Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* Zoran Stanić, novi predsednik Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ izjavio je da je dobro organizovan sindikat moćna mora za poslodavca i da zato sindikati u Srbiji već decenijama deluju u ne baš prijateljskom okruženju

- Ako sindikat u jednoj firmi od par hiljada radnika uspe da podigne platu za stotinak evra mesečno, to je za poslodavca izdatak od nekoliko miliona evra godišnje i za toliko se smanjuje njegov profit. Ako sindikat izbori kvalitetniju zaštitnu opremu za radnike, povećavaju se troškovi poslodavcu... Šta god da izborimo - plaća poslodavac - rekao je Stanić u intervjuu za portal Nezavisnost.org. Dodao je da se zato dešava da se glavni sindikalni poverenici ’potkupljuju’ kako bi potpisali ugovore koji su povoljniji za poslodavce. - Ide se dotle da se osnivaju tzv. žuti ili kućni sindikati, koji su sve, samo ne sindikati u pravom smislu te reči, a služe poslodavcima da zbune i dezorijentišu radnike i da oslabe one ’prave’ sindikate koji se zaista bore za prava radnika.

S druge strane, Stanić napominje da sindikat mora biti odgovoran pregovarač: - U pregovorima ne primoravamo poslodavca da nešto potpiše na silu već gledamo da izvučemo maksimum za radnike a da pritom ne ugrozimo poslovanje fabrike. Nedavno smo potpisali nove kolektivne ugovore u četiri velike kompanije i svuda smo se nametnuli kao stabilan i pouzdan partner... Svima koji sumnjaju u mogućnosti sindikata imam običaj da kažem: Nađite mi jednu državu u kojoj postoji jak sindikat a da se loše živi i obrnuto, nađite mi jednu državu gde su slabi sindikati a da se dobro živi. Do sada nisam čuo ni za jedan takav primer.

Predsednik Granskog sindikata metalaca “Nezavisnost” je govorio i o specifičnim problemima zaposlenih u metalskoj industriji Srbije. - Ključni problemi su nepostojanje granskog kolektivnog ugovora i nepostojanje platnih razreda u najvećem broju kompanija. Nije toliki problem minimalna cena rada. Mnogo je veći problem što se zanemaruje činjenica da se minimalna cena rada odnosi na najjednostavnije poslove za koje ne postoji potreba ni za kakvim obrazovanjem, niti za prethodnim iskustvom, međutim, u praksi, stotine hiljada školovanih kvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika obavljaju stručne poslove a primaju minimalnu zaradu - kazao je Stanić.

Prema njegovim rečima, gotovo da nema razlika u socijalno-ekonomskom položaju radnika u domaćim preduzećima od onih u kompanijama koje su u vlasništvu stranog kapitala.

- U metalskoj industriji posluju, uglavnom, strane multinacionalne kompanije, koje dolaze sa idejom da plate više ali se brzo prilagođavaju domaćim uslovima i smanjuju plate. Ovo ću najbolje objasniti na primeru moje matične firme, Fiata. Stari Zastavini radnici su mi pričali da su po dolasku Fiata dobili ugovore na 660 eura mesečno jer Fiatova politika generalno je da plata radnika bude jednaka potrošačkoj korpi u zemlji u kojoj posluju. Na to su se pobunili opštinski moćnici sa pričom da će doći do pobune u drugim preduzećima koja imaju znatno manje plate i da će doći do nemira pa su radnicima povučeni sporni ugovori i dati drugi, upola manji.

On je dodao da strani poslodavci dolaze sa prvobitnom namerom da našim radnicima omoguće ista ona prava koja uživaju i njihove kolege u matičnim državama tih stranih kompanija: - Ali kada shvate da to kod nas nije neophodno brzo se prilagođavaju domaćim uslovima. Zadatak našeg sindikata biće da se u saradnji sa sindikatima iz matičnih zemalja izborimo za ta prava. Mi, recimo, od Nemaca imamo veliki pritisak da se u svim nemačkim firmama koje posluju u Srbiji organizuju sindikati, da se povežu sa drugim sindikatima i aktivno učestvuju u radu kompanija.

