Prikazivanje članaka po tagu ZZJZ Sombor

* U aktuelnoj kampanji imunizacije, Zavod za javno zdravlje u Somboru uputio nam je danas materijal, u vezi sa promocijom vakcinacije protiv COVID-19 u Republici Srbiji

Osim video spota koji možete da pogledate na linku:

https://youtu.be/C2HUsMnYumY,

imate mogućnost da se upoznate i sa pojedinostima - u sažetoj brošuri, objavljenoj u slajdu ispod teksta.

Najčešća pitanja i odgovore u vezi sa imunizacijom možete, takođe, da preuzmete sa sajta Instituta za javno zdravlje Srbije: 

http://www.batut.org.rs/index.php?category_id=215

Davorka Bosnić, psihološkinja Centa za promociju zdravlja u Zavodu za javno zdravlje Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Svake godine 31. maja Svetska zdravstvena organizacija  i njeni partneri obeležavaju Svetski dan bez duvana, ističu zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana i zalažu se za delotvorne politike kojima se smanjuje upotreba duvana

Svetski dan bez duvana 2020. godine obeležava se pod sloganom „Zaštita mladih od manipulacija duvanske industrije i sprečavanje upotrebe duvana i nikotina među mladima”.

Svetska zdravstvena organizacija je ove godine pokrenula globalnu kampanju povodom obeležavanja Svetskog dana bez duvana sa cilјem osnaživanja mladih i uklјučivanja u borbu protiv taktika duvanskih i drugih industrija koje imaju za cilј privlačenje novih generacija korisnika duvana i nikotina.   

Cilјevi ove globalne kampanje su:

* Razotkrivanje mitova i marketinških i drugih taktika usmerenih na mlade, uklјučujući uvođenje novih proizvoda atraktivnih karakteristika kao što su razne arome;
* Edukovanje mladih o taktikama i načinima duvanske i povezanih industrija za privlačenje sadašnjih i budućih generacija da koriste duvan i nikotinske proizvode;
* Osnaživanje „influensera” tj. uticajnih pojedinaca na različitim mestima uklјučujući društvene mreže, kako bi oni doprineli zaštiti mladih i podstakli ih da se uklјuče u razotkrivanje i borbu protiv taktika najvećih duvanskih industrija.

Taktike za privlačenje novih korisnika duvanskih i nikotinskih proizvoda:

* Upotreba ukusa koji su privlačni mladima u duvanskim i nikotinskim proizvodima, poput ukusa trešanja, žvakaćih guma i bombona, što doprinosi potcenjivanju zdravstvenih rizika povezanih sa upotrebom ovih proizvoda i podstiče mlade da počnu da ih koriste;

* Atraktivni i moderno dizajnirani proizvodi (npr. proizvodi u obliku USB-a ili slatkiša);
* Promocija proizvoda ukazivanjem na njihovu manju štetnost u poređenju sa konvencionalnim cigaretama, u odsustvu objektivnih naučnih dokaza koji potvrđuju ove tvrdnje;

* Sponzorstva slavnih i uticajnih ličnosti i brendiranje sponzorisanih događaja i takmičenja na kojima se promovišu duvanski i nikotinski proizvodi;

* Marketing na prodajnim mestima uklјučujući postavlјanje duvanskih/nikotinskih proizvoda na mesta vidlјiva deci, a u blizini slatkiša, grickalica ili gaziranih pića, kao i davanjem premija prodavcima kako bi se osiguralo da se njihovi proizvodi prikazuju na način da ih uoči što više mladih osoba;

* Prodaja cigareta na komad i drugih duvanskih i nikotinskih proizvoda (na primer u blizini škola), što čini da duvanski i nikotinski proizvodi budu dostupniji i pristupačniji školskoj deci;

* Indirektni marketing duvanskih proizvoda u filmovima, TV emisijama i onlajn-striming sadržajima;

* Automati za prodaju duvana na mestima koja posećuju mladi, sa atraktivnim reklamama, čime se u mnogim zemlјama zaobilaze propisi kojima se reguliše reklamiranje i prodaja duvanskih proizvoda maloletnim licima;

* Pokretanje sudskih sporova namenjenih slablјenju mera kontrole duvana, uklјučujući slikovna upozorenja na paklicama cigareta, izlaganje proizvoda na mestima prodaje i ograničavanje dostupnosti duvanskih i nikotinskih proizvoda deci (na primer zabrana prodaje i reklamiranja duvanskih proizvoda u blizini škola).

