem pomoći i zaštite žrtvama rodno zasnovane diskriminacije i povrede prava u oblasti rada i zapošljavanja i doprinese uspostavljanju dijaloga, umrežavanju i boljem korišćenju postojećih resursa za pomoć i podršku žrtvama na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou
 
Panelisti koji će diskutovati o temi su Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Milanka Stevović, advokatica NVO "Oaza sigurnosti", Marija Srdić, predsednica sekcije za afirmaciju ženskog biznis liderstva Unije poslodavaca Vojvodine, Rada Gujaničić, predsednica Upravnog odbora Ženskog centra Užice, Jasmina Nikolić, direktorka Viktimološkog društva Srbije, Sanja Ćopić, predsednica Upravnog odbora Viktimološkog društva Srbije.
 
Diskusija će moći da se prati uživo preko facebook naloga VDS.
 
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

* Žene u Srbiji imaju ista prava kao i muškarci, ali je njihov položaj lošiji jer su diskriminisane na osnovu pola i roda, u javnoj i privatnoj sferi, izložene su diskriminatornim rodnim stereotipima i nasilju, manje su zaposlene iako su obrazovanije, rade na slabije plaćenim poslovima, opterećene su radom u domaćinstvu i brigom o deci više od muškaraca, manje učestvuju u odlučivanju i slično. Žene iz višestruko marginalizovanih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela i druge, u lošijem su položaju i u poređenju sa ženama iz opšte populacije i u poređenju sa muškarcima iz svojih grupa

Patrijarhalni stavovi su rasprostranjeni i doprinose lošijem položaju žena u društvu, a oni se održavaju i šire u javnom govoru i medijima. Iako su rodno zasnovani stereotipi i seksizam prisutni u velikoj meri prema (svim) ženama, upotreba diskriminatornog govora često je usmerena na žene iz javnog i političkog života. Veoma često se komentariše fizički izgled političarki, njihov stil, garderoba i slično, a ne pridaje se značaj njihovim profesionalnim kompetencijama i pozicijama na kojima se nalaze.

Pojedini visoki državni funkcioneri, profesori i druge javne ličnosti u Srbiji daju seksističke i mizogine izjave u vezi sa ženama uopšte, kao i u vezi sa političarkama, novinarkama i drugim stručnim ženama.

Njihovi stavovi i izjave šire se preko medija:

Seksistički napadi na novinarke u Srbiji : novinarke su često bile meta
seksističkih napada 2019. godine. Na primer, Sergej Trifunović, lider Pokreta
slobodnih građana, u januaru je vređao Ivanu Žigić , novinarku Srpskog
telegrafa, a u oktobru novinarku RTS a Oliveru Jovićević , uporedivši je sa
prostitutkom. Nakon brojnih reagovanja i kritika, on se „ i tom
prilikom dodatno vređao Oliveru Jovićević. Ovakvo ponašanje se nastavilo i u
2020. godini na primer, preko 20 seksističkih izjava na Tviteru objavio je
Dragan J. Vučićević, glavni i odgovorni urednik tabloida „Informer“, kojima
vređa Žaklinu Tatalović, novinarku televizije N1. Idući korak dalje, objavljene
su i fotografije na kojima se navodno nalazi ova novinarka.

Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete
predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „ mađarski jezik
najbolje uči spavanjem sa Mađaricom

Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, često svojim izjavama
vređa žene, preti im i iznosi vulgarne, uvredljive seksističke komentare, a
posebno skrećemo pažnju na uvrede upućene narodnim poslanicama
Aleksandri Jerkov i Mariniki Tepić , novinarki l ista Danas Snežani Čongradin i
poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković . Pored toga, narodni
poslanici SRS napali su i vređali ministarku Zoranu Mihajlović.

Dostignuća žena u nauci su na izuzetno visokom nivou i globalno su priznata, ali u Srbiji to još uvek nije na zadovoljavajućem nivou – naučnice i njihov rad nisu dovoljno vidljivi, te je i u ovoj oblasti bitna podrška medija. Studija Univerziteti između meritokratije i patrijarhata: žene i moć delanja pokazala je da je rodni disbalans visok na rukovodećim pozicijama u sistemu visokog obrazovanja, kao i da postoje drugačija očekivanja od žena i muškaraca koji su na rukovodećim položajima. Najveće razlike između muškaraca i žena na rukovodećim pozicijama u akademiji vidljive su kroz uspostavljanje ravnoteže između porodičnog i profesionalnog života jer karijerni uspeh žena nije praćen emancipacijom unutar privatnog domena. I u retkim situacijama kada se pojave u medijima, naučnice su često izložene diskriminaciji.