Stanić, koji je stalno zaposlen u kompaniji Fijat Krajsler automobili (FCA) u Kragujevcu kazao je da su česti zastoji u proizvodnji modela Fiat 500L poslednjih godina negativno uticali na materijalni status radnika. - Ako je neko na plaćenom odsustvu to ne znači da će kiriju plaćati 65%, da će mu rata kredita biti 65% ili da deci može uzeti 65% patika ili doručka. Ogromna većina radnika ima velike rate kredita koje su fiksne, pa kada se plata smanji za 35% dešava se da radnici odnesu kući vrlo malo novca ili baš nimalo.

Napomenuo je da su u najgorem položaju kolege koje su, „na nagovor pretpostavljenih“, sreću potražili u Pežoovoj fabrici u Slovačkoj.

- Potpisali su ugovore na godinu dana za rad u toj fabrici za neku pristojnu platu, za puno radno vreme. U međuvremenu je nastupio problem sa mikročipovima pa fabrika više ne radi nego što radi. Plata je značajno smanjena a troškovi smeštaja i hrane su ostali isti, te radnici preživljavaju tako što im familije šelju pare iz Šumadije u Slovačku.

Ipak, Stanić je optimista kada govori o perspektivama Fiatove kompanije u Srbiji: - Lično mislim da kompanija FCA u Srbiji ima svetlu budućnost. Jedini problem koji to može pomračiti je odlazak stručne radne snage koji traje godinama. Svi željno očekujemo novi model automobila, ali treba imati na umu da je to investicija od nekoliko stotina miliona evra a u toku je velika ekonomska kriza, koju je pandemija samo pojačala... Često su kompanije u poziciji da između dva zla, biraju ono manje. To se upravo dešava u Fiatu. Poslodavac je odlučio da je bolje ići sa malom prodajom modela koji se pravi već 10 godina nego uložiti stotine miliona eura u neizvesnu budućnost. Ipak, verujem da će bolji dani doći, ako ne ove godine, ono bar dogodine - rekao je predsednik Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ Zoran Stanić u razgovoru za portal Nezavisnost.org.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Pred sam potkraj protekle godine, UGS NEZAVISNOST ostvario je još jedan uspeh potpisan je Kolektivni ugovor za KJP „Izvor“ Petrovac na Mlavi!

Kolektivni ugovor je potpisan tripartitno. U ime osnivača kolektivni ugovor potpisao je predsednik Skupštine opštine Petrovac na Mlavi, Milanče Aćimović, u ime poslodavca vd direktora KJP „Izvor“ Bojan Modrlanović, a u ime reprezentativnog sindikata, glavni poverenik sindikata „Nezavisnost“ Neša Milivojević.

Potpisivanje ovog kolektivnog ugovora ukazuje na kontinuirani socijalni dijalog osnivača, poslodavca i predstavnika zaposlenih, koji kao socijalni partneri modelom socijalnog dijaloga zajednički postavljaju standarde za bolji socijalno ekonomski položaj i bolje uslove rada zaposlenih u ovom preduzeću. Kroz partnerski odnos izgrađen je suštinski socijalni dijalog, pa ovo preduzeće ima kontinuitet u kolektivnom pregovaranju i potpisivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji,

U godini za nama proslavili smo 30 godina našeg sindikalnog rada. Uložili smo ogromne napore da u uslovima pandemije izvršimo unutrašnju reorganizaciju, održimo kongrese granskih sindikata i 23. novembra uspešno održimo 9. Kongres UGS NEZAVISNOST pod sloganom „Ponosni na prošlost osvajamo budućnost“.

