Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* Posle 20 godina slobodno mogu reći da smo napokon sad, napravili sindikalnu organizaciju i porodicu državnih službenika u okviru UGS NEZAVISNOST, po uzoru na evropske sindikate... Ima tu još puno da se radi ali temelj i stubovi su tu... - Dragan Čabrić, predsednik GS UPOIP (uprave, pravosuđa, odbrane i policije) NEZAVISNOST

 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Fudbal u Srbiji nije profitabilan, ali kroz njega godišnje prođe više od 100 miliona evra. Gotovo svi klubovi se finansiraju iz budžeta a nema javne kontrole trošenja tog novca. Fudbalski savez Srbije je leglo korupcije i „ikebana“ u rukama političara i sve dok se oni bilo šta pitaju u sportu, propast je zagarantovana, izjavio je Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera

Poledica je u razgovoru za portal UGS Nezavisnost rekao da se srpskim fudbalerima konstantno uskraćuju prava i da je njihov san da u svojoj zemlji imaju ista prava kao i stranci.

Govoreći o problemima na relaciji igrač - klub, Poledica je kazao da je takva praksa tradicionalna u zemljama istočne Evrope, ali i u Srbiji:

- Srbija je jedna od retkih zemalja koje imaju više fudbalera profesionalaca u inostranstvu nego u Srbiji pa je to za nas dodatni izazov. On se odnosi na status naših igrača u Srbiji. San svakog srpskog fudbalera je da u svojoj zemlji ima ista prava kao i stranac, to je realnost u 21. veku za sve nas.

Prema rečima Poledice, uprave klubova pogrešno doživaljavaju Sindikat profesionalnih fubalera Nezavisnost.

- Većina klubova nas smatraju neprijateljima zbog toga što štitimo igrače od prevara koje su jako česte u Srbiji. Srbija je visokorizična zemlja za igranje fudbala, a u prilog tome ide i činjenica da nam se u prethodnih pet godina ugasilo pet klubova. Ima i pozitivnih primera gde nas klubovi dočekaju srdačno i to su po pravilu klubovi koji poštuju prava igrača. Igrači nas cene i poštuju i svesni su da radimo isključivo u njihovom interesu.

Dodao je da su fubalski klubovi veoma zavisni od državne kase.

- Klubovi u najvećoj meri zavise od milostinje lokalnih samouprava i države. Siguran sam da nijedan klub nema interes da ne plaća igrača, ali ako ne dobiju novac onda se situacija komplikuje. Fudbal nije profitabilan sport u Srbiji i svi klubovi imaju mnogo veće rashode od prihoda. Iako nije profitabilan, kroz fudbal u Srbiji godišnje prođe više od 100 miliona evra. Gotovo svi klubovi se finansiraju iz budžeta i kontrola trošenja tog novca nije poznata javnosti.

Poledica je veoma oštro kritikovao upravu nacionalne fudbalske asocijacije.

Fudbalski savez Srbije je leglo korupcije, da smo pravna država mnogi bi odavno bili uhapšeni i procesuirani. Zašto se to ne dešava pitanje je isključivo za nadležne institucije. FSS je ‘ikebana’ u rukama političara koji kroz fudbal leče svoje komplekse iz detinjstva. Sve dok se političari bilo šta pitaju u sportu, propast je zagarantovana - kaže Poledica.

Prvi čovek Sindikata profesionalnih fudbalera naglasio je da ključni cilj te organizacije jeste zaštita prava fudbalera, ali i njihova edukacija.

- Cilj nam je da se zaštite radna prava fudbalera u Srbiji, uredi njihov socijalni status, obezbedi njihova zdravstvena zaštita na najvišem nivou i slično. Bavimo se i obrazovanjem igrača, trudimo se da ih na vreme upozorimo o svim opasnostima koje idu uz fudbal, a prva je ta da u svetu samo 1,7 odsto fudbalera zaradi novac od fudbala, dok svi ostali moraju nakon karijera, koje su jako kratke, da pronađu sebe u nekim drugim poslovima.

Mirko Poledica je govorio i o praksi evropskih zemalja u oblasti radnih prava fudbalera.

- Zemlje zapadne Evrope imaju različite sisteme zaštite. U Francuskoj je to sistem otpremnina, u Belgiji se tokom cele karijere igračima uzima 40 odsto neoporezivo od plate i vraća im se kada završe karijere ili kada napune 35 godina. Engleska ima najstariji sindikat fudbalera na svetu, osnovan je 1907. godine i izuzetno je moćan. Njihovi igrači nakon završenih karijera imaju penzije koje se isplaćuju iz sindikalnog fonda, koji ima milijarde funti na svom kontu i svake godine je sve bogatiji.

