Prikazivanje članaka po tagu cilj

* Fondacija „Cro-Fond“, čiji je osnivač Hrvatsko nacionalno vijeće u Republici Srbiji, realizira projekt izrade Registra gospodarstvenika i poljoprivrednih gazdinstava hrvatske zajednice u Republici Srbiji u suradnji s Demokratskim savezom Hrvata u Vojvodini i hrvatskim udrugama

Cilj projekta je upoznavanje naših resursa, ali i izazova s kojima se suočavamo, a sve radi planiranja konkretnih mjera pomoći našim ljudima u djelatnostima od kojih žive i hrane svoje obitelji. Krajnji cilj je stvaranje prosperitetnog fonda iz kojeg bi se financirali projekti naših gospodarstvenika.

Kako bismo navedeni cilj ostvarili, potrebni su nam konkretni podatci o stanju i prilikama u gospodarstvu naše zajednice. Pozivamo sve pripadnike hrvatske zajednice koji imaju poduzeće, poduzetničku radnju ili poljoprivredno gazdinstvo da popisivačima, koji će vam se obratiti ili koje sami možete pozvati, pružite podatke koji se traže u obrascima za izradu Registra.

Podatci će služiti isključivo za analizu i izradu strategije za razvoj gospodarstva naše zajednice i pojedinačni podatci neće biti javno objavljivani. Molimo vas da podržite ovaj projekt i svojim upisom u Registar gospodarstvenika i poljoprivrednih gazdinstava otvorite skupa s nama nove perspektive za boljitak hrvatske zajednice u Republici Srbiji.

Bilježi: Ivan Karan

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama je sufinansirao projekat "Svi jezici - jedno blago" aplikanta Udruženja "Podium" putem medija Novog Radio Sombora na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2021. godinu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.  

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* U okviru projekta Srednje ekonomske škole Sombor pod nazivom Ketering usluga/Caterers on the run, broj ugovora 2019-1-RS01-KA202-000847, koji je finansiran u okviru Evropskog programa za obrazovanje ERASMUS+, održana je trening obuka pod nazivom „Kuvarski i uslužni aspekti ketering biznisa“

Cilj obuke „Kuvarski i uslužni aspekti ketering biznisa“ je osposobljavanje učesnika za pripremu namirnica, izradu, serviranje i dekorisanje jela karakterističan za ketering uslugu. Domaćin obuke je bila Srednja ekonomska škola Sombor u periodu od 5. do 10. jula 2021. Obuci su prisustvovali nastavnici partnerskih organizacija iz Srednje odborne škole, Republike Slovačke i Agrupamento de Escolas de Barcelos, Republike Portugala. Obuku je vodila Sanja Ferenčević.

Osim teorijskih i praktičnih radionica o kuvarskim i uslužnim aspektima ketering biznisa, učesnici su upoznati i sa kulturološkim odlikama Sombora. Posetili su Galeriju "Milan Konjović" i Gradski muzej Sombor. Takođe, učesnicima je upriličena plovidba Velikim bačkim kanalom radi upoznavanja njegove istorije i uživanja u lepotama Gornjeg podunavlja. Učesnici obuke su posetili i Grad Suboticu i Vinariju „Zvonko Bogdan“.

- Pogledajte i zanimljiv slajd-dodatak fotografija ispod teksta - 
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Obrazovanje

* Turistička organizacija grada Sombora organizuje manifestaciju "Ulica starih zanata 2021" koja će biti održana od 24. do 26. juna, od 10 do 23 časa, na glavnoj ulici u Somboru

Ovo je tradicionalana izložbeno prodajna manifestacija na kojoj stari zanati promovišu svoje umeće i proizvode koji će biti izloženi duž šetališne zone. Takođe, brojne posetioce očekuje bogat prateći program manifestacije, koji ima za cilj da predstavi raznovrsnu kulturno-umetničku ponudu Sombora.