Svesni svih izazova ali jedinstveni dočekujemo 2022. godinu koja će tražiti dodatno znanje i energiju da bi zaštitili interese našeg članstva na svim nivoima organizovanja unutar porodice Nezavisnosti. Svi zajedno potrudićemo se da organizujemo nove članove, naročito mlade, koji treba da u nama prepoznaju sindikat koji ima hrabrosti da rešava probleme i ne odstupa od svojih vrednosti. Zbog toga ponavljamo da ne postoji ni jedan interes sindikata koji nije u interesu Srbije.

Vama, vašim porodicama i prijateljima, želim pre svega dobro zdravlje u narednoj godini, a svima nama mudrosti, energije i uspeha u osvajanju budućnosti!

Čedanka Andrić, predsednica UGS NEZAVISNOST

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

UGS Nezavisnost predstavila projekat 'Ka novoj strategiji sindikata' - Bogata država, siromašni građani 

* Generička nesigurnost je glavno obeležje radnog i društvenog statusa većine radnika u Srbiji danas, ocenjuje se u istraživanju rađenom u okviru projekta UGS Nezavisnost „Ka novoj strategiji sindikata“ koji je predstavljen na skupu u Medija centru u četvrtak, 23. decembra. Otvarajući konferenciju predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić je objasnila da je ideja vodilja projekta bila da se uz pomoć stručnjaka i istraživanja stavova radnika i sindikalnog članstva obnove strateške ideje i kapaciteti Nezavisnosti za rad „u svetu u kojem svakodnevno raste prekarnost radnika, gde su radničke inicijative malobrojne a kriza radničkog pokreta očigledna“

Prema uvodnim napomenama sociologa Zorana Stojiljkovića, „iza priča o svetu nakon pandemije, digitalizacije i robotizacije i ekoloških promena stoje različite kalkulacije i interesi“ koje sindikati moraju „provaliti“ i odabrati varijantu koja i u Srbiji čini mogućim demokratiju i socijalnu pravdu. Dobitnu formulu Stojiljković vidi samo u razvijenoj platformi „koja uspešno uvezuje borbu za uslove rada i zarade, za dostojanstvo rada sa, za mnoge još ‘luksuznim’ borbama za kvalitet i održivost samog pristojnog života u zelenoj, cirkularnoj, digitalnoj i socijalnoj ekonomiji u demokratskom društvu“.

U zajedničkoj analizi stavova radnika i sindikalaca članovi projektnog tima Srećko Mihailović i Vojislav Mihailović su ukazali da sindikati u Srbiji danas deluju „u ne baš prijateljskom okruženju“. Istraživači su napomenuli da „u fokusu ciljeva sindikata više nisu samo interesi i prava zaposlenih, već prava i interesa svih onih koji pretenduju da budu zaposleni i da za to primaju platu“.

Istraživači smatraju i da „povratak sindikata u politiku (a ne borba za vlast što im se stalno podmeće) jeste put sindikalnog preživljavanja, u svakom političkom poretku sultanizma ili demokratske oligarhije“. Prema nalazima istraživanja, većina radnika (6 od 10) ne veruje sindikatima. Tačnije svaki peti radnik (21%) uopšte ne veruje sindikatima, dok gotovo dve petine (38%) uglavnom ne veruje. Nasuprot tome, svaki četvrti radnik (25%), ipak, ističe da ima poverenja u sindikate.

Gotovo identičan procenat članova sindikata ističe da ima poverenja u sindikate (46%), odnosno da nema poverenja (48%). Među onima koji imaju poverenja, svega 6% u potpunosti veruje sindikatima, dok 40% uglavnom veruje, a isto stanje je preslikano i sa druge strane - svega 9% da uopšte nema poverenja u sindikate, dok 39% navodi da uglavnom nema poverenja u sindikalne organizacije.

Među idejama za obnovu poverenja u sindikate dve su dobile najveću podršku: zastupanje prava zaposlenih kroz socijalni dijalog sa Vladom i poslodavcima (radnici 39%, članovi sindikata 50%, sindikalni rukovodioci 45%); zastupanje prava zaposlenih kroz borbu za poštovanje kolektivnih ugovora (zaposleni 16%, članovi sindikata 23%, sindikalni rukovodioci 21%).

