Prikazivanje članaka po tagu autor

* Svečano otvaranje izložbe “#ffffff rev0.3”  autora Konstantinosa Petrovića, biće upriličeno u utorak, 21. septembra, s početkom u 19 časova u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor

Postavka izložbe trajaće do 9. oktobra.

Projekat predstavlja seriju radova nastalih u periodu između 2019. i 2021. godine. Radovi se sastoje od predmeta sortiranih u više grupa, a koji su nastali mašinskim putem, visokotiražnim štampanjem, livenjem, digitalnim putem, ili u serijskoj proizvodnji. Predmete prikuplja, klasifikuje, a zatim koristi kao materijal za građenje svog vizuelnog izraza. Za predmete u ovoj novonastaloj zbirci, boja je primarni uslov, a kodiranjem predmeta na osnovu boje (davanjem šifre, odnosno imena), predmet gubi svoje značenje i pređašnju funkciju. Radovi predstavljaju „kolekcije”, koje za cilj imaju izazivanje intenzivnog vizuelnog nadražaja kod posmatrača, ali i pozivanje publike na učešće u sam proces dopunjavanja kolekcije.

Nastanak ove grupe radove može se razvrstati u tri faze: Faza I - Prepoznaje likovni potencijal ton karti, čime započinje koncept ovog rada. Kreće sa sastavljanjem pojedinačnih ton karti, koje gradi prikupljanjem isečaka iz bilo kakvog štampanog materijala, sa usmerenjem ka jasnim bojama. Faza II - Nakon faze I prelazi na prikupljanje plastičnih jednobojnih formi (edukativni kompleti, igračke, EVA pena, plastični predmeti jednokratne upotrebe), kojima započinje izradu zidnih kompozicija. Zidne kompozicije konstruisane su proizvoljnim izborom, oslanjajući se na efektivnost i privlačnost dinamike intenziteta među bojama. I faza III - Cilj krajnje faze je konstruisanje senzora koji realnu boju skeniranjem prebacuje u digitalni oblik, a zatim je putem štampača i svetlosti ekrana vraća u prvobitno stanje, odnosno realnost. Na ovaj način, usled nesavršenosti senzora i opreme za štampanje, nova boja uvek odstupa od prvobitne (makar i u gotovo nevidljivim promenama), tako da se višestrukim ponavljanjem postupka svaki put dobija drugačiji rezultat, udaljavajući se od prvobitnog bojenog uzorka.

Projekat jeste proces kontinuiranog prikupljanja i klasifikovanja. Kolekcije imaju mogućnost da se transformišu u skladu sa prostorom u kome se nalaze, kao i u skladu sa novododatim predmetima. Svaki predmet, osim što predstavlja jediničnu vrednost u grupi, takođe može biti i uzorak kojim se realizuje eksperiment umnožavanja ili prikazivanja novih boja na osnovu već postojećih, koje se nalaze u kolekciji.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Kultura
* Stapar i Dom penzionera u Staparu odabrani su u subotu, 3. jula, kao mesto gde će biti priređena promocija knjige autora dr Milana Micića, "Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje: (1914–1918)” sa početkom u 19 časova
 
Ovo itekako značajno štivo govori o Srbima sa tri teritorijalno bliske jedinice što je najvažnije, bratski vekovina povezane, a među kojima, brojnima, su i naši preci i iz okoline Sombora koji su učestvovali kao dobrovoljci u Prvom svetskom ratu. 
 
Izdavači knjige su Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Dom kulture Srbobran a u okviru Edicije ISTORIJA. Ispisana je 272 strane, broš. povezom sa posebnom dirljivom same fotografije srpskih dobrovljaca solunaca, prošle, 2020. godine.
 
Evo izvolite poštovani čitaoci i nekoliko znajkovitih recenzija koje svedoče o naročitom vrednošću publikacije dr Milana Micića:
 
Knjiga kolege dr Milana Micića za temu ima popis imena dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila ratne 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu.
 
Autor objašnjenje ove pojave vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke. 
 
(dr Predrag M. Vajagić, naučni saradnik )
 
U knjizi se izdvajaju sledeća poglavlja: Predgovor, Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje (1914-1918), tekst sa zaključkom na oko 40 strana i Prilozi sa spiskovima imena dobrovoljaca koji zauzimaju oko 200 stranica. Potom slede izvori, literatura i beleška o autoru. Sabravši 4.413 imena, složenih po azbučnom redu i razvrstanih po mestima odakle potiču i oblastima u Vojvodini u kojima im je nadeljena zemlja, Milan Micić je do danas napravio najpregledniji i najprecizniji imenik. 
 
Tragajući za svakim dobrovoljcem, Micić je prikupljao imena učesnika, čime je u istoriju uveo svakog pojedinačno. Kao što se prikupljaju imena žrtava rata, od velike su važnosti i imena onih koji su junački, na svojim plećima, sa velikom hrabrošću i požrtvovanošću izneli rat i doneli slobodu. (...)
 
