Prikazivanje članaka po tagu biosfera

Najveće zaštićeno rečno područje u Evropi koje je u sredu, 15. septembra UNESCO proglasio prvim na svetu petodržavnim rezervatom biosfere Mura-Drava-Dunav, međunarodni je primer sinergije zaštite prirode i održivog razvoja

Zagreb/Ljubljana/Beograd, 15. septembra  2021. godine - Dok se svet suočava s klimatskom krizom i degradacijom prirode, današnje proglašenje Petodržavnog rezervata Mura-Drava-Dunav od strane UNESCO-a u Abudži, Nigeriji, istorijski je korak prema novom dobu za prirodu i ljude.

Rezervat biosfere, koji se proteže Austrijom, Slovenijom, Hrvatskom, Mađarskom i Srbijom na gotovo milion hektara i 700 kilometara rečnog toka, proglašenjem je službeno postao najveće zaštićeno rečno područje u Evropi i predstavlja međunarodni primer sinergije zaštite prirode, klimatske otpornosti i održivog razvoja. Zbog jedinstvenih staništa i brojnih retkih vrsta, rezervat biosfere takođe je poznat i kao Evropski Amazon.

- Proglašenje od strane UNESCO-a važan je pokazatelj međunarodne saradnje i zajedničke zelene vizije, značajan korak napred u očuvanju prirodnog i kulturnog blaga regiona i snažan primer ujedinjenja zemalja sa zajedničkim ciljem očuvanja prirode. Ovo je i važan doprinos implementaciji Strategije EU-a za zaštitu biodiverziteta, čiji je cilj da se do 2030. godine obnovi 25.000 kilometara reka i zaštiti 30 odsto kopna Evropske unije. To je samo još jedna potvrda mandata svih pet zemalja da zajednički krenu sa obnovom i zaštitom predela Mure, Drave i Dunava - rekla je Nataša Kalauz, direktorka WWF Adrije, svetske organizacije za zaštitu prirode koja je od samoga početka deo ove inicijative.

Iako ideja o petodržavnom UNESCO rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav datira s kraja prošlog veka, rad institucija na njegovom uspostavljanju je službeno započeo 2011. godine. Područje rezervata biosfere obiluje retkim staništima poput velikih poplavnih šuma, peščanih i šljunčanih sprudova, strmih obala, rukavaca i mrtvaja. Upravo su ona dom najveće populacije orla belorepana u Evropi i gnezdilište mnogih ugroženih vrsta ptica poput bregunica, male čigre i crne rode, staništa dabra i vidre i riba poput kečige.

Ne samo da brojne vrste zavise od Mure, Drave i Dunava, već i gotovo milion ljudi čije su živote oblikovale reke. Netaknute poplavne nizine čuvaju naselja od poplava, reke nam omogućavaju pitku vodu, plodno zemljište, ublažavaju posledice klimatske krize, a isto su tako zone rekreacije i inspiracije i mogu biti pokretač održivog razvoja.

- U vreme klimatske krize i velikog izumiranja vrsta, zaštita prirode postaje pitanje preživljavanja. Proglašenje rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav važan je korak prema zelenoj i održivoj budućnosti u kojoj nema više prostora za negativne prakse poput novih projekata izgradnje hidroelektrana, nepotrebne regulacije reka ili vađenja sedimenta. Europski Amazon stoga vidimo kao dobar primer suživota ljudi i prirode - dodala je Kalauz.

Vrednost zaštite ovog područja prepoznala je i Evropska unija koja je kroz svoje programe podrške sufinansirala projekte u vrednosti većoj od 20 miliona evra, a koji doprinose zaštiti prirode i razvoju ovog područja.

- Uprkos velikom iskoraku koji smo napravili ovim proglašenjem za očuvanje reka Mure, Drave i Dunava za sve buduće generacije, pred nama je puno posla. Neophodna je veća predanost ključnih donosilaca odluka, kao i privrednika sa ciljem podsticanja održivog razvoja Evropskog Amazona, kako on ne bi ostao samo „park na papiru“. Očekujemo nastavak dobre saradnje, rezervat biosfere u kojem se priroda istinski obnavlja, podstiče inovacija i u kojem su lokalne zajednice pokretači promena - zaključio je projektni saradnik u WWF Adriji Nikola Matović.