Pri tome, zabrinjava to što skoro svaki peti sindikalni rukovodilac ne zna način kako da sindikati povrate poverenje radnika i građana. Socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje su veoma važni sindikalni ciljevi, prema mišljenju tri petine ispitanih radnika. Njihov značaj ne umanjuje to što su radnici, u još većem postotku, naglasili važnost zaštite radničkih prava (82%) kao sindikalnog cilja, kao i zalaganje za dostojanstveni rad i život svih koji žive od svog rada (79%), za veće plate (78%), za bolje radne uslove (76%) i za sigurnost zaposlenja (75%).

Za sindikalne funkcionere najvažnija sindikalna aktivnost je kolektivno pregovaranje (29%), a zatim slede: zalaganje za dostojanstveni rad i život (23%), zalaganje za veće plate (21%), za socijalni dijalog (18%), za radnička prava (15%), za bolje radne uslove (11%) i za sigurna radna mesta (11%). Na rang listi najvećih sindikalnih problema, za većinu radnika (56%) „veoma veliki“ ili „veliki“ problem je upravo neefikasan socijalni dijalog i slabo kolektivno pregovaranje.

S druge strane, samo 9% ispitanih sindikalnih funkcionera stavilo je na prvo mesto neefikasan socijalni dijalog i slabo kolektivno pregovaranje. Za njih, veći problemi od ovog su „pasivni radnici nezainteresovani za sindikate“ (24%), „loši međusindikalni odnosi“ (13%) i „sindikalna nemoć“ (12%).

Istraživanje pokazuje veliki raskorak u stavovima radnika i sindikalnih funkcionera o savezništvu „socijalnih partnera“ - države i poslodavaca. Da je vlada na strani poslodavaca misli 10% radnika i 68% sindikalnih funkcionera, a da vlada nije na strani poslodavaca misli 53% radnika i 18% sindikalnih rukovodilaca, dok je neodlučno 37% radnika i 14% sindikalnih funkcionera. Međutim, veliki deo, gotovo trećina radnika (32%) i polovina sindikalnih funkcionera (48%) smatra da ne postoji spremnost vlade za učešće u socijalnom dijalogu; da ta spremnost vlade postoji misli tek 18% radnika i samo 10% funkcionera, dok je neodlučno 27% radnika i 30% sindikalnih funkcionera (bez odgovora 23% radnika i 12% funkcionera).

Da li je sindikat, u vašoj firmi, učinio nešto za radnike? Na ovo pitanje ispitani radnici su birali sindikalni učinak među šest mogućih. Zaključivanje povoljnog kolektivnog ugovora je kao sindikalni učinak navelo 16 % ispitanika, dok je za 13 % uspešna zaštita radnih prava. Ispred kolektivnih ugovora našli su se: dosledno zastupanje interesa zaposlenih 28 %, nabavka jeftinijih namirnica 26 % i organizacija rekreativnih odmora 17 %. Četvrtina radnika (24%) ustvrdila je da sindikat nije ništa učinio za radnike.

Istraživači navode i rezultate istraživanja agencije Ipsos iz septembra ove godine koje je pokazalo da najveće poverenje među pet najvećih sindikalnih organizacija u Srbiji uživa Nezavisnost sa 16,2 odsto, dok je u Asocijaciju slobodnih i nezavisnih sindikata poverenje imalo 14,5 procenata ispitanika. Nešto niži procenat ispitanika iskazao je poverenje Savezu samostalnih sindikata (13,2%), dok su na začelju bili Sloga (10,8%) i Konfederacija sindikata (8,3%).

