Prikazivanje članaka po tagu cena

* Prodajem zamrzivač sa fijokama u odličnom stanju, stariji model, dimenzije: V-139cm, Š-60cm, D-60cm. Cena: 60€

* Prodajem frižider marke Zanussi u odličnom stanju. Dimenzije: V-125cm, Š-55cm, D-56cm. Cena: 40€

Može i zajedno, moguć dogovor. Vaš transport. Kontakt na telefon: 060/366-0196 M

- U dodatku: fotografije, zamrzivač (1-4), frižider (5-7) -

------------

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor 

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

UGS Nezavisnost, Sramotno postupanje sa radnicima iz Vijetnama

* Dešavanja sa radnicima iz Vijetnama angažovanim na izgradnji objekta kompanije Ling Long u Zrenjaninu graniče se sa nepojmljivim. Nehumani uslovi života i rada, oduzimanje ličnih dokumenata i gotovo ropski status jesu, svakako, razlog za osudu posredničkih agencija i kompanija koje teže da iscede profit po svaku cenu

Na ovom ispitu ljudskosti pada i Srbija u liku svojih državnih organa - od inspekcijskih službi, policije sve do vrhova izvršne vlasti. Ne radi se pri tome o izolovanom slučaju - dugu praksu servilnog odnosa prema investitorima, kojima se, po pravilu, dele i obilne subvencije, dobro ilustruje svojevremena poruka sa vrha da im galamom oko Jure ne rasterujemo strane investitore.

Šta će sada preduzeti, sem zataškavanja i kozmetičkih popravki?

UGS Nezavisnost radi dve stvari. Prvo, upućujemo, a slaćemo i dalje, solidarnu pomoć i podršku da sutra neko od nas ne podeli sudbinu Vijetnamaca u Zrenjaninu.

Iz istog razloga zvonimo na uzbunu i obraćamo se na sve dostupne adrese. Pored ostalog, proverićemo šta je ostalo od socijalnog dijaloga i Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.

UGS Nezavisnost

19. novembra 2021.

Objavljeno u Sindikat

Autorski tekstovi: Svetozar Raković

* Približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo bez posla zbog pandemije virusa COVID-19, ali i antipandemijskih mera i ograničenja njihovih država i kompanija. Najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. I u 2021. godini svet suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i velikom nesigurnošću ekonomskog ozdravljenja, upozorava Međunarodna organizacija rada. Pandemija je uzdrmala planetarnu ekonomiju u razmerama kakve nisu zabeležene od Drugog svetskog rata, a ekonomski oporavak do kraja 2020. godine je skroman i neravnomeran, ukazuje Međunarodna organizacija (MOR) u obimnom izveštaju „Covid-19 i svet rada“, objavljenom krajem januara 

Analize MOR o uticajima pandemije na svetsku ekonomiju pokazuju da je u 2020. godini u svetu izgubljeno 114 miliona radnih mesta u odnosu na 2019. Najveći gubici zaposlenja bili su u Americi, a najniži u Centralnoj Aziji i Evropi, gde su sprovođene aktivne mere zadržavanja posla smanjivanjem radnog vremena i finansijskom podrškom preduzećima i radnicima.

Analize MOR-a na osnovu dostupnih podataka iz raznih zemalja pokazuju da su mere finansijske podrške radnicima ublažile udar krize, ali i da je podrška bila neujednačena u različitim sektorima rada. Rezultat je da su generalno najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. U relativnom smislu, gubitak zaposlenja je bio veći kod žena (5,0 odsto) od muškaraca, i veći za mlade radnike (8,7 procenata) nego za starije radnike.

Gubici sveta rada

Najnovije ažurirane procene MOR-a su da je u toku cele 2020. godine usled pandemije u svetskoj ekonomiji izgubljeno 8,8 procenata globalnog radnog vremena u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2019. godine, što je ekvivalentno gubitku 255 miliona poslova sa punim radnim vremenom (tabela 1, u slajdu ispod teksta).