Nažalost, u Srbiji na igrače i dalje gledaju kao na potrošnu robu i nema volje da se ovo veoma važno društveno pitanje uredi na najbolji način.

***

Iz biografije

Mirko Poledica, rođen 11. septembra 1978, srpski je profesionalni fudbaler i aktuelni predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera u Srbiji. 

Rođen u Čačku, kao dete brzo je zavoleo sport, a fudbal je počeo da igra u rodnom klubu Borac Čačak, sa 10 godina. Prošao je postepeno, uspešno sve omladinske selekcije i imao odlične trenere poput Milovana Ćirkovića, Miće Kovačevića i Mihaila Kolarevića. Poslednji ga je odveo u seniorski tim, debitujući baš protiv gigantske Crvene zvezde. Spisak njegovih saigrača koji su bili u omladinskim timovima Borca bio je jedan od najboljih u istoriji kluba, a među njima su i imena poput Milivoja Vitakića, Ivice Dragutinovića, Branka Jelića, Neška Milovanovića. Posle četiri sezone u seniorskom timu, prelazi u jedan od najvećih srpskih klubova, Vojvodinu, gde su ga u sezoni 2001-02. menadžeri Prve lige izabrali za idealnih 11 u domaćoj fudbalskoj eliti i krunisali za najboljeg asistenta. U toj sezoni takođe prima poziv za reprezentaciju Srbije u prijateljskoj utakmici protiv Meksika. U drugoj polovini sezone 2002-03. igrao je na pozajmici u poljskom klubu Lech Poznan. Njegove sjajne predstave na terenu nisu prošle nezapaženo i mnogi klubovi su se borili za njega, pobedivši na kraju, poput češkog prvaka, Sparte iz Praga. Tamo je odigrao jednu sezonu pomažući timu da stigne do šesnaestine finala u Ligi šampiona i osvajanju nacionalnog Kupa. Sledeće sezone, vraća se poljskom fudbalu, ovoga puta da u glavni grad i klub Legia, Varšava. Prvu sezonu ovde završava na trećem mestu u ligi, ali sledeće godine njegov tim osvaja šampionat u spektakularnom finalu protiv Visle. Zbog nekih finansijskih problema napušta klub i vraća se u Srbiju nakon pet godina provedenih u inostranstvu, potpisavši ugovor sa Smederevom, gde je igrao sve klupske utakmice do kraja sezone. U leto 2007. potpisuje ugovor sa još jednim klubom Superlige - Čukarički, a od januara 2008. igra u svom rodnom klubu Borac Čačak. U leto 2009. prešao je u prvoligaški klub Mladost Lučani, gde je odigrao i poslednju sezonu pre "penzionisanja" u fudbalu koji mu je doneo puno radosti a i on je fudbalu znao da uzvrati. 

12. marta 2009. godine izabran je za predsednika Sindikata profesionalnih fudbalera u Srbije i posvetio se odbrani prava svih fudbalera širom Srbije.

(Iz Vikipedije): Datum rođenja 11. septembra 1978 
Mesto rođenja Čačak, SFR Jugoslavija
Visina 1,90 m (6 ft 3 in)
Pozicija: Levi bek
Omladinska karijera
1988–1996. Borac Čačak
Seniorska karijera *
1996–2000. Borac Čačak 119 (5)
2000–2003. Vojvodina 62 (3)
2002–2003. → Lech Poznan (pozajmica) 14 (1)
2003–2004. Sparta Prag 22 (3)
2004–2006. Legia Varszava 11 (1)
2005. → Pogon Szczecin (pozajmica) 6 (0)
2007. Smederevo 14 (1)
2007. Čukarički Stankom 14 (0)
2008–2009. Borac Čačak 15 (1)
* Nastupi i golovi u seniorskom klubu računali su se pritom samo za domaću ligu

***

Izvor: www.nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Novinar Darko Šper izabran je danas (sreda, 14. jul 2012) za predsednika Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija Nezavisnost

Na današnjem Kongresu granskih sindikata kulture, umetnosti i medija u Beogadu izabrani su i drugi organi sindikata, a za zamenika predsednika imenovan je Dane Markovski iz Radio-televizije Srbije.

Šper je i glavni poverenik Sindikata Nezavisnost u Radio-televiziji Vojvodine.

On se zahvalio na ukazanom poverenju i najavio da će biti mnogo posla oko poboljšanja položaja radnika u medijima, kulturi i umetnosti.

