Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost podržavaju zakazani protest radnika na internetu danas od 15 časova ispred Narodne skupštine Srbije

„Uporno odbijanje predstavnika Vlade da sednu za pregovarački sto sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu i postignu dogovor oko modela i rokova za izmirenje nespornih i socijalno održivih, podnošljivih obaveza radnika na internetu smatramo, u najmanju ruku, nerazumnim i čudnim.

Paralelno slanje rešenja o naplati od strane poreskih organa je već, posebno u vreme pandemije i promovisane brige za očuvanje radnih mesta i zarada, kontraproduktivan čin krajnje socijalne neosetljivosti.

Kao reprezentativna sindikalna centrala i članica međunarodnih sindikalnih konfederacija, učinićemo sve da se opravdani zahtevi Udruženja radnika na internetu nađu na dnevnom redu Socijalno-ekonomskog Saveta Republike Srbije i da do dijaloga i dogovora dođe" - stoji u obraćanju za javnost Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
utorak, 12 januar 2021 18:41

In Memoriam: Slavko Vlaisavljević

* Sve nas je potresla tužna vest da nas je zauvek napustio naš drug, prijatelj i saborac, naš Slavko Vlaisavljević
 
Životni put je započeo 1952. godine u Vrbasu, u gradu koji je na svoj način voleo. U njemu je završio srednju školu metalske struke. Nakon što se zaposlio u „Vitalu“, uz rad je završio i višu školu.
 
Od svog prvog radnog dana, delima i rečima je demonstrirao privrženost socijalnoj pravdi i jednakosti. Njegove kolege i koleginice iz „Vitala“ su njegovu posvećenost prepoznavali i vrednovali birajući ga za radničkog predstavnika u organe preduzeća.
 
Međutim, njegova urođena strast ka opštem dobru i idealu slobode ga je podsticala ka širem društvenom angažovanju, pa je početkom 90-tih, u teškim uslovima, bio u prvim redovima osnivača i aktivista UGS NEZAVISNOST. Dao je nemerljiv doprinos osnivanju i organizovanju brojnih sindikalnih povereništva, što je 1994. godine krunisano osnivanjem Granskog sindikata prehrane, ugostiteljstva, turizma, poljoprivrede, vodoprivrede i duvanske industrije NEZAVISNOST (GS PUT NEZAVISNOST).
 
Na čelu GS PUT NEZAVISNOST je bio 21 godinu, do 2015. godine i odlaska u penziju.
 
Njegova vernost sindikalnim pricipima i organizacione sposobnosti su ga kvalifikovale za primernog sindikalnog lidera, pa je biran za potpredsednika UGS NEZAVISNOST i predsednika Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST za Vojvodinu, a bio je član i tripartitnih tela, socijlano-ekonomskih saveta.
 
Slavko nije ni umeo ni želeo da trpi nepravdu. Bezakonje je hrabro, bespoštedno i javno žigosao. Pamtićemo njegovu saosećajnost da čuje i razume svačiju nevolju. Pamtićemo njegovu razboritost i duhovitost, kojom je plenio. Ne možemo zaboraviti neodoljiv način na koji je na svakom koraku pridobijao buduće sindikalne aktiviste.
 
Svima nama u sindikatu NEZAVISNOST Slavko će nedostajati ali njegov odlazak će najviše tuge doneti supruzi Terezi i kćerki Tatjani, koje je neizmerno voleo.
 
Za svu čast i dobrotu koju je delio sa nama neka mu je večno hvala i slava mu.
 
Takođe je u samom osnivanju dao nemerljiv dopirnos i podršku Novom Radio Somboru i Udruženju Podium jednako kao i somborskoj kancelariji UGS NEZAVISNOST gde nam je bio rado viđen gost i njegovoj porodici izražavamo najdublje saučešće. 
 
~  . ~
Objavljeno u Prva vest
utorak, 29 decembar 2020 16:56

Autorski tekstovi: Jesmo li solidarno društvo?