Treba imati na umu da pomenuti pad radnog vremena u 2020. godini predstavlja zbir veličina izgubljenog zaposlenja i smanjenja radnog vremena za one koji su ostali zaposleni.

Gubici radnog vremena su naročito veliki u Severnoj i Južnoj Americi, Južnoj Evropi i Južnoj Aziji.

Najveći gubici radnog vremena u svetskoj ekonomiji u toku 2020. godine ostvareni su u drugom tromesečju - 18,2%, što je ekvivalentno broju od 525 miliona poslova sa punim radnim vremenom od 48 sati nedeljno (tabela 2).

Procenjuje se da je u prošloj godini globalni prihod od rada (bez mera finansijske podrške) opao za 8,3 procenta, što iznosi 3,7 hiljade milijardi američkih dolara, ili 4,4 procenta globalnog bruto proizvoda. Najveći gubitak dohotka od rada ostvaren je u zemljama američkog kontinenta (10,3%), dok je najmanji gubitak zabeležen u regionu Azije i Tihog okeana (6,6%).

Analize MOR ukazuju da se tokom drugog talasa virusne pandemije situacija poboljšavala pa je tako u trećem kvartalu 2020. evidentirano smanjenje gubitka radnog vremena od 7,2% u odnosu na 12,1% u celoj prvoj polovini 2020. godine. Rast radnog vremena, veći od očekivanog, posebno je bio izražen u zemljama sa srednje nižim prihodima. U četvrtom kvartalu gubici su dodatno opali: globalno radno vreme smanjeno je za 4,6 procenta, što je ekvivalentno obimu od 130 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Najnovije ankete o radnoj snazi (do trećeg kvartala 2020) otkrivaju jak kontrast između masovnih gubitaka poslova u teško pogođenim sektorima (usluge smeštaja i ishrane, umetnosti i kulture, maloprodaje i građevinarstva) i rasta zaposlenja u velikom broju sektora visokokvalifikovanih usluga (informacije i komunikacije, finansije i osiguranje).

MOR ocenjuje da će ova divergencija povećavati nejednakost unutar pojedinačnih zemalja, zajedno sa već značajnim razlikama nastalim zbog negativnih uticaja krize na poslovanje u najteže pogođenim sektorima.

Sve pomenute nesrazmere u podrškama država ukazuju na rizik od neravnomernog oporavka, što će povećati nejednakosti u narednim godinama.

Za oporavak po meri čoveka

Svet je ušao u 2021. godinu i dalje suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i prihodima i sa velikom nesigurnošću. MOR ukazuje da odgovorne nacionalne politike traba da kombinuju vakcinaciju i druge mere javnog zdravlja sa podrškom privredi i tržištu rada. Kreatori politike treba da nastoje da podrže snažan i šroko zasnovan oporavak, fokusirajući se na zapošljavanje i odgovarajuće zarade, prava radnika i socijalni dijalog: oporavak usmeren na čoveka.

Da bi se ostvario takav oporavak, kreatori politike moraju uzeti u obzir:
(a) održavanje prilagodljive makroekonomske politike za podršku prihodima i investiranju;
(b) pružanje pomoći zemljama sa niskim i srednjim prihodima u vakcinaciji;
(c) podršku teško pogođenim grupacijama (mladi, žene, slabo plaćeni i nekvalifikovani radnici) u pronalaženju pristojnih mogućnosti za rad kako ne bi dugoročno trpeli najteže socijalne posledice pandemije („efekat ožiljaka“);
(d) uravnoteženje potreba različitih sektora tako što bi se efikasnim merama podržale tranzicije tržišta rada, kao i preduzeća, posebno manja;
(e) sprovođenje strategija oporavka na osnovu socijalnog dijaloga, promovišući prelazak na više inkluzivan, elastičan i održiv svet rada.

