Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* Svesni sve intenzivnijeg urušavanja radničkih i socijalnih prava koje donosi fleksibilizacija rada, UGS NEZAVISNOST i Savez samostalnih sindikata Srbije organizuju, 19. maja 2021. godine, od 13:30 - 15:30, panel diskusiju pod nazivom DigiDay - dan otvorenih vrata, na kojem će se diskutovati o sve zastupljenijem radu online
 
Na skupu, koji će biti organizovan online (Zoom), razgovore o položaju radnika angažovanih na platformama, o mogućnosti da koriste socijalna i praktikuju radna prava, uključujući i pravo na sindikalno organizovanje i zastupanje kolektivnih interesa, o zakonodavnom okviru koji uređuje oblast rada i mogućnosti da ovaj, za sada prekarni rad nađe svoje mesto u adekvatnoj regulativi i, primenom te regulative, postane dostojanstveniji, započeće panelisti:
 
- Zoran Stojiljković, UGS NEZAVISNOST
- Duško Vuković, Savez samostalnih sindikata Srbije
- Ljiljana Pavlović, Unija poslodavaca Srbije
- Miran Pogačar, Udruženje radnika na internetu
- Branka Anđelković, Centar za istraživanje javnih politika
- Mario Reljanović, Institut za uporedno pravo
- Blaž Gyoha, ÖGB - Austrija
 
Panel diskusija ujedno predstavlja dan otvorenih vrata za sve radnike angažovane na platformama, mimo standardnih ugovora o radu, koji su zainteresovani da razmene informacije u cilju identifikovanja zajedničkih i specifičnih problema, diskutuju o potenicijalnim rešenjima i o prednostima udruživanja i time doprinesu sagledavanju mogućnosti za unapređenje njihovog položaja na tržištu rada.
 
Ukoliko želite da se registrujete kao učesnik skupa na Zoom-u, pošaljite svoje ime i prezime, zajedno sa adresom na koju će Vam biti poslat link, najkasnije do 18. maja, Aleksandri Vitorović (e-mail: internationaldepartment@nezavisnost. org) ili Bojani Bijelović Bosanac (e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.). Panel diskusija će biti dostupna i na Facebook stranici UGS NEZAVISNOST: 
 
Događaj na društvenoj mreži Facebook:
-------------
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

(Pravna zastupnica Ivana Pavlović napisala je tekst za portal lawlife,rs "Uloga sindikalnog pokreta u organizovanju migrantskih radnika i zaštiti njihovih prava"), koji prenosimo:

------------

* Sloboda kretanja i mobilnost radne snage kao jedan od osnovnih postulata Evropske unije, predstavljaju deo pregovaračkog procesa za pristupanje Republike Srbije EU. U Republici Srbiji uveliko se radi na harmonizaciji propisa sa pravnim tekovinama EU, čiji je deo i prenošenje Direktive o upućivanju radnika (96/71/EK), koja nije u potpunosti preneta u srpsko zakonodavstvo

Upućivanje radnika u inostranstvo u Republici Srbiji regulisano je Zakonom o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, iz 2015. godine, sa izmenama i dopunama iz 2018. godine, Međunarodnim ugovorom potpisanim sa Saveznom Republikom Nemačkom, kao i nekoliko bilateralnih sporazuma sa drugim zemljama o privremenom zapošljavanju u inostranstvu, kojima je građanima Srbije garantovana ista zarada i uslovi rada kao i građanima tih zemalja, kao i socijalno osiguranje.

Vidljivost i svest javnosti o upućivanju radnika, još uvek je nedovoljno razvijena, pa je navedeno važno zbog sprečavanja ilegalnih migracija, kako bi se ljudi informisali o zakonodavnom okviru i da se promovišu najbolji primeri iz prakse EU.