- Odnos države prema ovim oblastima nije zadovoljavajući i sindikat svojim akcijama mora skrenuti pažnju javnosti na značaj ovih profesija za društvo u celini - rekao je Šper.

GS KUM izabrao je danas i potpredsednicu za medije Eržiku Tot Batori iz Mađar Soa, potpredsednika za kulturu i umetnost Dragišu Ilića iz Narodnog pozorišta u Beogradu i izvršnu sekretarku Tanju Brebanović iz Biblioteke grada Beograda.

- U slajd-setu ispod teksta pogledajte još nekoliko fotografija sa 2. Kongresa GS KUM "Nezavisnost" -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

ZAJEDNIČKO SAOPŠTENJE

* Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” i Centar za politike emancipacije pozivaju sve građane i građanke Srbije, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahteve sindikata za podizanjem minimalne zarade do nivoa minimalne potrošačke korpe na predstojećim pregovorima o minimalnoj ceni rada koji će se odigrati u okviru Socijalno-ekonomskog saveta ovog leta

Sredinom avgusta predstavnici poslodavaca, Vlade i sindikata počeće pregovore, a najkasnije do 15. septembra biće određena minimalna cena rada za narednu godinu. Prethodnih godina zahtevi sindikata da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom bili su ignorisani. 

Sama metodologija izrade minimalne potrošačke korpe višestruko je problematična, jer ne odražava civilizacijski minimum zadovoljenja ekonomskih i socijalnih potreba radnika i radnica i njihovih porodica, već potrošnju 30% najsiromašnijih. Ilustracije radi, minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlana porodica raspolaže sa tek 1.500 dinara za obrazovanje na godišnjem i 580 dinara za hranu na dnevnom nivou. Skupa gledano, minimalna potrošačka korpa indikator je devastacije i osiromašenja našeg društva. 

Ipak, minimalna zarada ne dobacuje ni do ovog nivoa, iako Zakon o radu kaže da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi naročito od “egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe”. Gledano iz današnje perspektive, podizanje minimalca do nivoa minimalne potrošačke korpe bio bi prvi značajniji korak u podizanju životnog standarda radnika i radnica.

Zato tražimo da se minimalna cena rada za 2022. godinu poveća za 20% i da se sukcesivno povećava svake naredne godine do dostizanja nivoa plate za život koja bi omogućila dostojanstven život radnicama i radnicima.  

Šta je minimalna zarada? Minimalna zarada utvrđuje se na osnovu minimalne cene rada što je najmanji iznos koji poslodavci smeju da isplate radnicama i radnicama po radnom času. Zakon o radu nalaže da se minimalna zarada sme isplaćivati samo u izvanrednim okolnostima i to u periodu ne dužem od šest meseci. Ipak, minimalna zarada je realnost za više od 350.000 zaposlenih, dok veliki broj ljudi prima zaradu koja je tek nešto viša od ove granice o čemu nam govore zvanični statistički pokazatelji.

Zašto se minimalna zarada tiče svih nas? Povećanje minimalnih zarada utiče i na povećanje ostalih zarada, smanjenje nejednakosti u društvu i opšte povećanje životnog standarda stanovništva. Veće zarade znače i veću mogućnost potrošnje čime se generiše ekonomska aktivnost koja direktno utiče na bolje poslovanje malih i srednjih preduzeća. Imajući u vidu da je značajan deo naše ekonomije u rukama stranih kompanija, povećanje zarada znači i manji odliv profita izvan zemlje. 

Minimalna zarada se trenutno nalazi ispod granice siromaštva za tročlanu porodicu i najdrastičniji je pokazatelj srozavanja životnog standarda većine stanovništva Srbije. Iznos prosečne zarade koji se često ističe kao pokazatelj napretka oslikava rastuću ekonomsku nejednakost u društvu jer treba imati u vidu da oko dve trećine zaposlenih prima zaradu nižu ili jednaku prosečnoj. Nizak nivo opštih zarada u Srbiji oslikava trku ka dnu u srozavanju radnih i socijalnih prava stanovništva i dugoročno ne vodi ekonomskom prosperitetu.

Zato je povećanje minimalne zarade u cilju dostizanja nivoa koji bi omogućio radnicama i radnicima Srbije da žive od svog rada prvi korak stvarnog ekonomskog razvoja koji bi u prvi plan stavljao dostojanstven život radnica i radnika i socijalnu održivost i omogućio stvarni društveni razvoj Republike Srbije u celini. 