Više o kampanji Svetske zdravstvene organizacije na:

https://www.who.int/news-room/campaigns/world-no-tobacco-day/world-no-tobacco-day-2020

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Prva vest

* 31. januar - NACIONALNI DAN BEZ DUVANA

U Srbiji se 31. januara pod sloganom „Život bez duvana – za bolju budućnost novih generacija“obeležava Nacionalni dan bez duvana. Aktivnosti u okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana upozoravaju javnost na štetne efekte upotrebe duvana kao i posledice izlaganja duvanskom dimu.

U okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana intenziviraju se aktivnosti na promociji života u okruženju bez duvana kao i značaja prestanka upotrebe duvanskih proizvoda. Tokom ovogodišnjeg Nacionalnog dana bez duvana posebno se naglašava značaj zaštite mladih od upotrebe duvana i ukazuje na nove izazove u vezi sa duvanom sa kojima se mladi susreću.

Duvanski dim sadrži više od 7000 različitih supstanci, među kojima iznad 250 jedinjenja opasnih po zdravlje i oko 70 materija za koje je utvrđeno da izazivaju maligna obolenja. U svetu svake godine usled upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu prevremeno umire blizu osam miliona ljudi odnosno više od 20.000 svaki dan. U Srbiji, najmanje 15.000 ljudi prevremeno umre zbog pušenja.   

Upotreba duvana je povezana sa nastanom brojnih bolesti. Gotovo da nema organa u ljudskom telu na koji duvan nema štetan uticaj, a dokazi o bolestima izazvanim duvanom se povećavaju već decenijama.

Od svih smrtnih slučajeva uzrokovanih kardiovaskularnim bolestima, 17% je uzrokovano upotrebom duvana i izloženosti duvanskom dimu. Pušenje je takođe povezano sa rakom pluća kao posledica direktnog izlaganja pluća karcinogenima u duvanskom dimu. Osim raka pluća, upotreba duvana povezana je sa oboljevanjem od drugih malignih oboljenja kao što su rak bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha. Upotreba duvana je faktor rizika za mnoge druge bolesti kao što su opstruktivna bolest pluća, astma, emfizem, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, bolesti usta kao što su parodontitis i mnogi drugi. Uz to, upotreba duvana utiče i na reproduktivne organe, pa tako može uticati i na smanjenje plodnosti. Upotreba duvana je takođe povezana sa povećanim rizikom umiranja kod obolelih od nekih zaraznih bolesti kao što je tuberkuloza.

Posebno osetljiva populacija su mladi, a većina današnjih pušača prvu cigaretu je zapalila tokom adolescencije. Rano otpočinjanje pušenja povezano je sa intenzivnijim pušenjem u odrasloj dobi i češćom pojavom zdravstvenih problema povezanih sa pušenjem. Mladi koji puše, osim većeg rizika oboljevanja od brojnih hroničnih nezaraznih obolenja tokom života, obično su manje fizički aktivni i imaju više problema sa disajnim organima.

Deca su posebno osetljiva i na izloženost duvanskom dimu iz okruženja, koji kod dece i odojčadi uzrokuje brojne zdravstvene probleme kao što su češći i jači napadi astme, respiratorne infekcije i infekcije uha. Nepušači koji su izloženi duvanskom dimu udišu iste kancerogene materije kao i pušači. Što je veći nivo izloženosti duvanskom dimu, veći je rizik od razvoja raka pluća, bolesti srca i krvnih sudova i drugih obolenja.

U okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana posebno se apeluje na roditelje da zaštite svoju decu od duvanskog dima, jer mala deca često nemaju mogućnost izbora boravka u prostoru bez duvanskog dima. 