* Solidarnost praktično poništava duh pohlepe, ego tripa ili neograničenog posesivnog egoizma i instrumentalnog odnosa prema drugim ljudima. Istovremeno, bez solidarnosti nema ni pokreta za demokratske promene
 
Autor: profesor sociologije i predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković
 
Solidarnost spada u red poželjnih, javno proklamovanih, a u praksi sve ređe praktikovanih vrednosti. Ona se bazira na empatiji, sposobnosti razumevanja i uživljavanja u poziciju drugih i brizi za njih. Oslonac ima u “revolucionarnom svetom trojstvu “, idejama jednakosti, slobode i bratstva. Ako nije oslonjena na njih i ne vodi ka redukovanju siromaštva i nejednakosti, ona je tek akt, hvale vredan, pomoći u krajnjoj nevolji. Neretko, tek povremenog milosrđa kao maske, smokvinog lista kojim se prepokriva sažaljenje ili ravnodušnost i čak prezir prema “luzerima”.
 
Dakle, solidarnost, ako nije svedena na povremene akte koji služe popravljanju ličnog i korporativnog imidža u javnosti, morala bi voditi ka ispravljanju nejednakosti i nepravdi , dostojanstvenom radu, pristojnom životu i otvorenom pristupu kvalitetnom obrazovanju, zdravstvenim i javnim uslugama za sve.
 
Na drugoj strani, solidarnost praktično poništava duh pohlepe, ego tripa ili neograničenog posesivnog egoizma i instrumentalnog odnosa prema drugim ljudima. Istovremeno, bez solidarnosti nema ni pokreta za demokratske promene. Globalni izazovi poput pandemije opet traže globalnu solidarnost i svest da smo svi na istom brodu. Ali mogu voditi i u globalnu zavisnost od šačice najmoćnijih.
Je li Srbija solidarno društvo ili vlada pravilo da se isplati biti fin, odnosno solidaran u meri koja ne ugrožava postojeću raspodelu moći? O realnom stanju najbolje govore podaci o tvrdom siromaštvu četvrtine i rastućim nejednakostima unutar, inače, podoptimalnog, nedovoljnog razvoja. Kao i kupovna nemoć minimalne ali i prosečne zarade.
 
Posledično, recimo, u oceni programa ekonomskih reformi Evropska komisija ističe da ne postoji strateški pristup javnih politika za podizanje značajnog broja ljudi iznad granice siromaštva na kratak i srednji rok; da se smanjuje uticaj socijalnih transfera na smanjenje siromaštva; novčana socijalna pomoć ne obezbeđuje dovoljan obuhvat i da je na nivou od oko 0,35 odsto BDP-a, što je ispod ne samo evropskih već i regionalnih standarda.
 
Preporukama Saveta EU iz maja 2020. u uslovima pandemije preporučuju se: mere za očuvanje zaposlenosti, povećanje obima aktivnih mera zapošljavanja, adekvatne naknade za nezaposlenost, unapređenje socijalnih davanja osobama koje su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, kao i smanjenje poreza na najniže zarade. Glavni izazovi u oblasti zapošljavanja su sve više ranjiva, prekarna zaposlenost, visoka neformalna zaposlenost, siromaštvo zaposlenih, posebno položaj osetljivih grupa na tržištu rada. Imati posao ne znači i izaći iz kruga siromaštva i socijalne izolacije.
 
Istovremeno, pravni okvir koji je relevantan za politiku zapošljavanja je fragmentiran, a Zakon o radu postaje sve više tek krovni zakon. U praksi to često dovodi do kontradiktornosti između pojedinih zakona, a samim tim otežava i ostvarivanje radnih prava. Na donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti čeka se već nekoliko godina, Zakona o štrajku već decenijama. Zakon o osiguranju od povreda na radu, unapređenje pravnog okvira za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu ili uvođenje platnih razreda u javnom sektoru neki su od poslova koji čekaju zakonodavca, ali, da se sve ne bi pretvorilo u čekanje Godoa, zahtevaju i otvoreni dijalog između socijalnih partnera. Oblast zaštite zdravlja i bezbednosti na radu predstavlja gorući problem, kako zbog kontinuirano velikog broja povreda na radu sa smrtnim ishodom tako i zbog izloženosti velikog broja radnika na prvoj liniji rizika tokom pandemije.
 
