Prikazivanje članaka po tagu civilni sektor

* U toku je javna rasprava na Nacrt Akcionog plana razvoja organske poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Vojvodina u periodu od 2020. do 2025. godine, dostupan na Internet strani Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, nosioca ovog projekta podržanog od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. U izradu su bili uključeni stručnjaci Udruženja TERRA’S i Otvorenog univerziteta Subotica

U pitanju je strateški dokument kojim se sagledava trenutno stanje na osnovu kojih se formiraju ciljevi i mere za njihovu primenu u narednih pet godina. Stoga je Otvoreni univerzitet Subotica uradilo anketno istraživanje organskih proizvođača u Vojvodini i u jednoj rečenici može se reći da se suočavaju sa velikim izazovima, ali da je većina odlučna da ostane u ovom poslu. Dokaz tome je podatak da skoro njih 90% smatra da Vojvodina ima perspektivu za razvoj ovog vida proizvodnje, s obzirom na tradiciju u poljoprivredi, vredne ljude i uslovе za agro-eko-etno turizam.

Međutim, treba im podrška države sa sva tri nivoa, pa su neki od predloga da se formira zadruga i centralno otkupno mesto za čitavu Vojvodinu i tako im se pomogne u plasmanu robe. Imaju različite ideje, a jedna od njih je uvođenje sistema vaučera za prodaju na farmama i jaka marketing kampanja, posebno u promociji organskog znaka.

U početnoj fazi, kada se prelazi na organsku, anketirani su istakli da je najvažnija edukacija i savetodavstvo u čemu im najviše pomožu udruženja, ali i ostale ustanove koje se bave neformalnim obrazovanjem poput Otvorenog univerziteta Subotica i poljoprivredne stručne službe. Zato su ovim planom dati predlozi za jačanje i održivost civilnog sektora i savetodavnih službi, bilo privatnih ili državnih.

Stručni tim Otvorenog univerziteta Subotica analizirao je ulogu civilnog sektora koji je odigrao najznačajniju ulogu u razvoju ove privredne grane. Rezultat dvodecenijskog velikog angažovanja svih, posebno udruženja u periodu od 2000. godine kada je usvojen prvi Zakon o organskoj proizvodnji, je sledeći: nešto više od 500 sertifikovanih operatera (odnosno oko 6.300 sa kooperantima koji su u sitemu grupne sertifikacije) od kojih je oko stotinu iz Vojvodine i 0,60% površina pod organskom proizvodnjom u odnosu na celokupno korišćeno poljoprivredno zemljište u Srbiji.

Ipak, ako se ne sagledava situacija samo iz ugla brojki, nedvosmisleno se može konstatovati da su udruženja građana, svojim aktivnostima pomogla farmerima, razvila svest potrošača i uticala na vidljiv razvoj organske proizvodnje ne samo u Vojvodini, već i u Srbiji. S tim u vezi se očekuje nastavak njihove aktivne uloge i u implementaciji ovog akcionog plana.

Nacrt dokumenta možete da preuzmete sa Internet strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu na: 

www.polj.uns.ac.rs/sr/node/2291,

a primedbe i predloge proslediti na e-mail: 

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
utorak, 24 novembar 2020 11:13

U žiži: Brave New Media Forum 2020

* Ovogodišnji Brave New Media Forum biće održan onlajn od 26. do 28. novembra na platformi bnmf.online, okupljajući medijske radnike iz čitave Evrope, novinare, društvene aktiviste i mlade jutjubere koji pomeraju granice u kreiranju sadržaja za mlade

Digitalno doba medijima je donelo znatno veće izazove nego ranije. Uz sve to, kriza koju je izazvao COVID-19 dodatno je zakomplikovala složenu situaciju u kojima mediji i medijski profesionalci rade.

Kako možemo proizvesti pouzdane i proverene vesti, ako se budžeti smanjuju? Kako možemo da održavamo profesionalne standarde, dok se novinari suočavaju sa pritiscima i ograničenjima? I kako možemo doći do mlade ciljne publike, ako se lažne vesti brzo šire društvenim mrežama?

O svemu ovome biće reči na takozvanom „viralnom“ izdanju Brave New Media Forum-a, koji će okupiti više od šezdeset govornika iz celog sveta.

Tokom tri dana onlajn programa, svoje stavove ukrstiće brojni vlasnici i zaposleni u medijima, aktivisti sa društvenih mreža, predstavnici civilnog društva i više od sve stotine mladih ljudi spremnih da postavljaju pitanja, razgovaraju, provociraju i preispituju starije kolege.

Glavni program čini čak sedam glavnih sesija, koje će moći da se prate uživo na platformi: bnmf.online.

Prateći program, rezervisan za unapred registrovane učesnike, donosi trinaest „deep dive“ sesija i sedam radionica.

