Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* Nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta održane danas, predsedavajući Zoran Stojiljković je izjavio da će nova minimalna cena rada biti 32.126 dinara (oko 272 evra sa današnjim danom) što predstavlja rast od 6,6 odsto, "uz povećanje neoporezivog dela zarade i neke olakšice koje će omogućiti poslodavcima da to u uslovima pandemije to podnesu". Odluku treba da potvrdi Vlada Srbije. Tako će nova minimalna mesečna plata od narednog januara biti za dve hiljade više nego sada, umesto za 7,5 hiljada dinara koliko su tražili sindikati

Dogovora nije bilo, jer su sindikati na početku pregovora tražili povećanje koje bi bilo na nivou minimalne potrošačke korpe - oko 37.500 dinara. I ovoga puta, kao i tokom dosadašnjih pregovora i ranijih godina, država je bila ta koja je presekla i odlučila koliko će povećanje da iznosi, što je krajem prošle nedelje najavio i predsednik Aleksandar Vučić.

Poslednji rok za dogovor socijalnih partnera bio je 15. septembar, ali je minimalac dogovoren jutros.

Prošlog septembra dogovor je bio da se minimalna zarada za ovu godinu podigne za 11,1 odsto i kada je 1. januara počela da važi, iznosila je 30.022 dinara, odnosno 256 evra. Bilo je to povećanje za 3.000 dinara. Prema procenama, "minimalac" u Srbiji prima otprilike 350.000 zaposlenih, mada sindikati procenjuju da je taj broj veći i da se penje i do oko pola miliona.

Stojiljković, koji je i predsednik UGS "Nezavisnost", je napomenuo na konferenciji za medije posle sastanka, da nije došlo do konsenzusa oko minimalne cene rada.

- Za nas u sindikatima to nije bilo prihvatljivo jer u zonu beskrajnog produžavanja ostavlja dogovor od pre tri godine, da minimalna zarada stigne makar minimalnu potrošačku korpu - podvukao je Stojiljković.

Napomenuo je da su sindikati pokazali razumevanje u teškoj situaciji zbog pandemije.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je takođe podsetio na dogovor o izjednjačavanju minimalca sa potrošačkom korpom.

- Bili smo svesni da zbog krize koja nastaje oko koronavirusa to nije realno i prihvatili smo smanjenje, ali nismo očekivali ovoliko. Očekivali smo cifru koja bi bila prihvatljiva za zaposlene, a to je 34.000 - rekao je Orbović.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije je ocenio da će privreda dobiti dodatno opterećenje u vremenu neizvesnosti, ali da su prihvatili ponudu.

- Nadamo se da će i inflacija ostati u okvirima u kojima je bila dosad i da ćemo narednu godinu dočekati sa nekim povećanjem privredne aktivnosti. Povećanje neoporezivog dela sa 16.300 na 18.300 dinara će značajno pomoći privredi - rekao je Atanacković.

Ministar finansija Siniša Mali je izjavio da je na Vladi Srbije da donese konačnu odluku, ali da su se vodili prevashodno interesom zaposlenih, ali da su želeli da očuvaju i interese poslodavaca.

- Po radnom satu to znači da sa 172,5 idemo na 183,9 dinara - naveo je Mali i dopunio da će najveći teret povećanja preuzeti država kroz povećanje neoporezivog dela zarade.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je izjavio da je bitno da dijalog postoji i da se to radi na transparentan način.

- Kad se oduzme rast cena na malo mi smo povećali minimalnu zaradu za 5,1 odsto. Kad uporedite sa prošlom godinom, ona se približila minimalnoj potrošačkoj korpi za hiljadu dinara - rekao je Đorđević.

I dalje ćemo pratiti aktuelna stanja kada je u žiži životni standard zaposlenih, ali i onih radno sposobnih koji nemaju osnovna radna i socijalna prava. Za sada ostaje zaključak da su se danas, ponedeljak, 14. septembra u tripartitnom telu - Socijalno ekonomskom savetu Srbije, Vlada i poslodavci ostali pri jednakom stavu, jedino su sindikati tražili povećanje minimalne plate u visini (37.500 dinara) koje nije prihvaćeno.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije ponovo su danas (sreda, 9. septembar) razgovarali o visini minimalne zarade u narednoj godini, a nakon kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nisu želeli da komentarišu ishod sastanka i to da li je eventualno postignuto rešenje i time došlo do promene ranijih stavova

Kolegijumu u prostorijama UGS "Nezavisnost" prisustvovali su ministar finansija Siniša Mali, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić.