UGS NEZAVISNOST, kao sindikalna organizacija, koja štiti prava radnika, prepoznala je imigracije i emigracije kao gorući problem u našem društvu, pre svega u odnosu na nedovoljnu obaveštenost ili neobaveštenost radnika koji odlaze na rad u inostranstvo, ali i mehanizme kojima im se može skrenuti pažnja na koji način da zaštite svoja prava. U tom smislu, UGS NEZAVISNOST je učestvovala na nacionalnim konferencijama i radnim grupama, uz podršku partnera iz Evropske unije, u vezi sa radnim migrantima i ulozi sindikata u migracijama.

Ključno je identifikovati prioritete po pojedinim državama, razmenjivati aktuelne informacije i iskustva, a konstruktivni predlozi za dalje sindikalno delovanje na tom polju, bili bi:

* osmisliti okvir i sadržaj medijske kampanje koja bi bila usmerena na promociju sindikata, kao i informisanje javnosti o trenutnom i budućem angažmanu na tom području.

* razmotriti mogućnosti i predložiti izvore finansiranja daljih akcija i rada na ovom polju, i to kroz povezivanje sa sličnim projektima u regionu i EU.

* saradnja sa predstavnicima izvršne vlasti, sa ciljem da se aktivnije angažuju u rešavanju trenutne problematike, ali i u prevenciji i otklanjanju uzroka koji dovode do pogoršanja stanja u ovoj oblasti.

* predlaganje načina o poučavanju potencijalnih detaširanih radnika o životu i radu u inostranstvu, osnovnim pravima i obavezama iz radnog odnosa, kao i zaštiti istih, te sindikalnog organizovanja (online informisanje, besplatni telefoni, štampani materijali, objave u medijima).

* razmatranje mogućnosti i predlaganje načina povezivanja sa sindikatima u velikim inostranim firmama, koje imaju svoje podružnice u državama regiona, sa ciljem da pomognu u stvaranju uslova za sindikalno organizovanje radnika u tim podružnicama, kako bi se stvorili povoljniji uslovi rada i postizanje win-win situacije, odnosno zadržavanja radnika u državi porekla i u isto vreme njihovog sindikalnog organizovanja.

* predlog rešenja za adekvatnu zaštitu prava migrantskih radnika u okviru granskih kolektivnih ugovora, tamo gde se za to ukazuje potreba.

Motivi koji dovode do odliva radne snage iz Republike Srbije su sistem vrednosti, veća zarada i bolji život, što nije motiv migracija iz razvijenijih zemalja, gde motive odlaska predstavljaju bolja komunikacija, isto kulturno nasleđe i znanje jezika. Većina migrantskih radnika iz Srbije kao razlog odlaska navodi nezadovoljstvo sistemom vrednosti, neuspostavljanje pravne sigurnosti, kao i neuvođenje mehanizama zaštite osnovnih prava, te bi poboljšanje navedenog dovelo do smanjenja ovog trenda. Jedna od pretpostavki kvalitetnog života je posao od kojeg se može kvalitetno i pristojno živeti, a to je posao koji je dobro plaćen, rad koji je ugovoren i koji se odvija u bezbednoj i zdravoj radnoj okolini. Kako je Srbija zemlja siromaštva i nejednakosti, te ne postoji jednaka dostupnost radnih mesta svima, kakvu poruku poslati onima koji su odlučili da odu? Većina detaširanih radnika nije adekvatno plaćena, uskraćena su im osnovna prava, što predstavlja negativnu stranu slobode kretanja usluga na unutrašnjem tržištu EU. U tom smislu je neophodno formiranje specijalizovanih kancelarija koje bi se bavile davanjem saveta i pružanjem pravne pomoći radnicima koji bivaju upućeni.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Ivana Pavlović, pravni zastupnik UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Stojiljković podržao radnike na internetu: Sindikat Nezavisnost je i vaš dom

* Podrška borbi Udruženja radnika na internetu protiv retroaktivnog i prinudnog oporezivanja za Sindikat Nezavisnost je logičan, čak neminovan izbor, zato smatrajte Nezavisnost svojim domom, izjavio je danas predsednik te sindikalne centrale Zoran Stojiljković

Predsednik Nezavisnosti je ocenio da predstoji još „dug zajednički put put borbe za uređenje i poboljšanje zakonskog položaja i radnih i socijalnih prava“, pri čemu je za frilensere potrebno utvrđivanje "poslodavačke adrese", objavio je portal UGS Nezavisnost.