Sem direktne izloženosti duvanskom dimu zdravlje ugrožavaju i ostaci štetnih materija iz duvanskog dima koji se dugo nakon pušenja duvana zadržavaju na odeći, nameštaju, zavesama, zidovima, krevetu i posteljini, tepisima, igračkama, vozilima itd. i ne mogu se eliminisati provetravanjem. Radi se, u stvari, o česticama iz duvanskog dima koje prianjaju za površine, a ne o duvanskom dimu u užem smislu reči. Sa tih površina, čestice se mogu oslobađati, pretrpeti hemijsku transformaciju ili se akumulirati. Sve je više podataka iz istraživanja o štetnim efektima „zadržanog duvanskog dima”, na koje su najosetljiviji najmlađi - odojčad i mala deca.  

Roditelji mogu da zaštite decu od duvanskog dima ukoliko:

Ne dozvole pušenje unutar ili u blizini kuće.

Ne dozvole pušenje u autu, čak ni kada je otvoren prozor.

Zalažu se da vrtići, škole i sva druga mesta u kojima deca provode vreme budu bez duvanskog dima.

U svakoj prilici za boravak svoje porodice biraju objekte, javne površine, prostorije i restorane u kojima pušenje nije dozvoljeno i budu svesni činjenice da delimična zabrana pušenja ne pruža zaštitu od izloženosti duvanskom dimu.

U okviru obeležavanja ovogodišnjeg Nacionalnog dana bez duvana, ističu se i novi izazovi u kontroli duvana kao što su upotreba nargila i elektronskih cigareta među mladima. Posebno zabrinjava porast učestalosti istovremene upotrebe više duvanskih proizvoda ili elektronskih cigareta i duvana.

Izvor: Institut za javno zdravlje Republike Srbije, Zavod za javno zdravlje Sombor

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
ponedeljak, 16 septembar 2019 11:41

Iz Zavoda za javno zdravlje Sombor: Budi heroj svoga srca

* Povodom značajnog datuma u sferi zdravstva, iz Zavoda za javno zdravlje u Somboru dobili smo danas sledeće saopštenje, koje objavljujemo u potpunosti

~ . ~   * ~ . ~                        

                                 Svetski dan srca – 29. septembar 2019. godine

                                            „BUDI HEROJ SVOGA SRCA”

Ove godine Svetski dan srca se obeležava pod sloganom „BUDI HEROJ SVOGA SRCA” sa željom da se stvori globalna zajednica Heroja naših srca. To su ljudi iz svih sfera života širom sveta koji sada deluju kako bi oni i njihove porodice živeli zdravijim životom. Oni su se obavezali da će pripremati zdrave obroke i da će se pravilno hraniti, da će svojim primerom pokazati deci kako da budu fizički aktivnija, da će zabraniti pušenje u svojoj kući/stanu i pomoći drugima da prestanu sa ovom lošom navikom. Zdravstveni radnici će nastaviti da pomažu savetima svim pušačima da prestanu da puše. Svi možemo biti heroji svoga srca tako što ćemo obećati sebi, svojoj porodici, svojim prijateljima, svojim bolesnicima, stanovništvu da male promene u životnom stilu mogu uticati na zdravlje našeg srca: prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno mogu da pomognu u prevenciji bolesti srca i krvih sudova. Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti (HNB) sa akcionim planom podržana je od strane donosioca odluka.

Epidemiološka situacija u Srbiji

Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2017. godine u Srbiji je umrlo 53.668 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,7% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Zajedno, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2017. godini dijagnoza akutnog koronarnog sindroma postavljena kod 19.664 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 187,8 na 100.000 stanovnika. Tokom 2017. godine od ovog sindroma u Srbiji su umrle 4624 osobe. Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 40,4 na 100.000 stanovnika.