Sastanak je počeo oko 10 časova jutros i trajao je oko dva sata.

Predstavnici sindikata i poslodavaca na jučerašnjem sastanku pregovaračkih timova, podestimo - o čemu smo juče takođe izvestili, uoči održavanja kolegijuma, nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimaca u idućoj godini i ostali su pri svojim, ranije iznetim predlozima. Sindikati su stava da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potrošačke korpe koja iznosi oko 37.000 dinara.

Predstavnici Unije poslodavaca smatraju da se u privredi nisu stekli uslovi da bi došlo do povećanja minimalca za više od 4 do 6 procenata, koliko su predložili predstavnici Vlade, i da očekivanja da on raste više nisu realna. Navode da ako bi povećanje išlo više od realnog morali bi da traže kompenzaciju za tu razliku.

Uslov poslodavaca je da se istovremeno bude usvojen paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja.

Završni razgovori o minimalcu biće održani 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Procene su da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 ljudi. Vlada je, podetimo takođe, prošle godine povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020. godini.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Predstavnici sindikata i poslodavaca ni na današnjem sastanku (utorak, 8. septembar) pregovaračkih timova nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimalca u idućoj godini

Oni su ostali pri svojim, ranije iznetim predlozima.

Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" kaže da su predlozi države i poslodavaca za sindikate neprihvatljivi i da insistiraju na tome da se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

- Videćemo da li će biti pomaka na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta - rekla je Andrićeva.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je Tanjugu nakon sastanka da su predstavnici Vlade, odnosno resornih ministarstava ostali pri stavu da minimalna zarada može da raste četiri do šest procenata, a taj stav dele i poslodavci.

- Unija poslodavaca dala je predlog da su spremni da povećanje bude i 10 odsto, ali traže za to ustupke u pogledu povećanja neoporezivog dela zarade - govori Vuković.

Dopunjuje da u sindikatima smatraju da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potročaške korpe, koja iznosi oko 37.000 dinara:

- Možda bismo i pristali na povećanje koje bi bilo dve ili tri hiljade ispod tog iznosa i tako pošaljemo poruku vladi i poslodavcima da razumemo ekonomsku situaciju i da se izjednačenje minimalca i potrošačke korpe prolongira za 2022. godinu,

Ističe da svako prihvatanje povećanja ispod tog iznosa daje osnovu da se nastavi sa politikom jeftine radne snage i daljeg povećanja društvenih nejednakosti.

Vuković kaže da je ovo poslednji sastanak pregovaračkih timova i da preostaje da se održi kolegijum SES-a i sednica.

Ističe da je teško da će članovi SES-a nešto više postići i da će doći do konsenzusa, ali da bi ipak voleli da dođe do nekih pomaka i približavanja stavova.

 

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković navodi kako kaže, da u privredi nisu stečeni uslovi da bi došlo do povećanja minimalca za više od četiri do šest procenata i da očekivanja da on raste više nisu realna.

Ističe da su poslodavci za kompromisno rešenje, ali održivo, odnosno da ne dođe do ugrožavanja poslovanja većeg broja preduzeća.

Precizira, sa svoje strane, da se ne može više od toga povećati minimalna zarada jer se time povećavaju sve ostale zarade za sličan procenat iako privreda ne napreduje nekim većim skokovima.

- Ako bi povećanje išlo više od realnog, morali bismo da tražimo kompenzaciju za tu razliku, kako to ne bi išlo samo na teret privrede i ona bila najveći gubitnik već i uz pomoć državnih fondova - rekao je Atanacković.

Uslov poslodavaca je da se istovremeno usvoji paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja.

U te mere spada pre svega smanjenje poreza i doprinosa za najmanje jedan procenat, povećanje neoporezivog dela dohotka, kao i ukidanje parafiskalnih nameta koji predstavljaju veliki trošak za preduzeće.