Savez samostalnih sindikata Srbije

Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“

Centar za politike emancipacije

Na naslovnoj fotografiji: Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Vladimir Simović, Bojana Tamindžija, Stefan Aleksić, Centar za politike emancipacije

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Prema najnovijoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije, privreda u EU trebalo bi do kraja godine da poraste za 4,8 odsto, dok bi 2022. stopa rasta trebalo da budeo 4,5 odsto. Nova prognoza je i da će se realni bruto društveni proizvod (BDP) vratiti na nivo pre pandemijske krize u poslednjem tromesečju ove godine, objavljeno je na portalu UGS Nezavisnost

Evropska komisija je objavila prognozu da će se evropska ekonomija oporaviti brže nego što se ranije očekivalo, jer su privredni rezultati u prvom tromesečju premašili očekivanja, a poboljšana zdravstvena situacija podstakla je brže ublažavanje antipandemijskih mera i ograničenja u ​​drugom tromesečju.

Očekuje se da će ekonomski rast podstaći nekoliko faktora. Osim privrednih aktivnosti koja su u prvom kvartalu godine premašila očekivanja, ekonomiju podstiče efikasna strategija suzbijanja virusa i napredak u vakcinaciji koji su doveli do opadanja novih infekcija i hospitalizacija. Taj trend suzbijanja virusa omogućio je članicama EU da ponovo otvore svoje ekonomije u drugom kvartalu, što je posebno koristilo preduzećima u uslužnom sektoru.

Rezultati optimističnih anketa među potrošačima i preduzećima, kao i mobilnost u praćenju podataka, sugerišu da je već u toku snažan rast privatne potrošnje. Uz to, postoje dokazi o oživljavanju turističkih aktivnosti unutar EU, čemu bi trebalo da doprinese novi EU digitalni COVID sertifikat koji se primenjuje od 1. jula.

U Evropskoj komisiji očekuju da će privatna potrošnja i investicije biti glavni pokretači ekonomskog rasta, podržani zapošljavanjem koje raste uporedo sa većim ekonomskim aktivnostima.

Prognoza inflacije za ovu i narednu godinu takođe je značajno revidirana. Očekuje se da će ove godine na rast potrošačkih cena uticati rast cena energije i robe, “uska grla” u proizvodnji usled ograničenja kapaciteta i nedostatka nekih sirovina u industriji, kao i povećana potražnja na evropskom i drugim tržištima.

Procena je da bi tokom 2022. ovi pritisci trebalo da slabe uporedo sa rešavanjem proizvodnih ograničenja i postepenim usklađivanjem ponude i potražnje. U skladu sa tim očekivanjima, predviđa se da će inflacija u EU ove godine u proseku iznositi 2,2 odsto, odnosno 1,6 odsto 2022. godine.

Najnovija ekonomska prognoza Evropske komisije ukazuje i na rizike a pre svih na eventualno novo širenje verzija virusa COVID-19 zbog čega se naglašava važnost daljeg ubrzanja kampanja vakcinacije. Ekonomski rizici se odnose i na reagovanje preduzeća i domaćinstava na ublažavanje pandemijskih ograničenja. Na primer, inflacija može biti veća od prognozirane ukoliko se nastavi ograničena ponuda roba na tržištu i ako se ne smanje pritisci proizvođačkih cena na potrošačke cene.

Valdis Dombrovski, izvršni potpredsednik Evropske komisije izjavio je da se evropska ekonomija snažno oporavlja.

- Trgovina se dobro održala, a domaćinstva i preduzeća su takođe pokazala veću prilagodljivost životu pod COVID-19 nego što se očekivalo. Nakon mnogo meseci ograničenja, povećano je i poverenje u turizam, mada se zbog pretnje nove varijante virusa putovanja moraju pažljivo organizovati kako bi bila bezbedna - ističe Dombrovski.

On je dopunio da “kao i uvek, moramo da imamo na umu razlike: neke države članice videće da se njihova ekonomska proizvodnja vraća na nivo od pre krize već u trećem kvartalu 2021, dok će neke morati da čekaju duže”.

Paolo Gentiloni, evropski komesar za ekonomiju, podvlači da će “ekonomija EU ove godine zabeležiti svoj najbrži rast poslednjih decenija, podstaknut snažnom potražnjom kako kod kuće tako i širom sveta, i bržim ponovnim otvaranjem uslužnih sektora”.

Međutim, upozorio je Gentiloni da je širenje Delta verzije virusa korona “oštar podsetnik da još nismo izašli iz senke pandemije”, i naglasio da je od ključne važnosti da se udvostruče napori u vakcinaciji“.