Epidemiološka situacija u Zapadnobačkom okrugu

Novooboleli od akutnog koronarnog sindroma  u 2017. godini na području Zapadnobačkоg oкрugа

Godina

AKS

Pol

Novooboleli (Incidencija)

Broj

% po polu

Stopa na 100 000 stanovnika

CR

ASR-E

ASR-W

2017

Infarkt miokarda

Ukupno

189

 

107,8

74,3

53,9

2017

Infarkt miokarda

Muški

122

65%

142,2

107,1

78,5

2017

Infarkt miokarda

Ženski

67

35%

74,8

43,3

30,3

2017

Nestabilna angina pectoris

Ukupno

21

 

12

8,5

5,9

2017

Nestabilna angina pectoris

Muški

14

67%

16,3

12,3

8,3

2017

Nestabilna angina pectoris

Ženski

7

33%

7,8

5,4

3,8

2017

Akutni koronarni sindrom

Ukupno

210

 

119,8

82,8

59,8

2017

Akutni koronarni sindrom

Muški

136

65%

158,5

119,4

86,9

2017

Akutni koronarni sindrom

Ženski

74

35%

82,6

48,7

34,2

CR=gruba stopa, ASR-E= dobno standardizovana stopa prema Evropi

ASR-W=dobno standardizovana stopa prema svetu

Umrli oд akutnog koronarnog sindroma u 2017. godini na području Zapadnobačkоg okrugа

Godina

AKS

Pol

Umrli (mortalitet)

Broj

% po polu

Stopa na 100 000 stanovnika

CR

ASR-E

ASR-W

2017

Infarkt miokarda

Muški

67

56

78,1

55,3

37,7

2017

Infarkt miokarda

Ženski

53

44

59,2

25,7

15,1

2017

Infarkt miokarda

Ukupno

120

 

68,4

39,9

26

2017

Nestabilna angina pectoris

Muški

7

33

8,2

5,1

2,8

2017

Nestabilna angina pectoris

Ženski

13

62

14,5

5,8

3,5

2017

Nestabilna angina pectoris

Ukupno

20

 

11,4

5,4

3,1

 

2017

Akutni koronarni sindrom

Muški

74

53

86,3

60,4

40,5

2017

Akutni koronarni sindrom

Ženski

66

47

73,7

31,5

18,6

2017

Akutni koronarni sindrom

Ukupno

140

 

79,8

45,3

29,1

Tokom  2017.godine, u Zapadnobačkom okrugu, od bolesti sistema krvotoka umrle su 1662 osobe, što je 55,4% ukupnog mortaliteta. Bolesti srca u mortalitetu bolesti sistema krvotoka zastupljene su sa 68,2%, ishemijska bolest srca sa 14,4%, bolesti krvnih sudova mozga sa 17,3%, a bolesti povišenog krvnog pritiska 5,8%

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti

Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest.

Promenjivi faktori rizika

Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Normalnim  krvnim pritiskom se smatraju izmerene vrednosti gornjeg (sistolnog) pritiska manje od 120 mm Hg i donjeg (dijastolnog) manje od 80 mm Hg. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 120–129 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80 mm Hg. Povišen krvni pritisak – hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 130–139 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80–89mm Hg.

Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijardi ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini. Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.

Upotreba duvana

Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača.

Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest

Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi 7,0 mmol/L (126mg/dl) ili više, a KVB su uzrok 60% svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija. U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8%. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.        

Fizička neaktivnost

Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta. Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30 % veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni najmanje 30 minuta veći broj dana u toku nedelje. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 44% odraslih.

Nepravilna ishrana

Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. Učestalo konzumiranje visoko-energetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visok unos zasićenih masti i trans-masnih kiselina je povezana sa srčanim bolestima. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.

Nivo holesterola/lipida u krvi

Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi.

Prekomerna uhranjenost i gojaznost

Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (56,3%), odnosno 35,1% stanovništva je bilo predgojazno i 21,2% stanovništva gojazno.

Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenljivi faktori rizika)

Osim promenljivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju. Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.

Godine starosti

Pol

Bolesti u porodici

Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka.

Svetska federacija za srce

Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja. Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.      

Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou celokupnog stanovništva kako bi smanjili učestalost KVB, uključujući:

  • Usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana;
  • Uvođenje poreza na hranu koja sadrži trans-masti u cilju smanjenja potrošnje namirnica bogatih mastima, šećerima i solju;
  • Izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti;
  • Izradu startegije za smanjenje zloupotrebe alkohola;
  • Obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.