Program:

Trg Svetog Đorđa, Sombor

Četvrtak, 24. jun

10:00:

13. Ulica starih zanata

17:30: 

Lutkarska sekcija Osnovne škole "Ivo Lola Ribar" Sombor

18:30h:

Hor Somborskog pevačkog društva

19:00h:

Nastup somborskih plesnih grupa: s.a.f.c. "Cats", plesni studio "Jump", "Z-Verka" Zumba tim, Kangoo jumps Sombor

21:00:

Koncert Zorane Iđuški, dramski sopran

Petak, 25. jun

10:00:

13. Ulica starih zanata

18:00:

Plesno-psihološki program "Plesić"

18:30:

Hor "Šareni vokali"

19:00:

Nastup somborskih plesnih grupa: GKUD "Sombor", GKUD "Ravangrad", Plesna grupa "Inanna", Plesni klub "Ronda", Plesni klub "RavangradDance", Sportski klub "Figura"

21:00:

Koncert  benda “Fusnote”

*I ove godine XIII Ulica starih zanata u Somboru proticaće u skladu sa merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje i suzbijanje širenja COVID-19.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

 

- Dodatak: na šesnaest fotografijama u slajdu pogledajte atraktivne detalje učesnika ovogodišnje tradicionalane manifestacije u okviru pratećih programa "Ulice starih zanata" u srcu Sombora: 1) Cats, 2) Jump, 3) Kangoo jump, 4) Lutkari Osnovne škole "Ivo Lola Ribar" Sombor, 5) Somborsko pevačko društvo, 6) Zorana Iđuški, 7) Z-verka zumba tim, 8) Fusnote, 9) Plesić, 10) Šareni vokali, 11) RavangradDance, 12) Ronda, 13) Inanna, 14) GKUD Ravangrad, 15) GKUD Sombor, 16) Sportski klub Figura

Objavljeno u Turizam

* Kao i prethodnih kada smo od 2015, tako i sada kao i svake godine krećemo u proces takozvanog participativnog budžetiranja gde će građani grada Sombora normalno i naseljenih mesta, odlučivati šta će to da se radi i da se finansira iz budžeta u njihovim mesnim zajednicama - rekao je na samom početku konferencije za medije održanoj u zgradi Županije u ponedeljak, 28. septembra Sava Dojić, gradski većnik za finansije i privredu, kojoj je prisustvao i Mihael Plac, šef Odseka za Lokalno ekonomski razvoj (LER). Jezgrovito desetominutno obraćanje javnosti većnika Dojića prenosimo u celosti s obzirom i na značaj transparentnosti i efikasnog učestvovanja građana u kreiranju gradskog budžeta

- Pošto smo tokom prethodnih pet godina primetili da ima dosta nedostataka u vezi sa ranijim sistemom koji smo radili, ovoga puta - ove godine, pokušavamo da ga unapredimo, tako da smo u ovoj godini odlučili da svaka mesna zajednica, kako gradska tako i naseljenih mesta, predloži po tri poejkta - nastavio je Sava Dojić, dopunjujući: - Građani tih mesnih zajednica će glasati za jedan proijekat koji će Grad Sombor finansirati naredne godine. Za to smo se opredelili pre svega zbog toga da bi i male (manje) mesne zajednice mogle da učestvuju u participativnom budžetiranju, učestvovale su i do sada, ali su glasali za sasvim neke druge predloge, kao i da se izjasne šta je to u njihovom selu trenutno najpotrebnije, normalno, da bi se poboljšao život u mesnim zajednicama. Znači, sledeće godine svaka od seoskih i gradskih mesnih zajednica će dobiti po jedan projekat koji će Grad Sombor finansirati iz svog budžeta.

Takođe, ono što je Sombor prvi u Srbiji odradio to je uključivanje učenika srednjih škola u participativno budžetiranje. Taj proces je završen nedavno, u njemu je učestvovalo šest srednjih škola i svaka od srednjih škola je dobila što nove sanitarne čvorove, što opremu, što sredstva za izvođenje nastave. - Što se srednjih škola tiče tu ćemo malo kasniti zato što učenički parlamenti još nisu formirani, tako da ćemo za sredu (30. septembra) sazvati sastanak ili sa predsednicima učeničkih parlamenata ili sa profesorima koji su zaduženi za rad sa učeničkim parlamentima pa ćemo i ove godine raditi participativno budžetiranje u srednjim školama - najavio je Dojić. - Razlika u odnosu na prošlu godinu je upravo u novonastaloj situaciji pa će glasanje biti isključivo onlajn, trajaće 15 dana od dana kad počnemo a nadam se da ćemo za mesec dana, najkasnije prekosutra, imati sve predloge, pa već u sredu, 30. septembra može da počne glasanje a što se tiče srednjih škola nadamo se da ćemo početi sa glasanjem sledeće nedelje.

Ove godine nema drugog kruga, nastavio je Dojić, mesne zajednice su poslale po tri predloga i to putem saveta mesnih zajednica. - Predozi su sada ovde kod mene i sledeće što treba da uradimo jeste da vidimo da li su objekti u vlasništvu Grada - da li se na tim objektima može raditi, te da posle proveravanja imovinsko-pravnih odnosa, proverimo da li za te radove postoje projekti. Ukoliko ne postoje projekti građani mogu da glasaju za taj predlog, s tim što će onda već sledeće godine u budžet grada ući izrada projekta, a ne radovi, radove ćemo ostaviti za 2022. godinu.