Brave New Media Forum, u organizaciji Dojče Vele Akademie i Misije OEBS-a u Srbiji, okuplja mlade, aktiviste na društvenim mrežama, predstavnike civilnog sektora i predstavlja primere dobre prakse u tradicionalnim i novim medijima.  

Beleži: novinarka, Maja Radu

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Mladi

* Iako pripadaju civilnom sektoru, sindikati i nevladine organizacije nisu ista priča, ali isprepletanost njihovih interesa i ciljeva jeste, pa su prirodno mesto susretanja i saradnje radna prava i široko socijalno polje kojim vlada sve izraženija nejednakost

Sindikati i nevladine organizacije kao kontrapunkt državi koja je glavni arbitar u određivanju ljudskih, radnih i kolektivnih prava, upućeni su, pa i prinuđeni na saradnju. Hoće li njihovo povezivanje biti samo akciono ili/i organizaciono umnogome zavisi od rešavanja problema na koji su usmereni, nivoa na kojem se ta pitanja otvaraju i rešavaju, ali i sistema organizovanja i jednih i drugih. Činjenica je da se zbog prirode i vremena nastanka sindikati i nevladin sektor prilično razlikuju, iako oba pripadaju civilnom društvu (CD), u kome su, kako za portal Nezavisnosti kaže Nataša Vučković iz Centra za demokratiju  ilustrujući svu šarolikost CD, između ostalog i crkve i verske zajednice kao poseban entitet.

Sindikati na ovim prostorima beleže formalno 117 godina postojanja, od 1903. i osnivanja Radničkog saveza kao prve interesne organizacije radnika. Nasuprot tome, nevladin sektor u smislu deluje tri decenije, praktično od nastanka Helsinškog odbora za ljudska prava. Ključna razlika je u definiciji sindikata kao interesne organizacije zaposlenih, dok su nevladine organizacije (NVO) neprofitna udruženja građana. Naravno, razlike su u vrsti i brojnosti članstva i organizacionoj šemi. Takođe, sindikati zahvaljujući socijalnom dijalogu i Socijalno-ekonomskom savetu (SES) čine i deo sistema, dok NVO nemaju aktivnu ulogu slične prirode. Ono što ih vezuje jesu propisi koji čine da i jedni i drugi imaju više desetina nula u broju organizacija - sindikata je formalno oko 25.000, udruženja građana nekoliko hiljada više.

Prinuđeni na saradnju

Dakle, iako su u istom civilnom sektoru, sindikati i NVO nisu ista priča, ali isprepletanost njihovih interesa i ciljeva jeste, pa su prirodno mesto susretanja radna prava i široko socijalno polje kojim vlada sve izraženija socijalna nejednakost. Pitanje je, međutim, koliko sarađuju i da li se nešto promenilo u odnosu na poslednju deceniju prošlog veka, kada su se UGS Nezavisnost i NVO našli na istoj strani naspram ratnohuškačkog režima Slobodana Miloševića - a samim tim i naspram Saveza samostalnih sindikata Srbije i organizacija poput Udruženja novinara Srbije (UNS) koji su podržavali vlast? Ili, ako se pomerimo na početak ovog veka i bujanje i sindikata i NVO u uslovima neokapitalizma, kada su se oba krila civilnog društva našla na udaru klijentelizma, kako je to okarakterisao sociolog Miroslav Ružica, svojevremeno na okruglom stolu „Sindikati i nevladine organizacije, saveznici ili ravnodušni jedni prema drugima“.

Uprkos okolnostima, za Natašu Vučković nema dileme da sindikati i NVO moraju sarađivati, pošto u osnovi dele iste vrednosti, a često im se i ciljne grupe podudaraju “s tim što se sindikati bave pravima zaposlenih, dok su NVO usmerene i na angažovane u sivoj ekonomiji”. Između ostalog i zato što “postoji i veliki broj samozaposlenih koji kao ‘poslodavci’ ne pripadaju sindikatima, ali izuzetno su ranjjivi, kako je pokazala kriza izazvana pandemijom.”

Zbog širine spektra interesovanja nevladine organizacije mogu a često i jesu pokretači akcija čiji se uspeh multiplikuje u saradnji sa sindikatima: - Bez obzira na često negativan stav javnosti o sindikatima, oni imaju organizacionu strukturu koja garantuje uspeh ili mu umnogome doprinosi. Danas kada marginalizacijom opozicionih političkih partija na javnoj sceni nema puno društvenih aktera, sindikati i NVO mogu odigrati ključnu ulogu u promenama, posebno zajedno - kaže Nataša Vučković.