Završni razgovori o minimalcu biće nastavljeni 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji. Vlada je prošle godine povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Oko 350.000 radnika prima oko 30.000 dinara mesečno, a opseg delatnosti gde se sada isplaćuje minimalna zarada proširen je zbog virusa korona, pa se sve češće govori i o pola miliona radnika koji su na minimalcu

Minimalna zarada, koja bi trebalo da se isplaćuje radnicima angažovanim na najjednostavnijim poslovima, a prevashodno u periodu kada firma loše posluje, u Srbiji se veoma često zloupotrebljava. Za minimalac od trenutnih 30.000 dinara danas se neretko radi i u preduzećima koja sasvim dobro funkcionišu, a prema procenama sindikalnih organizacija, oko 350.000 radnika, to jest oko 15 odsto svih zaposlenih u zemlji, prima minimalac. Od tog broja, nešto manje od 30.000 zaposlenih u javnom sektoru takođe radi za minimalnu platu, a ima i onih koji u Srbiji rade za iznos niži od minimalca. Da je ukupan broj onih koji primaju minimalnu zaradu potcenjen, kao i da minimalac postaje pravilo, ne izuzetak, potvrđuje Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u Ujedinjenim granskim sidnikatima „Nezavisnost”.

- To što minimalnoj zaradi pribegava sve veći broj poslodavaca suprotno je Zakonu o radu, koji propisuje minimalac kao vrstu sigurnosti za zaposlene kada firma jedva opstaje. Nažalost, Srbija sebe promoviše kao zemlju jeftine i kvalitetne radne snage u koju je veliki broj investitora zato i došao, jer im se isplatilo da izvlače profit na račun upravo te jeftine radne snage. To svakako utiče i na prihode u budžetu. Ranije je možda i postojalo opravdanje za takav imidž Srbije, kada je bilo bolje da zemlja dobija prihode i po osnovu uplaćenih poreza i doprinosa na minimalnu zaradu nego da joj se ništa ne uliva u državnu kasu. Sada je ipak vreme da se odustane od takve slike Srbije kao zemlje sa jeftinom radnom snagom - smatra Ristić, podsećajući da za 176 sati rada u mesecu bruto minimalac iznosi 47.819 dinara, a neto 30.367 dinara, što je cena od 172,5 dinara po času rada. Ta razlika od oko 17.000 dinara zapravo predstavlja trošak za poslodavce po radniku, što znači da se na ime uplate poreza i doprinosa za minimalac za oko 350.000 radnika u državnu kasu svakog meseca slije oko šest milijardi dinara. Ukoliko bi minimalna zarada bila veća, dodaje Ristić, što bi svakako trebalo da bude, i čemu neprestano teže sindikati, logično je i da bi se više novca uplaćivalo u budžet, što bi bilo od veće koristi i za samu državu.

Da nizak minimalac i te kako šteti budžetu, jer se manje novca po osnovu poreza i doprinosa uplaćuje u državnu kasu, smatra i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

- Osim za državu, tu je i šteta za zaposlene, koji od minimalca ne mogu da pokriju ni osnovne troškove za život. Iako svi znamo da bi poslodavac trebalo da isplaćuje minimalac samo ako je u poslovnim problemima, i to samo na ograničeni vremenski period, to ipak nije praksa u Srbiji. Niko se ne buni što je to tako. Država ne reaguje, kao ni radnici, pa čak ni inspekcije, a broj onih koji su na minimalcu drastično se povećava. Tome kumuje i kriza izazvana virusom korona, pa se proširio i opseg delatnosti gde se sada isplaćuje minimalna zarada, a to su turizam, ugostiteljstvo, samostalne delatnosti... Zato već sada možemo da kažemo da oko pola miliona ljudi živi sa 30.000 dinara mesečno – ističe Ranka Savić.

Na minimalcu su uglavnom zaposleni u školstvu i zdravstvu koji rade na održavanju higijene, kao i radnici u nekim buticima, kafićima, prodavnicama, u niskoproduktivnim granama kao što je tekstilna industrija, ali i oni u mikropreduzećima koja ne isplaćuju veću zaradu od minimalne ne zato što neće, nego zato što nemaju.

- Minimalna zarada prisutna je u svim delatnostima, pa čak i u visokoprofitabilnim sektorima kao što je IT, gde poslodavci uplaćuju poreze i doprinose na minimalac, a preostali deo koji bi trebalo da daju državi dele sa zaposlenim. To je kršenje zakona, ali ja nisam imao prilike da čujem da je ijedan zaposleni tužio poslodavca zbog takve situacije - podseća dr Zoran Ristić.