- Cilj svega ovoga jeste da se što više građana uključi u odlučivanje o trošenju budžeta Grada. Sve zavisi od toga kakvi budu predlozi, jer mislim da ćemo značajna sredstva iz budžeta Grada upotrebiti, izdvojiti, baš za ove namene. Dakle cilj je da građani transparentno odlučuju o tome šta će se u njihovim mesnim zajednicama raditi - podvukao je gradski većnik Sava Dojić.

Osim ovoga što je Grad tražio od mesnih zajednica, da dostave šta bi se radilo sledeće godine, a da tu ne budu neki preskupi projekti, tražili smo, kako je rekao Dojić, od mesnih zajednica da nam dostave i njihov plan kapitalnih investicija za naredne četiri godine - gde će svaka mesna zajednica da predloži uslovno rečeno, skuplje i ozbiljnije projekte koji bi u naredne 4 godine bili rađeni u mesnim zajednicama. - To će verovatno biti daleko veći iznosi i normalno da tu neće svaka mesna zajednica dobiti u istoj godini to što je tražila, ali, za naredne četiri godine ono što je najkapitalnije za konkretne mesne zajednice to će se sve sigurno odraditi. Normalno, da tu ne mogu da dođu u obzir neki izuzetno skupi projekti kao što su kanalizacija u naseljenim mestima, jer to Grad Sombor ne može sam da isfinansira, to su izuzetno skupi projekti gde moramo svakako, da učestvujemo ustvari, tražimo ko će to sufinasirati s nama - da li će to da bude pokrajina ili republika.

Dojić je nastavio u vezi sa najvitalnijim, životnim pitanjima: - Ono što ćemo sigurno završiti u naredne četiri godine jeste, da će sva naseljena mesta dobiti kvalitetnu, zdravu pijaću vodu, do sada smo polovinu sela odradili, ostaje nam tu još nekoliko udaljenijih mesta, da vidimo kako ćemo rešiti, to su Rastina, Aleksa Šantić, Telečka, jer Grad Sombor je s kraja na kraj, kako god pogledate, 52 kilometra tako da - ili ćemo ići na fabrike vode, kao što smo radili u nekim selima, kao u Bačkom Bregu, Kolutu, sad ćemo graditi fabriku vode i u Bačkom Monoštoru, ili ćemo ići na varijantu povezivanja sa gradskim vodovodom, svud gde to bude moguće.

- Ponavljam, osnovni cilj je da građani znaju gde se troši budžetski dinar, odnosno kako se prazni račun budžeta Grada Sombora i za čega se on koristi. Inače u svim onim anketama koje smo imali od raznih ekspertskih kuća, jedino je, na osnovu ispita uspešnosti budžet Grada Sombora dobio čistu desetku. Na sajtu Grada imate i vodič kroz budžet i Odluku o budžetu grada Sombora i mesečne izveštaje kako se budžet troši pa koliko je njegovo izvršenje, još samo da što više ljudi uključimo u odlučivanje o trošenju tih para. To nam je osnovni cilj i mislim da je ovo stvarno i dobar put kojim idemo.

Prošle godine sakupljeno je 7 hiljada glasačkih listića, krenulo se 2015. sa oko 1.200, što znači da interesovanje građana iz godine u godinu raste. - Još sada kad ovo proširimo na mesne zajednice gde će građani moći da odluče šta će se u njihovom selu raditi, mislim da će interesovanje biti još daleko veće, jedino što je tu problem što će glasanje biti onlajn, sad, možda će to biti problem za naše starije građane, ali ima i onih mlađih koji će da ih i poduče, tako da smo za ovu godinu to jest za sledeći budžet, isplanirali ovakav način rada i, mislim da ćemo tu značajna sredstva, ponavljam, izdvojiti u tu svrhu.