                           Pridružite se!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Zavod za javno zdravlje Sombor je jedina ustanova na području Zapadnobačkog okruga koja obavlja zdravstvenu zaštitu stanovništva na više nivoa zdravstvene zaštite. S obzirom na značaj predstojećeg datuma (31. maja) u celosti objavljujemo saopštenje Zavoda za javno zdravlje Sombor, koje je danas stiglo u našu redakciju

~ . ~

Svake godine, 31. maja, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i njeni partneri širom sveta obeležavaju Svetski dan bez duvana.

Kampanja ima za cilj da različite ciljne grupe upozori na zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana i podstakne donosioce odluka da usvoje delotvorne mere, zasnovane na dokazima, kojima se smanjuje upotreba duvana i izloženost duvanu.

Tema Svetskog dana bez duvana 2019. godine je „Duvan i zdravlje pluća”, a obeležava se pod  sloganom „Ne dozvolite da zbog duvana izgubite dah”.

Ove godine posebna pažnja se posvećuje negativnom uticaju duvana na pluća (od raka do hroničnih plućnih bolesti), zbog značaja ovog organa za celokupno zdravlje i blagostanje ljudi.

Kampanja Svetski dan bez duvana 2019. ima ulogu da ukaže na:

- važnost zdravlja pluća za postizanje ukupnog zdravlja i blagostanja i posledice pušenja na zdravlje pluća;

- veliki broj smrtnih slučajeva i plućnih bolesti širom sveta izazvanih duvanom, uključujući hronične respiratorne bolesti i rak pluća;

- povezanost upotrebe duvana i tuberkuloze;

- posledice izloženosti duvanskom dimu na zdravlje pluća kod ljudi svih uzrasta; 

- mere kontrole duvana zasovane na dokazima koje treba preduzeti kako bi se smanjile posledice; 

- upotrebe duvana na zdravlje pluća, kao i na celokupno zdravlje.  

Poziv na akciju -

Kontrola duvana mora da postane prioritet vladama i zajednicama širom sveta kako bi bio ostvaren cilj održivog razvoja da se do 2030. godine za trećinu smanji prevremena smrtnost uled nezaraznih bolesti.

U cilju smanjenja upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu sve države treba da implementiraju Okvirnu konvenciju o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije, što podrazumeva implementaciju i sprovođenje najefikasnijih mera za smanjenje ponude i potražnje duvana i duvanskih proizvoda. 

Roditelji i ostali članovi zajednice takođe treba da preduzmu mere kojima će promovisati sopstveno i zdravlje svoje dece čuvajući ih od štete koju izaziva duvan. 

Značajne bolesti povezane sa upotrebom duvana

Rak pluća. Pušenje duvana je najvažniji faktor rizika za rak pluća, koji je globalno odgovoran za dve trećine smrtnih slučajeva usled ove bolesti. Izloženost duvanskom dimu u kući i na radnom mestu takođe povećava rizik od raka pluća, a prestanak pušenja može da smanji rizik od nastanka ove bolesti. Deset godina nakon prestanka pušenja, rizik se smanjuje za otprilike polovinu u poređenju sa osobom koja puši.

Hronične bolesti organa za disanje. Pušenje duvana je vodeći uzrok hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), stanja u kojem nagomilana sluz u plućima dovodi do bolnog kašlja i teškoća pri disanju. Rizik od pojave HOBP je posebno izražen kod osoba koje su u ranom uzrastu počele da puše, s obzirom da duvanski dim značajno usporava razvoj pluća. Pušenje takođe pogoršava simptome astme. Rani prestanak pušenja je najefikasniji tretman u usporavanju progresije HOBP-a i smirivanju simptoma astme.

Bolesti koje se javljaju tokom čitavog života. Odojčad koja su intrauterino izložena toksinima iz duvanskog dima, zbog toga što je majka bila pušač ili izložena duvanskom dimu iz okruženja, često imaju slabiji razvoj pluća i njihove funkcije. Mala deca koja su izložena duvanskom dimu su pod rizikom za pojavu i pogoršanje simptoma astme, upale pluća i bronhitisa, kao i češće upale donjih disajnih puteva. Globalne procene su da oko 165.000 dece umire pre pete godine života od infekcija donjih respiratornih puteva prouzrokovanih izloženošću duvankom dimu. Deca koja su od najranijeg doba izložena duvaskom dimu imaju posledice po zdravlje organa za disanje i u odraslom dobu, a česte infekcije donjih respiratornih puteva u detinjstvu značajno povećavaju rizik od razvoja hronične opstruktivne blesti pluća u odraslom dobu.    