Problem je što je tržište rada takvo da su ljudi prinuđeni da prihvate bilo kakav posao da bi sebi obezbedili kakvu-takvu egzistenciju. Kada treba da izaberu između posla za koji će biti minimalno plaćeni ili da tuže poslodavca, veoma malo njih će se odlučiti na ovo drugo, dodaje Ristić. Iznos minimalne zarade za sledeću godinu biće poznat javnosti do sredine septembra. Međutim, iako pregovori Socijalno-ekonomskog saveta uveliko traju, već sada je poznato da će iznos minimalca biti manji od minimalne potrošačke korpe, koja iznosi oko 37.500 dinara, što je inače glavna okosnica sindikalne borbe.

Izvor: Politika (Marija Brakočević)

Medijska pratnja: Novi Radio Somborr

Objavljeno u Prva vest

* Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije počeli su kao što redovno izveštavamo, pregovore o minimalnoj ceni rada za 2021. godinu, a završni razgovori isplanirani su za 14. septembar

Prva faza pregovora je završena - dogovor nije postignut. Kako će proticati razgovori tokom naredne dve sedmice i šta bi bilo najbolje prihvatljivo rešenje? 

Predlog sindikata je da minimalna zarada sa trenutnih 30.000, bude poveća na 37.500 dinara, a to znači da minimalna cena rada po satu poraste sa sadašnjih 172,5 dinara na blizu 217.

-To je poznata procedura utvrđivanja minimalne zarade koja nije naša specifičnost nego evropska praksa. Do nje se dolazi putem nekih šest indikatora - od kretanja društvenog proizvoda, inflacije, zaposlenosti, kretanja produktivnosti, do tog socijalnog kriterijuma koji se bavi time da li je ta minimalna zarada dovoljna za pristojnu egzistenciju tročlane porodice - podvlači Zoran Stojiljković, predsednik reprezentatitivnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

Stojiljković dopunjuje da sindikati pregovaraju o tim kriterijumima i pokušavaju da dođu do kompromisa između socijalnih partnera, poslodavaca i reprezentativnih sindikata, a vlada posreduje.

Ljiljana Pavlović (Unija poslodavaca Srbije) naglašava da Unija - kao tripartitni činilac Socijalno-ekonomskog saveta, uobičajeno u ovo vreme organizuje šire konsultacije sa privrednicima i da uzima u obzir uključivanje dijaloga poslodavaca iz različitih regiona i iz različitih preduzeća, kako bi uočili kakvo je njihovo mišljenje u vezi sa rastom minimalne cene rada.

- Ova godina je donela to da svega 15 odsto poslodavaca jeste za rast minimalne cene rada. Uobičajeno, prethodnih godina, to je bilo na granici od oko 50 odsto - potvrđuje Pavlović.

Ona tvrdi da je to direktno u vezi sa koronavirusom, odnosno padom prometa i krizom, a da zbog toga poslodavci nisu u mogućnosti da isplaćuju veću minimalnu cenu rada.

Izvor: Beta

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Državne mere koje su rezultat mogućnosti naše relativno siromašne zemlje omogućiće da se u Srbiji maksimalno očuva zaposlenost ljudi u privatnom sektoru, ali ne delim optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže od ostatka sveta. Deo smo evropske i svetske ekonomije, pa će i naš oporavak zavisiti od oporavka drugih ekonomija, kaže biznismen Zoran Drakulić u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost

Virusna pandemija je poput zemljotresa uzdrmala i ugrozila svetsku ekonomiju. Ukazuju na to i najnovije prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije (EK) da će ova godina u celom svetu biti izuzetno teška te da će svetska ekonomija početi da se oporavlja tek naredne 2021. godine.

Evropska unija je u drugom ovogodišnjem tromesečju zabeležila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto što je najveći pad ekonomske aktivnosti od 1995. od kada se sistematski vode podaci o kretanju BDP-a na nivou EU.

Nedavno je u Vašingtonu objavljeno da se najveća na svetu američka ekonomija u drugom tromesečju srozala na neverovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou.

U MMF procenjuju da će pandemijske ekonomske posledice znatno više pogoditi razvijene ekonomije nego zemlje u razvoju. Prema tim prognozama, prosečan pad ekonomskih aktivnosti u razvijenom delu sveta u ovoj godini bi mogao da premaši šest procenata, dok će u zemljama u razvoju taj pad biti približno jedan odsto. Među razvijenima udar recesije će se najviše osetiti u Italiji, Španiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Kanadi, Americi, Japanu…

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (wiiw) procenjuje da će se ekonomije Centralne, istočne i Jugistočne Evrope (CESEE) naći u veoma teškoj situaciji do kraja 2020. godine i da nema garancija da bi u sledećoj godini moglo doći do značajnog oporavka.