- U slajd-dodatku, fotografije: 1) Ušće Drave u Dunav, foto Ante Grgić, 2) Važna područja u okviru Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje u Srbiji, foto J. Pap, 3) Mural u Somboru, na zidu Osnovne škole Bratstvo Jedinstvo, oslikan povodom Dana Evropskog Amazona, foto Zdravko Dulović, 4) Zone zaštite, 5) Glavne prekretnice - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* U svečanoj sali zgrade Županije u sredu 13. marta predstavljena je knjiga Rezervat biosfere „Bačko Pounavlje“ – priroda sa ljudima

Međunarodni koordinacioni savet UNESCO programa „Čovek i biosfera“ doneo je u Parizu 14. Juna 2017. Godine, podsetimo, odluku o upisu „Bačkog Podunavlja“ u Svetsku listu rezervata biosfere. Priroda i ljudske aktivnosti nerazdvojni su delovi miljea podneblja uz levu obalu Dunava i uzduž Mostonge već milenijumima.

U ovoj knjizi čitalac saznaje kako priroda i ljudi u njoj žive zajedno i šta su jedni od drugih naučili u ovom vremenu. Živeti u Rezervatu biosfere „Bačko Podunavlje“ je za stanovnike grada Sombora prednost i nagrada, jedna je suštinskih poruka iz ove mnogostruko vredne publikacije.

Pozdravnu reč uputila je najpre Marina Tomić, vršilac direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Ona je govorila o raznolikim kvalitetima „Bačkog Podunavlja. Rezervat obuhvata područje u kojem živi 150 hiljasda ljudi u jednom gradu i četiri opštine, notirala je kao značajnu karakteristiku Tomić.

Ratko Bajčetić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine potom je „naslonio“ na izjavu prethodnice svoje stavove o slikovitosti prirodnog bogatstva Bačkog Podunavlja koje može da bude komparirano sa primerom Švajcarske.

Načelnik Odeljenja za biodiverzitet, Ministarstva zaštite životne sredine Jelena Dučić smatra takođe publikaciju posebnim štivom jer će ono biti svojevrstan vodič gostima, pogotovo onima koji ovde dođu prvi put, a domaćinima odličan temelj za ponudu.

U ime Gradske uprave, prisutnima se u ispunjenoj sali Gradske skupštine obratio Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice grada Sombora. Osim ostalog, on je podvukao značaj doprinosa Bačkog Monoštora u ovoj priči kao i Likovne kolonije Dondo koja već tradicionalno, na svoj način poziva i simbolično okuplja.

Duška Dimović, iz Svetskog fonda za prirodu, kao predstavnica pre svega nevladinog sektora, zahvalila se Somboru, gradu koji je kako je rekla, prepoznao model, dok „bođoši ostaju simbol vašeg suživota“.

Nakon ovih pozdravnih reči i odmah potom emitovanja video-zapisa o Bačkom Podunavlju, o knjizi su govorila dvojica Somboraca, koji svako sa svoje, stručne, odnosno publicistisčko-istoriografske strane imaju nameru da uvek, naročito u ovakvim prilikama kažu koliko rodni grad nose u srcu ali i da poruče, koliko njegova bogatstva valja paziti i očuvati.

Boris Erg, direktor Regionalne kancelarije Međunarodne unije za zaštitu prirode za istočnu Evropu i centralnu Aziju napomenuo je u svom govoru značaj, od lokala do globala: prvi put smo izašli s sublimirali jednom takvom publikacijom područje koje je oduvek bilo rodonačelnik po pravilu, uvek novih aktivnosti.

One su se prvo desile na ovim prostorima, kao što je to primer kanalske mreže Dunav Tisa Dunav, napomenuo je Erg.

U finalu jezgrovito sažetog programa, Milan Stepanović, somborski publicista, nadahnuto je pričao iznevši u svom dugogodišnjem pažljivom radu brojna sabiranja i edukativnog odabira, nadasve temljeno važne činjenice; mnogo nepoznatih i novih detalja koje je kao koautor pretočio i u knjigu, otkirva Stepanović.

Zato ovu knjigu osim ostalog vrhunskog dizajna valja imati pogotovo zbog generacija koje dolaze, a kako bi, naposletku, svima koji ovde žive bila još jasnija slika o kakvim se prirodnim i drugim bogatstvima odvajkada ovde radi, u tom jedinstvenom spoju pitomosti, lepote, produžavanja zdravlja i trajanja u suživotu više od dvadeset naroda u večnom trajanju.

Posle toga otvorena je u hodnicima Županije i izložba autora umetničkih slika nastalih na likovnim kolonijama „Dondo“ kod Bačkog Monoštora.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…