Na početku 2021. godine čak 93 odsto radnika u svetu žive i rade u zemljama koje su zadržale razne mere ograničenja na radnom mestu u vezi sa virusom COVID-19. MOR primećuje da više geografski i sektorski ciljanih mera protiv pandemije postepeno prerastaju u zakonske norme. Najteža situacija je u zemljama u kojima je blokirana cela ekonomija, osim osnovnih delatnosti. U tim zemljama danas živi 3 odsto svetskog radništva, što jeste značajno bolje nego na vrhuncu krize, u aprilu 2020, kada je u takvim uslovima živelo čak 41 odsto radnika širom sveta. Procenat zaposlenih koji borave u zemljama sa pojedinim zatvorenim sektorima, u januaru je takođe opao na 11 odsto sa više od 30 procenata u septembru prošle godine. Međutim, i dalje je veoma veliki udeo radnika (77%) koji žive u zemljama u kojima su na snazi mere izolacije nekih područja ili sektora (85% krajem jula 2020).

Trendovi zatvaranja radnih mesta znatno se razlikuju među glavnim svetskim regijama (Afrika, Amerika, Arapska regija, Azija i Pacifik, Evropa i Centralna Azija).

Sa drugim talasom pandemije, u drugoj polovini 2020. godine, u regionu Evrope i Centralne Azije zabeleženo je značajno povećanje ograničenja na radnom mestu. Na početku 2021, svaki peti zaposleni u regionu živi u zemljama sa zatvorenim ekonomijama, osim neophodnih sektora, što je najveći udeo između pet glavnih regiona sveta. Taj trend je naglo povećan od decembra novim ograničenjima u pojedinim zemljama na severu, jugu i zapadu Evrope. Danas čak 40 odsto radnika u toj podregiji boravi u zemljama sa velikim brojem privremeno zatvorenih radnih mesta.

Najveća ograničenja za radna mesta su u Aziji i na Pacifiku (više od 90 procenata radnika). Međutim, u skladu sa globalnim trendom, i u ovom regionu mere su više geografski ciljane (za delove zemlje), dok je veoma mali udeo radnika pogođen potpunim ograničenjima ekonomije.

Svi ostali glavni regioni (Afrika, Amerika, Arapska regija) postepeno su omekšavali antipandemijske mere. Približno polovina zaposlenih u regiji arapskih država trenutno boravi u zemljama sa ograničenjima na radnom mestu, za razliku od perioda april-jun 2020. kada su ograničenja važila za skoro 100 procenata radnika.

U Africi, približno svaki peti radnik živi u zemljama sa ograničenjima na poslu, što je skoro četiri puta manje nego u aprilu prošle godine. Većina mera ograničenja u radu u ovom regionu ciljana je na određene sektore ili geografska područja u okviru pojedinačnih zemalja. Na američkom kontinentu blizu 90 procenata zaposlenih žive u zemljama sa nekim oblikom zatvaranja radnog mesta. Međutim, skoro sva ograničenja usmerena su na određena geografska područja ili ekonomske sektore, što ukazuje na ublažavanje situacije i u tom regionu.

Projekcije za 2021. godinu

Uprkos očekivanjima i najavama da će snažan ekonomski oporavak uslediti već u drugoj polovini 2021. godine, nakon masovne vakcinacije protiv virusa COVID-19, MOR upozorava da je globalna ekonomija i dalje suočena sa visokim nivoom nesigurnosti, te da postoji rizik neujednačenog oporavka svetske ekonomije. Najnovije prognoze ukazuju na trajni deficit u radu u godini koja je počela (tabela 2).

Međunarodni monetarni fond (polazna prognoza) predviđa gubitak radnog vremena od 3,0 odsto u 2021. godini u odnosu na četvrti kvartal 2019. što je ekivalentno sa 90 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Prema pesimističkoj prognozi, gubici u radnom vremenu 2021. godine ostaće na 4,6 odsto, ili 130 miliona poslova (puno radno vreme), u odnosu na četvrti kvartal 2019.