Stojiljković je dopunio da „uređivanje i ugovaranje odnosa u GIG ekonomiji (ekonomija frilensera) traži delovanje na planetarnoj ravni i međunarodnu sindikalnu saradnju i solidarnost“.

Sindikat Nezavisnost otvoren za frilensere

Povodom informacija da je nakon pregovora sa predstavnicima Vlade došlo do podela u Udruženju radnika na interenetu, Stojiljković je frilenserima poručio da je „pregovaranje umeće ostvarivanja mogućeg“, a da je rezultat pregovora posledica „uspostavljenog odnosa snaga i igri interesa i moći“.

„U sindikalnoj borbi, u kojoj gotovo da nema slučajeva jednokratnog i apsolutnog realizovanja zahteva, prioritet uvek imaju najurgentniji interesi i zahtevi onih najizloženijih i najugroženijih. Ako tražimo solidarnost od drugih, moramo je pokazivati i u sopstvenim borbama i zahtevima. Staro sindikalno geslo je da podeljeni nismo ništa, a da ujedinjeni možemo sve“, zaključio je predsednik UGS Nezavisnost u izjavi podrške radnicima na internetu.

Nastavak protesta ili kompromis

Pregovarački timovi Udruženja radnika na internetu i Vlade nedavno su dogovorili kompromisno rešenje.

Međutim, prema pisanju medija, deo članova Udruženja radnika na internetu nije zadovoljan postignutim dogovorom i najavljuje nastavak protesta pod novim imenom.

Beleži: novinar Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Ima li socijalnog dijaloga u Srbiji, da li je taj dijalog iskren i efikasan, koliko Socijalno-ekonomski savet učestvuje u kreiranju socijalnih, ekonomskih i drugih javnih politika... samo su neka od pitanja na koja su odgovarali učesnici video konferencije „Dve decenije socijalnog dijaloga u Srbiji“, održanoj u Beogradu, kako je izvestio portal UGS Nezavisnost

Na pitanje o produktivnosti socijalnog dijaloga ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević odgovorila je da sastanci Socijalno-ekonomskog saveta (SES), ključne institucije socijalnog tripartizma sastavljene od predstavnika države, poslodavaca i sindikata nisu uvek prijatni razgovori jer se u njima iznose različita mišljenja, predlozi i komentari.

Povodom primedbi socijalnih partnera, posebno sindikata, da su oni u socijalnom dijalogu sa državom često ignorisani, odnosno da nisu konsultovani o najvažnijim socijalno-ekonomskim pitanjima, ministarka je kazala da lično uvažava predloge predstavnika sindikata i poslodavca, ali i da postoje jasno definisane procedure o načinu usvajanja zakona i drugih propisa.

- Sindikati u Srbiji su duboko potcenjeni, ne radimo ono što je evropska mantra o socijalnom dijalogu - izjavio je predsednik Nezavisnosti Zoran Stojiljković. Pojasnio je da se SES nikada nije bavio temama kao što su demokratske promene, statistika i planiranje privrednog razvoja, pa čak ni budžetom. Kako je Stojiljković rekao, „najsrećniji slučaj je bio kada je neki ministar povodom rebalansa budžeta došao da nam usmeno, neobavezno i ukratko kaže šta misli o tome... Nas su naučili da sindikati treba da se pitaju o zaradama i eventualno o kolektivnom ugovoru, kakva strategija privrednog razvoja”.      

Stojiljković je dodao da u poslednje vreme ima nekih pozitivnih pomeranja u radu SES-a, „sad se sastajemo jednom mesečno, provuče se i neka velika tema“, ali da je „moć inicijative SES-a toliko redukovana kao da smo na sporednom koloseku“.