„Jasno je da mnoge zemlje regije više ne teže ili se ne drže liberalno demokratskog kapitalističkog modela, već su hibridna varijanta u kojoj je država upornija, za neke aktere izvlačeći crvene tepihe, dok drugima dopuštaju da gladuju. Na kraju optimističnog spektra, to će verovatno podrazumevati i više intervencionističkih industrijskih politika, uključujući izdašnije subvencionisanje i poreske režime za strane ulagače. Ipak postoji i moguća obrnuta strana, naime veća autoritarna i proizvoljna ponašanja, kao i favorizovanje. Za to već postoji presedan, najočiglednije u Mađarskoj, Poljskoj i Srbiji, ali postoje i pokazatelji različitih nijansi u državama, uključujući Rumuniju, Albaniju, Sjevernu Makedoniju, Slovačku, Sloveniju i Češku, dok Ukrajina i Moldavija ostaju zarobljene privatnim interesima“, navodi se u analizi Bečkog instituta.

U petak 7. avgusta u Srbiji je otvoren drugi državni paket mera pomoći za 235.372 preduzeća koja su učestvovala i u prvom krugu državne pomoći, Nešto više od million zaposlenih isplatila primiće po 18.200 dinara, koliko iznosi 60 odsto minimalne zarade. Uslov za dobijanje državne pomoći je da nema otpuštanja više od 10 odsto radnika tri meseca nakon isplate poslednje minimalne zarade.

Međutim, prema prognozama pojedinih domaćih ekonomista, masovnija otpuštanja u Srbiji se mogu očekivati od oktobra, kada istekne pomenuta obaveza preduzeća koja su uzela državnu pomoć da ne mogu otpustiti više do deset odsto od broja zaposlenih sa početka pandemije. Prema tim pognozama, bez posla će ostati znatan broj zaposlenih na povremenim i privremenim poslovima, kao i angažovanih posredstvom agencija. Takođe, stručnjaci smatraju da se poslodavci neće ustezati ni od drugih vidova smanjenja troškova na zaposlenima kao što su smanjivanje plata, produženje radnog vremena, kašnjenje u isplati zarada…

Iskusni biznismen Zoran Drakulić u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost ocenjuje da će drugi paket državnih mera pomoći se očuva zaposlenost u privatnom sektoru.ali da ne deli optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže od ostatka sveta.

“Pravu veličinu krize osetićemo tek 2021. Jer oporavka sigurno neće biti u naredne 2 do 3 godine, što su i predviđanja mnogih svetskih ekonomista”, ukazuje Drakulić, vlasnik kompanije Point Group Int i predsednik Srpskog poslovnog kluba “Privrednik”.

* Kako biste generalno ocenili drugi paket državnih ekonomskih mera za pomoć privredi usled krize izazvane virusnom epidemijom?

– Drugi paket mera rezultat je mogućnosti naše relativno siromašne Srbije. Ovaj paket će omogućiti malim i srednjim preduzećima da se u Srbiji maksimalno očuva zaposlenost ljudi u privatnom sektoru.

* Ni drugi paket mera, kao ni prvi na početku krize, nije selektivan iako su privrednici, ekonomisti pa i Fiskalni savet preporučivali da se pomoć usmeri samo najugroženijim sektorima privrede. Očekujete li da će rezultati mera opravdati takav pristup?

– Iako sam i ja preporučivao da drugi paket mera bude selektivan, smatram da to nije bilo realno učiniti u kratkom vremenskom periodu. Brzina primene paketa mera  bila je važnija u ovom trenutku nego ući u dublji proces primene selektivnih mera. U svakom slučaju mere će opravdati takav pristup.

* Zar nije bilo celishodnije i efikasnije da su antikrizne mere osmišljavane u trouglu  socijalnog dijaloga – između države, poslodavaca i sindikata?

– To bi bilo idealno, ali kao što sam već napomenuo, to bi bio dugotrajan proces.

* Čini se da uprkos teškoj ekonomskoj krizi država ne razmišlja o aktivnim merama štednje. Naprotiv, otvaraju se nova gradilišta, obećava rast penzija i plata u javnom sektoru, kao da epidemija pogađa samo privatni sektor.

– Više puta sam naglasio da ovo nije vreme za štednju  država treba da se usredsredi na postupke koji će omogućiti što manji pad BDP-a, ako treba i na  teret rasta duga. U svakom sučaju protiv sam rasta plata u javnom sektoru i rasta penzija. Ovo je trenutak kada svi moramo da budemo solidarni i da sačekamo izlazak iz krize, novi rast BDP-a, kako bi se stvorili uslovi za rast penzija i plata u javnom sektoru.

