Prikazivanje članaka po tagu WWF

Beograd, 17. novembar 2021. „Najskuplja stolica na svetu“ naziv je nove kampanje svetske organizacije za zaštitu prirode WWF, kojom se javnosti u Srbiji ukazuje na problem uništavanja prirodnih plavnih šuma u priobaljima reka u zemlji i regionu.

U fokusu kampanje je višedecenijsko uništavanje vojvođanskih aluvijalnih šuma u slivu reke Tise za potrebe drvne industrije. Umesto prirodnih plavnih šuma pretežno vrbe, crne i bele topole, na područjima uz reke sade se plantaže hibridnih topola, koje drvnoj industriji donose više građe u kraćem periodu. Zarad profita, već decenijama se žrtvuju prirodni ekosistemi, uništavaju staništa brojnih biljnih i životinjskih vrsta, i slabi prirodna odbrana obala od poplava.

- Hibridne topole samo brojem stabala mogu da zamene prirodne topole i vrbe, ali njihov ekološki potencijal je krajnje sveden. One ne pružaju odgovarajuće uslove za opstanak brojnih vrsta, kao što su crna roda, smuđ ili orao belorepan, i po ukupnoj raznovrsnosti živog sveta daleko zaostaju za prirodnim plavnim šumama. Takođe, plavna područja pružaju niz ekosistemskih usluga koje direktno doprinose boljem životu ljudi. Tu mislimo na bogate prirodne resurse, ali i ublažavanje poplava, ublažavanje posledica klimatskih promena, potencijale za rekreaciju i razvoj turizma. Uništavanje prirodnih staništa u ritovima i priobalju naših reka greška je koju ćemo svi skupo platiti - kaže Goran Sekulić iz WWF Adrije.

Centralni element kampanje je kitnjasta drvena stolica s naglašenim figurativnim prikazima delova tela onih životinja koje su ugrožene zbog krčenja šuma. Sredinom naslona i sedišta protiče krivudav tok reke Tise, a noge i rukohvati prikazuju posečene trupce autohtonih vrsta drveća. Stolica je oglašena na društvenim mrežama sa ciljem da što veći broj ljudi odvede na veb stranicu www.najskupljastolicanasvetu.rs, gde se nalaze brojni podaci važni za razumevanje problema uništavanja prirodnih šuma i bioraznovrsnoti u rečnim područjima.

Kampanja se temelji na podacima iz teksta „Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma“ mlade novinarke Mine Delić, polaznice novinarske škole Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Saradnja sa CINS i ova kampanja deo su projekta „Da nam klima štima“, koji WWF u Srbiji sprovodi uz podršku Vlade Švedske. Podrškom CINS-ovoj školi, WWF je podržao istraživačko novinarstvo u oblasti zaštite prirode i klimatskih promena.

Plavne šume su najugroženiji ekosistemi Evrope. Njihov značaj za ublažavanje posledica globalnog zagrevanja je velik, ali je još važniji njihov potencijal da zaštite područje oko reke od plavljena ili zagađenja vode.

Sertifikacijom šuma i primenom međunarodnih standarda za odgovorno upravljanje šumama napravljen je otklon od prakse pretvaranja prirodnih šuma u hibridne plantaže, ali na terenu obnova vodoplavnih šuma, odnosno vraćanje prirodnih zajednica, ide veoma sporo. Tako se problem ne samo ne rešava već se posledice usložnjavaju i postaju nepopravljive.

WWF se zalaže za izmene zakonskog okvira kojima bi se unapredila i jasnije definisala zaštita ovih staništa i omogućila njihova efikasna obnova na području cele Srbije. Ove izmene su neophodne i da bi Srbija uspela da ispuni obaveze koje je preuzela međunarodnim ugovorima, a koje sa novim globalnim politikama od ove godine postaju sve zahtevnije.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Ekologija
subota, 30 oktobar 2021 08:14

WWF o COP26: Sva obećanja moraju biti ispunjena

Uoči početka COP26 u Glazgovu, WWF poziva građane da se priključe kampanji #WeWontForget i pošalju zvaničnicima poruku da njihova obećanja o rešavanju klimatske krize neće biti zaboravljena

Beograd - Hitno sprovođenje efikasnih politika i mera, i ispunjavanje svih do sada datih obećanja o klimi dva su glavna zahteva koja WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, stavlja pred svetske lidere uoči početka konferencije o klimi COP26.

COP26 je ovogodišnja Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i zakazana je u Glazgovu od 31. oktobra do 12. novembra. Na njoj se okupljaju predstavnici vlada iz čitavog sveta s ciljem da se definišu zajedničke politike i mere kao odgovor na klimatsku krizu, odnosno ispune obećanja s brojnih prethodnih sastanaka na vrhu, sažeta u Pariskom sporazumu iz 2015. godine.