Ovaj imenik i prezimenik od koristi je novim generacijama, potomcima dobrovoljaca učesnika Velikog rata, pogodan za izučavanje porodičnih genealogija i najbolji čuvar kulture sećanja na njihove pretke. 
 
(mr Pavle B. Orbović, istoričar)
 
O AUTORU

Milan Micić je rođen 1961. godine u Zrenjaninu. Doktor je istorijskih nauka. Autor je trideset šest knjiga iz istoriografije, istorijske esejistike, dokumentarne proze, kratke proze i poezije. Istoriografske teme su mu srpski dobrovoljački pokret u Prvom svetskom ratu, kolonizacija Vojvodine u 20. veku i odnos književnog i istorijskog u srpskoj književnosti druge polovine 19. i prve polovine 20. veka.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

 

Objavljeno u Prva vest

* U izdanju Gradske biblioteke Karlo Bijelicki iz štampe je izašla zbirka pesama 36 OBRNUTIH ZAVEŠTANJA autora Vedrana Ferizovića

Vedran Ferizović je ne samo moderan pesnik u značenju kojima ova reč fingira ukupan prostor i vreme delanja njegove poezije, već je i moderan, odnosno savremen zbog samog intelektualnog stava koji zauzima spram tog istog prostora i vremena, stava koji je vešto integrisan u sijaset dobrih i opažajnih slika kao refleksijama onoga o čemu peva i zašto peva.

Zaveštanje pre zaveštanja, Duško Novaković

VEDRAN FERIZOVIĆ rođen je 1984. godine u Sarajevu. Akademiju umetnosti, smer gitara, završio je u Novom Sadu. Osvajao je brojne nagrade na republičkim i međunarodnim takmičenjima i festivalima. Održao je nekolicinu zapaženih koncerata. Poezijom se bavi još od osnovne škole. Govori svoje pesme na školskim priredbama i učestvuje kao gost na književnim večerima već stasalih pesnika. Na konkursu poezije Šumadijske metafore (2008) osvaja nagradu publike, koja mu omogućava objavljivanje dvanaest pesama u Zborniku Šumadijske metafore i časopisu Krovovi. Objavljivao je na poetskim portalim i u zborniku Poezija naroda. Vedran Ferizović se već više od decenije bavi i rečima u službi muzike ili muzike u službi reči. Kao osnivač, sa muzičkim sastavima JAL i Vedran Ferizović trio snimio je preko sto pesama, od kojih je veći deo objavljen na fizičkim i digitalnim izdanjima. Vedran potpisuje sve tekstove u ova dva sastava. Pisao je i izvodio muziku za predstave. Učestvovao kao član žirija na kantautorskim festivalima. Radio je aranžmane za gudački orkestar  i gudački kvartet. Pokretač je muzičko-plesnog projekta Dekameron nova renesansa.Radi kao profesor gitare u Muzičkoj školi “Isidor Bajić” u Novom Sadu.  U istom gradu stanuje, neumorno učestvuje i podržava Čitalište Poetarium. Ova prva zbirka pesama Vedrana Ferizovića i jeste posvećena Poetariumu i njegovom organizatoru, Nikoli Oravecu.

Beleži: novinarka/pr-saradnica, Inja Firanj

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!) 

Objavljeno u Kultura
utorak, 29 decembar 2020 16:56

Autorski tekstovi: Jesmo li solidarno društvo?

* Solidarnost praktično poništava duh pohlepe, ego tripa ili neograničenog posesivnog egoizma i instrumentalnog odnosa prema drugim ljudima. Istovremeno, bez solidarnosti nema ni pokreta za demokratske promene
 
Autor: profesor sociologije i predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković
 
Solidarnost spada u red poželjnih, javno proklamovanih, a u praksi sve ređe praktikovanih vrednosti. Ona se bazira na empatiji, sposobnosti razumevanja i uživljavanja u poziciju drugih i brizi za njih. Oslonac ima u “revolucionarnom svetom trojstvu “, idejama jednakosti, slobode i bratstva. Ako nije oslonjena na njih i ne vodi ka redukovanju siromaštva i nejednakosti, ona je tek akt, hvale vredan, pomoći u krajnjoj nevolji. Neretko, tek povremenog milosrđa kao maske, smokvinog lista kojim se prepokriva sažaljenje ili ravnodušnost i čak prezir prema “luzerima”.
 
Dakle, solidarnost, ako nije svedena na povremene akte koji služe popravljanju ličnog i korporativnog imidža u javnosti, morala bi voditi ka ispravljanju nejednakosti i nepravdi , dostojanstvenom radu, pristojnom životu i otvorenom pristupu kvalitetnom obrazovanju, zdravstvenim i javnim uslugama za sve.
 