Tokom gostovanja epidemiološkinje dr Darije Tepavčević Kisić, zamenice direktorke
Inst ituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u emisiji Fokus na radio televiziji
B92, voditelj Oliver Jakšić je izjavio:
Pre nego što počnemo razgovor na bilo koju... odnosno o bilo čemu drugom, hoću da vas
pitam kako je pala odluka da jedna dama ode u Niš uz ministra Nedimovića kada
je najteže? Dakle, mnogi se pitaju zar to nije mogao da bude neko iz struke, ali
muškog pola . Naravno, uz svo poštovanje damama vezano za rodnu ravnopravnost
i tako dalje , ali ovo je nešto najbliže ratnom stanju, pa vas pitam, na liniju fronta je otišla
jedna žena.

Njegova izjava naišla je na burnu reakciju javnosti povodom čega je voditelj
rekao :
Nisam mislio ništa negativno. To je bila ideja, da se na takav način istakne uloga
žena u svemu ovome . Mislim da je Darijin odgovor doveo do toga da se to pitanje
protumači kao seksističko... i dodao da će se izviniti u uvodnom delu sledeće emisije,
ukolik o je bilo koga uvredio na bilo koji način. Međutim, iz izvinjenja izuzeo je dr
Tepavčević Kisić jer ona nije bila uvređena

 

Od početka medijskog pojavljivanja povodom obaveštavanja javnosti o stanju u Srbiji u vezi sa širenjem virusa COVID-19, dr Darija Tepavčević Kisić bila je na meti niza seksističkih i uvredljivih komentara na društvenim mrežama u vezi sa njenim fizičkim izgledom (oblačenje, frizura). Sa ovakvim i sličnim komentarima susrela se i nastavnica likovne kulture koja održava nastavu na daljinu putem televizije. Višestruko marginalizovane grupe žena skoro uopšte nisu zastupljene u medijima. Položaj ovih žena veoma je težak, izložene su specifičnim oblicima diskriminacije i nasilja, te bi interesovanje medija za prepreke sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu, svakako doprinelo poboljšanju njihovog položaja. Kada se o njima piše u medijima, one su uglavnom stereotipno predstavljene.

U godišnjem izveštaju za 2019. godinu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na neophodnost odgovornog medijskog izveštavanja i navodi da medijsko izveštavanje ne sme da karakteriše govor mržnje, senzacionalizam, seksizam, mizoginija, diskriminatorni stavovi i uvredljivo izveštavanje. Takođe, upućene su preporuke mera marketinškim agencijama u Srbiji da prilikom kreiranja reklamnog sadržaja vode računa da se ovim sadržajima ne zagovaraju ili podržavaju predrasude i drugi društveni obrasci ponašanja koji su zasnovani na stereotipima. Preporuke mera su upućene nakon što je praksa pokazala da se u pojedinim reklamama podržavaju obrasci ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova. Putem društvenih medija dele se seksističke objave, naizgled „bezazlene šale“, koje „niko“ ne shvata ozbiljno jer su „zabavne“. Međutim, te objave (komentari, mimovi, gifovi i slično) prikazuju odnos prema ženama i njihov položaj u društvu. U produžetku dajemo nekoliko primera koji su deljeni na društvenim mrežama tokom vanrednog stanja.

 

CEDAW komitet
preporučio je Srbiji da:

razvije posebnu strategiju i sprovede široke javne kampanje, usmerene na
žene i muškarce na svim nivoima društva, uključujući i verske vođe, kako bi
potvrdili politiku rodne ravnopravnosti i promovisali pozitivne slike žena koje
aktivno učestvuju u društvenom, ekonomskom i političkom životu;

prati upotrebu mizoginog jezika u javnim izjavama i medijskom izveštavanju,
ohrabri medije da uspostave efikasan mehanizam samoregulacije koji bi se
bavio ovim jezikom i sprovede zakonske izmene i dopune, kako bi se autori
smatrali odgovornim.