- Pokretanjem efikasnih i ambicioznih akcija i usmeravanjem pregovora UN-a ka jednom cilju - ograničavanju globalnog zagrevanja na prosečnih 1,5°C - možemo da izbegnemo najrazornije uticaje klimatskih promena na ljude i prirodu. Okupljanje u Glazgovu možda je poslednja prilika da usporimo klimatske promene, da svetski lideri postignu dogovor i ispune sva dosadašnja obećanja vezana za klimatske promene - ističe izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz.

WWF je formulisao pet glavnih obećanja čije ispunjenje hitno očekuje od okupljenih na COP26. To su ubrzano smanjenje emisija ugljen dioksida, primenjivanje rešenja zasnovanih na prirodi, hitna pomoć prirodi i ljudima da se prilagode, finansiranje budućnosti i efikasno sprovođenje politika i mera ublažavanja klimatskih promena.

Hitno delovanje vlada u regionu je neophodno. Balkan je poslednjih godina pod jakim uticajem globalnog otopljavanja i veoma je ranjiv na klimatske promene. Zabeležen je porast prosečne temperature od 1,2ºC, a očekuje se dalje zagrevanje od 1,7 do 4°C, u zavisnosti od lokalnih i međunarodnih mera za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte u narednim godinama.

Uoči COP26, države su pozvane da podnesu poboljšane, ambicioznije nacionalno određene doprinose - NOD (eng. Nationally Determined Contributions). WWF-ova kontrolna lista NOD ima za cilj da osvetli njihov napredak, podstakne najbolje prakse, identifikuje teškoće i ukaže na one koji zaostaju. COP26 je važna prilika za vlade, kompanije i druge ključne igrače da pokažu da su već spremni da ispune sva data obećanja u vezi s klimom.

WWF zato poziva javnost u Srbiji da se priključi kampanji #WeWontForget i podseti i naše zvaničnike da ne zaboravljamo njihova obećanja o ciljevima i konkretnim merama ublažavanja i prilagođavanja u suočavanju s klimatskim promenama, kao i da je neophodno da oni budu usklađeni sa novim globalnim ambicijama.

Klimatske promene su najveći problem sa kojim se čovečanstvo suočava i da bismo ga rešili, neophodno je da svi zajedno radimo na tome. Upravo je to razlog zbog kojeg sam se i uključila u WWF-ove klimatske projekte. Međutim, vlade su te koje treba da povedu. Od COP26 očekujem konkretne mere, koje bi se u najskorijem roku primenile u većini država. Potrebni su nam i planovi, ali je mnogo važnija njihova primena, jer vremena više nemamokaže Minja Parabucki, predstavnica omladinskog pokreta WWF Adrije.

Da vremena više nemamo, moramo da podsetimo i donosioce odluka, što svako od nas može da učini već danas tako što će dati svoj glas za klimu. Svaki glas čini razliku:

https://www.wwfadria.org/sr/ukljuci_se/cop26_sva_obecanja_moraju_biti_ispunjena/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Ekologija

* Kažnjiva dela protiv životne sredine danas su četvrta najunosnija aktivnost organizovanog kriminala na svetu, nakon trgovine ljudima, drogom i oružjem. Ovi zločini čine neprocenjivu štetu planeti, dovodeći brojne vrste do ivice izumiranja.

Beograd - Kako bi ukazali na važnost i stvaran uticaj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF danas je započela kampanju „Zločini protiv živih bića su zločini protiv života”. Kažnjiva dela poput ubijanja, trovanja, zarobljavanja i krijumčarenja ugrožavaju veliki broj vrsta na globalnom nivou, a druga najveća direktna pretnja divljim vrstama, odmah nakon gubitka prirodnih staništa, je njihova neodrživa i nezakonita trgovina.

Glavni cilj kampanje je podići političku i društvenu svest o ozbiljnosti kažnjivih dela protiv divljih vrsta. Iako najčešće slušamo o ubijanju i krijumčarenju dalekih, egzotičnih vrsta, ovi zločini se često dešavaju i u Evropi i nanose veliku štetu evropskim vrstama. Jesetrarske vrste poput kečige koja je u trajnoj zabrani izlova i morune koja je krajnje ugrožena i dalje se u velikoj meri izlovljavaju za prodaju na crnom tržištu. Medvedi i vukovi su česte žrtve krivolova, dok mnoge vrste ptica stradaju zbog trovanja i nezakonitog ubijanja.