Govoreći o dometima socijalnog dijaloga predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić je takođe ocenio da ima pozitivnih promena u radu SES-a, ali i da je od suštinskog značaja da sindikati i poslodavci kao socijalni partneri države učestvuju aktivno u kreiranju javnih politika, strategija i zakona. Naglasio je da je osnovni smisao SES-a upravo da konsenzusom sva tri partnera dođe do rešenja koja će preduprediti konfliktne situacije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko podsetio je na razloge uspostavljanja SES-a i ukazao na rastući deo radno angažovanih koji nisu obuhvaćeni socijalnim dijalogom, kao što su radnici po ugovorima na određeno vreme ili samozaposleni, ljudi u nekim fleksibilnim formama povremenog radnog angažovanja ili u radu na daljinu... Naglasio je Arandarenko da je veoma važno naći način kako sve njih uključiti u socijalni dijalog.  

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković saglasila se da je socijalni dijalog izuzetno važan, ali i primetila taj dijalog ne uključuje interese svih građana i da je zato neophodno omogućiti širi, društveni dijalog. Kao primer, navela je da SES nije razmatrao Zakon o rodnoj ravnopravnosti, iako je to moralo da bude u njegovoj agendi. Njena primedba je bila i da država nema nameru da u saradni sa socijalnim partnerima, ali i civilnim društvom kreira plan razvoja Republike Srbije koji bi uključivao i soacijalno-ekonomski razvoj.

Video konferenciju su organizovali Sindikat Nezavisnost i Fondacija Centar za demokratiju, uz podršku nemačke Fondacije Fridrih Ebert. Moderator debate bila je novinarka Ljubica Gojgić

Prvi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije osnovan je 2001. godine sporazumom o uspostavljanju socijalnog dijaloga između Vlade, sindikalnih centrala i Unije poslodavaca Srbije.

Tri godine kasnije donesen je Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu kojim je taj tripartitni organ definisan kao nezavisno telo sastavljeno od predstavnika Vlade, reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. Savet ima 18 članova: šest predstavnika Vlade, isti broj predstavnika Unije poslodavaca Srbije i šest predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

U nadležnosti Socijalno-ekonomskog saveta su kolektivno pregovaranje, uticaj ekonomske politike na socijalni razvoj, zapošljavanje, zarade i cene, konkurenciju i produktivnost, privatizaciju i druga pitanja strukturnog prilagođavanja, kao i zaštita radne i životne sredine, obrazovanje i profesionalna obuka, zdravstvena i socijalna zaštita, demografska kretanja… Takođe, Savet razmatra nacrte zakona i predloge drugih propisa od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i poslodavaca i o njima daje mišljenje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Autorski tekstovi: Branislav Božić

* Na Svetski dan bezbednosti na radu, koji se obeležava od 28. aprila 2003. na inicijativu Međunarodne organizacije rada, stručnjaci i sindikalci ukazuju da je virusna epidemija u Srbiji dodatno pokazala ogroman raskorak između zakona i prakse i jasnu razliku između odgovornih i neodgovornih poslodavaca, navodi se u tekstu objavljenom danas na portalu UGS Nezavisnost

Najvažnije i najtragičnija je promena koju je prouzrokovala epidemija, jer je među više od 6.280 zvanično preminulih zbog kovida-19, najmanje trećina zaposlenih, među kojima i više od stotinu lekara. Sindikati i profesionalna udruženja veliki deo odgovornosti za takvu smrtnost u radno aktivnom stanovništvu nalaze u nespremnosti države i njenih institucija. U tom kontekstu navode da se još ne zna kada će biti usvojen novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je u skupštinskoj proceduri još od kraja 2019. godine.