Na drugoj strani, solidarnost praktično poništava duh pohlepe, ego tripa ili neograničenog posesivnog egoizma i instrumentalnog odnosa prema drugim ljudima. Istovremeno, bez solidarnosti nema ni pokreta za demokratske promene. Globalni izazovi poput pandemije opet traže globalnu solidarnost i svest da smo svi na istom brodu. Ali mogu voditi i u globalnu zavisnost od šačice najmoćnijih.
Je li Srbija solidarno društvo ili vlada pravilo da se isplati biti fin, odnosno solidaran u meri koja ne ugrožava postojeću raspodelu moći? O realnom stanju najbolje govore podaci o tvrdom siromaštvu četvrtine i rastućim nejednakostima unutar, inače, podoptimalnog, nedovoljnog razvoja. Kao i kupovna nemoć minimalne ali i prosečne zarade.
 
Posledično, recimo, u oceni programa ekonomskih reformi Evropska komisija ističe da ne postoji strateški pristup javnih politika za podizanje značajnog broja ljudi iznad granice siromaštva na kratak i srednji rok; da se smanjuje uticaj socijalnih transfera na smanjenje siromaštva; novčana socijalna pomoć ne obezbeđuje dovoljan obuhvat i da je na nivou od oko 0,35 odsto BDP-a, što je ispod ne samo evropskih već i regionalnih standarda.
 
Preporukama Saveta EU iz maja 2020. u uslovima pandemije preporučuju se: mere za očuvanje zaposlenosti, povećanje obima aktivnih mera zapošljavanja, adekvatne naknade za nezaposlenost, unapređenje socijalnih davanja osobama koje su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, kao i smanjenje poreza na najniže zarade. Glavni izazovi u oblasti zapošljavanja su sve više ranjiva, prekarna zaposlenost, visoka neformalna zaposlenost, siromaštvo zaposlenih, posebno položaj osetljivih grupa na tržištu rada. Imati posao ne znači i izaći iz kruga siromaštva i socijalne izolacije.
 
Istovremeno, pravni okvir koji je relevantan za politiku zapošljavanja je fragmentiran, a Zakon o radu postaje sve više tek krovni zakon. U praksi to često dovodi do kontradiktornosti između pojedinih zakona, a samim tim otežava i ostvarivanje radnih prava. Na donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti čeka se već nekoliko godina, Zakona o štrajku već decenijama. Zakon o osiguranju od povreda na radu, unapređenje pravnog okvira za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu ili uvođenje platnih razreda u javnom sektoru neki su od poslova koji čekaju zakonodavca, ali, da se sve ne bi pretvorilo u čekanje Godoa, zahtevaju i otvoreni dijalog između socijalnih partnera. Oblast zaštite zdravlja i bezbednosti na radu predstavlja gorući problem, kako zbog kontinuirano velikog broja povreda na radu sa smrtnim ishodom tako i zbog izloženosti velikog broja radnika na prvoj liniji rizika tokom pandemije.
 
Ključni problem su, međutim, povrede kakvih-takvih radnih prava i neefikasnost mehanizama za njihovu zaštitu. Ne čudi zato da, kad je o o stanju radnih prava reč, Izveštaj Fonda Centra za demokratiju za 2019. govori da se radi o padajućoj oceni 1,78. Poklonjena dvojka sadrži pored jedva zadovoljavajućih, tek dovoljna dva za socijalni dijalog i bezbednost, i zdravlje na radu poražavajućih 1,33 za samo stanje radnih prava.
Dodatno, godinama već MOR, obrnutom logikom ocenjivanja, četvorkom ocenjuje stanje sindikalnih sloboda i prava, pri čemu četvorka označava njihovo kontinuirano i sistematsko kršenje. Ocena se bazira na stanju prava na sindikalno organizovanje i delovanje, štrajk, kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog.
 
Analiza poverenice za ravnopravnost to dalje potvrđuje i kada je u pitanju relativno najprisutnije kršenje baš radnih prava, ali i rastući udeo diskriminacije po osnovi političke i sindikalne pripadnosti u radnom procesu.
 
Vanredna situacija i logika rada kriznih štabova nose realnu opasnost svođenja socijalnog dijaloga na naknadnu verifikaciju već donetih odluka, koja onda prerasta u normalizaciju vanrednog stanja.
Primera radi, budžet i socijalni fondovi kojima se preusmerava svih 42 odsto GDP tako ostaje izvan uticaja javnosti i nedovoljno transparentan u pogledu subvencija i svrsishodnosti i kontrole troškova.
 
Doveden je u pitanje kapacitet da se učestvuje u odlukama kojima se optimalno balansiraju bezbednost i zdravlje sa održanjem ekonomije.
 