Pri tome kroz saradnju jedni mogu učiti od drugih - nevladine organizacije od sindikata kako se efikasnije organizovati, a sindikati od NVO kako uključiti i marginalizovane grupacije, poput žena, u rukovođenje i upravljenje i organizacijom i procesima, posebno u odlučivanju. Centar za demokratiju, dopunjuje Vučković, od 2012. godine ima sporazume o saradnji sa oba reprezentativna sindikata, a blisko sarađuje i sa drugim sindikalnim centralama i upravo kroz te kontakte je “razbijeno mnogo predrasuda o sindikatima”. Konkretan primer uspešne saradnje je i kroz Nacionalni konvent za evropske integracije u grupi za Poglavlje 19 (socijalna politika i zapošljavanje), koja obuhvata deo NVO koji se bave ovom tematikom, reprezentativne sindikate i Uniju poslodavaca. Poslednjih godina je primetna još veća zainteresovanost sindikata za saradnju: “U početku su sindikati insistirali na ekskluzivnosti u zaštiti radnih i socijalnih prava, ali su kroz direktnu saradnju sa NVO iz ove oblasti shvatili da se do konkretnih rezultata bolje stiže u čvrstoj saradnji.”

Vučković insistira na međusobnom poverenju, a kao primer dobre prakse navodi podršku koju su Centar i slične organizacije dali sindikatima koji su 2014. izašli iz javne rasprave o donošenju novog Zakona o radu.

Sa ocenama svoje imenjake saglasna je Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa  koji obuhvata više od 750 aktera iz različitih segmenata društva, uključujući sindikate, NVO, naučne institute i univerzitete… Uspešnost rada Konventa kao kontrolnog mehanizma u procesu evropskih integracija Srbije, prema njenim rečima, bazirana je upravo na saradnji svih članica i iskustvima koja imaju, s jedne strane sindikati, a s druge NVO. Naravno, uz podršku stručnjaka iz različitih oblasti, pošto se kroz pregovarački proces sa EU, praktično, menja čitavo društvo. Dragojlović za sajt Nezavisnosti kaže da je veoma važna i istorija (dela) sindikata i nevladinih organizacija oličena u rušenju režima Slobodana Miloševića, jer zahvaljujući civilnom društvu, “Srbija može da se pohvali većim potencijalom za demokratizaciju nego druge države u regionu, čak iako je trenutno ometana pokušajima da se nivo demokratije spusti na predoktobarski nivo.” A sindikati, posebno oni koji su bili akteri petooktobarskim promena, važan su segment tog civilnog društva.

Umrežavanjem do promena

Za predsednika UGS Nezavisnost Zorana Stojiljkovića saradnja između sindikata i NVO nije upitna. Ni kao deo bliske prošlosti, ni kao aktuelna praksa. On podseća da je Nezavisnost i devedesetih kroz Partnerstvo za promene,  platformu za demokratizaciju društva, uspešno sarađivao sa (ostatkom) civilnog društva. Ispostavljena je tada mreža saradnje sa NVO u 17 gradova. - Očekujući da se institucionalnim mehanizmima može uticati na nove ‘demokratske’ vlasti, mi smo, nažalost, tu mrežu ukinuli. Tokom godina u dobroj meri smo obnovili saradnju sa nevladinim organizacijama, posebno onima koje se bave radnim, ekonomskim i socijalnim pravima, sa svima sa kojima delimo isti cilj, a to je, pre svega, dostojanstven rad - obajšnjava Stojiljković za sajt Nezavisnosti.

Predsednik Nezavisnosti  navodi i konkretne sporazume o saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, Centrom za demokratiju, Evropskim pokretom u Srbiji, akademskim zajednicama i mrežama: - Jednostavno to je način da se sa ograničenim resursima učini što više i da se što dalje i jasnije čuje glas građana, da se prostor javnih rasprava i političkog odlučivanja ne ‘rezerviše’ samo za političke partije.

Stojiljković, koji se i kao sociolog, profesor Fakulteta političkih nauka, bavio empirijskim istraživanjima i sindikalnog pokreta i uloge OCD, umrežavanje smatra bitnim segmentom demokratizacije čitavog društva, posebno zbog apatije u koju je zapao veliki broj građana. Ljudi, kako naglašava, sve manje veruju u moć pojedinih aktera, kao što su sindikati i nevladine organizacije, da kanališu njihove interese: “Iako opada i poverenje u politčke partije generalno one imaju veliku moć, pa je saradnja unutar civilnog sektora izuzetno korisna da se to stanje menja, da se građani motivišu i ekspertizama koje OCD imaju, ali i akcijama koje sindikati mogu da sprovedu u različitim oblastima rada i života.”