* Budžetskom nadoknadom minimalnih zarada zaposlenima u privatnom sektoru za april, maj i jun sprečena su masovna otpuštanja. Cilj novog paketa mera je isti. Koliko je to realno s obzirom na ograničene finansijske mogućnosti države i da se ne nazire kraj epidemije?  

– Smatram da su mere i iz prvog i iz drugog paketa upravo usmerene na očuvanje radnih mesta. Dobar deo firmi u privatnom sektoru će to uspeti u periodu do kraja 2020. godine. Nakon toga, mogu nastati mnogo veći problemi za privatni sektor.

* Hoće li moratorijum na otplatu bankovnih kredita pomoći privredi da se finansijski relaksira i da do kraja godine krene u oporavak, u šta veruju u Ministarstvu finansija i Narodnoj banci?

– Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija su odlaganjem otplate kredita značajno pomogli privredu. Međutim, nakon moratorijuma obaveze privredi dolaze na naplatu, što će stvoriti velike probleme i privredi i bankarskom sektoru. Ovo govorim iz razloga što će posledice epidemije biti višegodišnje. Bogate svetske ekonomije spremile su ogromna sredstva za oporavak svojih ekonomija u narednom periodu od 3 do 7 godina.

* Do danas je nepoznato kolika je stvarna finansijska pomoć države privredi i građanima. Nasuprot tvrdnjama izvršne vlasti da je samo prvi paket antikriznih mera “težak” nešto više od 5 milijardi evra računice pojedinih ekonomista polaze od značajno manjih iznosa. Kako je moguće da ni oko tako važne teme nema saglasnosti?   

– Ovde se mešaju žabe i babe. Suštinski privreda je na teret poreskih obveznika Srbije dobila u prvom paket oko 800 miliona eura i u drugom paketu će to biti oko 320 miliona eura. Sve ostale mere su pomoć privredi, ali iste se moraju vraćati nakon prestanka moratorijuma, a poreske obaveze u 24 meseca počev od januara 2021. godine.

Eventualna dodatna šteta može nastati na teret garancijskog fonda prema bankama, u slučaju da privreda ne vrati deo kredita bankama. Uvek sam bio za to da se daju korektne cifre pomoći, a ne da se izlazi sa ciframa od više milijardi koje nisu realno date privredi ili su date, ali na određeni rok vraćanja.

* Još se ni priližno ne mogu znati razmere ekonomskih posledica pandemije u svetu, pa ni kod nas. Naši državni zvaničnici međutim gromoglasno najavljuju da će pad društvenog proizvoda u Srbiji biti manji nego u zemljama Evropske unije, te da ćemo već naredne godine imati značajniji privredni rast. Delite li takav optimizam?

– Ne delim optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže nego ostatak sveta. Mi smo deo evropske i svetske ekonomije, prema tome i naš oporavak biće onoliko uspešan, koliko bude uspešan i oporavak drugih ekonomija.

Tačno je da će naš pad biti manji od drugih, ali to je rezultat toga da je i naš bruto društveni proizvod znatno manji od mnogih ekonomija sa kojima pokušavamo da se uporedimo. Jedna je stvar ako vi padnete sa visine od 30 santimetara, a drugi padnu sa 5 metara.

* Može li se, uprkos najvećoj svetskoj ekonomskoj krizi poslednjih decenija, u jednoj maloj zemlji kakva je Srbija očuvati privredna aktivnost, zaposlenost, nivo dostignutih plata i penzija, socijalnih davanja i, uopšte, životni standard građana?

– Definitivno se ne može očuvati standard građana i privredna aktivnost u vreme trajanja krize sa nesagledivim krajem. Pravu veličinu krize osetićemo tek 2021. Jer oporavka sigurno neće biti u naredne 2 do 3 godine, što su i predviđanja mnogih svetskih ekonomista.

Prosto je neverovatno da se toliki pad BDP-a u Evropi i u drugim delovima sveta može oporaviti u kratkom vremenskom periodu, kao i da se na posao u kratkom vremenu može vratiti 305 miliona ljudi koji su do danas izgubili posao u svetu. Još jednom napominjem da će oporavak biti težak i dugotrajan.

Razgovor vodio: Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 15 od 23

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…