- Nova Evropska crvena lista ptica, koju je ovog meseca objavio Birdlife International, otkriva da je u Evropi trenutno ugrožena 71 vrsta ptica. Orao krstaš, ptica sa našeg grba, je strogo zaštićena vrsta sa svega tri gnezdeća para u Srbiji. Osim gubitka staništa, trovanje je jedan od glavnih faktora koji ugrožava ptice grabljivice u Srbiji, ali i širom Evrope. Posledice kažnjivih dela protiv zaštićenih divljih vrsta, poput krivolova, trovanja i ilegalne trgovine su veoma ozbiljne i mogu dovesti do nestanka pojedinih vrsta - navodi Iva Svilar iz WWF Adrije, koordinatorka LIFE SWiPE projekta u Srbiji.

Ovom kampanjom WWF želi da poveća znanje i razumevanje o neprocenjivoj šteti koju zločini protiv divljih vrsta čine ne samo našoj planeti i biološkoj raznovrsnosti već i samim ljudima. Kažnjiva dela protiv životne sredine nas globalno koštaju 258 milijardi dolara godišnje i često se povezuju sa ostalim ozbiljnim zločinima, kao što su prevara, utaja poreza i korupcija. Stvaran uticaj i učestalost ovih dela se uveliko potcenjuje i zločini ovog tipa se najčešće ne shvataju dovoljno ozbiljno.

- Kontinuirana i čvrsta saradnja između institucija, stručnjaka i građana je neophodna kako bi se kažnjiva dela protiv divljih vrsta otkrila i sankcionisala. Svi moramo raditi udruženo na zaštiti divljih vrsta. Treba naglasiti i da je prekogranična saradnja veoma važna jer je često u pitanju organizovan kriminal na međunarodnom nivou - ističe Svilar.

Kampanja ima za cilj da ukaže na razmeru i raširenost kažnjivih dela protiv divljih vrsta, ali i na mogućnost njihovog suzbijanja i odbrane prirode i živih bića. Kampanja je deo WWF-ovog LIFE SWIPE projekta i poziva nas da se osvrnemo na to da su i divlje životinje živa bića koja trpe i ispaštaju zbog zločina ljudi.

O LIFE SWiPE projektu:

  • Projekt LIFE SWiPE - Uspešno suzbijanje krivičnih dela protiv divljih vrsta u Evropi ima za cilj da obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, kroz bolje sprovođenje propisa o zaštiti životne sredine i veći broj uspešno procesuiranih kažnjivih dela, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema.
  • Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.

/Podsetnik/

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na: www.wwfadria.org/sr

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Ekologija
četvrtak, 30 septembar 2021 00:26

Divlja gradnja uništava divlju prirodu

Našoj redakciji stiglo je saopštenje Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF koje objavljujemo u celosti

Beograd, 29. septembar 2021. - Da bi skrenula pažnju javnosti u Srbiji na problem ilegalne gradnje u Specijalnom rezervatu prirode Uvac, Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF oglasila je smeštaj za odmor koji ne sme da postoji

Na instagramu (@vila_divljina) i dva oglasna portala oglašena je Vila Divljina, luksuzni objekat za izdavanje smešten u srcu Rezervata. U potrazi za dodatnim informacijama o smeštaju vanredne ugodnosti na mestu vanredne lepote, publika već u sledećem koraku saznaje ne samo da oglašena vila ne postoji već i da je gradnja na tom mestu ograničena zakonom. Tokom kampanje, na oglas se nadovezuju postovi sa informacijama o kompleksnim posledicama divlje gradnje po prirodu i turizam u zaštićenim područjima u Srbiji.

- Zaštićena područja su najvredniji delovi naše prirode. Tamo gde je divljih vikendica sve više, divlje prirode je sve manje: međusobno se isključuju. To je jednostavna postavka koja nas vodi do jednostavnog pitanja: šta nam je kao državi i društvu, kao ljudima bitnije: lična ugodnost i profit, ili majka priroda? - kaže Duška Dimović iz WWF.

Kampanja Vila Divljina temelji se na podacima iz teksta „Ko to tamo gradi: Divlja gradnja na Uvcu nauštrb prirode“ mlade beogradske novinarke Aleksandre Popović, polaznice novinarske škole Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). I saradnja sa CINS i kampanja Vila Divljina deo su projekta „Da nam klima štima“, koji WWF u Srbiji sprovodi uz podršku Vlade Švedske. Podrškom CINS-ovoj školi, WWF je podržao istraživačko novinarstvo u oblasti zaštite prirode i klimatskih promena, time posredno utičući na tačno, pravovremeno i potpuno informisanje javnosti o ovim važnim temama.