Tuberkuloza. Pušenje i izloženost duvanskom dimu su važan faktor rizika za infekciju tuberkulozom. Pušenje takođe povećava rizik od ponavljanja bolesti i smrtnosti. Podaci pokazuju da je učestalost upotrebe duvana oko dva puta veća među obolelima od tuberkuloze u odnosu na opštu populaciju u Srbiji. Nastavak pušenja u toku lečenja tuberkuloze čini lečenje manje uspešnim.

Zagađenje vazduha. Duvanski dim značajno zagađuje vazduh u zatvorenim prostorima jer sadrži oko 7000 hemijskih sastojaka, od kojih je najmanje 69 kancerogeno. Iako duvanski dim može biti nevidljiv i bez mirisa, može se zadržati u vazduhu duže od pet časova. Značajan deo čestica duvanskog dima se taloži u prostoru na različitim površinama i na taj način izlaže ljude, a naročito malu decu, štetnim sastojcima i kancerogenima (tzv. zadržani duvanski dim; engl. third hand smoke).

Okvirna konvencija o kontroli duvana

http://www.batut.org.rs/download/izdvajamo/duvan/okvirnaKonvencijaOKontroliDuvana.pdf

Kontrola duvana - Ključne činjenice SZO za Srbiju

http://www.batut.org.rs/download/izdvajamo/duvan/Kontrola%20duvana%20kljucne%20cinjenice%20Srbija.pdf

Pušenje i maligne bolesti

http://www.batut.org.rs/download/izdvajamo/duvan/Pusenje%20i%20maligne%20bolesti.pdf

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Tema Svetskog dana dijabetesa (14. novembar) i Svetskog meseca dijabetesa 2018. i 2019. godine je Dijabetes i porodica” i obeležava se sa sloganom Dijabetes utiče na porodicu”

Aktivnosti ove kampanje u borbi protiv dijabetesa, koju će Internacionalna dijabetes federacija (IDF) sprovoditi naredne dve godine, imaće za cilj:

  • Podizanje svesti o uticaju dijabetesa na porodicu i neophodnosti pružanja podrške takvim porodicama
  • Promociju uloge porodice u upravljanju dijabetesom, lečenju, prevenciji i edukaciji o dijabetesu

Trenutno više od 425 miliona ljudi živi sa dijabetesom. Većina obolelih ima tip 2 dijabetesa, koji se u velikoj meri može sprečiti kroz redovnu fizičku aktivnost, pravilnu i uravnoteženu ishranu i promociju zdravog životnog okruženja. Porodica igra ključnu ulogu u modifikaciji faktora rizika za tip 2 dijabetesa, na koje možemo uticati i mora joj se obezbediti obrazovanje, resursi i zdravo životno okruženje.

Svaka druga osoba sa tipom 2 dijabetesa ne zna da ima dijabetes. Rana dijagnoza i lečenje su ključni za sprečavanje komplikacija dijabetesa i postizanje boljih ishoda bolesti. Sve porodice su potencijalno pogođene dijabetesom, tako da je svest o znacima, simptomima i faktorima rizika od vitalnog značaja za njegovo ranije otkrivanje.

Dijabetes može predstavljati veliki ekonomski teret za pojedinca i porodicu. U mnogim zemljama, samo troškovi injekcije insulina i dnevnog monitoringa glikemije predstavljaju polovinu prosečnog porodičnog prihoda. Dostupnost neophodnim lekovima za dijabetes, medicinskim pomagalima i sredstvima je van ekonomskog domašaja mnogih. Zbog toga je jedan od prioriteta ove kampanje unapređenje dostupnosti lekova, medicinskih pomagala i dijabetološke zdravstvene zaštite, koji značajno utiču na ishod bolesti.