Ključni problem su, međutim, povrede kakvih-takvih radnih prava i neefikasnost mehanizama za njihovu zaštitu. Ne čudi zato da, kad je o o stanju radnih prava reč, Izveštaj Fonda Centra za demokratiju za 2019. govori da se radi o padajućoj oceni 1,78. Poklonjena dvojka sadrži pored jedva zadovoljavajućih, tek dovoljna dva za socijalni dijalog i bezbednost, i zdravlje na radu poražavajućih 1,33 za samo stanje radnih prava.
Dodatno, godinama već MOR, obrnutom logikom ocenjivanja, četvorkom ocenjuje stanje sindikalnih sloboda i prava, pri čemu četvorka označava njihovo kontinuirano i sistematsko kršenje. Ocena se bazira na stanju prava na sindikalno organizovanje i delovanje, štrajk, kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog.
 
Analiza poverenice za ravnopravnost to dalje potvrđuje i kada je u pitanju relativno najprisutnije kršenje baš radnih prava, ali i rastući udeo diskriminacije po osnovi političke i sindikalne pripadnosti u radnom procesu.
 
Vanredna situacija i logika rada kriznih štabova nose realnu opasnost svođenja socijalnog dijaloga na naknadnu verifikaciju već donetih odluka, koja onda prerasta u normalizaciju vanrednog stanja.
Primera radi, budžet i socijalni fondovi kojima se preusmerava svih 42 odsto GDP tako ostaje izvan uticaja javnosti i nedovoljno transparentan u pogledu subvencija i svrsishodnosti i kontrole troškova.
 
Doveden je u pitanje kapacitet da se učestvuje u odlukama kojima se optimalno balansiraju bezbednost i zdravlje sa održanjem ekonomije.
 
Pandemija ne može biti izgovor za dalju fleksibilizaciju rada i normalizovanje ranjive i nekvalitetne zaposlenosti, poput širenja privremenih i povremenih poslova. Ako ostanemo zaplašeni i nesolidarni, svi ćemo postati privremeni i povremeni. Tada će samo plutokratski i autoritaran režim biti trajan.
 
Izvor: UGS Nezavisnost
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

* U evropskom fudbalu sa najsnažnijim uverenjem samih nosilaca ovog sporta objavljena je juče izuzetna odluka (Sportski sud, Lozana, Švajcarska). Ona će itekako uticati naravno i na fudbalske klubove u Srbijie, jer ta odluka daje snagu igračima da koliko od sutra budu kvalitetnije i adekvatno zaštićeni

Tim povodom oglasio se Sindikat profesionalnih fudbalera "Nezavisnost" i pozdravio novu odluku Sportskog suda u Lozani.

Ovaj reprezentativni sindikat podsetimo, zastupa fudbalere širom Srbije. U Sinidikatu podvlače da je sud u Lozani doneo odluku koja će biti od velikog značaja za fudbalere u budućnosti.

Sada neće biti moguće da fudbaler bude prinuđen da oprosti dugovanja svom dotadašnjem klubu kako bi mogao da promeni sredinu i ode u novi klub. To je primer kakve smo u prošlosti viđali u srpskom fudbalu.

- Odluka Sportskog suda u Lozani CAS 2020/A/6727 biće veoma važna za igrače u budućnosti - počinje se u objavi Sindikata "Nezavisnost", a onda se navodi primer kako bi to sve izgledalo u praksi.