Prema podacima Ministarstva za rad, u prošloj epidemijskoj godini u Srbiji je na radnom mestu smrtno stradalo 47 osoba, od kojih svaka treća u građevinarstvu19 odsto ih je bilo u industriji, 16 procenata u agraru, a isto toliko stradalih bilo je u saobraćaju i skladištenju. Zbog smanjenih ekonomskih aktivnosti manji je bio i broj poginulih u odnosu na 2019, kada su zabeležena 54 smrtna slučaja.

U 2020. godini broj inspekcijskih nadzora povodom smrtnih i teških povreda na radu smanjen je za 12 odsto u odnosu na 2019. godinu, kada su izvršena 33 nadzora povodom smrtnih slučajeva na radu i 16 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom.

Utvrđeno je da su najčešći uzroci povređivanja nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, nepropisan rad sa opremom, neosposobljenost radno angažovanih za bezbedan rad, angažovanje znatnog broja lica na "crno"...

Vera Kondić, viši savetnik UGS Nezavisnost za bezbednost i zdravlje na radu, kaže da se stanje u toj oblasti nije poboljšalo, odnodno da je epidemija dodatno pokazala da se norme u praksi ne poštuju.

- To se naročito videlo u periodu vanrednog stanja i lutanja po mraku' u vezi sa reagovanjem na pojavu virusa, kada su se neki poslodavci pravili 'ludi', na primer u kompaniji Jura, svesno rizikujući zdravlje i živote zaposlenih i to ne samo neizdavanjem ličnih zaštitnih sredstava, već i načinom organizacije posla i nepoštovanjem drugih mera - izjavila je Kondić, koja je članica radne grupe za izradu novog Zakona o bezbednosti na radu.

Na pitanje da li je sve što se dešavalo pokazalo da ni stari, a ni predlog novog zakona nisu u skladu sa problemima u praksi, naša sagovornica objašnjava da promena Zakona o bezbednosti na radu nije toliko prioritet, već je najvažnija primena i kontrola koja počinje od Inspekcije rada i završava se u neefikasnim sudskim postupcima.

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), takođe član pomenute radne grupe, ističe da sindikalci još od 2010. vode aktivnosti i kampanje upozoravajući državne organe i poslodavce da su bezbednost i zdravlje na radu na veoma niskom nivou.

- O tome svedoči veliki broj tragičnih nesreća, prosečno oko 50 zaposlenih godišnje pogine na poslu, a 800 se povredi. Osim toga, broj profesionalnih bolesti koji se godišnje evidentira se može izbrojati na prste jedne ruke. Sve to je posledica velike pravne nesigurnosti i društvene neodgovornosti, veoma izraženog rada ‘na crno’ i gotovo nikakvih ulaganja u bezbednost na radu - ističe Vuković.

Ovaj naš sagovornik ocenjuje da sve to utiče da se bezbednosti i zdravlju na radu pristupa formalistički. - Štancuju se razni akti o proceni rizika, a zaposleni se ne obučavaju, ni teorijski ni praktično za bezbedan rad i ne pripremaju se za moguće rizike - objašnjava Vuković.

Profesori Fakulteta zaštite na radu u Nišu Momir Praščević i Ivan Krstić, takođe članovi radne grupe za izradu novog Zakona o bezbednost na radu, ukazuju da postojeći zakon treba da se menja zbog usklađivanja sa međunarodnim obavezama, ali da je najbitnije to da novi zakon suštinski ne bude kao prethodni - „polumrtvo slovo na papiru“.

Praščević i Krstić ukazuju da u Srbiji približno 400 hiljada privrednih subjekata kontroliše samo 247 inspektora za rad. To znači da jedan inspektor rada "pokriva" više od 1.550 preduzeća. Stručnjaci navode da je neophodno više pažnje posvetiti organizaciji poslova zaštite na radu.

Preporuka je, zavisno od vrste delatnosti, da poslodavac koji upošljava od 251 do 500 zaposlenih, angažuje najmanje dva saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, firme sa 500 do 1000 zaposlenih treba da imaju najmanje tri takva saradnika a kompanije sa više hiljada zaposlenih treba da imaju najmanje još jednog saradnika na svakih 1000 zaposlenih.