Pandemija ne može biti izgovor za dalju fleksibilizaciju rada i normalizovanje ranjive i nekvalitetne zaposlenosti, poput širenja privremenih i povremenih poslova. Ako ostanemo zaplašeni i nesolidarni, svi ćemo postati privremeni i povremeni. Tada će samo plutokratski i autoritaran režim biti trajan.
 
Izvor: UGS Nezavisnost
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

* Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor i Izdavačka kuća KLIO pozivaju na predstavljanje romana Stefana Čapalikua

SVAKO POLUDI NA SVOJ NAČIN

u prevodu s albanskog Danila Brajovića



U programu učestvuju: Tamara Krstić, Zoran Hamović i autor.

Ponedeljak 25. mart u 18 časova, Biblioteka Karlo Bijelicki, Sombor, Trg cara Lazara 3 (Dečje odeljenje)

*

Stefan Čapaliku

SVAKO POLUDI NA SVOJ NAČIN

prevao s albanskog Danilo Brajović

Roman Svako poludi na svoj način, smešten u grad Skadar, obuhvata vreme od dve decenije tokom komunističke prošlosti Albanije. Taj period obeležen je prelomnim događajima, s jedne strane dešavanjima 1967, kada je Albanija proglašena ateističkom državom (zvanično, prvom i jedinom u istoriji), a sa druge, smrću njenog rodonačelnika, diktatora Envera Hodže, 1985.

Smeštajući priču u rodni Skadar, pripovedajući o svojoj kući, komšiluku, gradu, njegovoj jedinstvenoj kulturi i tradiciji, uz pomoć čitave galerije likova autor postepeno gradi književno svedočanstvo o sveukupnom stanju Albanije tokom njenog najbolnijeg perioda u novijoj istoriji. Iako hronološki prati događaje, roman nema pravolinijski tok pripovedanja. Autor zanemaruje tradicionalnu kompoziciju, otvarajući prostor za eksperiment; sastavlja ga kao narativni album sa različitim slikama iz života jednog grada u jednom vremenu. Fotografije se nižu, dinamični motivi razvijaju temu romana, vodeći priču kroz vreme. 

Stalna tenzija koja drži pažnju čitaoca proističe iz psihološke drame pripovedača, koja je zapravo drama više hiljada albanskih žrtava psihoterora, ubistava i represije, ljudi zarobljenih u okolnostima u kojima jedini izlaz može biti ludilo, ili pristajanje na život ljudskog bića koje je izgubilo sva osećanja.

Stefan Čapaliku (1965), diplomirao je albanski jezik i književnost na Univerzitetu u Tirani 1988, nakon čega je nastavio stručno usavršavanje u Italiji, Češkoj i Engleskoj, da bi doktorsku disertaciju odbranio 1996.

Od 2005. godine istraživač je pri Centru za albanske studije i profesor estetike na Univerzitetu umetnosti u Tirani.

Piše poeziju, prozu, drame i eseje koji su prevedeni na engleski, nemački, francuski, italijanski, rumunski, poljski, bugarski, srpski, makedonski i turski jezik. Pozorišni je i filmski reditelj. Za svoje drame, izvođene na nacionalnim i međunarodnim pozorišnim festivalima, osvojio je brojne nagrade i priznanja i proglašen najboljim albanskim dramskim piscem 1995, 2003, 2007, 2012. i 2016. godine.

 

 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Sveta Gora u Grčkoj je neiscrpna tema jer zrači duhovnošću hiljadama godina

Zato je u subotu, 21. aprila naveče u Srpskoj čitaonici "Laza Kostić" Zavičajno udruženje Srba "Korijeni" iz Sombora organizovalo promociju knjige "Peške kroz Svetu Goru" autora Nenada Andrića. Andrić kao veliki zaljubljenik u prirodu koji svaki slobodan trenutak provodi u njoj posebno se vezao za Svetu Goru, gde je upoznao mnoge svetogorske monahe i starce. Priče o tim susretima su izazvale posebnu pažnju kod publike. Autor je i vaterpolista - koji svake godine dolazi u Sombor i učestvuje u završnom turniru regionalne lige. Izdavač Miroslav Damjanović, vlasnik izdavačke kuće NNK Internacional iz Beograda je izložio i druga svoja izdanja koja zavrednjuju posebnu pažnju. A neki od značajnijih naslova su: Hitlerovi ljudi, Jasenovački logor smrti, Kozaračka đeca. Domaćin na promociji Vlada Đurković, govorio je o svojim posetama Svetoj Gori. A pitanja koja su usledila su svedočanstvo interesovanja prisutnih o duhovnosti Svete Gore, kao i želje Somboraca da posete ovaj rasadnik pravoslavne kulture, tradicije i duhovnosti posvećen Presvetoj Bogorodici. 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…