U istoj meri u kojoj je značajno sarađivati na nacionalnom novou, važno je i lokalno umrežavanje, direktna saradnja “na terenu”, smatra naš sagovornik i ističe da je Nezavisnost podržavala i podržava i sve akcije usmerene na zaštitu životne sredine poput pokreta protiv minihidroelektrana, protesta protiv zagađivača u Boru, Smederevu, Pančevu i drugim gradovima, jer su to problemi koji posredno ili direktno utiču i na članstvo sindikata, kao i sve zaposlene i sve građane. Takođe, Nezavisnost aktivno sarađuje sa lokalnim i nacionalnim NVO u zaštiti marginalizovanih grupa poput žena i Roma čija su i radna i ljudska prava ugrožena. Podsećajući da se u godišnjim izveštajima poverenice za zaštitu ravnopravnosti visoko na agendi diskriminacije kotiraju radna i sindikalna prava, Stijiljković stavlja akcenat na isprepletanost problema kojima se bave i sindikati i NVO, što ih upućuje na čvršću saradnju.

Specifičnost sindikata, posebno reprezentativnih, jeste kanal direktne komunikacije sa izvršnom vlašću kroz SES i socijalni dijalog, što nezadovoljni i neupućeni često vide kao spregu sa vlašću, ali je zapravo komparativna prednost jer omogućava direktan pritisak, a može se osnažiti kroz saradnju sa NVO koje mogu ponuditi ekspertsku pomoć.

Za razliku od pre dve decenije, na razuđenoj sindikalnoj i NVO sceni danas je bitno i prepoznavanje i odvajanje autentičnih sindikata od onih “direktorskih”, stvaranih po volji poslodavaca a ne na interesima zaposlenih, kao i tzv. gongo organizacija koje su zapravo ispostave vladajućih partija. U skladu sa tim i članice UGS Nezavisnost uspostavljaju svoje mreže, a jedan od primera je saradnja Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost i Saveza penzionera Srbije, koja je prošle godine i formalizovana memorandumom u kome su precizirani i ciljevi zajedničkog delovanja.

Zajedno i lokalno i šire

Recept uspešne saradnje sa sindikatima ima Lokalni front, udruženje građana u Kraljevu koje vodi Predrag Voštinić. Lokalno, ali vrlo prepoznatljivo na nacionalnom nivou zahvaljući nizu uspešnih akcija koje vode samostalno ili u saradnji sa drugim akterima građanskog društva, među kojima zapažena uloga pripada sindikatima.

- Sindikate ne biramo po oblastima u kojima deluju, već po kredibilitetu, mada je ispravnije možda reći da oni biraju nas. Nama je važna ta saradnja pošto kroz nju možemo bolje da ostvarimo svoje ciljeve, a možemo dosta i da naučimo kroz ekspertize i obostrano podižemo kapacitete u uticaju na donosioce političkih odluka. Takođe, nevladin sektor je bitan za sindikate, jer ih navodi na moderizaciju. Naši sindikati su, tako da kažem, arhaični, primereniji dobu u kome su nastali nego sadašnjci i moraju se menjati - navodi Voštinić u razgovoru za portal Nezavisnosti.

Lokalni front  je zainteresovan za socijalnu politiku i radna prava, učestvuje u radu sindikalnog foruma, ali postoji i konkretna akciona saradnja. Najnoviji primer koji traje koliko i virusna epidemija jeste saradnja sa Sindikatom lekara i farmaceuta (SLF) na nabavci zaštitne opreme i medicinskog materijala za Opštu bolnicu u Kraljevu, jer je ta urgentna sitacija zahtevala i urgentno delovanje, objašanjava Voštinić. Činjenica da je predsednik tog sindikata Rade Panić, anesteziolog u Opštoj bolnici, dakle na izvoru informacija o potrebama, tu je saradnju učinila vrlo efikasnom i bez mogućnosti ikakve manipulacije.

I sam Panić kaže za sajt Nezavisnost da saradnju sa Lokalnim frontom smatra vrlo važnom i kvalitetnom, kao i saradnju sa nizom drugih NVO na lokalnom i nacionalnom nivou, ističući značaj rada kroz Nacionalni konvent i OCD koje su tamo zastupljene.

- Mi smo u timu za Poglavlje 28 i veoma nam je pomogla saradnja sa drugim članicama grupe da i sami sagledamo nedostatke u svom radu. Aktivno učestvujemo i u radu na drugim poglavljima, a zahvaljujući ekspertizi organizacije Transparentnost Srbija predložićemo novi način utvrđivanja reprezentativnosti u strukovim sindikatima, kao što su primera radi, piloti i lekari. Odnedavno smo proširili saradnju i na druge građanske organizacije kao što su Ne davimo Beograd, Novi optimizam i Skupština slobodne Srbije - zaključuje Panić.

Autorski tekstovi: Jelka Jovanović  / Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…