Važni detalji: 
Igrač je raskinuo ugovor sa klubom sa opravdanim razlogom, otišao je u drugi klub koji nije hteo da potpiše ugovor sa igračem dok ne reši sva sporna pitanja sa prethodnim klubom. Tada ga klub sa kojim je u sporu poziva i nudi mu sporazum, da se odrekne zarađenog novca i prava na naknadu štete da bi dobio ispisnicu, što je kod nas u Srbiji poznato pod nazivom "igrač optostio dug, zahvaljujemo mu se u ime kluba". Igrač je potpisao sporazum, odrekao se novca i potpisao ugovor sa novim klubom ali i tužio prethodni klub da mu plate dug i naknadu štete zbog toga što su iskoristili njegovu slabu poziciju da ga ucene da potpiše sporazum na svoju štetu, iako on to nije hteo.
 
CAS je usvojio zahtev igrača, poništio sporazum koji su potpisali i doneo odluku da klub mora platiti igraču i dug i naknadu štete!
 
Bravo za CAS - kažu u Sindikatu profesionalnih fudbalera "Nezavisnost".
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

Autorski tekstovi, Velimir Perović

* Vlada Srbije je odlukom da ograniči rad ugostiteljskim objektima do 17 časova radnim danima i zabrani im rad vikendom, drastično smanjila prihode ugostiteljskih firmi i ugrozila njihov opstanak

Na sumornu blisku budućnost ugostiteljstva upozorava predsednik Udruženja ugostitelja Niša Bojan Mitić. On je za portal UGS Nezavisnost  objasnio da je u tom gradu, trećem po veličini u Srbiji sa više od 250.000 stanovnika, registovano 550 ugostiteljskih objekata sa približno 6.000 zaposlenih, i da će od početka naredne godine mnogi od njih ostati bez posla.

Kada se ima u vidu da je Niš centar najnerazvijenijeg dela Srbije, kojem gravitira desetak opština sa najvišom stopom nezaposlenosti i najnižim prosečnim primanjima u Republici, tad je jasno da svako izgubljeno radno mesto dodatno otežava život na tom području.

Prema Mitićevim rečima, zbog pada obima posla izvesno je da će već od 1. januara veliki broj radnika dobiti otkaz, a mnogi ugostitelji će biti primorani i da stave katanac na bravu.

- Minimalac koji ćemo dobiti u decembru neće bitno uticati na naš položaj, pogotovo ako se ima u vidu da se država nije izjasnila da li ćemo morati da platimo doprinose za decembarsku platu. Ne znamo da li bi uopšte trebalo uzeti taj novac s obzirom da nas opterećuje da i u januaru zadržimo radnike iako je naše poslovanje katastrofalno - rekao je Mitić.

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o utvrđivanju Programa rasporeda i korišćenja subvencija za podršku radu ugostiteljske i turističke privrede zbog poteškoća u poslovanju prouzrokovanih pandemijom kovida-19.

- Imajući u vidu da turizam predstavlja izuzetno važnu granu nacionalne ekonomije i ima značajan doprinos u ukupnom bruto društvenom proizvodu, Vlada Srbije je izdvojila 1,98 milijardi dinara kao meru podrške opstanku i razvoju ove privredne grane - saopšteno je iz Vlade.

Ovim sredstvima narednih dana biće isplaćena još jedna minimalna zarada za zaposlene u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim i rent-a-kar agencijama.

Prema podacima Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES) u turizmu i ugostiteljstvu u Srbiji radi oko 67.000 ljudi, a skoro još toliko je sezonskih radnika. Naravno, ove godine sezonce su angažovali samo retki hoteli i restorani u banjama, i još ređe na planinama, dok je u najvećem delu turističko-ugostiteljske privrede već došlo do smanjenja broja zaposlenih. Od početka naredne godine doći će do masovnih otpuštanja. Naravno, ako država ne pomogne mnogo većom finansijskom pomoći od ove obećane za decembar.