Čak i optimistička prognoza, zasnovana na značajno povoljnijim ekonomskim uslovima, u tekućoj godini predviđa gubitak od 1,3 odsto globalnog radnog vremena (36 miliona poslova sa punim radnim vremenom).

Analize MOR-a pokazuju da su brojni faktori, uključujući i bolju kontrolu virusa, pomogli u promenama politike ograničavanja i zatvaranja radnih mesta. Vlade su prepoznale da su geografski ciljane i sektorski specifične mere prihvatljivije ljudima i da se tako smanjuju negativne ekonomske posledice pandemije.

Ipak, zaključuje se u izveštaju MOR-a, rizici po zdravlje su i dalje visoki, pa je potrebno uspostaviti odgovarajuću ravnotežu između mera javnog zdravlja protiv virusa i mera podrške radnicima i preduzećima pogođenim posledicama pandemije.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Republička direkcija za robne rezerve objavila je (10. novembra) izmenu i dopunu obaveštenja od 13. oktobra 2020. godine za zainteresovane o kupovini merkantilnog kukuruza ovogodišnjeg roda

Republička direkcija za robne rezerve će izvršiti kupovinu do 23.181.818 kg merkantilnog kukuruza rod 2020. godine, domaćeg porekla, po ceni od 22,00 din/kg (u cenu uračunat PDV), uskladišteno u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije. Prvobitno je bilo predviđeno da se otkupi do 26.153.846 kg - po ceni od 19, 5 dinara.

Kupovina merkantilnog kukuruza izvršiće se i od pravnih lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa Pravilnikom o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva ("Sl. glasnik RS", br. 17/2013, 102/2015, 6/2016, 46/2017 i 44/18-dr.zakon) i nalaze se u aktivnom statusu.

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od pravnih lica je 1.000 tona. Svi ostali uslovi iz Obaveštenja koji je objavljen dana 13. oktobra, ostaju nepromenjeni.

Izvor: Republička direkcija za robne rezerve

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Ekonomija

* Pripremni sastanak za pregovore o minimalnoj ceni rada, po radnom času, u Republici Srbiji za 2019. godinu održan je 27. avgusta u prostorijama UGS NEZAVISNOST, a u organizaciji Sekretarijata Socijalno-ekonomskog saveta

Učesnici sastanka bili su predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Unije poslodavaca Srbije, kolege iz Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS NEZAVISNOST. Sastankom je predsedavao sekretar Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.

Svi učesnici sastanka saglasili su se da postoje uslovi da se minimalna cena rada po radnom času za 2019. godinu poveća, a na narednom sastanku zakazanom za 30. avgust razgovaralo se o konkretnim predlozima i mogućnostima da se postigne konsenzus. Bila je to ujedno prilika da se provere podaci i pokazatelji na osnovu kojih će se kreirati konkretni predlozi, dok će konačnu odluku doneti Socijalno-ekonomski savet na sednici u prvoj polovini septembra.

U slučaju da se na sednici ne postigne konsenzus i ne donese odluka, u skladu sa Zakonom o radu, odluku će doneti Vlada. 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U PKS – RPK Sombor održan je u sredu, 4. jula, sastanak sa privrednim društvima koja se bave poslovima tehničkog pregleda

Kako od srede, 5. jula 2018. godine počinje primena Pravilnika o tehničkom pregledu vozila, a najniža cena tehničkog pregleda još nije definisana od strane države, privredna društva koja se bave ovim poslovima povodom toga inicirala su sastanak kako bi se dogovorili oko minimalne cene koju će primenjivati u Zapadnobačkom upravnom okrugu, dok se zakonom ne definišu minimalne cene.

Na sastanku su se nakon aktivne diskusije, prisutni dogovorili oko minimalne cene i ujedno pokrenuli inicijativu u vezi sa formiranjem Sekcije za tehničke preglede. Predstavnici Regionalne privredne komore Sombor su istakli da će se sastanci ovakve vrste još biti dalje organizovati.

Jovana Vujković

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…