Prati, istražuje: novinar, dipl.turizmolog
Srđan Ačanski

Objavljeno u Prva vest

 * Sredinom jula održan je online trening za predstavnike/ce lokalnih medija i civilnog sektora iz Zapadnobačkog i Južnobačkog okruga pod nazivom ”Antidiskriminatorno izveštavanje i rodna ravnopravnost” na kojem je učestvovao i naš medij koji je predstavljao naš kolega Srđan Ačanski. Zaključke i upustva ćemo vam predstaviti kroz nekoliko tekstova u nastavcima

Na treningu, koji je deo projekta ”Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji”, učestvovalo je 10 predstavnika/ca medija i 5 predstavnika/ca organizacija civilnog društva.

Prema podacima brojnih istraživanja relevantnih institucija i organizacija u Srbiji, žene spadaju u jednu od društvenih grupa koje su najčešće izložene diskriminaciji, posebno u oblasti rada i zapošljavanja. Mediji imaju izuzetno važnu ulogu, ne samo u informisanju javnosti, nego i u preveniranju diskriminatornih praksi i nasilja. Stoga je istinito, odgovorno, blagovremeno i verodostojno izveštavanje od ključnog značaja za razvoj društva u kojem se istinski poštuju i štite ljudska prava.

Trening ”Antidiskriminatorno izveštavanje i rodna ravnopravnost” strukturiran je tako da polaznicima/cama pruži informacije o tome šta je to diskriminacija i kako je prepoznati (sa fokusom na polnu i rodnu diskriminaciju), te koji mehanizmi zaštite stoje na raspolaganju građanima/kama Srbije. Takođe, polaznici/ce su kroz interaktivni rad, stekli praktična znanja o medijskom izveštavanju o rodnoj i polnoj diskriminaciji, uključujući i nasilje kao njen najdrastični oblik. Program treninga kreiran je tako da, s jedne strane, pomogne predstavnicima/cama organizacijama civilnog društva da komuniciraju sa medijima, a s druge strane da novinarima/kama pruži praktične savete za izveštavanje o diskriminaciji žena na tržištu rada.

Projekat ”Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji” realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i Fondacija Centar za demokratiju, uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju projekta Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Već nekoliko godina Fondacija Ana i Vlade Divac zagovara konkretne mere za smanjenje diskriminacije i povećanje zapošljavanja žena i osnaživanje ženskih nevladinih organizacija. Projektni partner, Fondacija Centar za demokratiju je vodeća organizacija civilnog društva u Republici Srbiji u oblastima socijalnih prava, pitanja tržišta rada i društvenog razvoja, sa zapaženim iskustvom u unapređivanju resursa za demokratsko upravljanje i promociji reformi u skladu sa zahtevima Evropske unije.

Učestvovao, pratio

Srđan Ačanski, dipl.turizmolog, novinar

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest

* Stalno zaposleni radnici autobuskog preduzeća "Severtrans" Sombor, njih tridesetak, danas (ponedeljak, 8. jun) su predali zahtev za smenu direktorice Snežane Cico. Zahteve su predali gradskoj vlasti u Somboru

- Oko 30 stalnih vozača ne radi. Poslednja zarada koju smo primili bila je za mart. Nekada smo dužili autobuse koje smo stalno vozili i koje smo održavali. Sada to nije slučaj i autobusi idu iz ruke u ruku, kvare se, gore, cirkus - kazao je vozač Zoran Sandić.

Neredovna isplata zarada samo je jedan od razloga koji su navedeni u zahtevu za smenu direktorke "Severtransa".

- Vrši se mobing nad zaposlenima, neredovne su isplate zarada, stalno zaposleni trpe diskriminaciju, jer ih ne poziva na posao, a umesto njih rade ljudi sa ugovorom i oni u penziji - rekao je Dragan Ilić.

- Ko je u sindikatu ne može da radi, pa ljudi da bi sačuvali posao izlaze iz sindikata - saopštio je predsednik Samostalnog sindikata "Severtransa" Risto Rončević.

Ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni okupljeni radnici će stupiti u štrajk 12. juna.

Većinski vlasnik "Sevetransa" je država, s obzirom da posle neuspele privatizacije ovo preduzeće nije ponovo prodato.

Direktorka Snežana Cico nije odgovarala na naše telefonske pozive i poruke (koleginice somborskog doipisništva RTV, u potpisu), pa smo i ovoga puta ostali uskraćeni za odgovor rukovodstva o trenutnom stanju u "Severtransu".

Dopunjujemo, da je i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković potvrdio da ko je član sindikata u somborskom prevozniku "Severtrans", nije pozvan da radi.

Izvor: RTV (Zlata Vasiljević)

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…