Stav da „sindikat ne treba da se meša u politiku”, za radnike i članove sindikata, pre svega, znači da ne žele da prave svoju stranku, ocenjuju istraživači Mihailovići. Da direktno učešće sindikata u političkoj sferi nije dobra ideja smatra polovima radnika (47%) i članova sindikata (51%), kao i gotovo dve trećine sindikalnih rukovodilaca (64%). Nasuprot tome, stav da „sindikat treba da sarađuje sa partijama koje štite interese radnika“ podržava takođe blizu polovine radnika (46%) i članova sindikata (57%), kao i skoro dve trećine sindikalnih rukovodilaca (64%).

Ovakav nalaz se može učiniti konfuznim, ali istraživači smatraju da on zapravo navodi na zaključak da sve tri grupacije veruju da sindikati ne treba neposredno da se bave politikom, ali treba da imaju jak politički uticaj kroz saradnju sa istinskim partnerima unutar političke sfere. Takvu konstataciju potpomaže i činjenica da stav da „sindikat treba da bude opozicija svakoj vlasti“ podržava samo oko četvrtine radnika (27%) i članova sindikata (24%). Nasuprot tome, više od polovine sindikalnog rukovodstva je saglasno sa pomenutim stavom (59%), što se čini kao antisistemski stav koji je, kako ocenjuju istraživači, verovatno posledica izneverenih očekivanja koja su sindikati imali od svojih „partnera“ iz političke sfere u prethodnom periodu.

U tekstu „Skice za socijalni portret Srbije“, takođe pisanom za potrebe projekta „Ka novoj strategiji sindikata“, koautori ekonomista Mihail Arandarenko i sociolog Zoran Stojiljković zastupaju tezu da je današnja Srbija „selektivno slaba ‘lukava’ država, partokratska tvorevina zarobljena u mreže klijentelizma i političke korupcije“, i da Srbijom danas „upravlja demokratski deficitaran, hibridni režim“. „Samo na prvi pogled paradoksalno, ta država je bogata, mada njeni građani, pa i direktni uposlenici, u velikoj većini, to nisu.

Ključne karakteristike su, danas, populistička vladavina sa promenljivim (neoliberalnim, narodnjačkim, nacionalističkim) akcentima i cezaristički poredak sa kvarenjem vrlina, moralnim kolapsom i politizacijom kriminala. Na političko-kulturnoj ravni, radi se o društvu konfuzije i anomije i apatije, bez šireg konsenzusa...“

Profesori Arandarenko i Stojiljković navode da je na globalnom planu, Srbija danas „zemlja višeg srednjeg nivoa razvijenosti“, odnosno da je 2020. godine prema statistici Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, ona zauzimala 92. mesto na listi zemalja po veličini bruto društvenog proizvoda (BDP) po stanovniku, izraženom prema paritetu kupovne moći.

Međutim, u evropskim razmerama, Srbija spada u najsiromašnije i najmanje razvijene. Otežavajuća je i činjenica da je Srbija izvan Evropske unije, „sa neizvesnim izgledima punog pridruživanja“. Dvojica autora ukazuju da postoje brojni faktori koji objašnjavaju ovakvu putanju Srbije, a da je „na prvom mestu fenomen ‘zarobljene države’, u kojoj su javne institucije pod kontrolom i uticajem krugova koji se, uglavnom, rukovode kratkoročnim interesima“.

Profesor Božo Drašković u tekstu pod naslovom „Rezultati i posledice tranzicije“ piše da je neodrživa doktrina po kojoj će slobodno, „ničim ne sputano tržište, samo po sebi rešiti sve razvojne, ekonomske i socijalne probleme u većini zemalja u tranziciji“. On navodi da se skoro tridesetogodišnja društvena i ekonomska reforma pokazala ekonomski i socijalno neefikasnom, „a jedini nivo efikasnosti je imala u preraspodeli bogatstva sa njegovom dugoročno neodrživom koncetracijom“. Profesor Drašković zaključuje da postoji dovoljno stručnih dokaza „da je neophodno: odustati od sprovođenja strategije dalje rasprodaje državnih, javnih i prirodnih dobara“, kao i da treba „preispitati i korigovati postojeći nivo ekonomske liberalizacije i deregulacije; razraditi i primeniti moguće aspekte modela socijalno-tržišne privrede sa participacijom zaposlenih“.