Mihael Plac, šef Odseka za LER pomenuo je, prema njegovim rečima, pretpostavljenu brojku: - Neka projekcija je da projekti budu vrednosti sto miliona dinara, na što je Dojić precizirao: - Neko će predložiti i 100, nego 3 mioiona, sve u suštini, bolje da budu i 2-3 miliona, ali je bitno da znamo da to građanima treba. Dakle kada dobijemo konačan rezultat glasanja, tada ćemo videti koliko para treba pa ćemo toliko i izdvojiti iz budžeta. Neka to bude i 30 miliona, zašto da ne. Ali znamo, da smo odradili nešto što je građanima potrebno. Normalno da bi bilo bolje da možemo da odradimo više ali shodno i ovoj novonastaloj situaciji mislim da ćemo sve ovo što građani žele moći. Jer, pregledao sam i ove predloge koji su do sada stigli, nisu to megalomanski predlozi, radi se uglavnom o fasadama - domova kulture, mesnih zajednica, o uređenju centra sela, dečjim igralištima, to nisu bog-zna kakve investicije tako da mislim da ćemo to na „prvi pogled“ što je vidljivo moći da isfinansiramo,

Postoje tu kako kaže Dojić i malo i ozbiljniji predlozi kao što je svakako uređenje željezničke stanice. - Prošle godine je bilo 150 godina od nastanka tog parka, prvog parka u Somboru, lično mi je žao što to nismo bolje obeležili pošto sam ja iz te mesne zajednice, malo da sam ovako i pristrasan, ali mislim da je to investicija nešto veća, tako da ćemo videti da li ćemo to moću uraditi jer tu bi trebalo naravno, osvetilti ceo park, dakle ove staze što idu okolo i srediti ih, urediti. Znamo da tamo imamo i biciklističku stazu, koja je sad zarasla u travu, da je to park koji je sad loš. To je recimo, primer dobrog predloga, ali pitanje je da li ćemo moći to da odradimo sledeće godine s obzirom na iznos, ili ćemo ga ostaviti za sledeći period - ili će biti potreban projekat da se uradi sledeće godine, tako da 2022. godine, da se radi park uz željezničku stanicu. To je ono što sam rekao i na početku, treba da rasčistimo imovinsko-pravne odnose, treba pogledati da li postoji projekat za tako nešto značajnije i onda tek odlučiti da li taj predlog može da bude na listi ili će sledeće godine projekat, pa tek onda da se radi – zaključio je Sava Dojić.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (S. Stričević)

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" Udruženja Podium koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest
nedelja, 20 septembar 2020 13:39

Kampanje: Svetski dan kontracepcije, 26. septembar

* Svetski dan kontracepcije se obeležava svake godine 26. septembra. Kampanja je pokrenuta 2007. godine na globalnom nivou, sa ciljem da se istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja tako da se omogući svim seksualno aktivnim osobama, posebno mladima, informisan izbor o njihovom seksualnom i reproduktivnom zdravlju

Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja. Planiranje porodice je, takođe, pitanje seksualnih i reproduktivnih prava. Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje i da ne strahuju od seksualno prenosivih infekcija i neželjene trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva neželjene posledice po njihovo zdravlje.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) se zalaže za promociju planiranja porodice i kontracepcije, kreiranjem smernica zasnovanih na dokazima o bezbednosti i pružanju usluga kontracepcije i obezbeđivanju ljudskih prava u programima kontracepcije.

Ključne činjenice:

- U skoro svim regionima sveta učestalost korišćenja kontraceptivnih metoda je najveća među ženama generativnog doba (15–49 godina) koje su u braku ili u vanbračnoj zajednici. Posmatrano na globalnom nivou, 63% žena u generativnom dobu koje su u braku ili vanbračnoj zajednici koristi neki oblik kontracepcije. Upotreba kontracepcije bila je iznad 70% u Evropi, Latinskoj Americi, na Karibima i u Severnoj Americi, dok je u srednjoj i zapadnoj Africi bila ispod 25%.

- Prema procenama SZO, 214 miliona žena generativnog doba iz zemalja u razvoju koje ne koriste nikakvu metodu kontracepcije imaju nezadovoljenu potrebu za modernom kontracepcijom.

- Prema procenama SZO, upotreba modernih metoda kontracepcije sprečila bi 308 miliona neplaniranih trudnoća, dok bi ispunjavanje svih nezadovoljenih potreba žena za modernim metodima kontracepcije sprečilo dodatnih 67 miliona neželjenih trudnoća na godišnjem nivou.

- Prema procenama SZO, oko 15 miliona adolescenata koristi neku od modernih metoda kontracepcije, dok 23 miliona adolescenata ima nezadovoljenu potrebu za modernom kontracepcijom i stoga su pod povećanim rizikom od neželjene trudnoće.