U kampanji WWF navodi podatke i nalaze iz istraživačkog teksta koji ukazuju na to da, umesto da divlju gradnju spreče, nadležni omogućavaju legalizaciju već podignutih objekata, čiji se broj u poslednjih deset godina višestruko uvećao. Osim toga, često investitori legalizuju objekte bez uslova koji procenjuju uticaj na životnu sredinu čak i u prvoj zoni sanitarne zaštite voda, uspostavljenoj da bi se sprečilo zagađivanje i drugi negativni uticaji na izvorišta.

Zbog buke izazvane kvadovima, skuterima, gliserima, upotrebom dronova, i neplanskim gomilanjem otpada, mnoge retke biljne i životinjske vrste kojima je ovaj rezervat dom posebno su ugrožene.

Specijalni rezervat prirode Uvac nastanjuje 219 vrsta biljaka, od toga više od 50 lekovitih, 24 vrste riba, 150 vrsta ptica, od kojih su neke retke ili ugrožene, kao i retke i ugrožene vrste sisara. Poznat je po uklještenim meandrima reke Uvac, kao i po vanrednom bogatstvu uvala, pećina i jama. Zajedno, oni čine osetljiv ekosistem čija se ranjivost, uključujući i onu na klimatske promene, povećava usled štetnog ljudskog delovanja, poput divlje gradnje. 

WWF skreće pažnju i na činjenicu da Uvac nije jedino zaštićeno područje koje je pod najezdom ilegalnih objekata. Sličnih primera ima širom Srbije, i to posebno uz reke, kanale i jezera, gde su zabranjene sve aktivnosti osim naučnih i obrazovnih. Kampanjom Vila Divljina WWF podseća javnost u Srbiji da jedino odgovornim odnosom pojedinaca, institucija i privrede, uz doslednu primenu zakona, možemo na duži rok da sačuvamo prirodu, čiji smo i sami deo.  

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Prva vest
Tagovano

* WWF poziva sve zainteresovane da se priključe forumu na kojem će mladi ljudi moći da predstave svoja rešenja za problem klimatskih promena i podele svoja iskustva

Beograd, 21. septembar 2021. - U organizaciji WWF-a, svetske organizacije za zaštitu prirode, u nedelju 26. septembra u 16 časova biće održan prvi Omladinski klimatski forum u Srbiji. Forum će proteći onlajn i biće otvoren za javnost, a mladi iz cele zemlje uzrasta 15-24 godine će na njemu imati priliku da predstave svoje inicijative posvećene ublažavanju i prilagođavanju klimatskim promenama i da podele iskustva i razmene ideje o borbi protiv klimatskih promena sa vršnjacima iz drugih omladinskih organizacija.

Mladi će predstaviti svoj dosadašnji rad, a tri najbolje inicijative će biti predstavljene i na regionalnom forumu koji će obuhvatati mlade ljude iz Srbije, Bugarske, Češke i Rumunije. Učesnici foruma će moći i da podele iskustva sa predstavnicima omladinske organizacije Petkom za budućnost, učesnicima programa Dostignuća mladih i drugim mladim ljudima aktivnim u oblasti očuvanja životne sredine i klimatskih promena. Forum u Srbiji se organizuje samo nekoliko dana pre YouthCOP26 samita u Milanu, posvećenog mladima iz celog sveta i biće prilika mladima u Srbiji da razmene svoja iskustva, ideje i poruke o klimatskim promenama na lokalnom nivou u iščekivanju internacionalnog samita COP26 u Glazgovu.

- Tokom ove godine imali smo veliku čast da sarađujemo sa petnaest mladih ljudi iz različitih krajeva Srbije koji vide uticaj klimatskih promena na svoju budućnost. Upravo njihove generacije i one koje dolaze će osetiti najveće uticaje klimatskih promena, i zato je važno što više uključivati mlade u pitanja koja se tiču doborobiti naše planete ističe Mina Mirić, koordinatorka projekta „Na mladima klima ostaje” iz WWF Adrije.

WWF poziva sve građane, a posebno mlade uzrasta 15-24 godine da se priključe forumu 26. septembra u 16 časova da podele svoja iskustva sa klimatskim promenama i čuju više o mogućim rešenjima koja predvode izuzetni mladi ljudi u Srbiji i regionu, jer na mladima klima ostaje.

WWF organizuje forum u okviru projekta „Na mladima klima ostaje”, posvećenog osnaživanju mladih i njihovom uključivanju u temu klimatskih promena. Projekat i forum su deo Evropske klimatske inicijative (EUKI) Federalnog ministarstva za okolinu, zaštitu prirode i nuklearnu sigurnost Nemačke (BMU) i njihovo sprovođenje je podržala Britanska ambasada u Beogradu.