Iako ocenjuje da „povratak na prethodni predtranzicioni socijalistički ekonomski sistem ne bi bio moguć bez teških društvenih lomova i posledica“, Drašković primećuje da „istorija verovatno nije završila i sa mogućnostima teških socijalnih zbivanja u svetu“, naročito ukoliko se nastave trendovi bogaćenja malobrojnih i siromašenja mnogobrojnih slojeva društva.

Na skupu je najavljeno skorije objavljivanje publikacije sa rezultatima projekta čiju realizaciju je podržao Međunarodni centar Ulof Palme. Za potrebe projekta, osim istraživanja stavova radnika i sindikalnog članstva, urađeni su i dubinski intervjui sa deset stručnjaka različitih profesija (autor Svetozar Raković). Osim pomenutih autorskih tekstova Stojiljkovića, Arandarenka i Draškovića, biće objavljeni i tekstovi Marije Martinić, Čedanke Andrić, Zorana Ristića, Dragice Mišljenović i Slađane Kiković.

- Dodatak, fotografije 1 i 2: Članovi projektnog tima i učesnici konferencije u Medija centru u Beogradu -

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Sindikat
ponedeljak, 20 decembar 2021 00:39

SES Srbije: Reforma sistema obrazovanja

* Na osnovu zaključka Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije koji je donet na 107. redovnoj sednici, održanoj 29. oktobra, a kojim je prihvaćena inicijativa Unije poslodavaca Srbije za reformu obrazovnog sistema, 16. decembra održan je sastanak socijalnih partnera sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva (državni sekretar Zoran Kasalović, poseban savetnik dr Zoran Kostić, pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih Miloš Blagojević i Vesna Fabijan, zamenica dr Garbrijele Grujić, pomoćnice ministra za dualno i preduzetničko obrazovanje i vaspitanje) i predstavnici obe reprezentativne sindikalne centrale i Unije poslodavaca Srbije

U ime UGS NEZAVISNOST, sastanku su prisustvovali: Slavko Derenj, potpredsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije, Milovan Vuksanović, zamenik predsednika Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije i dr Marija Martinić, direktorka Centra za obrazovanje i istraživanja u UGS NEZAVISNOST. U tekstu inicijative koju je podnela Unija poslodavaca Srbije, kao i u obrazloženju učesnika sastanka iz ove organizacije, ističe se problem višegodišnjeg raskoraka koji postoji između ponude i potražnje za radnom snagom, što rezultira deficitom pojedinih zanimanja, sa jedne, a velikim brojem neupotrebljenih diploma, sa druge strane.

Inicijativa naglašava nužnost prilagođavanja sistema obrazovanja potrebama tržišta rada i podizanja ukupnog obrazovnog nivoa stanovništva, smatrajući da je ovo tema od opšteg nacionalnog interesa. Predstavnici sindikata su podržali načelno potrebu dijaloga na ovu temu, ističući pri tome neadekvatne zarade zaposlenih u prosveti kao problem koji, kao ni uslovi rada zaposlenih, ne smeju da bude izostavljen iz ovih razgovora. Takođe, istaknuta je i potreba razvoja marketinških aktivnosti koje bi motivisale mlade na stručno obrazovanje, a iznete su i ideje o razvoju kratkih fleksibilnih studijskih kurseva i reformi stručnih obrazovnih programa.