Približno svakom četvrtom članu porodice su dostupni obrazovni programi za dijabetes. Dokazano je da porodična podrška u dijabetološkoj zdravstvenoj zaštiti ima značajan efekat u unapređenju ishoda bolesti. Zbog toga je važno obezbediti dostupnost edukacije i podrške samokontroli svim osobama obolelim od dijabetesa i njihovim porodicama, kako bi se smanjio psihološki uticaj bolesti koji može da rezultira lošim kvalitetom života.

Dijabetes u svetu

  • Svaka 11. odrasla osoba ili 425 miliona ljudi ima dijabetes.
  • Očekuje se da će broj ljudi sa dijabetesom do 2030. godine dostići broj od 522 miliona.
  • Svaka druga osoba sa dijabetesom ne zna da ima šećernu bolest (212 miliona).
  • U zemljama sa niskim i srednjim prihodom tri od četiri osobe živi sa dijabetesom.
  • Više od milion dece i adolescenata ima tip 1 dijabetesa.
  • Svako šesto novorođenče je bilo izloženo visokom nivou glukoze u krvi tokom trudnoće.
  • Dve trećine osoba sa dijabetesom čini radnoaktivno stanovništvo (327 miliona).
  • Dijabetes je bio uzrok 4 miliona smrtnih ishoda 2017. godine.
  • Dijabetes je 2017. godine bio uzrok troškova u zdravstvu u iznosu najmanje 727 milijardi dolara  što je više od vojnog budžeta odbrane SAD-a i Kine zajedno.

Dijabetes u Srbiji

       * U Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima.

  • Institut za javno zdravlje Srbije procenjuje da oko 710.000 odraslog stanovništva Srbije ima dijabetes.
  • Polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo.
  • Približno 39% obolelih nije dijagnostikovano i ne zna da ima dijabetes.
  • Dijabetes se često otkriva slučajno, kada je bolest uznapredovala i komplikacije nastupile. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, gotovo 1/3 pacijenata već ima jednu ili više kasnih komplikacija u trenutku postavljanja dijagnoze dijabetesa.

Za rano otkrivanje dijabetesa neophodno je učešće porodice:

  • Svaka druga osobe sa dijabetesom ne zna da ima dijabetes. Rana dijagnostika i lečenje su ključni za sprečavanje ili odlaganje nastanka teških komplikacija dijabetesa.
  • Ako se tip 1 dijabetesa ne otkrije na vreme, postoji velika verovatnoća za nastanak teške invalidnosti ili smrti. Upoznajte znake i simptome da bi zaštitili sebe i svoju porodicu.

U prevenciji tipa 2 dijabetesa učestvuje i porodica:

  • Mnogi slučajevi tip 2 dijabetesa se mogu sprečiti usvajanjem zdravog stila života. Smanjivanje rizika za nastanak tipa 2 dijabetesa počinje u porodici.
  • Kada se porodica zdravo hrani i zajedno vežba, svi članovi porodice imaju koristi i na taj način međusobno podstiču protektivna ponašanja u prevenciji tipa 2 dijabetesa.
  • Ukoliko neko od članova vaše porodice ima dijabetes, upoznajte se sa rizicima i znacima upozorenja kako biste sprečili nastanak dijabetesa i njegovih komplikacija.
  • Porodice treba da žive u okruženju koje podržava zdrav životni stil i pomaže im u sprečavanju nastanka tipa 2 dijabetesa.

O mom dijabetesu brine i moja porodica:

  • Upravljanje dijabetesom zahteva svakodnevnu terapiju, redovno praćenje bolesti, zdrav način života i stalno učenje o bolesti. Podrška porodice je ključna.
  • Svi zdravstveni radnici treba da poseduju znanja i veštine kako bi pomogli pojedincima i njihovim porodicama u upravljanju dijabetesom.
  • Kontinuirano obrazovanje i podrška treba da budu dostupni svim pojedincima i njihovim porodicama kao pomoć u upravljanju dijabetesom.
  • Neophodni lekovi i dijabetološka zdravstvena zaštita moraju biti dostupni svakoj porodici.
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…