Izvor: UGS "Nezavisnost"

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Tagovano

Beleži: Velimir Perović

------------

* Infektolog Dragan Delić izjavio je danas da je za stvaranje kolektivnog imuniteta neophodno da 80-85 odsto stanovništva bude zaštićeno preležanom infekcijom kovid-19 i vakcinacijom

Delić je za portal UGS Nezavisnost kazao da je vakcinacija jedina zaštita od težih posledica korona virusa i osudio je lekare koji se protive vakcinaciji. 

- Zastrašujuće je da pojedini lekari govore negativno o vakcinaciji, jer lekar ne može da ima negativan stav prema vakcini. Svaki lekar ima pravo na sumnju, sumnjajući dolazimo do istine, ali svoju sumnju ne možemo da plasiramo laicima jer ih na taj način dovodimo u zabludu - rekao je infektolog.

Delić je istakao da još uvek nismo blizu kolektivnom imunitetu, uprkos tome što je 1,2 miliona ljudi revakcinisano i 660.000 preležalo infekciju. 

- Da bismo znali odgovor na to pitanje trebalo bi pre svega da znamo koliko od onih koji su se vakcinisali preležalo kovid-19, a koliko nije bilo u kontaktu s virusom. Nažalost, mi te podatke nemamo. Kolektivni imunitet se stiče kada 80-85 odsto stanovništva bude zaštićeno preležanom infekcijom ili vakcinacijom - objasnio je on.

Izjavio je da je većina stanovništva neodlučna jer nema pravovremenu i sveobuhvatnu informaciju o značaju vakcinacije:

- Osim toga mnogi s pravom ne veruju u poruke ljudi iz Kriznog štaba, jer je očigledno da se politika previše uključila u vodjenje borbe protiv pandemije. Vakcinacija je čisto stručno pitanje i o tome bi trebalo da govore samo kompetentni lekari: epidemiolozi, infektolozi, virusolozi, pedijatri i ostali specijalisti koji se time bave - naveo je doktor.

Dodao je da je politika izdominirala nad strukom i da su zbog toga posledice epidemije kovida-19 mnogo veće nego što bi bile da je obrnuta situacija.

Prema zvaničnim podacima, do 18. aprila u Srbiji je preminulo oko 6.000 osoba, a registrovano je više od 660.000 inficiranih korona virusom.

Govoreći o novim sojevima korona virusa, Delić je za Nezavisnost podvukao da će se prema novim sojevima razvijati i nove vakcine. 

- Sledi nam jedna velika igra "izmedju" mutacija virusa i efikasnosti novih vakcina. Dokazano je da se britanski soj lakše prenosi, ali da ne daje težu kliničku sliku. Kada je u pitanju brazilski soj, od kojeg umire veliki broj ljudi u Brazilu, ne mora da znači da će taj virus isto tako biti smrtonosan i ako dodje u Srbiju - rekao je infektolog.

Delić je naglasio da bi vakcinacija trebalo da bude brža i masovnija, kako se ne bi dozvolilo virusu da se razmnožava i da mutira:

- Možemo da vakcinišemo čitavu Evropu, ali ako ne vakcinišemo Afriku opet nismo ništa uradili, jer će se virus preliti iz jedne u drugu zemlju, s jednog na drugi kontinent. Mora se što brže vakcinisati veći deo svetske populacije, kako virus ne bi dobio na vremenu za mutacije.

Naveo je i da je Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđena obavezna vakcinacija medicinskog osoblja.

- Zdravstveni radnici nose odgovornost ne samo za sebe nego i za svoje pacijente. Svi zdravstveni radnici koji rade s bolesnicima morali bi da se vakcinišu - zaključio je Delić za UGS Nezavisnost.

Izvor: UGS "Nezavisnost" (https://nezavisnost.org/)

-----------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 6 od 21

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…