Predstavnici vlasti su se, između ostalog, osvrnuli i na probleme sa lokalnim samoupravama koje, u većini slučajeva, traže klasična zanimanja, dok su sindikati ukazali na činjenicu da problem ima i širu dimenziju: nivo zarada koji je, za zanimanja koja su deficitarna i u Republici Srbiji i u razvijenijim zapadnim zemljama, znatno niži u Srbiji, što dovodi do konstantnog odliva stručnog kadra i permanetnog deficita na domaćem tržištu rada. Svi socijalni partneri su se saglasili da konstruktivne razgovore na ovu temu treba nastaviti i da oni treba da idu u pravcu kreiranja konkretnih predloga rešenja.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Sindikat

* Raspodela globalnog bogatstva u poslednje dve decenije dovela je do ogromnih nejednakosti u svetu: Siromašnija polovina svetske populacije ima samo 2% globalnog bogatstva dok je u rukama 10 odsto najbogatijih čak 76 % bogatstva, saopštio je Institut za istraživanje globalne nejednakosti (World Inequality Lab)

Do sada najobimnija analiza tokova bogatstva u protekle dve decenije Instituta za istraživanje globalne nejednakosti, objavljena prošle nedelje, rezultat je četvorogodišnjeg istraživanja u kome je učestvovalo više od sto autorki i autora, a koje su potpisali ugledni ekonomisti Tomas Piketi, Lukas Šansel, Gabriel Zucman i Emanuel Saez. Kako je objavio američki veb-asajt za finansijske i poslovne vesti Biznis inasajder a preneo portal Mašina.rs, podaci iz izveštaja još jednom pokazuju besmisao ekonomskog koncepta prelivanja bogatstva od bogatijih ka siromašnima.

- Nejednakosti u primanjima i imućnosti su gotovo svuda rasle od osamdesetih godina, nakon uvođenja serije programa deregulacije i liberalizacije koje su različito izgledale u različitim zemljama - naglašavaju autori studije o nejednakosti u svetu. Njihov zaključak je: - Nejednakost je politički izbor, a ne neminovnost.

Analiza pokazuje da je smanjena nejednakost između zemalja, ali i da je je porasla nejednakost unutar pojedinačnih država: Razlike između primanja najplaćenijih 10% i najmanje plaćenih 50% stanovništva u proseku su duplirane. Prema oceni istraživača, siromašnija polovina svetskog stanovništva jedva da išta poseduje.

U njihovim rukama je svega 2%, dok najbogatijih 10% poseduje čak dve trećine svetskog bogatstva. Rast nejednakosti nije bio ujednačen, pa se u nekim zemljama, poput SAD, Rusije i Indije, ona radikalizovala, dok je u drugima, na primer nekim evropskim zemljama i u Kini, nejednakost manje porasla. I ovaj izveštaj navodi da su globalne nejednakosti na nivou sličnom onome na početku dvadesetog veka, na vrhuncu imperijalizma zapadnog sveta.

Analiza ukazuje da je posebno važna raspodela bogatstva između javnog i privatnog sektora. - Udeo bogatstva u rukama javnih aktera je u bogatim zemljama blizak nuli ili negativan, što znači da je sve bogatstvo u privatnim rukama - upozoravaju autori.

Od početka pandemijske krize trend osiromašivanja javnog sektora je pojačan, pa su se u tom periodu vlade zadužile za između 10 i 20 procenata nacionalnih bruto društvenih proizvoda, mahom uzimajući kredite od privatnog sektora. Takvo stanje ograničava sposobnost državnih vlasti da se ubuduće pozabave ključnim problemima poput umanjivanja nejednakosti i klimatske krize.

Istraživanje, inače prvo koje razmatra rodnu nejednakost u primanjima na globalnom nivou, ukazuje i da su pozitivne promene u ovom polju previše spore: žene su 1990. godine ubirale 30% zarade od svih (plaćenih) poslova, dok danas ubiraju tek nešto više, odnosno 35%.

Institut za istraživanje globalne nejednakosti se u ovoj analizi bavi se i gorućim pitanjem klimatske krize. U istraživanju se navodi da je 10% najvećih zagađivača odgovorno za 50% svih emisija ugljen-dioksida (CO2), dok polovina najmanjih zagađivača doprinosi efektu staklene bašte sa svega 12 % emisija CO2.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 23

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…