Prema zvaničnoj državnoj statistici, u septembru 2020. prosečna zarada u delatnosti usluga smeštaja i ishrane iznosila je samo 36.879 dinara, što je za 60 odsto manje od prosečne zarade u Srbiji u istom mesecu (59.689). Sada turističkim i ugostiteljskim radnicima preti da ostanu bez i tako „mršavih“ zarada.

Predsednik Udruženja ugostitelja Niša kaže da će u januaru svi ugostitelji zabaležiti znatno veći gubitak nego što će imati koristi od minimalca koji iznosi 30.000 dinara, a koji bi ih obavezao da ni u januaru ne mogu da otpuste višak radne snage.

- Naši prihodi su drastično smanjeni. Nemoguće je da ostvarimo promet kojim bismo mogli da platimo zarade i doprinose radnicima, komunalije, zakupnine i ostale državne obaveze. Ne preostaje nam ništa drugo nego da u januaru smanjimo broj zaposlenih ili da zatvorimo lokale i da sačekamo neka bolja vremena - kaže Mitić.

Da bi se sprečio kolaps ugostiteljstva i da bi zaposleni sačuvali radna mesta potrebno je da država interveniše sa značajnijim merama u ovom sektoru, smatra naš sagovornik. Podseća da ugostiteljstvo funkcioniše u „restriktivnim“ okolnostima još od početka marta i ocenjuje da će takva situacija potrajati najmanje do marta sledeće godine.

- Ne postoji privredna grana koja može da opstane u takvim uslovima poslovanja i da radi sa 30 odsto kapaciteta. Promet je prilično smanjen, a visina svih troškova je ostala ista. To je nemoguće izdržati - ocenio je Mitić.

Ukazuje i da su sve zemlje u okruženju prepoznale ugostiteljstvo, turizam i transport kao najugroženije grane zbog pandemije kovida-19, i napravile ozbiljne programe da se sačuva opstanak tih branši. Skoro u svakoj državi u okruženju, dodaje Mitić, preduzetnici i radnici u ove dve grane imaju značajnu finansijsku pomoć, a preduzetnici čak i pogodnosti oko plaćanja i otpisa poreza.

- I PDV se smanjuje. Na primer, u Nemačkoj PDV je smanjen sa 19 odsto na sedam, a u Austriji sa 20 odsto na pet. Tu razliku u plaćanju PDV ugostitelji koriste za plaćanje troškova kako ne bi bili prinuđeni da zatvore radnje - objasnio je Mitić.

Na pitanje portala Nezavisnost šta bi država Srbija trebalo da uradi kako bi se sprečio kolaps u ugostiteljstvu, Mitić kaže da ako država ne odvoji ozbiljna sredstva, već sada u decembru, ugostiteljstvu preti „brodolom“.

- Dosadašnje obaveze koje u reprogramu imamo prema radnicima država bi trebalo da otpiše, da nam uplati još tri minimalca bez obračuna doprinosa i da se svakoj firmi, u srazmeri sa padom prometa u odnosu na iste mesece prethodne godine, smanje obaveze prema državi - predložio je predsednik niških ugostitelja.

Rekao je da država, ako hoće, može i ima snage da pomogne ugostiteljstvo s obzirom da mnoge delatnosti, kao što su trgovina i najveći deo industrijske proizvodnje, nisu bitno pogođene krizom izazvanom pandemijom.

- Država mora da preuzme odgovornost za opstanak ugostiteljstva bar do proleća - kazao je Mitić.

Ali, s obzirom na najmanje godinu dana stagnacije ugostiteljstvo će tek 2023. godine početi polako da ostvaruje profit, procenjuje naš sagovornik.

- Narednu godinu, ako se izborimo sa pandemijom, i 2022. potrošićemo na lečenje rana i vraćanje dugova nastalih ove godine - zaključio je predsednik Udruženja ugostitelja Niša Bojan Mitić.

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 9 od 21

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…