Komentarišući najnoviju prognozu EK, sekretarka Evropske konfederacije sindikata Lina Kar rekla je da se ekonomija oporavlja brže nego što se očekivalo zahvaljujući većoj potrošnji. Zato bi, prema njenim rečima, “povećanje zarada kroz kolektivno pregovaranje trebalo da bude važan deo snažnog i bržeg oporavka ekonomije”.

Visoka predstavnica najveće evropske sindikalne centrale ukazala je i da je privredni oporavak omogućen suspenzijom pravila EU o visini budžetskog deficita i javnog duga čime su omogućeni uspešni nacionalni programi zaštite radnih mesta i zarada.

- Činjenica da je suspenzija fiskalnih pravila Unije olakšala oporavak pokazuje da su u osnovi ta pravila nekompatibilna sa ekonomskim rastom koji je potreban za dostojanstvena radna mesta i bolji životni standard. Pogrešna fiskalna pravila treba kompletno reformisati pre njihovog ponovnog aktiviranja 2023. godine. Tako bi se premostile ekonomske praznine između država članica i obezbedilo finansiranje hitno potrebne tranzicije u zelenu ekonomiju, na pravedan način prema radnicima - rekla je Lina Kar, kako je preneo portal nezavisnost.org.

Izvor: www.nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Evropska komisija (EK) je pozvala države članice Evropske unije da Covid-19 klasifikuju kao profesionalnu bolest i da se ozbiljnije pozabave zdravstvenim i bezbednosnim propustima koji ugrožavaju živote radnika, objavio je portal UGS Nezavisnost

U svojoj novoj zdravstvenoj i bezbednosnoj strategiji, EK poziva države članice i da se „pozabave trendom smanjenja broja inspekcija rada“.

Evropska “vlada” je tako praktično prihvatila zahtev Evropske konfederacije sindikata (EKS) koja je još pre više od godinu dana od država članica EU zatražila da se radnicima pruži dodatna zaštita od virusa i da se Covid-19 proglasi profesionalnim oboljenjem. 

Evropska sindikalna centrala je u aprilu ove godine objavila istraživanje koje je pokazalo da je od 2010. godine broj inspekcija bezbednosti na radnom mestu u zemljama članicama EU opao za petinu, a da je u 17 država smanjenje inspekcija i do 55 odsto.

U EKS su odluku EK ocenili kao dobar korak ka pristupu „nulte vizije“ smrtnih slučajeva povezanih sa radom, jer se pouzdano zna da su mnoge od preko milion žrtava Covid-19 u Evropi zaražene na radnom mestu. EKS ukazuje i da više od 100.000 ljudi godišnje umire od raka vezanog za karakter posla koji obavljaju, te da se iz godine u godinu povećava broj smrtnih nesreća na radnom mestu.

Komentarišući novu strategiju, zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč rekla je da dobre namere nisu dovoljne kako bi se značajno povećala bezbednost radnika.

- Skandalozno je to što su inspekcije bezbednosti na radnom mestu u poslednjih deset godina bile najmanje upravo u vreme Covida, što je verovatno koštalo mnogo života i pomoglo širenju bolesti. Komisija je uputila snažnu poruku državama članicama da se ova opasna situacija više ne može tolerisati, ali dobre namere Komisije ne prati dovoljan broj mera. Potrebna su nam jača pravila i njihovo efikasno sprovođenje kako bi se osiguralo da ljudi mogu ići na posao sa uverenjem da će se sigurno vratiti kući - izjavila je Linč.

U evropskoj sindikalnoj centrali pozdravljaju najnoviju odluku EK, ali i upozoravaju da je nova zdravstvena i bezbednosna strategija EU u nekim oblastima “ispod svog ambicioznog cilja”.

S tim u vezi, ukazuje se da strategija traži postavljanje obavezujućih ograničenja izloženosti na još nekoliko supstanci koje uzrokuju rak - ali ne i za sve. Trenutno je ograničeno samo 27 od ukupno 50 takvih prioritetnih kancerogena kojima su radnici u Evropi široko izloženi. Takođe, u novoj strategiji izostaje kombinovana izloženost opasnim hemikalijama.

EKS upozorava i da u novoj zdravstvenoj i bezbednosnoj strategiji nedostaju zakonske inicijative o mentalnom zdravlju i mišićno-skeletnim poremećajima koji nastaju na radnom mestu. U tom dokumentu, ne spominje se ni potreba za maksimalnim radnim temperaturama u svetlu klimatskih promena.

Izvor: Nezavisnost.org

Novinar, Svetozar Raković

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat
Strana 4 od 21

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…