- Neke metode kontracepcije mogu da spreče prenošenje HIV-a i drugih seksualno prenosivih infekcija. Žene koje žive sa HIV-om imaju u većem procentu nezadovoljenu potrebu za planiranjem porodice i uslugama reproduktivnog zdravlja u odnosu na opštu populaciju, delimično zbog nedostatka ulaganja u integrisane usluge planiranja porodice.

Model planiranja porodice u Republici Srbiji

Stanovništvo u Republici Srbiji pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije, a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neželjenom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu.

Prema rezultatima poslednjeg reprezentativnog istraživanja višestrukih pokazatelja, savremenu i efikasnu kontracepciju u Republici Srbiji koristi manje od petine žena iz opšte populacije koje su u braku ili vanbračnoj zajednici (18,4%), a tradicionalnu dvostruko više (40,0%). Među modernim metodima kontracepcije najviše se koristi kondom za muškarce (12,4%), mnogo ređe kombinovana oralna kontracepcija (3,3%), intrauterini ulošci (2,2%), sterilizacija žene (0,4%) i ženski kondom (0,1%), dok se uopšte ne koriste dijafragma, spermicidi, progestagenska oralna kontracepcija, depo-injekcioni preparati, implanti i voljna sterilizacija muškarca. U pomenutom istraživanju nije navedena hitna – postkoitalna kontracepcija, mada se verovatno često koristi pa i zloupotrebljava među mlađim ženama.

- Neke metode kontracepcije mogu da spreče prenošenje HIV-a i drugih seksualno prenosivih infekcija. Žene koje žive sa HIV-om imaju u većem procentu nezadovoljenu potrebu za planiranjem porodice i uslugama reproduktivnog zdravlja u odnosu na opštu populaciju, delimično zbog nedostatka ulaganja u integrisane usluge planiranja porodice.

Model planiranja porodice u Republici Srbiji

Stanovništvo u Republici Srbiji pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije, a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neželjenom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu.

Prema rezultatima poslednjeg reprezentativnog istraživanja višestrukih pokazatelja, savremenu i efikasnu kontracepciju u Republici Srbiji koristi manje od petine žena iz opšte populacije koje su u braku ili vanbračnoj zajednici (18,4%), a tradicionalnu dvostruko više (40,0%). Među modernim metodima kontracepcije najviše se koristi kondom za muškarce (12,4%), mnogo ređe kombinovana oralna kontracepcija (3,3%), intrauterini ulošci (2,2%), sterilizacija žene (0,4%) i ženski kondom (0,1%), dok se uopšte ne koriste dijafragma, spermicidi, progestagenska oralna kontracepcija, depo-injekcioni preparati, implanti i voljna sterilizacija muškarca. U pomenutom istraživanju nije navedena hitna – postkoitalna kontracepcija, mada se verovatno često koristi pa i zloupotrebljava među mlađim ženama.

Izvor:

Uredba o Nacionalnom programu očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 120/2017)

Više informacija na:

https://www.who.int/reproductivehealth/en/

Kontracepcija brošura

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U Sportskoj hali "Ljubomir Ivanović-Gedža" u Mladenovcu, u subotu, 16. novembra rvači somboskog „Radničkog“ su nastupili na 2. turniru I Rvačke lige Srbije u rvanju grčko-rimskim stilom

Radnički je u ukupno 5 mečeva (ligaških turnira) imao 2 pobede, 2 nerešena rezultata i 1 poraz. Najuspešniji, maksimalnim učinkom, bio je Stefan Liščević sa svih pobeda do 67 kg, dok su David Novič i Filip Frgić zabeležili 4 pobede.

Boje „Radničkog“ branili su još i: Milan Tolić, Aljoša Lišćević, Nikola Jerković, Aleksandra Jančić, Bojan Kostić, Svetozar Mirković, Dragan Đurković i Bojan Peić. Rvači „Radničkog“ su zauzeli 3 mesto.

U najviši rang odlazi ovogodišnji prvak, Rvački klub "LJubomir Ivanović-Gedža koji je u 5 kola sakupio 14 godova, ispred drugoplasiranog "Viteza" iz Šapca sa 12 bodova. Najtrofejniji somborski klub, Rvački klub Radnički završio je prvenstvo sa bodom manje (11). Pretposlednji je beogradski Železničar sa 7 bodova, dok Fruškogorac iz Sremske Kamenice sa samo bodom manje (6) od beogradskog predstavnka, sa poslednjeg 5. mesta odlazi u niži rang, II Rvačku ligu Srbije, za 2020. godnu

- Nadamo se sledeće godine prvom mestu i ponovnom plasmanu u najviši rang - reči su trenera Igora Frgića.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sport

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…