O projektu „Na mladima klima ostaje”:

„Na mladima klima ostaje” (Climate Heroes: Youth Voices for Sustainable Living) je regionalni projekat posvećen mladim ljudima uzrasta 15-24 godine, koji žele da pokrenu inicijative protiv klimatskih promena. Kroz seriju radionica i edukativnih programa, mentorstvo i podršku stručnjaka i saradnju sa mladima, organizacijama mladih i za mlade, edukatorima, mentorima i ekspertima projekat ima za cilj da osnaži mlade da pokrenu sopstvene inicijative i ponude sopstvena idejna rešenja problema u diskursu o klimatskim promenama. WWF organizuje ovaj projekat na području Srbije, Bugarske, Češke i Rumunije u saradnji sa UNABG-om (Asocijacija Ujedinjenih Nacija Bugarske) i CEPF-om (Češka fondacija za partnersku zaštitu životne sredine). Projekat je deo Evropske klimatske inicijative (EUKI) Federalnog ministarstva za okolinu, zaštitu prirode i nuklearnu sigurnost Nemačke (BMU) i podržan od strane Britanske ambasade u Beogradu.

Više informacija na: www.wwfadria.org/sr/sta_radimo/nasi_projekti/na_mladima_klima_ostaje

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na: www.wwfadria.org/sr

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Mladi
Tagovano

MEĐUNARODNI DAN MLADIH

* Povodom Međunarodnog dana mladih, polaznici projekta „Na mladima klima ostaje”, omladinske inicijative WWF-a, pripremili su poruku javnosti o problemu klimatskih promena i njihovom uticaju da našu budućnost

Beograd, 12. avgust 2021. - U okviru saradnje sa mladima u Srbiji, WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, zajedno sa učesnicima projekta „Na mladima klima ostaje”, pripremila je video poruku o klimatskim promenama i njihovom uticaju na budućnost mladih. Nakon objavljivanja Izveštaja Međuvladinog panela UN o klimatskim promenama (IPCC), koji je još jednom upozorio na važnost hitnog i odlučnog reagovanja, mladi u Srbiji poručuju da moramo „da zajedno zaustavimo apokalipsu” i „hitno da se pokrenemo jer sve zavisi od nas”.

Projekat „Na mladima klima ostaje” omogućava mladima da pokrenu inicijative za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. U okviru projekta, učesnici su imali priliku da steknu znanja iz oblasti razvoja građanskih inicijativa, komunikacija, javnog zagovaranja, angažovanja zajednice i razvoja politika kroz prizmu klimatskih promena u Srbiji. Po završetku treninga, započeli su sopstvene inicijative koje će na jesen predstaviti na Omladinskom klimatskom forumu u organizaciji WWF-a na nacionalnom i regionalnom nivou.

Mladi će kreirati inicijative koje će raditi na podizanju svesti o uticaju klimatskih promena na biološku raznovrsnost, promociju korišćenja obnovljivih izvora energije, obrazovanje i uključivanje vršnjaka u borbi protiv klimatskih promena, društveno odgovorna rešenja za odlaganje otpada i bacanje hrane, kao i promovisanje održivih ekoloških navika sa ciljem smanjenja emisija ugljenika.

- U projektu je do sada učestvovalo 15 mladih lidera i liderki uzrasta od 15-24 godine iz čitave Srbije. Videli smo na delu njihov polet i želju da se uključe, da doprinesu i da se angažuju, ali i njihovu sposobnost da samostalno sprovode aktivnosti uz našu podršku. Njihove generacije će osetiti razorne posledice klimatskih promena. Stoga je sve važnije uključiti, osnažiti i podržati mlade koji žele svojim aktivnostima da se uključe u pitanja zaštite životne sredine, i tako osigurati budućnost naše planete, našeg doma. Ovo je sam početak saradnje i međusobne podrške mladih i WWF-a i radujemo se da vidimo šta će nam još doneti - ističe Mina Mirić, koordinatorka projekta „Na mladima klima ostaje” iz WWF Adrije.

WWF poziva građane i da pogledaju video poruku mladih  i podele je sa svojim bližnjima, kao i da prate dalje vesti o njihovim omladinskim inicijativama. Omladina u Srbiji je svesna problema koji klimatske promene predstavljaju. Na današnji Dan mladih, poslušajmo šta nam govore, na linku:

https://www.youtube.com/watch?v=Yj2Va-tSNzU&t=8s

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Mladi
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…